Srpska Pravoslavna Crkva

ЖИВОТ ЈЕДНОГ НЕМАЧКОГ ОФИЦИРА-НАУЧНИКА ИЛИ
О КОРИСНОСТИ ПРЕВОДА НОВООБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
(Andreas Roth, Johann Albrecht von Reiswitz (1899–1962). Vom unbequemen
Südosteuropaexperten zum Kunstschützer, Ares Verlag, Graz 2020, 496 Sei.
[Андреас Рот, Јохан Албрехт фон Рајсвиц. Од незгодног стручњака за
Југоисточну Европу до заштитника уметности, Грац 2020])
301–305

Од шездесетих година XIX века, када је после слома
апсолутизма започео парламентарни живот у Монархији Хабсбурга, односи између Хрвата и Срба почели су се затезати и реметити.Неспоразуми, спорови и сукоби Хрвата и Срба полако су захватали све области живота. Из политике увлачили су се у науку и публицистику, трујући читав јавни живот и реметећи међусобне односе до граница једва сношљиве. Због тога што је "Обзор" захтевао од Срба да јавно изнесу шта су им Хрвати криви, Руварац је књигу посветио Обзору. Међутим, Обзор није на њу никада одговорио, већ је, како је забележио Браник, лист Српске народно либералне странке из Угарске, искрени заговорник слоге и сарадње Срба и Хрвата, „у место одговора вицловао,називајући проту Руварца ’пабирчарем“.
Познати српски политичар, барон Јован Живковић осврнуо се на књигу Ево, шта сте нам криви!, који је једно време, као истакнути униониста, заузимао положај предстојника за унутрашње послове Хрватске и Славоније. Учинио је то успут, у чланку који је објављен у наставцима са намером да изнесе више конкретних и аутентичних појединости о томе зашто је дошло до размирице између Хрвата и Срба и ко за то сноси одговорност. Живковић је сматрао да је Руварац „врло добро учинио, што је, ’у његовој‘ врло поучној књижици Ево, шта сте нам криви! сакупио и као једну целину на свет издао све оне податке од 1848. године на овамо, који нам показују и чудновато расветљавају поступак и понашање браће Хрвата према нама Србима кроз цео тај низ од четрдесет и више година!“

Until 1881, the area of Kordun was a part of the Military Frontier. With the Frontier’s demobilization, the districts of Slunj and Vojnić entered into the structure of the Modruš-Rijeka County while the district Vrginmost and free royal city of Karlovac were joined to the County of Zagreb. In a religious view, since 1695 all three counties were under the jurisdiction of the Eparchy of Gornji Karlovac within the Metropolitanate of Karlovci. In this paper, we are dealing with several groups of problems e. g. — insufficient number of churches and priests regarding the number of the Orthodox, the reconstruction of Orthodox churches and the construction of new ones, the catechization of children and the religious education teaching, the effort of the Church in the protection of the national identity of Serbian people against Croatian and Hungarian authorities. The mentioned problems were closely linked to the specific historical development of the Military Frontier. Serbian population in Kordun was for centuries oriented to the military service, showing less importance to religious life and education. Furthermore, all three counties were known as very poor, industrially undeveloped, still living in collectives and having a very resilient attitude towards attempts of Church to regulate their religious life according to canonic rules. The facts presented in this paper are mainly based on the documents stored in the Croatian State Archives in Zagreb, most of all from the fund of the Serbian Orthodox Church and Presidency of Croatian Government and the most relevant studies related to the subject accompanies the archive material.

У ове податке уклапају се предања православних Словена. Апостол Павле је подвлачио значај чувања Предања: „Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох“ (1 Кор 11. 2, слично и 2 Сол 2. 15, 3.6). Располажемо предањима Словена о боравку апостола Павла у Илирику, код Срба и Руса, сачуваним захваљујући држању православља што га је утемељио. У руској ПВЛ(Повест времених лет – Несторова хроника прим. прир.)  налази се белешка да је његов рођак Андроник, апостол од седамдесеторице, био епископ у Сирмију, а да је лично апостол Павле покрштавао Словене у Илирику. Ту забележено Предање, описујући делатност словенских апостола у кнежевини Великој Морави, памти да је Свети Методије постављен на престо апостола Андроника, у Панонији (Сирмијум у Срему био је главни град Паноније, где су живели илирски Амантини): „По томе кнез Коцељ постави Методија за епископа у Панонији, на место светог апостола Андроника, једног од 70 ученика Светог апостола Павла. Том је словенском народу био учитељ апостол Андроник. Морави је долазио апостол Павле и ту је учио; то је Илирик где је долазио апостол Павле, ту су били први Словени, том словенском народу учитељ је био Павле, од тог народа смо и ми Руси, тако је и нама учитељ био апостол Павле, који је учио народ Словенски, и поставио је епископа и свог намесника, Андроника словенском народу“ (ПВЛ 1923: 21). Дакле, код Руса је забележено у 10-12. столећу да су у Панонији, Срему и Илирику живели Словени у доба Апостола Павла, да је тим руским прецима проповедао хришћанство Апостол Павле. Ово предање из ПВЛ уклапа се у археолошке податке о исељавању Словена (Илира) из углавном српског Подунавља ка Дњепру.

ETNOLOGIJA/ANTROPOLOGIJA
Šifra artikla: 255366
Isbn: 9788675620129
Autor : Erik Hobsbom
Izdavač : BIBLIOTEKA XX VEK
Proučavanje i izmišljanje tradicije je interdisciplinarno. To je istraživačko polje koje ujedinjuje istoričare, sociajlne antropologe i mnoštvo drugih pregalaca u oblasti nauka o čoveku, i rad na njemu ne može biti adekvatno nastavljen bez ovakve saradnje. Knjiga koja je pred nama donosi uglavnom radove istoričara. Treba se nadati da će i drugi imati od nje koristi.

U ovom radu prikazan je savetodavni rad u okviru Pravoslavnog pastirsko save­todavnog centra u Beogradu koji je osnovan 1997. godine, koji funkcioniše na bazi volonterskog rada stručnjaka i donacija. U proseku godišnje dođe preko 800 novih pojedinaca ili porodica, kojima je potrebna psihološka pomoć. Problemi koje ljudi imaju su brojni, a preovladavaju depresije. Za 16 godina rada obavljeno je oko 65.000 razgovora. Crkva ne ulaže previše u humanitarni rad, čini se da je prepušten samoorganizovanju vernika i pojedinih sveštenika koji ličnim primerom čine dobro.
Ključne ­reči: pastirska psihologija, savetovanje, pravoslavlje, depresija, osećanje krivice

Previous research of the Marča-Union in Serbian and Croatian historiography has tried to resolve this issue within the framework of broader macro-Serbo-Croatian relations, often neglecting the local micro-level, ie. personal relations of individuals, but also the religious beliefs of the 17th century. At the same time, previous research mostly focused on the 18th century and incidents during the reign of Maria Theresa. This article is dedicated to the very beginning of the Union of Marča and the motives of Bishop Simeon for its acceptance by analyzing the available archival material. The available archival material shows that the motives of Bishop Simeon were primarily of a personal nature, caused by good personal relations with the representatives of the Zagreb diocese, as well as personal religious beliefs, as evidenced by various archives. Furthermore, it has been shown that the open and systematic pressure on the Diocese of Marča and the Orthodox „Grenzer“ by the Catholic Church begins after the signing of the union, and not before, as some researchers previously suspected.

Историја Српске православне цркве у Прешеву и околини. Датa је и детаљна историја свих цркава у Прешевско - рељанској парохији. History of the Serbian Orthodox Church in Presevo and its surroundings. A detailed history of all churches in the Preševo-Reljan parish is also given.

Материјални објекти попут литургијских предмета важни су за визуелну културу, будући да одражавају разнородне аспекте културне и друштвене историје, социјалну и економску динамику времена, те уметничке прилике и феномене. Уметнички обликовани богослужбени предмети из саборног храма Вазнесења Христовог у Чачку припадају још једној важној катедралној ризници која није целовито сагледана и протумачена са аспеката историје уметности и визуелне културе. Сребрнина, везени текстил и друге драгоцености из ове црквене ризнице као активни посредници осликавају културну, црквену и друштвену динамику у важном градском средишту попут Чачка. Истовремено, они су одраз ширих културних прилика у Србији XIX века. Интензивне промене у визуелној култури карактеристичне за ово раздобље могу се јасније сагледати управо кроз трансформације материјалних артифицираних предмета, њихову динамичну циркулацију и дужину употребног трајања. Препознавањем богослужбених предмета из чачанске катедралне цркве као објеката којима је "материјализована хришћанска стварност" могу се јасније одредити карактер и одлике српске црквене уметности XIX века, те улоге материјалних предмета у њеном манифестовању.

Апстракт: У раду се полази од тезе да су неке од порука народних пе-
сама косовског циклуса филозофског карактера, као и од тога да су „исти-
ните”, чак и уколико нису у сагласности са историјским сведочанствима о
ономе што се догодило, или им пак противрече. Поврх тога, тежићемо да
покажемо како су погрешне стереотипне представе о косовском предању
којима се смисао тог предања редукује тако што се кнежев избор „царства
небеског” тумачи као некрофилско опредељење за унапред изгубљену бор-
бу, косовска заклетва искључиво као кнежева клетва, док се историјски
недоказана издаја Вука Бранковића интерпретира се тако што релати-
визује сам појам националне издаје. Погрешно тумачење ових елемената
косовског предања усмерено је ка „превредновању” темељних вредности
на којима почива наше колективно поимање себе, наша духовна самосвест.

CITIRATI KAO:
Andrejić, A. (2017). Stavovi o bioetičkim pitanjima u okviru Srpske pravoslavne crkve u kontekstu pravoslavne bioetike. Godišnjak za sociologiju XII(17), 23-45.

U radu je dat pregled stavova o glavnim problemima bioetike u okviru Srpske pravoslavne crkve. Pregled je načinjen na osnovu tekstova koji su dostupni vernicima i široj javnosti, objavljenih u časopisu "Pravoslavlje", koji izdaje Sinod SPC, rubrici "bioetika" na zvaničnom sajtu SPC, kao i na drugim sajtovima. Kako bi se stekla celovitija slika o stavovima pravoslavne bioetike, pregled je dopunjen stavovima iz usvojenih dokumenata o bioetici Ruske i Grčke pravoslavne crkve i dela američkih pravoslavnih bioetičara. Rad takođe razmatra istorijske i teološke specifičnosti u razvoju pravoslavne bioetike u odnosu na katoličku.

Predgovor (Introduction), In: Boban Batrićević, Bog našeg nacionalizma. Recepcija, reinterpretiranje i korišćenje Njegoševa lika i djela u političkoj propagandi i diskursu vlasti u Crnoj Gori od 1851. do 2013. godine, Cetinje - Podgorica 2018, pp. 11-15.

Апстракт: Ваљевска црква Покрова Пресвете Богородице башти-ни у својој ризници различите богослужбене предмете начињене од сребра. Формирана је постепено сабирајући дарове господара Јеврема Обреновића Старој цркви, предмете из прошлости Шабачке епархије и дарове различитих еснафа, прилоге Томаније Обреновић те ваљевских грађана. У ризници су сачувани радови балканских кујунџија, сребро које су обликовали најистакнутији српски злата-ри друге половине XIX века – Николић и Стоић – и увезени предме-ти настали у европским радионицама. Сагледана кроз различите контексте, ризницa ваљевске цркве указује на повезаност развоја примењене уметности са ширим културним кретањима у Србији током XIX века. Репрезентативни богослужбени предмети из ваљевске цркве значајни су за познавање литургијског живота и проучавање српске црквене и грађанске визуелне културе XIX века. Кључне речи: црквена уметност, богослужбени предмети, сребро, ризница, црква Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, XIX век

У раду се бавимо појединим аспектима свакоднeвног живота ученика Богословије у Призрену у периоду између два светска
рата (просторни и хигијенски услови, здравље, исхрана и ваннаставне активности). Изворну основу истраживања чине годишњи извештаји о раду Богословије, али и они полугодишњи и тромесечни, као и остала службена преписка између управе Богословије и надлежног министaрства и других државних и верских институција. У досадашњој научној литератури ова питања нису довољно истражена. Дошли смо до закључка да је свакодневни живот ученика био динамичан и прожет многобројним проблемима који су имали дубље друштвене узроке (као што су финансијска немоћ државе, тешко наслеђе Првог светског рата итд.), али
је Богословија и поред тога, захваљујући, пре свега, ангажовању својих ректора и професора, остваривала своје образовне и васпитне задатке на завидном нивоу.
Кључне речи: Богословија, Призрен, свакодневни живот, ученици,
хигијена, здравље, исхрана

Редови пред нама имају за циљ да покушају да скрену пажњу стручне и шире јавности на неке од елемената верске природе, који би могли да произведу одређене конкретене политичке последице по интересе Србије и српског народа у непосредној будућности. Још прецизније, наша тема јесте утицај религијског фактора на политику нове америчке председничке администрације и какво би он дејство могао да има на неке од кључних српских националних интереса. Како ти интереси стоје у великој зависности од интереса и политичких одлука великих светских сила, међу којима Сједињене Америчке Државе, још увек, заизимају примарно место и улогу, природно је да се српска политикологија религије нарочито заинтересује за могућу улогу религије у формирању праваца политичког деловања нове америчке председничке администрације, на чијем челу се налази Џозеф Робинет Бајден Млађи.

+

The lines before us aim to draw the attention of the expert community and the general public to some of the elements of a religious nature, which could produce certain concrete political consequences for the interests of Serbia and the Serbian people in the immediate future. More precisely, our topic is the influence of the religious factor in the policy-making of the new American presidential administration and what effect it could produce on some of the key Serbian national interests. As these interests are highly dependent on the interests and political decisions of the great world powers, among which the United States of America still do occupy a primary place and role, it is only natural that the Serbian politology of religion is particularly interested in the possible role of religion in shaping of the political agenda of the new presidential administration, headed by Joseph Robinette Biden Jr.

During the First World War, together with the suffering of the people Church hierarchy suffered as well. Although with limited possibilities at their disposal, Church dignitaries and clergy did their best to alleviate the difficult situation of the people. This essay devotes a special attention to the charity activity of three hierarchs: Mitrofan Ban, Archbishop of Cetinje and Metropolitan of Montenegro, Mounts and Coastlands; Bishop Kirilo Mitrovic of Zaholm-Raska and Metropolitan Gavrilo of Pec. The author employs a thorough pedantry in order to expose the manifold Mitrofan Ban's charity activity that, being supported by the clergy, embraced all the layers of society, regardless of their religious or national affiliation.

Рад истражује како је и од кога питање научности теологије постављано у српској теологији 20. в. Полази се од становишта да се могу разликовати три контекстуална оквира унутар којих је постављано ово питање, који су одредили начин на који је дат одговор, али који су и сами одређени мотивом с којим се питање поставља и теолошком парадигмом из које се наступа. Ти контексти су: процес оснивања Богословског факултета при Универзитету у Београду, српско апологетско богословље и српско неопатристичко богословље. Показује се да је у прва два наведена контекста теологија настојала да себе
конципира као науку, док је у оквиру патристичког контекста питање њене научности релативизовано услијед истицања отачког виђења теологије за које данашњи концепт науке представља анахронизам.

U sklopu specijalnog izdanja magazina "Identitet" povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve ovaj članak se pozabavio istorijatom i ulogom SPC na prostoru nekadašnje Austrijske monarhije od naseljavanja Srba u austrijske krunske zemlje do današnjeg perioda.