Kulturna dimenzija etike bezbednosnog sektora

2013

Model tehnološkog pragmatizma pretpostavlja svest o tome da tehnološki razvoj sa sobom nosi brojne dobrobiti, ali i opasnosti sa druge strane. Većina savremenih bezbednosnih tehnologija u svojoj suštini predstavlja sredstvo masovnog nadzora građana, pri čemu može doći do kompromitovanja značajne količine ličnih podataka usled odsustva ili nedovoljnog institucionalnog nadzora i kontrole. Sa druge strane, građani su zainteresovani za poboljšanje zaštite od kriminala i smanjenje straha od potencijalne viktimizacije što im se u ovom okviru nudi kao racionalno opravdanje za evidentan gubitak privatnosti, ličnih sloboda i prava. Stavovi građana prema kategorijama bezbednost i privatnost i njihovom uravnotežavanju mogu dati neophodne smernice za regulisanje primene bezbednosnih tehnologija u datom kontekstu. Cilj rada predstavlja sagledavanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu (N=269) prema primeni bezbednosnih tehnologija i identifikovanje ključnih dimenzija stavova. Na osnovu rele...

Evropsko zakonodavstvo, 2020

Sigurnost, 2020

SAŽETAK: Rad prikazuje analizu modela procesa upravljanja zaštitom na radu u Republici Hrvatskoj. Model procesa proizlazi iz nacionalnih zakonskih odredaba kojima se uređuje ovo područje. U prvom dijelu rada težište se daje na teoretske postavke upravljanja procesima, procesnog pristupa i zaštite na radu. Razumijevanje teoretskih postavki neophodno je zbog provedbe sustavne analize modela procesa upravljanja zaštitom na radu. U drugom dijelu rada prikazuje se analiza modela procesa upravljanja zaštitom na radu. Pri tome se analiziraju ključne dužnosti i obveze sudionika procesa upravljanja zaštitom na radu u Republici Hrvatskoj. Na temelju provedene analize u raspravi i zaključku navode se mogućnosti za poboljšanje upravljanja procesom zaštite na radu u Republici Hrvatskoj.

2022

Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 2023

2018

Istanbulska konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, nalaže usklađivanje institucionalne politike i prakse u zemljama članicama Saveta Evrope, samim tim i u Srbiji, sa standardima tog dokumenta, tipičnim za evropska društva. Istanbulsku konvenciju Srbija je ratifikovala 2013. godine. Početak njene primene od 2017. godine predstavlja ispunjavanje obaveza u pogledu ne samo zakonskih propisa, već i institucionalnih politika i prakse. Konvencija predviđa uspostavljanje dugoročne politike za pružanje usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja, kreiranje efikasnih modela prevencije i sankcionisanje nasilnika. Njen zahtev jeste da se države rukovode standardom dužne prilježnosti/dužne pažnje/potpune posvećenosti (eng. due diligence) u prevenciji, zaštiti, procesuiranju i sankcionisanju akata nasilja, kao standardom evropskih društava. Značajni izazovi za institucionalnu praksu u Srbiji sastoje se u tome: prvo, što ni jedan postojeći domaći...

Politička misao : časopis za politologiju, 2016

Drustvena Istraživanja, 1996

Društvena istraživanja : časopis za opća društvena pitanja, 1996