Nasilje u školi: feministička promišljanja empirijskih istraživanja

Социолошки преглед, 2017

Крајем XX и почетком XXI века научна јавност је почела да се бави проучавњем проблема омладинског насиља, који је постао све учесталија појава у свим друштвима, без обзира на њихов степен друштвеног развоја. Проучавање насилничког понашања младих у српском друштву има кратку традицију. Прво велико истраживање појавног облика насиља међу основношколским и средњошколским узрастом је почело 2006. године у оквиру УНИЦЕФ-овог пројекта „Школа без насиља“, након чега су истраживања ове појаве узела маха, мада их још увек нема у довољном броју. Истраживања која се баве овом тематиком често се фокусирају на основношколски узраст, док се питањем омладинског насиља бави врло мали број. Циљ овог рада јесте да се најпре позабави методолошким тешкоћама које се јављају приликом проучавања омладинског насиља, а онда и да анализира специфичности доступних емпиријских истраживања омладинског насиља у нашем друштву. Кључне речи: методолошке специфичности, омладинско насиље, емпријиско истраживање.

Laboratorium: Журнал социальных исследований, 2014

Naučnice u društvu / Women Scholars and Scientists in Society, urednice Lada Stevanović, Mladena Prelić i Miroslava Lukić Krstanović, Beograd: Etnografski institut SANU, 2020

Rad ima za cilј da pokaže kako su naučnice zaposlene u Institutu za književnost i umetnost, kroz nekoliko generacija, oblikovale i učvrstile humanističku (pod)disciplinu feminističkih studija periodike. Pionirsku, ali i medijalnu ulogu u tom procesu imala je Slobodanka Peković, pa je njen rad (od sredine 70-ih godina 20. veka do danas) na istraživanju ženskog književnog nasleđa i književnih časopisa u središtu pažnje. Pored toga, rad ukratko prikazuje dalјa (od 2000-ih godina) istraživanja ženske i feminističke periodike u Institutu i na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, susretanje ova dva akademska toka oko 2010. godine, kao i aktuelne aktivnosti i rezultate na tom polјu.

Nacionalni interes, 2011

У статті аналізуються різні підходи до визначення поняття «агресія», акцентується увага на його інтерпретації у соціальній філософії. Визначено форми агресії, які мають соціальний характер, здійснено порівняльний аналіз агресії та насилля як соціальних феноменів. Показано, що усвідомлення дій для підкорення об’єкта наближає агресію: змістовно і функціонально до насилля.

Что принес феминизм в сферу образования? Чем «феминистская педагогика» отличается от обычной? Борьба за равенство как отказ от иерархии преподаватель—студенты, совместное обучение, саморефлексия, чуткость к различным формам угнетения (интерсекциональность), учебный потенциал негативных эмоций и даже эротическая педагогика — вот неполный перечень особенностей феминистских подходов к обучению. Возможно ли применять такие подходы на постсоветском пространстве? Ключевые теории и много практических примеров — в статье.

Književna istorija, 2022