Medjunarodni Odnosi

Cilj je ovog poglavlja da ponudi teorijske alatke za razumevanje diskurzivne i praktične konstrukcije međunarodne (ne)bezbednosti. Naredni deo posvećen je teoriji sekuritizacije koja konceptualizuje bezbednost kao "govorni čin". U poslednjem delu poglavlja diskutuje se o teoriji ontološke bezbednosti koja je zasnovana na praktičnoj svesti, pozadinskom znanju i rutiniziranim praksama u međunarodnoj bezbednosti.

Ovaj rad nastoji da ukaže na presudnu ulogu Suda pravde Evropske unije u konstitucionalizaciji i federalizaciji Evropske unije, odnosno njenog pravnog i političkog sistema, čime Evropska unija danas sve više liči na konstitucionalne i (kvazi)federalne sisteme. Autor nastoji da objasni na koji način je Sud pravde u svojoj praksi doveo do stvaranja nekih od najznačajnijih načela na kojima se zasniva pravo Unije i koji su, u krajnjoj liniji, doveli do uobličenja ustavne arhitekture Unije.

Apstrakt: Rad razmatra ključne rasprave u savremenim međunarodnim odnosima i kritički predstavlja i ocenjuje uvide teoretičara u njihovu sadržinu, sistematizujući ih u analitičkom okviru zasnovanom na Ventovom ontološkom zaokretu, inspirisanom Rozenauovom rekonceptualizacijom promene u svetskoj politici nakon završetka Hladnog rata. Svest o složenosti ovakvog zadatka je prisutna, no pomenuti okvir bi, ako ništa drugo, trebalo da ponudi čitaocu svojevrsnu mapu koja olakšava snalaženje u naizgled nepreglednom i zamršenom svetu teorije međunarodnih odnosa, njenih trajnih sporenja i novih istraživačkih tema. Autor je posebnu pažnju posvetio karakterizaciji discipline u stanju " teorijskog mira " , odnosno značenjima i implikacijama danas preovlađujućeg teorijskog pluralizma i eklekticizma u međunarodnim odnosima. Autor ostavlja zaključak otvorenim budući da nije moguće pouzdano predvideti na koji način će naučna zajednica odgovoriti na ove perspektive, bilo da se krene putem prodornijeg dijaloga u ranom dobu teorijskog pluralizma, ili da se više radi na " kritičkom rešavanju problema " koje svakodnevno ispostavlja turbulentna svetska politika.

Ključne reči: međunarodni odnosi, teorija, metateorija, ontologija, epistemologija, debate, konstruktivizam, pluralizam, eklekticizam, sociologija međunarodnih odnosa.

Rad dovodi u vezu proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji (EU) u oblasti energetike (Poglavlje 15 u pregovorima u pritupanje EU), postovanja medjuarodnih ugovora kao sto su Ugovor o Energetskoj Zajednici i UNFCCC Pariski Ugovor sa vladavinom prava u Srbiji. Pokazuje kompleksnost problema vladavine prava u zatecenim okolnostima, neophodnost i dubinu potrebnih reformi kao i priliku za znatno smanjenje siromastva u Srbiji.