Pavle Kondić

& ф Духовни темељи Епархије Бококоторскодубровачке Н а, благословеној земљи Зетскога, приморја, вековима, су цветали духовни насади које су, подвигом и љубављу за, Дом Божји, насејали наши духовни оци и учитељи у вери Христовој. Апостолски су корени хришћанске благодати на, овим просторима,. Свети отац наш Сава, следујући апостолским стопама, пажљиво је надгледао овај рукосад и установио, међу осталих десет епископија, и Зетску 1219. Од његовог времена, до наших дана миомирише предивни цвет Савиног рукосада,, Законоправило украшено именом Илариона, епископа, зетског на, Иловици-Михољској Превлаци 1262. предивни је цвет који миомирисом блажи генерације српског православног народа. И.з тих корена, ми црпимо животне сокове и снагу даходимо Савиним путем. Његова, верна, деца, од Савинске куполе до Острошке греде, неодступно чувају спомен на, просветитеља, свега, рода, српског и православног, уздуж и попреко шара земаљског. И када, су силе овога, светаразбиле духовно јединство српског народа, Савин спомен и благослов остали су неразориви камен станац за, опстанк и будућност. Међу безбојним сведоцима, светосавког наслеђа у српском народујесте и Епархија, Бококоторско-дубровачка,, дивни изданак Савиног завештања. Колико год тешка, и непријатељска, према, Крсту од три прста, била, сила, овога, света,, умотана у султански турбан или дуждеве свилене хаљине, опстала, је наша Црква, мученица, вазда, погледајући на, Савин пут ка, И.звору живота, вечнога,. Тим путем ишли су и часни оци, духовни старатељи народа, Божјег, српског православног у Зетском приморју и када, су се и.зборили за, своју епархију, духовну колевку, обнављајући њоме Савино наслеђе и благослов.

During the First World War, together with the suffering of the people Church hierarchy suffered as well. Although with limited possibilities at their disposal, Church dignitaries and clergy did their best to alleviate the difficult situation of the people. This essay devotes a special attention to the charity activity of three hierarchs: Mitrofan Ban, Archbishop of Cetinje and Metropolitan of Montenegro, Mounts and Coastlands; Bishop Kirilo Mitrovic of Zaholm-Raska and Metropolitan Gavrilo of Pec. The author employs a thorough pedantry in order to expose the manifold Mitrofan Ban's charity activity that, being supported by the clergy, embraced all the layers of society, regardless of their religious or national affiliation.