Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Skip to main content
Подручје Плане на Жељину обилује археолошким траговима српског историјског рударства. Њен некадашњи рудни рејoн дефинише централно средњовековно насеље типа трг (lat. forum mercatum), које са многобројним остацима рударских и металуршких... more
Подручје Плане на Жељину обилује археолошким траговима српског историјског рударства. Њен некадашњи рудни рејoн дефинише централно средњовековно насеље типа трг (lat. forum mercatum),
које са многобројним остацима рударских и металуршких активности на околним планинским огранцима чини јединствену и нераскидиву целину. О развоју и важности трга и рудника Плане у ширем контексту сведочи латинска дипломатичка грађа из које сазнајемо о постојању католичке дијецезалне цркве, присуству немачког (саског) свештеника, као и конзула и колоније Дубровачке републике. Домаћи извори бележе православну цркву, трг и мајдан, а познато је да се у 15. веку овде ковао и српски новац. Континуитет рударења и значај рудних ресурса после пада Српске деспотовине потврђује каснија припадност овог рудника царским хасовима Крушевачког санџака. Као адекватан приступ проблематици намеће се разматрање могућности третирања локалитета комплесног типа – средњовековног трга Плане са околним рудним ревирима кроз установљену фолозофију заштите археолошког наслеђа према међународним конвенцијама.
The Late Roman period of the Central Balkans was marked by a sharp economic shift in occupation from urban centres to those in rural areas, causing a substantial reorganization of the space and administrative organization of teritoria... more
The Late Roman period of the Central Balkans was marked by a sharp economic shift in occupation from urban centres to those in rural areas, causing a substantial reorganization of the space and administrative organization of teritoria metallori. The principal manife- station of this process was the development of villae rusticae and forti cations, whose spatial distribution follows certain regularity. This regularity is thus explained using a model where a resource−rich territory is occupied and made up of mine − settlement (villa) − forti cation.
This article examines the role of forti cations in the system of exploitation and processing of ores and relations with the landscape in the territory of the eastern part of the Ibar river domain within the Metalla Dardanica. The study is carried out using ArcGIS 10.2. by for- ming the zones of an economic signi cance of the settlements. The analyses of visibility (viewshed analyses) supported by the material culture analyses carried out on the assemblages from forti cations, have triggered a set of research questions concerning the character of the relationship between settlements and defense structures with the organization of mining and metallurgy, as well as storing and redistribution of ore. This refers to the conditions for the construction and function of the 4th-century forti cations within the imperial domain, which represents a new view of the defense system in the hinterland of the Limes.
Старо купатило у Јошаничкој Бањи, симбол овог места, потиче из 18. века и представља језгро културног наслеђа у коме је препознат покретачки потенцијал за ревитализацију читаве области. Низ радова на заштити културног наслеђа... more
Старо купатило у Јошаничкој Бањи, симбол овог места,
потиче из 18. века и представља језгро културног наслеђа у коме је
препознат покретачки потенцијал за ревитализацију читаве области.
Низ радова на заштити културног наслеђа (рестаурација Старог и
Новог купатила, изградња Блатног купатила, реконструкција родне
куће Милунке Савић у Копривници и споменика у центру Јошаничке
Бање, мапирање локалитета средњовековне жупе Јехошанице и др.), уз
драгоцен природни потенцијал бање и планинског подручја Копаоника,
представља студију случају у којој је кроз конзерваторску праксу
покренут развој читаве области у оквиру пројекта Социокултурна
ревитализација Јошаничке Бање. Овакав начин третирања природног
и културног наслеђа представља пример успешне сарадње локалне
заједнице са установама за заштиту наслеђа, локалном самоуправом,
туристичком организацијом и другим заинтересованим странама. У
раду ће бити изложен приступ ревитализацији бање као и покретању
здравственог, културног и бањског туризма применом принципа
конзерваторске праксе у очувању хронолошке индивидуалности
сваког објекта наслеђа и уклапању у савремени концепт просторног,
урбанистичког и архитектонског развоја места, уз успостављање
концепта одрживог развоја. На тај начин баштина налази директну
примену у укључивању у савремени културни, друштвени и економски
живот, уз поштовање основних принципа и препорука заштите.
Током периодa раног Царства, руралне области Горње Мезије ор-ганизоване су као teritoriae metallori под посебним империјалним режимом,у функцији експлоатације рудних ресурса. У доба касне антике, услед про-пасти урбане економије,... more
Током периодa раног Царства, руралне области Горње Мезије ор-ганизоване су као
teritoriae metallori
под посебним империјалним режимом,у функцији експлоатације рудних ресурса. У доба касне антике, услед про-пасти урбане економије, тежиште економских активности се, посредствомлокалне аристократије, преноси у те руралне области, уз корените променеадминистративне организације домена и реорганизацију простора. Прису-ство локалне елите изван урбаних економских подручја уочава се у појавиниза симболичних елемената и активности. Већина тих активности се одно-си на промене пејзажа империјалних домена, као што је, на пример, изград-ња купатила/терми, самостално или у саставу викуса или виле рустике. Овиобјекти представљају сложен комплекс још увек неразрешених питања којасе тичу археолошких, архитектонских, економских и социјалних проблема,као и њихове симболичне и употребне улоге у систему.Током јуна 2014. године, на локалитету Јабланица у селу Плешу код Александровца, спроведена су заштитна археолошка истраживања, када је откривендео касноантичких терми у оквиру планинског пејзажа Гоча, богатог руднимресурсима. У раду су представљени први резултати истраживања, чији зна-чај се огледа у проучавању насељавања рударских империјалних територија,организације живота и успостављања и функционисања економских токовау касноантичком периоду, уз анализу познатих објеката истог типа у оквируимперијалних домена на централном Балкану. Купатило на локалитету Јабла-ница представља један од малобројних примера античких купатила у рурал-ном окружењу, ван великих урбаних центара, попут Виминацијума, Синги-дунума, Наиса и др.
Период касне антике на централном Балкану одликује се померањем тежишта економског живота из урбаног у рурално окружење. Једна од материјалних манифестација тог процеса огледа се у појави villae rusticae. Руралне области Горње Мезије,... more
Период касне антике на централном Балкану одликује се померањем тежишта економског живота из урбаног у рурално окружење. Једна од материјалних манифестација тог процеса огледа се у појави villae rusticae. Руралне области Горње Мезије, међу којима је и авалски ревир у оквиру Metalla Tricornensia, тада су већ биле у саставу царских домена у функцији експлоатације рудних ресурса. Формирање рударских домена, као територија под посебним империјалним режимом, прати правилност у промени крајолика, односно у просторном распореду насеља, утврђења и металуршких пунктова насталих око рудника. У раду су обухваћени локалитети са рударскометалуршким садржајем, као и насеобинске целине различитог типа, из области авалског ревира. Резултати истраживања простора, поткрепљени функционалном анализом покретног археолошког материјала и проучавањем епиграфских натписа, отворили су многобројна питања о администрацији домена. Као носиоци тих послова препознати су припадници локалне елите, градски достојанственици, који се појављују и као могући власници вила рустика. Економска организација у вилама била је у функцији снабдевања храном и занатским производима становника домена (рудара, металурга, војних
посада и др.).
GIS and changes of archaeological heritage protection paradigm Heritage protection paradigm has undergone a series of significant changes brought about the changes within the academic narrative marking the middle of the 20th century.... more
GIS and changes of  archaeological heritage protection paradigm

Heritage protection paradigm has undergone a series of significant changes brought about the changes within the academic narrative marking the middle of the 20th century. Different perspective of material heritage consequently lead to the new approaches and possibilities of research, preservation and presentation of heritage. Those changes have been established through various conventions, advices and recommendations of the Council of Europe, nevertheless, not significantly acknowledged in Serbia so far. The focus of this work would not be the reasons of the current situation or inactivity of Serbian archaeological community, but the possibilities and importance of achievements in the sixties of the twentieth century, primarily related to the advent of New archeology. It occurs that all of the current theoretical approaches agree on data collection in the field. The introduction of an interdisciplinary approach to archeology expressly refers to the usage of non-destructive methods of research: geophysics, aerial archeology and lidar. The processing and analysis of the obtained data is facilitated to a great deal by a GIS (Geographic Information System), with the main focus on the spatial component of the archaeological site and all other features within it. This method of data collection is also encouraged by all acts of the Council of Europe and ICOMOS.
The usage of GIS as an analytic tool, for purposes of archeological research as well protection of material culture, offers significance of broad scope. First of all, allows creating of digital database, manipulation, updating, analysis, presentation and simple data exchange. Data synchronization at national and international level would allow an unhindered insight into prevalence and condition of heritage to the wider scientific community. This system provides access to material for the scientific research of the past, as well as, in terms of protection, includes heritage as integrative part of urban development and planning laws.
In addition to the above mentioned uses of GIS, covering data collection and manipulation of data, with the term landscape as another consequence of the change in paradigm, GIS obtains another aspect of utilization. Predefined modules of software enable putting  sites into context of role and function within the landscape. Related to that, the apprehension of the heritage protection is modified and, instead of focusing on the  single objects, grasp the heritage as overall product of the succession of epochs with direct impact on the landscape.
Рашковић, Д. и Марић, М. 2008. Материјална култура рановизантијских утврђења на простору северних падина планине Јастребац. Српско археолошко друштво – XXX годишњи скуп и прослава 125 година постојања, Зајечар, 5-7. јуна 2008. године:... more
Рашковић, Д. и Марић, М. 2008. Материјална култура рановизантијских утврђења на простору северних падина планине Јастребац. Српско археолошко друштво – XXX годишњи скуп и прослава 125 година постојања, Зајечар, 5-7. јуна 2008. године: 88-89 (Програм, извештаји, информације и апстракти).