На основу необјављене архивске грађе Историјског архива Ниш, дневне и недељне локалне и штампе на државном нивоу, као и релевантне литературе, у раду анализирамо прилике у Нишу током августовских и септембарских дана 1968. године, у време... more
На основу необјављене архивске грађе Историјског архива Ниш, дневне и недељне локалне и штампе на државном нивоу, као и релевантне литературе, у раду анализирамо прилике у Нишу током августовских и септембарских дана 1968. године, у време интервенције пет земаља чланица Варшавског пакта у Чехословачкој. Представљене су активности локалне власти и грађана Ниша на пружању помоћи грађанима Чехословачке који су се затекли на територији Ниша после 21. августа 1968. године. У раду се посебно осврћемо на афирмисање југословенске спољне политике у друштву њеним спуштањем, по вертикали, на локални ниво, а које је за циљ имао мобилизацију сваког појединца друштва да допринесе њеној реализацији.
Research Interests:
На основу досад необјављене грађе Историјског архива у Пироту, као и на основу релевантне литературе, овај рад описује ослобођење Пирота, Цариброда и Бабушнице у Другом светском рату. У Горњем Понишављу није било немачке окупације с... more
На основу досад необјављене грађе Историјског архива у Пироту, као и на основу релевантне литературе, овај рад описује ослобођење Пирота, Цариброда и Бабушнице у Другом светском рату. У Горњем Понишављу није
било немачке окупације с обзиром на то да овај крај није сматран окупираним већ „ослобођеним“ од стране бугарске војске, која је на њега полагала право вођена својим великобугарским идејама. У пиротском крају постојале су одређене организације четника али оне нису представљале значајнији фактор у ослобођењу од Бугара. Главни носилац борбе против Бугара био је партизански покрет који је паралелно са борбом против фашизма успостављао и своје органе власти припремајући терен за вршење социјалистичке револуције.
било немачке окупације с обзиром на то да овај крај није сматран окупираним већ „ослобођеним“ од стране бугарске војске, која је на њега полагала право вођена својим великобугарским идејама. У пиротском крају постојале су одређене организације четника али оне нису представљале значајнији фактор у ослобођењу од Бугара. Главни носилац борбе против Бугара био је партизански покрет који је паралелно са борбом против фашизма успостављао и своје органе власти припремајући терен за вршење социјалистичке револуције.