Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la C... more Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la Cátedra Interamericana Carlos Fuentes, que surgió en la Universidad Veracruzana a partir de la necesidad de seguir construyendo plataformas para el análisis, la reflexión, la divulgación de la cultura y la creación literaria. Dentro de este espacio, la traducción se impuso como un problema teórico y un ejercicio profesional, partiendo de la idea de que el trabajo del traductor va de la mano con el de la creación en sus múltiples posibilidades. Es, al mismo tiempo, un homenaje a Carlos Fuentes y a sus traductores: homenaje a Fuentes porque el hilo conductor de los artículos recopilados es el estudio de las traducciones de sus obras a diversas lenguas, por ejemplo, al inglés, francés, rumano, serbio o húngaro; homenaje a los traductores de Fuentes porque él nunca estuvo al margen de las implicaciones en el trabajo de aquellos, a veces supervisando y a veces reescribiendo su obra en la medid...
Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевн... more Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.
Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obr... more Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obras de teatro y la interculturalidad, así como la compleja tarea de traducir un texto que debe funcionar en el momento de la representación dirigido a un público meta. En este estudio cualitativo, de corte narrativo y de tipo descriptivo, interpretativo y observacional, ofrecemos un acercamiento a los recursos de traducción empleados en los textos teatrales y damos cuenta de cómo el ejercicio de traducir implica la búsqueda de equivalencias y adaptaciones culturales entre la lengua de partida y la de llegada.
U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih arg... more U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih argentinskih pisaca. Nakon opšteg uvida u temu, naše istraživanje usmereno je na tri književnika različitih generacija: Manuela Puiga (Manuel Puig, 1932-1990), Sesara Airu (César Aira, 1949) i Giljerma Martinesa (Guillermo Martínez, 1962). Analizom njihovih dela, sagledavanjem biografija, odabirom intervjua i zapisa, tumačenjem članaka koji govore o njihovom opusu u kontekstu naše teme i proučavanjem korpusa koji obuhvata dela u kojima je neposredno prisutno njihovo rodno mesto odnosno gde su izraženi uticaji njihovog tamošnjeg detinjstva, pokazaćemo da je provincijsko poreklo obeležilo književni rad te trojice autora najjužnije zemlje Latinske Amerike. Dobijeni rezultati ukazaće i na činjenicu da je na brojne argentinske pisce iz manjih sredina uticala rodna provincija, te da su se, suočeni sa popularnom kulturom, tehnologijom, političkim okolnostima i globalizacijom, neki od njih okrenuli metropolama (Puig, Martines, Pilja), napustili domovinu (Kortasar, Volš) ili ostali u lokalnim geografskim okvirima (Sabato, Đardineli, Aira).
Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и к... more Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и култура у доба пандемије вируса корона Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
M. Kovačević (priređivač), Novi prilozi srpskom pravopisu (zbornik radova sa naučnog skupa „Aktuelna pitanja srpskog pravopisa“, Andrićgrad 13.10.2018), Novi Sad: Matica srpska, Višegrad: Andrićev institut, 217–234, ISBN 978-86-7946-297-8, 2019
Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji im... more Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji imena iz španskog jezika i njene praktične primene u javnom diskursu i prevodnom korpusu (prevodna književnost, stručna literatura). Premda je transkripcija imena iz španskog u srpski, zahvaljujući sličnosti fonetskog sistema dvaju jezika, većim delom jednostavna i logična, nekoliko neadekvatnih pravopisnih rešenja (među kojima su najuočljivije transkripcije glasova ch i z, prema grafiji, kao č i z) uticalo je na to da se između pravila koje nalaže pravopis i njihove praktične upotrebe, stvori diskrepancija koja traje duže od jednog veka. Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista. Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century. By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists. Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
ХИСПАНСКО НАСЛЕЂЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛНОМ СВЕТУ ЗБОРНИК У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ УРЕДНИЦИ Владимир Карановић Анђелка Пејовић У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ, 2020
Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la C... more Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la Cátedra Interamericana Carlos Fuentes, que surgió en la Universidad Veracruzana a partir de la necesidad de seguir construyendo plataformas para el análisis, la reflexión, la divulgación de la cultura y la creación literaria. Dentro de este espacio, la traducción se impuso como un problema teórico y un ejercicio profesional, partiendo de la idea de que el trabajo del traductor va de la mano con el de la creación en sus múltiples posibilidades. Es, al mismo tiempo, un homenaje a Carlos Fuentes y a sus traductores: homenaje a Fuentes porque el hilo conductor de los artículos recopilados es el estudio de las traducciones de sus obras a diversas lenguas, por ejemplo, al inglés, francés, rumano, serbio o húngaro; homenaje a los traductores de Fuentes porque él nunca estuvo al margen de las implicaciones en el trabajo de aquellos, a veces supervisando y a veces reescribiendo su obra en la medid...
Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевн... more Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.
Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obr... more Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obras de teatro y la interculturalidad, así como la compleja tarea de traducir un texto que debe funcionar en el momento de la representación dirigido a un público meta. En este estudio cualitativo, de corte narrativo y de tipo descriptivo, interpretativo y observacional, ofrecemos un acercamiento a los recursos de traducción empleados en los textos teatrales y damos cuenta de cómo el ejercicio de traducir implica la búsqueda de equivalencias y adaptaciones culturales entre la lengua de partida y la de llegada.
U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih arg... more U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih argentinskih pisaca. Nakon opšteg uvida u temu, naše istraživanje usmereno je na tri književnika različitih generacija: Manuela Puiga (Manuel Puig, 1932-1990), Sesara Airu (César Aira, 1949) i Giljerma Martinesa (Guillermo Martínez, 1962). Analizom njihovih dela, sagledavanjem biografija, odabirom intervjua i zapisa, tumačenjem članaka koji govore o njihovom opusu u kontekstu naše teme i proučavanjem korpusa koji obuhvata dela u kojima je neposredno prisutno njihovo rodno mesto odnosno gde su izraženi uticaji njihovog tamošnjeg detinjstva, pokazaćemo da je provincijsko poreklo obeležilo književni rad te trojice autora najjužnije zemlje Latinske Amerike. Dobijeni rezultati ukazaće i na činjenicu da je na brojne argentinske pisce iz manjih sredina uticala rodna provincija, te da su se, suočeni sa popularnom kulturom, tehnologijom, političkim okolnostima i globalizacijom, neki od njih okrenuli metropolama (Puig, Martines, Pilja), napustili domovinu (Kortasar, Volš) ili ostali u lokalnim geografskim okvirima (Sabato, Đardineli, Aira).
Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и к... more Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и култура у доба пандемије вируса корона Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
M. Kovačević (priređivač), Novi prilozi srpskom pravopisu (zbornik radova sa naučnog skupa „Aktuelna pitanja srpskog pravopisa“, Andrićgrad 13.10.2018), Novi Sad: Matica srpska, Višegrad: Andrićev institut, 217–234, ISBN 978-86-7946-297-8, 2019
Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji im... more Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji imena iz španskog jezika i njene praktične primene u javnom diskursu i prevodnom korpusu (prevodna književnost, stručna literatura). Premda je transkripcija imena iz španskog u srpski, zahvaljujući sličnosti fonetskog sistema dvaju jezika, većim delom jednostavna i logična, nekoliko neadekvatnih pravopisnih rešenja (među kojima su najuočljivije transkripcije glasova ch i z, prema grafiji, kao č i z) uticalo je na to da se između pravila koje nalaže pravopis i njihove praktične upotrebe, stvori diskrepancija koja traje duže od jednog veka. Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista. Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century. By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists. Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
ХИСПАНСКО НАСЛЕЂЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛНОМ СВЕТУ ЗБОРНИК У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ УРЕДНИЦИ Владимир Карановић Анђелка Пејовић У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ, 2020
The Organizing Committee of the 58th International Congress of Americanists (ICA) warmly welcomes... more The Organizing Committee of the 58th International Congress of Americanists (ICA) warmly welcomes the world academic community and extends a most cordial invitation for the participation in the 58th ICA edition to be held at the University of Novi Sad (Serbia) from 30 June to 4 July 2025.
We must point out that, in addition to maintaining periodic continuity to the International Congresses of Americanists, it has been a great honor to receive the privilege of celebrating the 150th anniversary of the ICA in the Balkans.
The motto of the 58th ICA: “New challenges, New spaces” is meant as a prompt to reflect on contemporary reality on a global scale and to develop viable theoretical and practical proposals to face the disturbing current challenges in all areas of our social existence. The central theme of the 58th ICA is intended as a common denominator in order to provide the necessary space to house all the thematic axes that are proposed in this First Call. For us, it is of vital importance that on this occasion we can add a Balkan perspective to Americanism thus enriching the great variety of hermeneutical perspectives around the topics that will be discussed at the Congress.
We attach the First Call for Proposals and we thank you for disseminating the Call. All the details and information of interest can be found on the Congress website: https://ica2025.uns.ac.rs/
Feel free to contact us if you have any questions or concerns: ica2025@uns.ac.rs
Kind regards,
Organizing Committee of the 58th International Congress of Americanists ICA 2025
58º Congreso Internacional de Americanistas: 150 años del ICA
Primera Circular
El Comité Organi... more 58º Congreso Internacional de Americanistas: 150 años del ICA
Primera Circular
El Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas (ICA) saluda cordialmente a la comunidad académica mundial e invita a participar en el 58º ICA que se realizará en la Universidad de Novi Sad (Serbia) entre el 30 de junio y el 4 de julio de 2025.
Debemos señalar que, más allá de dar continuidad periódica a los Congresos Internacionales de Americanistas, ha sido un gran honor recibir el privilegio de celebrar en los Balcanes el 150 aniversario del ICA.
El lema del 58º ICA: “Nuevos desafíos, Nuevos espacios” pretende ser un llamado a reflexionar sobre la realidad contemporánea a escala global y construir propuestas teóricas y prácticas viables para enfrentar los inquietantes desafíos actuales en todos los campos de nuestra existencia social. El tema central del 58º ICA está pensado como un denominador común con el fin de brindar un espacio necesario para albergar todos los ejes temáticos que vienen propuestos en esta Primera Circular. Para nosotros es de vital importancia el hecho que, en esta ocasión, podamos sumar al americanismo una mirada balcánica y, de esta manera, enriquecer la gran variedad de las perspectivas en torno a los temas que se tratarán en el Congreso.
En adjunto les enviamos la Primera Circular en tres idiomas y les agradecemos la difusión de la Convocatoria, cuyos detalles y otros datos de interés encontrarán en la página web https://ica2025.uns.ac.rs/
Para cualquiera duda o pregunta nos pueden contactar en: ica2025@uns.ac.rs
Saludos afectuosos,
Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas ICA 2025
Latinska Amerika: jedinstvo reči u mnoštvu slika (intervju s Dejanom Mihailovićem), Interkultural... more Latinska Amerika: jedinstvo reči u mnoštvu slika (intervju s Dejanom Mihailovićem), Interkulturalnost, časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije (urednik dr Aleksandra Đurić Bosnić), mart 2016, br. 11, ISSN 2217-4893158-162. https://issuu.com/zavodzakulturuvojvodine/docs/interkulturalnost_11
The monograph Invisible Harmony: Essays on Translation (and) Literature includes the views of num... more The monograph Invisible Harmony: Essays on Translation (and) Literature includes the views of numerous traductologists, linguists and translators who have contributed to the development of translation practice throughout history, testimonies of direct participants in the establishment, spread and reception of Hispanic American literature in Yugoslavia and Serbia, as well as the author’s personal experiences in the field of literary, dramatic, consecutive and simultaneous translation.
The book consists of four parts: the first part has seven chapters, in which are presented theoretical reflections of dozens of authors, from Cervantes to contemporary Serbian writers, traductologists and translators; the second part, through five chapters, includes research on translators among Latin American writers from the 15th to the 21st century: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar and Sergio Pitol, while Borges’ theory of translation, the reception of Spanish American literature in Yugoslavia and Serbia, the contribution of Isidora Sekulić and Branislav Prelević to our translated literature from Spanish, are presented in separate chapters. The topic of the third part is the translation of theatre plays, both through theoretical positions and on the examples of plays by Mario Vargas Llosa, and the staging of several plays translated by the author of this monograph. The last part contains a personal and professional translator’s and interpreter’s review of Prosefest, i.e. Latin American writers who were guests of that literary festival from 2013 to 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela and Santiago Roncagliolo.
La monografía Armonía invisible: Ensayos sobre traducción (y) literatura recoge visiones de numerosos traductólogos, lingüistas y traductores que han contribuido al desarrollo de la teoría y la práctica de la traducción a lo largo de la historia, testimonios de participantes en el desarrollo, difusión y recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia, así como las experiencias personales de la autora en el campo de la traducción literaria, dramática, consecutiva y simultánea.
El libro consta de cuatro partes: en la primera parte, a través de siete capítulos, se presentan reflexiones teóricas de decenas de autores, desde Miguel de Cervantes hasta los escritores, traductólogos y traductores serbios contemporáneos; la segunda parte contiene cinco capítulos e incluye investigaciones sobre traductores entre escritores latinoamericanos desde el siglo XV hasta el siglo XXI: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar y Sergio Pitol, mientras que la teoría de la traducción de Borges, la recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia y la contribución de Isidora Sekulić y Branislav Prelević a las obras traducidas del español, se presentan en capítulos separados. El tema de la tercera parte es la traducción de obras de teatro, tanto a través de las actitudes teóricas como sobre los ejemplos de obras de teatro de Mario Vargas Llosa, y la puesta en escena de varias obras traducidas por la autora de esta monografía. La última parte contiene una visión profesional y personal de Prosefest, es decir, de la traductora e intérprete de los escritores latinoamericanos que participaron en ese festival literario entre 2013 y 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela y Santiago Roncagliolo.
CARLOS FUENTES Y LA IDENTIDAD LATINOAMERICANA, Universidad Veracruzana, 2022
Mirar y leer desde la lejania, desde otro espacio y otra cultura es una experiencia que descubre ... more Mirar y leer desde la lejania, desde otro espacio y otra cultura es una experiencia que descubre nuevas sendas, otros cercos, otras formas de comprender la obra de nuestros clasicos en el orbe de la literatura escrita en lengua espanola. Leer es como traducir, es interpretar desde coordenadas especificas, es observar con lupa aquello que de otra cultura nos atrae, nos hipnotiza porque nos hace viajar por mundos reales e imaginarios, que repercuten de muchas maneras en nuestra identidad porque nos reconocemos alli como seres narrados. Carlos Fuentes y la identidad latinoamericana, de Bojana Kovačević Petrović nos coloca en este camino; ofrece una aproximacion critica al tema de la identidad latinoamericana configurada en la obra del escritor e intelectual mexicano, figura central de una de las catedras de excelencia Universidad Veracruzana. Bojana Kovačević Petrović, ocupante de la Catedra Interamericana Carlos Fuentes en el curso-taller “Literatura y traduccion 2019”, explora en este libro las caracteristicas y los posibles significado de la identidad latinoamericana mediante la revision escrupulosa de las obras de Fuentes y de las corrientes filosoficas, esteticas, sociales e historicas que la atraviesan. La vision critica extranjera dialoga todo el tiempo con las lecturas existentes de este lado del Atlantico, destacando la relacion de Carlos Fuentes con la region de los Balcanes. La suma de miradas es un mosaico multicultural que acercara a los lectores a otros horizontes, a otras rutas de lectura. Norma Angelica Cuevas
SAVREMENE TENDENCIJE U ŠPANSKOJ I ITALIJANSKOJ FILOLOGIJI U SRBIJI, 2021
TEMATSKI ZBORNIK RADOVA LEKTORATA ZA ŠPANSKI I LEKTORATA ZA ITALIJANSKI JEZIK ODSEKA ZA ROMANISTI... more TEMATSKI ZBORNIK RADOVA LEKTORATA ZA ŠPANSKI I LEKTORATA ZA ITALIJANSKI JEZIK ODSEKA ZA ROMANISTIKU FILOZOFSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U NOVOM SADU
Antologija španske poezije za decu i mlade ŠAL OD PAPIRA / Antología de poesía española para niño... more Antologija španske poezije za decu i mlade ŠAL OD PAPIRA / Antología de poesía española para niños y jóvenes LA BUFANDA DE PAPEL, Zmajeve dečje igre, Novi Sad i AECID, Madrid
LAS RELACIONES CULTURALES ENTRE AMÉRICA LATINA Y LOS PAÍSES SOCIALISTAS EUROPEOS DURANTE LA GUERRA FRÍA, 2023
La variedad de los temas presentados en este volumen ofrece un
amplio panorama de los ambientes, ... more La variedad de los temas presentados en este volumen ofrece un amplio panorama de los ambientes, las actitudes, las tendencias y los acontecimientos mutuamente desarrollados y valorados entre los países socialistas europeos y los latinoamericanos en la época de la Guerra Fría. Sin lugar a duda, este panorama abarca tanto los ámbitos políticos y sociales como los culturales y artísticos, poniendo siempre de relieve el valor intelectual y el empeño de sus protagonistas. De cierta manera, todos los textos incluidos en esta publicación demuestran el lugar imprescindible de la cultura, como una herramienta que en aquella época fue crucial para acercar dos partes del mundo, a primera vista lejanas, pero de hecho profundamente vinculadas a través de la literatura del yo, la memoria compartida, las traducciones publicadas y las expresiones culturales intercambiadas.
La revista Colindancias es el fruto de la colaboración entre los profesores de lengua y literatur... more La revista Colindancias es el fruto de la colaboración entre los profesores de lengua y literatura española de universidades de Europa Central, que crearon la Red Regional de Hispanistas de Hungría, Rumanía y Serbia (Regional Network of Hispanists from Hungary, Romania and Serbia ) y un año más tarde encontraron una plataforma oficial gracias al programa CEEPUS. El principal objetivo de la revista es hacer conocer la labor científica de los investigadores-docentes de los países de la Europa Central y del Este e integrar sus investigaciones en el circuito internacional. La revista publica los trabajos de investigación escritos en español en esta parte de Europa, así como artículos escritos por autores de otros países. La temática abordada está relacionada con diversos campos de los estudios hispánicos: literatura, lingüística, didáctica, historia, etc. Un interés especial suscitan los trabajos comparativos o capaces de poner de relieve las relaciones entre el espacio hispánico y el de Europa Central y del Este. La revista es de frecuencia anual.
The journal Colindancias is the result of the collaboration between professors of both Spanish language and literature from Eastern European universities, who created the Red Regional de Hispanistas de Hungría, Rumanía y Serbia (Regional Network of Hispanists from Hungary, Romania and Serbia) ) in 2009 and found an official platform for this Project thanks to the CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies). The main objective of this journal is to promote the scientific efforts of the professors and researches from Central and Eastern Europe, and to integrate their studies into international framework. The journal publishes investigative studies written in Spanish conducted in the aforementioned parts of Europe or in other countries. The subject matter is connected to the various fields of Hispanic studies: literature, linguistics, didactics, history, etc. A special interest is stirred by comparative studies or those capable of highlighting the relations between the Hispanic space and that of Central and Eastern Europe. This journal is an annual publication.
Uploads
Papers by Bojana Kovačević Petrović
Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista.
Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century.
By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists.
Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista.
Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century.
By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists.
Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
We must point out that, in addition to maintaining periodic continuity to the International Congresses of Americanists, it has been a great honor to receive the privilege of celebrating the 150th anniversary of the ICA in the Balkans.
The motto of the 58th ICA: “New challenges, New spaces” is meant as a prompt to reflect on contemporary reality on a global scale and to develop viable theoretical and practical proposals to face the disturbing current challenges in all areas of our social existence. The central theme of the 58th ICA is intended as a common denominator in order to provide the necessary space to house all the thematic axes that are proposed in this First Call. For us, it is of vital importance that on this occasion we can add a Balkan perspective to Americanism thus enriching the great variety of hermeneutical perspectives around the topics that will be discussed at the Congress.
We attach the First Call for Proposals and we thank you for disseminating the Call. All the details and information of interest can be found on the Congress website: https://ica2025.uns.ac.rs/
Feel free to contact us if you have any questions or concerns: ica2025@uns.ac.rs
Kind regards,
Organizing Committee of the 58th International Congress of Americanists ICA 2025
Primera Circular
El Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas (ICA) saluda cordialmente a la comunidad académica mundial e invita a participar en el 58º ICA que se realizará en la Universidad de Novi Sad (Serbia) entre el 30 de junio y el 4 de julio de 2025.
Debemos señalar que, más allá de dar continuidad periódica a los Congresos Internacionales de Americanistas, ha sido un gran honor recibir el privilegio de celebrar en los Balcanes el 150 aniversario del ICA.
El lema del 58º ICA: “Nuevos desafíos, Nuevos espacios” pretende ser un llamado a reflexionar sobre la realidad contemporánea a escala global y construir propuestas teóricas y prácticas viables para enfrentar los inquietantes desafíos actuales en todos los campos de nuestra existencia social. El tema central del 58º ICA está pensado como un denominador común con el fin de brindar un espacio necesario para albergar todos los ejes temáticos que vienen propuestos en esta Primera Circular. Para nosotros es de vital importancia el hecho que, en esta ocasión, podamos sumar al americanismo una mirada balcánica y, de esta manera, enriquecer la gran variedad de las perspectivas en torno a los temas que se tratarán en el Congreso.
En adjunto les enviamos la Primera Circular en tres idiomas y les agradecemos la difusión de la Convocatoria, cuyos detalles y otros datos de interés encontrarán en la página web https://ica2025.uns.ac.rs/
Para cualquiera duda o pregunta nos pueden contactar en: ica2025@uns.ac.rs
Saludos afectuosos,
Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas ICA 2025
The book consists of four parts: the first part has seven chapters, in which are presented theoretical reflections of dozens of authors, from Cervantes to contemporary Serbian writers, traductologists and translators; the second part, through five chapters, includes research on translators among Latin American writers from the 15th to the 21st century: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar and Sergio Pitol, while Borges’ theory of translation, the reception of Spanish American literature in Yugoslavia and Serbia, the contribution of Isidora Sekulić and Branislav Prelević to our translated literature from Spanish, are presented in separate chapters. The topic of the third part is the translation of theatre plays, both through theoretical positions and on the examples of plays by Mario Vargas Llosa, and the staging of several plays translated by the author of this monograph. The last part contains a personal and professional translator’s and interpreter’s review of Prosefest, i.e. Latin American writers who were guests of that literary festival from 2013 to 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela and Santiago Roncagliolo.
La monografía Armonía invisible: Ensayos sobre traducción (y) literatura recoge visiones de numerosos traductólogos, lingüistas y traductores que han contribuido al desarrollo de la teoría y la práctica de la traducción a lo largo de la historia, testimonios de participantes en el desarrollo, difusión y recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia, así como las experiencias personales de la autora en el campo de la traducción literaria, dramática, consecutiva y simultánea.
El libro consta de cuatro partes: en la primera parte, a través de siete capítulos, se presentan reflexiones teóricas de decenas de autores, desde Miguel de Cervantes hasta los escritores, traductólogos y traductores serbios contemporáneos; la segunda parte contiene cinco capítulos e incluye investigaciones sobre traductores entre escritores latinoamericanos desde el siglo XV hasta el siglo XXI: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar y Sergio Pitol, mientras que la teoría de la traducción de Borges, la recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia y la contribución de Isidora Sekulić y Branislav Prelević a las obras traducidas del español, se presentan en capítulos separados. El tema de la tercera parte es la traducción de obras de teatro, tanto a través de las actitudes teóricas como sobre los ejemplos de obras de teatro de Mario Vargas Llosa, y la puesta en escena de varias obras traducidas por la autora de esta monografía. La última parte contiene una visión profesional y personal de Prosefest, es decir, de la traductora e intérprete de los escritores latinoamericanos que participaron en ese festival literario entre 2013 y 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela y Santiago Roncagliolo.
Carlos Fuentes y la identidad latinoamericana, de Bojana Kovačević Petrović nos coloca en este camino; ofrece una aproximacion critica al tema de la identidad latinoamericana configurada en la obra del escritor e intelectual mexicano, figura central de una de las catedras de excelencia Universidad Veracruzana.
Bojana Kovačević Petrović, ocupante de la Catedra Interamericana Carlos Fuentes en el curso-taller “Literatura y traduccion 2019”, explora en este libro las caracteristicas y los posibles significado de la identidad latinoamericana mediante la revision escrupulosa de las obras de Fuentes y de las corrientes filosoficas, esteticas, sociales e historicas que la atraviesan. La vision critica extranjera dialoga todo el tiempo con las lecturas existentes de este lado del Atlantico, destacando la relacion de Carlos Fuentes con la region de los Balcanes. La suma de miradas es un mosaico multicultural que acercara a los lectores a otros horizontes, a otras rutas de lectura.
Norma Angelica Cuevas
https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2021/978-86-6065-670-6
amplio panorama de los ambientes, las actitudes, las tendencias y
los acontecimientos mutuamente desarrollados y valorados
entre los países socialistas europeos y los latinoamericanos en la
época de la Guerra Fría. Sin lugar a duda, este panorama abarca
tanto los ámbitos políticos y sociales como los culturales y artísticos,
poniendo siempre de relieve el valor intelectual y el empeño
de sus protagonistas. De cierta manera, todos los textos incluidos
en esta publicación demuestran el lugar imprescindible de la
cultura, como una herramienta que en aquella época fue crucial
para acercar dos partes del mundo, a primera vista lejanas, pero
de hecho profundamente vinculadas a través de la literatura del
yo, la memoria compartida, las traducciones publicadas y las
expresiones culturales intercambiadas.
The journal Colindancias is the result of the collaboration between professors of both Spanish language and literature from Eastern European universities, who created the Red Regional de Hispanistas de Hungría, Rumanía y Serbia (Regional Network of Hispanists from Hungary, Romania and Serbia) ) in 2009 and found an official platform for this Project thanks to the CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies). The main objective of this journal is to promote the scientific efforts of the professors and researches from Central and Eastern Europe, and to integrate their studies into international framework. The journal publishes investigative studies written in Spanish conducted in the aforementioned parts of Europe or in other countries. The subject matter is connected to the various fields of Hispanic studies: literature, linguistics, didactics, history, etc. A special interest is stirred by comparative studies or those capable of highlighting the relations between the Hispanic space and that of Central and Eastern Europe. This journal is an annual publication.