Tioester

Tioestri su hemijski spojevi sa funkcijskom grupom grupom C-S-CO-C. Proizvod su esterifikacije karboksilnih kiselina i tiola. Tioestri su široko rasprostranjeni u biohemijjkim strukturama i reakcijama, a njihova najpoznatija izvedenica je acetil-CoA.^[1] ^[2]^[3]

Sinteza

Tioestri se mogu pripremiti na nekoliko načina.^[4] Glavni postupak pripreme je kondenzacija tiola i karboksilnih kiselina u prisustvu dehidracijskog agensa:^[5]

RSH + R'CO₂H → RSC(O)R' + H₂O

Tipski dehidracijski agens je DCC. Sa tiolima, u prisustvu baza, također reagiraju kiselinski anhidridi i neki laktoni. Oni nastaju putem karbonilacije alkina i alkena, u prisustvu tiola.^[6]

Reakcije

Karbonilni centar tioestera je reaktivan. Reagira slično blažoj verziji kiselinskih hlorida. Kombiniranjem tioestera i amina nastaju amidi:

R"NH₂ + RSC(O)R' → R"₂NC(O)R' + RSH

Grupa C-H koja je susjedna karbonilu tioestera je blago kisela i podložnma aldolnoj kondenzaciji. Ovatve reakcije se odvijaju tokom biosinteze masnih kiselina.

Biohemija

Tioestri su česti mnogih međuprodukti biosintetskih reakcija, među kojima je stvaranje i razgradnja masnih kiselina i mevalonata, prekursora steroida. Biosinteza lignina, koji čine veliku relativnu količinu biomase, odvija se preko tioesterskih derivata kafeinske kiseline.^[2] Neki od njih su malonil-CoA, acetoacetil-CoA, propionil-CoA i cinamoil-CoA. Proces acetogeneze obuhvata formiranje acetil-CoA. Dehidratacijski agens u formiranju ovih tioestera je adenozin trifosfat (ATP). Tioestri također učestvuju u karakterizaciji proteina ubikvitinom, koji se nalazi u proteinima za degradaciju.

Izomerni tionoestri

Tionoestri su izomeri tioestera. U tionoestrima, sumpor zamjenjuje karbonilni kisik estra. Metil tionobenzoat je C₆H₅C(S)OCH₃. Takva jedinjenja se tipski priređuju putem reakcije tioacil hlorida sa alkoholom, kao i reakcijom Lovesonovog reagensa sa estrima.^[7]

Također pogledajte

Ester
Tiol

Reference

^ Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
^ ^a ^b Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe "Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters" in Topics in Current Chemistry (2005) volume, 251: pp. 87–140.}{DOI|10.1007/b101007}}
^ Synthesis of thioesters
^ Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava “Carbonylation” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2007, Wiley-VCH. doi: 10.1002/14356007.a05_217.pub2
^ R. J. Cremlyn “An Introduction to Organosulfur Chemistry” John Wiley and Sons: Chichester (1996). ISBN 0-471-95512-4.

Vanjski linkovi

Commons logo

Commons ima datoteke na temu: Tioester

[<"Alberts"-1] Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)

[Volet-Volet-2] Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[Bajrović-3] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[4] Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe "Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters" in Topics in Current Chemistry (2005) volume, 251: pp. 87–140.}{DOI|10.1007/b101007}}

[5] Synthesis of thioesters

[6] Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava “Carbonylation” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2007, Wiley-VCH. doi: 10.1002/14356007.a05_217.pub2

[7] R. J. Cremlyn “An Introduction to Organosulfur Chemistry” John Wiley and Sons: Chichester (1996). ISBN 0-471-95512-4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]