Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
SlideShare a Scribd company logo

Brzina svetlosti

•Download as PPTX, PDF•
•
Jelena Volarov
Jelena Volarov

Putovanje u svet velikih brojeva

Related slideshows

Geološka doba
Geološka dobaGeološka doba
Geološka doba
 
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕМЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
 
Kлиматски елементи
Kлиматски елементиKлиматски елементи
Kлиматски елементи
 
1 of 12
Galileo Galilej Merenje brzine svetlosti
• Otkriće brzine svetlosti odigralo je veliku ulogu u razvoju specijalne teorije relativnosti. • U XVII veku,mnogi naučnici su verovali da brzina svetlosti ne postoji. • Mislili su da svetlost može da pređe bilo koju razdaljinu u jednom, jedinom trenutku. • Među ovim naučnicima bio je i poznati matematičar i filozof Rene Dekart.
• Za razliku od Dekarta, koji je tvrdio da je brzina svetlosti beskonačna, Galilej je verovao u njenu konačnost i pokušao je da izračuna brzinu svetlosti.
Merenje brzine svetlosti Galileo i njegov pomoćnik nalazili su se na rastojanju od dva kilometra na uzvišenim brežuljcima u vedroj noći i obojica su u ruci držala po fenjer.
U trenutku kada otkrije svoj fenjer, Galilej bi započeo merenje vremena, a završio bi kada bi pomoćnik otkrio svoj fenjer – što je trebalo da bude trenutak kada pomoćnik primeti svetlost Galilejevog fenjera.
• Međutim, ovom metodom se svakako nije mogla izračunati brzina svetlosti, budući da je rastojanje između njih svetlost prelazila za izuzetno malo vreme. • Ako pretpostavimo da je za njihovu reakciju bila potrebna jedna sekunda za to vreme svetlost bi mogla 14 puta da obi]e Zemlju.
• Iako je ova ideja izgledala ispravna, bilo je nemoguće realizovati je. • Ipak, Galileo prvi naučnik koji je shvatio da svetlost poseduje brzinu mada nije mogao ni da pretpostavi koliko je ta brzina velika.
• Posle Galilejevog neuspeha bilo je jasno da je za određivanje brzine svetlosti neophodno merenje vremena prolaska svetlosnog zraka preko velikog rastojanja, većeg od obima Zemlje, ili da se koristi kraće rastojanje ali pod uslovom da se raspolaže preciznim časovnikom.
• Danski astronom Olaf Romer (1644-1710) izračunao da svetlost pređe put veličine prečnika Zemlje za manje od jedne sekunde. • Romer nikada nije izračunao brzinu svetlosti, možda zato što nije znao preciznu razdaljinu izmedju Zemlje i Sunca.
• Mnogi naučnici su pokušavali da izračunaju kolika je brzina svetlosti, a prvi kojem je to pošlo za rukom bio je holandski matematičar, astronom i fizičar Kristijan Hajgens. • On je zaključio da svetlost predje 16.6 zemljinih prečnika po sekundi.
Danas znamo da je brzina svetlosti približno 300 000 km/s ili preciznije 299 792 458 m/s
K R A J Autor: Jelena Volarov, OŠ”Đorđe Krstić”, Beograd Izvori: - Ajnstajn za pocetnike www.astronomija.co.yu - Measuring the Speed of Light www.colorado.edu/physics/2000/waves_particles/lightspeed_evidence.ht ml - Measuring the Speed of Light itotd.com/articles/284/measuring-the- speed-of-light/ - Velocity of light Roemer www.rundetaarn.dk/engelsk/observatorium/light.htm - Ole Rømer Ole Rømer - Wikipedia, the free encyclopedia.htm

More Related Content

Brzina svetlosti

  • 2. • Otkriće brzine svetlosti odigralo je veliku ulogu u razvoju specijalne teorije relativnosti. • U XVII veku,mnogi naučnici su verovali da brzina svetlosti ne postoji. • Mislili su da svetlost može da pređe bilo koju razdaljinu u jednom, jedinom trenutku. • Među ovim naučnicima bio je i poznati matematičar i filozof Rene Dekart.
  • 3. • Za razliku od Dekarta, koji je tvrdio da je brzina svetlosti beskonačna, Galilej je verovao u njenu konačnost i pokušao je da izračuna brzinu svetlosti.
  • 4. Merenje brzine svetlosti Galileo i njegov pomoćnik nalazili su se na rastojanju od dva kilometra na uzvišenim brežuljcima u vedroj noći i obojica su u ruci držala po fenjer.
  • 5. U trenutku kada otkrije svoj fenjer, Galilej bi započeo merenje vremena, a završio bi kada bi pomoćnik otkrio svoj fenjer – što je trebalo da bude trenutak kada pomoćnik primeti svetlost Galilejevog fenjera.
  • 6. • Međutim, ovom metodom se svakako nije mogla izračunati brzina svetlosti, budući da je rastojanje između njih svetlost prelazila za izuzetno malo vreme. • Ako pretpostavimo da je za njihovu reakciju bila potrebna jedna sekunda za to vreme svetlost bi mogla 14 puta da obi]e Zemlju.
  • 7. • Iako je ova ideja izgledala ispravna, bilo je nemoguće realizovati je. • Ipak, Galileo prvi naučnik koji je shvatio da svetlost poseduje brzinu mada nije mogao ni da pretpostavi koliko je ta brzina velika.
  • 8. • Posle Galilejevog neuspeha bilo je jasno da je za određivanje brzine svetlosti neophodno merenje vremena prolaska svetlosnog zraka preko velikog rastojanja, većeg od obima Zemlje, ili da se koristi kraće rastojanje ali pod uslovom da se raspolaže preciznim časovnikom.
  • 9. • Danski astronom Olaf Romer (1644-1710) izračunao da svetlost pređe put veličine prečnika Zemlje za manje od jedne sekunde. • Romer nikada nije izračunao brzinu svetlosti, možda zato što nije znao preciznu razdaljinu izmedju Zemlje i Sunca.
  • 10. • Mnogi naučnici su pokušavali da izračunaju kolika je brzina svetlosti, a prvi kojem je to pošlo za rukom bio je holandski matematičar, astronom i fizičar Kristijan Hajgens. • On je zaključio da svetlost predje 16.6 zemljinih prečnika po sekundi.
  • 11. Danas znamo da je brzina svetlosti približno 300 000 km/s ili preciznije 299 792 458 m/s
  • 12. K R A J Autor: Jelena Volarov, OŠ”Đorđe Krstić”, Beograd Izvori: - Ajnstajn za pocetnike www.astronomija.co.yu - Measuring the Speed of Light www.colorado.edu/physics/2000/waves_particles/lightspeed_evidence.ht ml - Measuring the Speed of Light itotd.com/articles/284/measuring-the- speed-of-light/ - Velocity of light Roemer www.rundetaarn.dk/engelsk/observatorium/light.htm - Ole Rømer Ole Rømer - Wikipedia, the free encyclopedia.htm