Јајце

Јајце

Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон/жупанија	Средњобосански
Сједиште	Јајце
Начелник	Един Хозан(СДА)
Површина	363 км²
Становништво  - Укупно  - Густоћа	45.007 (1991.) ?/км²

Јајце је град у и средиште истоимене опћине у централном дијелу Босне и Херцеговине, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. Град је 1991. бројао око 13.500, а опћина близу 45.000 становника. 2004 опцина броји 23.704 становника.

Хисторија

Фабрика у Јајцу, 1943. године.

Раносредњевјековну хрватску жупу Пливу, први пут наводи византски цар и историчар Константин Порфирогенет у дјелу “Де администрандо империо” половином X вијека. Жупа Плива се налазила у Доњим Крајима, гдје се као цјеловити административно-управни простор јавља у историјским изворима 1244. године као дио босанске бискупије. Жупа Плива се поново помиње тек 1366. године када ју је босански бан Твртко I Котроманић даровао роду Хрватинића. Хрвоје Вукчић Хрватинић од 1396. године носи титулу “Цонте ди Јајце”. То је уједно први помен овог мјеста.

Удајом Хрвојеве удовице Јелене за краља Остоју град је прешао у краљевске руке, али је, уствари, краљевски град постао тек за владавине Твртка II. Као столно мјесто босанских владара. Јајце се помиње 1457. године за владавине краља Стјепана Томаша. Четири године касније ту је крунисан посљедњи босански краљ Стјепан Томашевић, који је двије године резидовао у овом граду, а ту је погубљен, вјероватно, на Цареву пољу, у присуству султана Мехмеда Освајача 1463. године.

Изгледа да је Стјепан Томашевић, ради јединства Босне пред османлијском најездом, краљевао са својом маћехом Катарином, из властелинске породице Косача. Због тога дио извора наводи Катарину као посљедњу босанску краљицу, а други дио наводи Јелену (Мару) Бранковић, жену бана Стјепана Томашевића.

Османлије су одступиле пред мађарском војском која је заузела Јајце крајем исте године. Јајачка бановина је основана 1464. године. Послије Мохачке битке 1527. године град дефинитивно пада под Отоманску империју.

Јајце постаје важно хисторијско мјесто за вријеме другог свјетског рата, када се у њему одржало Друго засједање АВНОЈ-а 29.11. 1943. На том засједању су донесене важне одлуке којима је утемељена будућа социјалистичка Југославија. У спомен тог догађаја је СФРЈ славила Дан републике као свој највећи празник.

На почетку рата у БиХ, Јајце је имало значајну стратешку улогу као раскрница путева, односно својеврсна раздјелница подручја под српском контролом на сјеверу, бошњачком на југоистоку и хрватском на југозападу. Након што су у прољеће 1992. локални Срби напустили град, у љето 1992. је постао метом бомбардирања босанскоспрских снага. Након тешких борби у октобру 1992. босанскосрпске снаге су освојиле Јајце, а локално хрватско и бошњачко становништво избјегло у оближњи Травник. У љето 1995. Јајце су заузеле снаге Хрватске војске, а послије је Даyтонским споразумом припао Федерацији БиХ.

Богата историја изњедрила је и велики број културних добара, а централно мјесто припада средњовјековном граду. Идеја о стављању културно-хисторијске баштине у градској језгри града Јајца на УНЕСЦО-ову листу покренута је још 1979. године, а 26 година касније Опћинско вијеће је усвојило одлуку о приступању тим активностима. Кандидатура је поднесена, али нажалост 2008. године, због уочених недостатака, номинација је повучена. Тренутно Јајце није кандидат за свјетску баштину УНЕСЦО-а. Због мноштва споменика град носи назив - Јајце град музеј.

Географија

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПЋИНЕ ЈАЈЦЕ

Опћина Јајце смјештена је у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, у сјеверозападном дијелу Средњобосанског кантона. Дио је регионално-географске цјелине, односно макрорегије Планинско-котлинска Босна, и то њене Горњоврбаско-пливске мезорегије у оквиру које има статус регионалног центра. У астрономско-географском погледу, опћина Јајце је смјештена на сјеверној хемисфери, између 44°13'50 и 44°27'18 с.г.ш., те између 17°10'13 и 17°25'05 и.г.д.

С обзиром на свој геолошко-геоморфолошки положај, опћина Јајце припада босанскохерцеговачким Динаридима, и то структурно-фацијалном комплексу Средишњих Динарида. У склопу овог комплекса опћина Јајце, својим највећим дијелом припада структурно-фацијалној зони мезозојских кречњака и доломита са средњобосанским шкриљавим планинама у језгру, те мањим, источним и сјевероисточним дијелом централној (сарајевској) флишној зони. Опћина Јајце је смјештена на надморској висини између 330 м (сјеверна граница опћине,уз ток Врбаса) и 1430 м (Сухи Врх), а одликује је брдско-планински терен. Подручје опћине консолидирало се око тока ријеке Врбас и његове лијеве притоке Пливе, а 5 км западно од града Јајца налазе се Велико и Мало пливско језеро. Обзиром на рељефне карактеристике, простор опћине се може подијелити на три крупније јединице рељефа: високи планински дио (југозападни и западни, гранични дио опћине), те два расједа и то вољевачки, који води долином Врбаса и бусовачки који избија у долину ријеке Босне и завршава у подножју Игмана. У климатско-географском погледу, простор опћине Јајце лежи у јужном дијелу сјеверног умјереног климатског појаса, тако да припада појасу умјереноконтиненталне климе са топлим љетима и хладним и сњежним зимама. Просјечна јулска температура зрака је 18 °Ц, а просјечна јануарска температура зрака је 1,8 °Ц. У хидрографском смислу териториј опћине Јајце припада црноморском сливном подручју, тј. сливу ријеке Врбас и његове лијеве притоке ријеке Пливе. Каскадно спуштање рељефа утицало је на појаву неусаглашених уздужних долинских профила и појаве водопада и слапова, те таложење седре. С обзиром на биогеографске одлике опћина Јајце припада еуросибирској подобласти, у оквиру које се издвајају биом влажних шума лужњака и пољског јасена, те биом букових и буково-јелових шума са екосистемима букових и буково-јелових шума европске букве. Мањи дио опћине, у подручју Пливских језера, припада и средоземној подобласти, односно биому супрамедитеранских шума и шибљака медунца, бјелограбића и црног граба. Саобраћајно-географски положај опћине Јајце је веома повољан, с обзиром да долина ријеке Врбас од давнина представља природни путни правац који повезује сјеверне дијелове наше земље са планинско-котлинском Босном, те преко Бугојна и пријевоја Макљен са Херцеговином. Такође опћина Јајце се налази и на важном лонгитудиналном правцу (исток-запад), од Сарајева према Бихаћу. Опћина Јајце је са осталим дијеловима наше земље повезана, између осталог, преко двије међународне цесте : М16 и М5. Повољан саобраћајно-географски положај, значајни природни ресурси као што су хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас, шуме, рудна налазишта боксита, неметала, грађевинског камена, глине и гипс-анхидрита, ријека Плива са својим језерима и водопадом, те изнимно богато културно-хисторијско наслијеђе, позитивно су се одразили и на укупни економско-географски положај опћине Јајце у смислу развоја привредних субјеката из области енергетике, индустрије и рударства, као и дјелатности везаних за туризам и угоститељство. С обзиром на свој административно-географски положај, опћина Јајце припада већем босанскохерцеговачком ентитету, Федерацији Босне и Херцеговине, односно Средњобосанском кантону. Границе су углавном природне, с изузетком западне границе опћине. На југу граничи са опћином Доњи Вакуф, на југозападу са опћином Шипово, а на западу са опћином Језеро која је некада припадала опћини Јајце и са којом границу представља међуентитетска линија разграничења. На сјеверозападу, мањим дијелом територије, опћина Јајце граничи са опћином Мркоњић Град, док границу на сјеверу, према опћини Скендер Вакуф, представља ријека Угар. На сјевероистоку и истоку граничи са новонасталом опћином Добретићи, те на истоку са опћином Травник. Опћина Јајце се простире на површини од 363 км² и у односу на 1991. годину териториј опћине је измијењен и смањен за 33 км², с обзиром да су, након потписивања Дејтонског споразума, дијелови опћине Јајце ушли су у састав новоформиране опћине Језеро у Републици Српској. Према попису становништва из 1991. године, на простору опћине Јајце је живјело 45 007 становника, док је тај број, према процјенама, средином 2007. године износио 24 455 становника.

2. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПЋИНЕ ЈАЈЦЕ

2.1. ГЕОЛОШКА ГРАЂА

Према до сада извршеним геолошким истраживањима на подручју опћине Јајце, утврђено је да најдубљи истражени геолошки слојеви тла припадају геолошким периодима силура и девона, изнад којих се налазе седименти карбона и пермо-тријаса. На њима су наталожени слојеви палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака, којима припада највећи дио терена опћине Јајце. У периоду јуре и креде настављена је континуирана седиментација која се у горњим слојевима завршава неогеним лапоровитим кречњацима, лапорима, глинама и седрастим кречњацима. Као што је речено, најдубљи истражени геолошки слојеви тла у опћини Јајце припадају геолошкој ери палеозоика, и то периодима силура, девона и карбона. Међутим, литолошки слојеви ових палеозојских периода прекривени су млађим наслагама из ера мезозоика и кенозоика. На основу геолошке карте Босне и Херцеговине може се утврдити да је палеозојски палеорељеф на подручју опћине Јајце, утврђен у површинском слоју и заступљен је само у крајњем јужном дијелу опћине, и то јужно од насеља Кокићи и Грдово. У овом подручју изграђен је од наслага млађег палеозоика које су заступљене различитим врстама кластита, кречњацима, аргилошистима и филитима. Наслаге пермотријаса захватају јужни дио опћине Јајце и уствари представљају навлаку која лежи преко кредних и миоценских наслага у правцу сјевера све до насеља Крезлук, Старе Куће, Биоковине и Рика, односно до доњег тока Пливе, од Пливских језера до водопада. Границу овог подручја према југозападу представља ријека Врбас од насеља Винац до насеља Чојлук. Још једно мање подручје пермотријаса налази се на простору Отомаља и Жаовина, јужно од Великог пливског језера. Наслаге пермотријаса углавном су заступљене кластитима, кречњацима и кварцитима. Доњи тријас (верфен) представљен добро услојеним кречњацима и кластитима, захвата мање површине на крајњем југозападу опћине у простору Доганове Косе, те простор јужно од Пливских језера, између Отомаља, Жаовина и Каменица. Наслаге средњег тријаса (анизик) представљене су услојеним доломитима и захватају простор брда Ћусине, те шири простор насеља Каменице и Дренов До, као и уски појас око доњег тока ријеке Пливе, од Пливских језера до њеног ушћа у Врбас. Од наслага јуре на подручју опћине Јајце сусрећу се само наслаге доњо-средње јуре (лијас-догер), и то представљене уским појасом сјеверно од Пливских језера, захватајући простор брда Лице. Ове наслаге представљене су слојевима кречњака с рожњацима. Доња креда опћенито, захвата веће површине на простору опћине Јајце. Ове наслаге простиру се на подручју Голе планине између насеља Барево, Здаљевац, Купрешани, Вукичевци, Пшеник, Царево Поље, Врбица, Горње и Доње Миле, Борци, Мачковица и Брђани. Наслаге доње креде представљене су добро услојеним кречњацима и доломитима. Наслаге валенда, који такође припада епохи доња креда, регистроване су у југоисточном дијелу опћине Јајце на подручју насеља Крезлук, Брванци, Догани, Биоковине, Старе Куће и Рика, захватајући у потпуности простор Днолучке планине све до насеља Крушчица и Бучићи. Наслаге валенда представљене су кречњацима, доломитима и лапорима. Доњо-горња креда представљена кречњацима, доломитима и кластитима, регистрована је само у уском појасу у сјеверном дијелу опћине, од насеља Сеоци на истоку, преко Горњег и Доњег Бешпеља до насеља Власиње на западу. Наслаге горње креде (сенон) захватају знатне површине на подручју опћине Јајце. Ове наслаге, представљене кречњацима, доломитима и кластитима са елементима флиша, захватају просторе у источном дијелу опћине око насеља Шибеница, Крушчица, Бучићи, Лендићи, Дорибаба и Бистрица, те се даље према западу пружају просторима од Ранча планине, преко Смионице и Здаљевца, до подручја сјеверно од насеља Барево. Терцијарне наслаге, представљене епохом неогена, односно наслагама доњо-средњег миоцена, захватају простор источно од града Јајца, прекривајући при томе просторе насеља Булићи, Лупница, Карићи, Дивичани и Подлипци. Наслаге доњо-средњег миоцена представљене су кластитима, кречњацима и угљевима. Квартарне творевине, као најмлађе, на подручју опћине Јајце представљене су изворским, језерским, барским и терасним седиментима, пролувијалним, делувијалним и алувијалним наносима и сипарима и углавном су заступљене дуж тока ријеке Пливе. Изворски седименти, представљени наслагама седре, заступљени су дуж корита Пливе, од Великог језера до њеног ушћа у Врбас, а сам водопад лежи у наслагама седре дебелим око 60 м. Језерски и барски седименти издвојени су у горњем дијелу Великог Пливског језера. Пролувијални наноси, изграђени од слабо заобљених комада кречњака, доломита и кластичних стијена помијешаних са пијеском и глином, издвојени су на Пољанама, док се делувијум (одломци кречњака, доломита и кластита) јавља у планинским областима. Алувијалних наноса има дуж долина Врбаса, Пливе, Угра, Рике и других водотока. Литолошки и гранулометријски састав им је разноврстан, у зависности од мјеста акумулације и удаљености од примарних слојева. Сипари се редовно налазе у подручју стрмих падина, у које су дубоко усјекле своје долине ријеке Врбас, Угар и друге мање ријеке, а њихов састав зависи искључиво од литолошког састава залеђа, док гранулација одговара висинском положају и креће се од ситнозрних фрагмената до метарских блокова. У теренима обраслим шумом сипарске масе су већином стабилизоване.

2.2. ГЕОТЕКТОНСКА ОБИЉЕЖЈА

На основу уопћене слике геотектонске структуре Динарида Босне и Херцеговине, може се уочити како териториј опћине Јајце припада геотектонском комплексу Централних Динарида. Како су геотектонски комплекси подијељени на структурно-фацијалне зоне, то се онда може констатовати да териториј опћине Јајце лежи у двије структурно-фацијалне зоне. Својим највећим дијелом териториј ове опћине припада структурно-фацијалној зони мезозојских кречњака и доломита са средњобосанским шкриљавим планинама у језгру, те мањим источним и сјевероисточним дијелом припада централној јурско-кредној и горњокредној (сарајевској) флишној зони. Подручје опћине Јајце се консолидирало око тока Врбаса и његове лијеве притоке Пливе. Скоро из саме средине опћинске територије, од града Јајца, а у правцу сјеверозапад-југоисток, полазе два расједа и то вољевачки расјед, који води долином Врбаса и бусовачки расјед који избија у долину ријеке Босне и завршава се у подножју Игмана. Консолидација оба расједа непрестано траје, па се данас њихово дејство може повремено и негативно одразити на феномен водопада и таложење седре у току ријеке Пливе, јер је тектонско спуштање и издизање рељефа утицало на формирање неусаглашених долинских уздужних профила и појаву водопада, као и таложење седре. Поред ова два, регионална тектонска расједа, на подручју опћине Јајце постоји и више мањих, локалних расједа који су утицали на формирање како иницијалног, тако и рецентног рељефа јајачке опћине. У том смислу се посебно могу издвојити два подручја карактеристична по расједној тектоници, и то западни дио опћине дуж тока ријеке Пливе и Пливских језера, те сјевероисточни и источни дио опћине у предјелу Голе планине. Ријека Плива, од Језера до Јајца, тече у правцу запад-исток. Такав правац условљен је тектонски, а и извори Пливе су тектонски предиспонирани јер избијају дуж расједне линије на рубу кршке висоравни Пљеве и висоравни Подгорија-Бараћи. Јужна долинска страна Пливе је уздигнута у односу на сјеверну, тако да креда лежи на верфену, а на контакту је дошло до набирања и стварања бора. У предјелу Пливских језера дошло је до тектонског издизања терена, па су кредне наслаге издигнуте у односу на неогенске конгломерате, лапоре и слатководне кречњаке. Неоген је такође потонуо и дуж великог расједа Добрика и расједа пред улазом у Мало пливско језеро, преко пута Заскопља. Тектонски односи јужно од Пливских језера су такође веома компликовани. Јављају се филитни шкриљци, сиви кречњаци, те палеозојске стијене које су пробили кварц-порфири брда Ћусине, а преко њих се верфенски слојеви који су млађег постанка. Преко верфенских слојева је танка зона тријаских доломита, а иза тога су бречасти кредни кречњаци дуж расједне линије код Заскопља. Дуж те расједне линије дошло је до контакта, усљед издизања и разламања терена, између кредних и палеозојских наслага, па палеозојске наслаге мјестимично леже преко кредних. Од Малог језера па до водопада пружа се расједна линија дуж које је дошло до излива кварцдиорита од којих је грађена купа брда Ћусине. Према структурним и генетским особинама сјевероисточни и источни дио опћине Јајце, на тектонској карти босанскохерцеговачких Динарида издвојен је у централну јурско-кредну и горњокредну (сарајевску) флишну зону. Првобитни облици су на овом подручју слабо изражени, јер су седименти врло поремећени усљед јаке тектонске активности у геолошкој прошлости. Оно што се од првобитних структура може запазити јесте антиклинала Голе планине, која се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток, дакле у Динарском правцу пружања. Језгро ове антиклинале је изграђено од кречњака, а крила од флишних седимената. Осим ове антклинале може се, на основу распореда седимената видјети једна синклинала у неогеним седиментима, благо удубљена и са благим распоном крила. Дисјунктивни облици су знатно заступљенији од форми бора које су често поремећене. То су бројни расједи динарског правца, који су сигурно утврђени, те бројни мањи расједи попречни на њих. Највећи од уздужних расједа је онај што се протеже од Пољана до Торница. Уз овај расјед спустило се западно флишно крило, скоро окомито, а према југу овај расјед постепено слаби. Расјед је доказан дугим ескарпманом кредних кречњака изнад флиша, као и здробљеним материјалом на расједном контакту. Паралелно са овим расједом иде други, и то од Лендића преко Буковика до Торница. Између ова два расједа спуштен је флиш који овдје лежи у тектонском рову. Расјед је доказан међусобним односом кредних кречњака и флишних слојева, који су у подручју ненормалног контакта скоро усправни и са различитом оријентацијом. Од Бучића према Биљевинама утврђен је расјед низ који се спустило југозападно крило грађено од флиша. На контакту, различити седименти се уклапају једни у друге, а кредни кречњаци између овог расједа и расједа који иде преко Буковика до Торница представљали би, уствари један хорст. Осим описаних постоји и низ мањих расједа који их пресјецају, а правац им је скоро сјевер-југ. На Раванцу и Рахмановом Брду постоји низ мањих расједа, али без већег тектонског значаја. На основу изложеног може се закључити да су се на овом подручју одиграли интензивни орогенетски покрети и да је данашња грађа резултат дјеловања вишефазне алпске орогенезе. У погледу сеизмичко-тектонских карактеристика простора опћине Јајце, видљиво је да подручје ове опћине лежи у близини два, претходно споменута, регионална тектонска расједа и више мањих локалних расједа, дуж којих се, према хисторијским подацима, генерирају снажни земљотреси, максималне магнитуде од 5,0 степени Рицхтерове, односно око 7,0 степени Меркалијеве (МЦС) скале. Међутим, на ужој територији града Јајца, због удаљености ових расједа и сеизмичке атенуације, максимални сеизмички интензитет не прелази 7,0 степени МЦС скале. До сада, на подручју опћине Јајце, два најјача забиљежена земљотреса (у периоду од 1902. до 2006. год.) догодила су се 20. фебруара 1996. године са магнитудом земљотреса у хипоцентру од 4,9 степени Рицхтерове скале (6,7 степени МЦС скале), и 8. априла 1984. године са магнитудом земљотреса у хипоцентру од 5,0 степени Рицхтерове скале, односно 6,8 степени МЦС скале.

2.3 . РЕЉЕФНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Опћина Јајце смјештена је на надморској висини између 330 м (сјеверна граница опћине,уз ток Врбаса) и 1430 м (Сухи Врх), а одликује је брдско-планински терен. Подручје опћине консолидирало се око тока ријеке Врбас и његове лијеве притоке Пливе, а 5 км западно од града Јајца налазе се Пливска језера. Ове двије, развијене ријечне долине, морфолошки су подијелиле простор опћине Јајце на три крупније јединице рељефа, и то на највиша подручја (по апсолутним висинама) која се налазе на крајњем југозападном и дјелимично за западном граничном дијелу опћинске територије, те на два, претходно споменута, расједа и то вољевачки и бусовачки, који полазе скоро из саме средине опћинске територије у правцу сјеверозапад-југоисток. Тектоника је тако утицала на формирање како иницијалног, тако и рецентног рељефа јајачке опћине. Тектонско, каскадно спуштање рељефа утицало је и на формирање неусаглашених уздужних ријечних профила и појаву водопада, као и на таложење седре. Врло мозаична геолошка структура терена, поред тектонике, у простору опћине Јајце утиче и на појаву ерозивних подручја којих има у долини Врбаса, на падинама, а посебно у сјеверозападном дијелу опћине. Према геоморфолошком обликовању, развијености рељефа и конфигурацији терена, териториј опћине Јајце може се сврстати у брдско-планинско подручје. Обзиром на елементе рељефа, читав простор опћине Јајце може се подијелити у четири карактеристичне хипсометријске зоне: Прва зона представља планинско подручје, са планинским масивима Ранча планине у сјевероисточним, рубним подручјима опћине, обронцима Голе планине на источној граници опћине, обронцима Днолучке планине и Смиљевице на југоистоку, те Равне Горе на југозападу, чије висине досежу од 1200 до 1500 м. Друга зона обухвата подручје чија се надморска висина креће од 900 до 1200 м, а представља брдско и високобрдско подручје, слиједећи нижи хипсометријски хоризонт карактеристичног амфитетатра опћине Јајце (Јелик – Меје – Смрек – Кик – Раванац – Буковик – Торнице – Медведњак – Хум). Трећа зона обухвата дио подручја опћине Јајце чија се надморска висина креће од 600 до 900 м, чиме се формира слиједећи нижи хоризонт укупног рељефног корпуса опћине. Ово подручје површински чини и највећи дио опћине Јајце. Четврта зона чини најнижи хипсометријски ниво подручја опћине Јајце, са надморском висином од 300 до 600 м, те обухвата долине ријека Врбас, Плива, Рика и њихових притока, те значајније површине средишњег дијела опћине, до обода доњих хоризоната претходне хипсометријске зоне. Од генетских типова рељефа, на територији опћине Јајце, најраспрострањенији су флувио-денудациони облици рељефа, затим флувио-акумулативни и флувио-кршки облици, те у мањој мјери и кршки облици рељефа. Флувио-денудациони облици обухватају већи дио опћинског територија источно од долине Врбаса, захватајући при томе просторе Ранча планине (углавном њене јужне дијелове), Голе планине, Днолучке планине, Совиће и Буковицу. Овај простор је у литолошком погледу грађен од метаморфита и финих кластита (глинци) са којима су мјестимично помијешани и груби кластити (пјешчари). Облици егзогених процеса су представљени полигенетским облицима као што су уски заобљени гребен у подручју Совића (југоисточно од насеља Кокићи), те два мања одсјека у подручју Буковице и један у подручју Склопова (јужно од насеља Здаљевац). Облици егзогених процеса су представљени и облицима кретања масе, тј. јаругама које се у овом подручју јављају по долинским странама ријечице Рике. Флувио-денудациони облици заступљени су и у југозападном и дијелимично западном дијелу опћине Јајце. У југозападном дијелу захватају простор од Равне Горе и Доганове Косе на југу, до Отомаља и Ћусина на сјеверу овог подручја. Облици егзогених процеса су представљени одсјецима који се пружају лијевом долинском страном ријеке Врбас, од насеља Ипота до насеља Чојлук, те уским заобљеним гребеном који се спушта од брда Ћусине преко Горице, у правцу сјевероисток-југозапад. Флувио-денудациони облици у западном дијелу опћинске територије, захватају простор сјеверно од котлине Пливских језера и доњег тока Пливе, до насеља Ћираковац, Селиште и Горње Миле, обухватајући при том и простор самог града Јајца. Облици ендогених процеса су представљени неотектонским облицима насталим процесом набирања. Наиме, у југозападном дијелу Голе планине (Голије) представљена је граница рецентног спуштања. Флувио-акумулативни облици рељефа заступљени су у језерској котлини Пливских језера, долинама Пливе, Врбаса и његове десне притоке ријеке Угар. Од ендогених елемената рељефа јављају се неотектонски облици, тј. граница рецентног спуштања, и то у горњем дијелу тока Врбаса који припада опћини Јајце, односно у подручју Виначке клисуре. Долинске стране ријечних токова чине квартарне творевине, односно наноси. Најзанимљивији флувио-акумулативни облици су свакако седрене творевине у долини ријеке Пливе, гдје је процес стварања седре врло интензиван. Управо тај природни феномен довео је до стварања Пливских језера и водопада на Пливи. Међутим, треба напоменути да се ријека Плива, након бројних антропогених захвата у дијеловима њеног тока, данас налази у фази еродирања седрених баријера, која се одвија брже од продукције седроносних творевина. Флувио-кршки облици рељефа заступљени су у сјеверозападном дијелу опћине Јајце, у подручју Голе планине (Голије) и површи Борци, те у сјевероисточном дијелу опћине, захватајући сјеверне дијелове Ранча планине и површ Подови. Облици егзогених процеса представљени су полигенетским облицима, тј. одсјецима који се јављају на лијевој долинској страни Врбаса, у подручју Гладовића, те на сјеверним обронцима Ранча планине и површи Подови, на лијевој долинској страни ријеке Угар. Од облика егзогених процеса јављају се и кршки облици, и то вртаче у ширем подручју Голе планине, обухватајући и површи Дубраве и Борци. На подручју опћине Јајце, на крајњем источном дијелу уз границу са опћином Травник, заступљени су кршки облици рељефа. То је подручје између Незнанице и Смиљевице, у којем се јављају облици егзогених процеса, тј. кршки облици и то класичне кршке вртаче тзв. богињавог крша.

2.4 . КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

На климатске карактеристике опћине Јајце велики утицај имају географски положај, те локални морфолошки фактори. Опћина Јајце је смјештена између 44°13'50 и 44°27'18 с.г.ш., и припада јужном дијелу сјеверног умјереног климатског појаса. Подручје опћине Јајце, по свом географском положају, има умјерено-континенталну климу, чији утицај долази долином Врбаса из Панонске низије, са одређеним специфичностима изазваним локалним рељефом. Одлике умјерено-континеталне климе су оштре зиме и топла љета. Ријеч је о климатском типу Цф (по Кöппену) и то подтиповима Цфб или умјерено топлој и влажној клими с топлим љетом и Цфц или умјерено топлој и влажној клими са свјежим љетом. Цфб клима (чије су главне одлике топло љето са температуром најтоплијег мјесеца нижом од 22 °Ц, а најмање 4 мјесеца имају просјечну температуру изнад 10 °Ц) влада на већем дијелу опћинског територија, док је Цфц клима (чије су главне одлике свјеже љето, при чему 1-4 мјесеца имају просјечну температуру вишу од 10 °Ц, најхладнији мјесец температуру нижу од -3 °Ц) заступљена само у крајњим источним и сјевероисточним дијеловима опћине, који се налазе на вишим хипсометријским нивоима. Средња годишња температура зрака се креће од 9,5 °Ц до 11,1 °Ц, а годишња сума падавина од 830 до 1150 мм. Температурне амплитуде су знатне, а четири годишња доба су јасно изражена. У погледу падавина нема изразитог сушног раздобља. Максимум падавина је крајем прољећа и почетком љета, а минимум у јануару или фебруару. На основу дугогодишњег осматрања, утврђено је да средња годишња температура зрака износи 10,7 °Ц. Најхладнији мјесец је јануар са средњом мјесечном температуром зрака од -0,8 °Ц, а најтоплији јули са средњом мјесечном температуром зрака од 19,2 °Ц, тако да годишње колебање средње температуре зрака износи око 20 °Ц, што клими опћине Јајце даје умјерено-континентално обиљежје. Апсолутна максимална температура зрака износи 38,6 °Ц (забиљежена 18. аугуста 2003. године), а апсолутна минимална температура зрака је -25,4 °Ц (забиљежена 24. јануара 1963. године). Негативне температуре се нису јављале само у три мјесеца у току године, и то у јуну, јулу и аугусту, док истовремено само у децембру, јануару и фебруару максимална температура није никад прешла 21,0 °Ц, што такође говори о израженим годишњим температурним амплитудама. Просјечно први дан са појавом мраза (минимална температура зрака ≤0,0 °Ц) је 29. октобар, а просјечно посљедњи дан са појавом мраза је 17. април. У том периоду мразних дана има просјечно 97. Средњи годишњи број дана са максималном температуром зрака ≤0,0 °Ц је 22, топлих дана (Тмаx ≥ 25 °Ц) има 76, јако топлих (Тмаx ≥ 30 °Ц) има 19, док се ситуације са минималном температуром зрака већом од 20 °Ц (тзв. тропске ноћи) догоде у просјеку сваке пете године једном. Појава температурних инверзија у зимском периоду није занемарљива. То је појава када се на дну Јајачке котлине ствара језеро хладног зрака, чија је температура нижа од оне у вишим слојевима атмосфере. Висина инверзионог слоја је обично од 400 до 800 метара. При таквим временским стањима, када је вријеме стабилно без вјетра, повећана је могућност стварања магле, као и опасност од загађења. Средња годишња релативна влажност зрака се креће око 78 %. Најмања је у периоду од априла до аугуста, а највећа у новембру, децембру и јануару. Ово су нормалне вриједности средње релативне влажности зрака за климатско подручје опћине Јајце. Просјечна годишња количина падавина износи око 900 мм у ужој области око града Јајца, до преко 1000 мм на падинама околних брда и планина, јер просјечна сума падавина расте са надморском висином. Највише падавина има у прољеће и љето, па је тако јуни мјесец са највећом просјечном количином падавина (96 мм у периоду 1961. – 1990. године). Најмање падавина има у хладнијем дијелу године, а мјесец са најмањом просјечном количином падавина је јануар. Просјечан годишњи број дана са кишом као метеоролошком појавом је 119 дана у опћини Јајце. Дневне количине падавина веће од 50 мм забиљеже се у просјеку сваке четврте године. Максимална дневна количина падавина од 90 мм, забиљежена је 20. октобра 1990. године. Просјечан годишњи број дана са снијегом као метеоролошком појавом у опћини Јајце је 35. Јануар је мјесец са просјечно највише снијежних дана (8 дана). Просјечно први дан са сњежним покривачем је 26. новембар, а просјечно посљедњи дан са сњежним покривачем је 1. април. Број дана са сњежним покривачем ≥ 10 цм, просјечно годишње износи 26 дана, а највише у јануару (9 дана). Број дана са сњежним покривачем ≥ 30 цм, просјечно годишње износи 6 дана, највише у јануару (2-3 дана). Претходни подаци се односе на ужу област града Јајца, а број дана са сњежним покривачем законито расте са порастом надморске висине, па тако број дана са сњежним покривачем ≥ 30 цм на 600 м надморске висине износи просјечно 21 дан, а на 800 м надморске висине износи просјечно 39 дана. Максимална висина сњежног покривача у периоду 1961. – 1990. године износи 77 цм, забиљежена у фебруару 1963. године. У периоду 2002. – 2006. године максимална висина сњежног покривача регистрована је у јануару 2003. године и износила је 53 цм. Број дана с маглом највећи је у јесењим, а најмањи у прољетним мјесецима. То је посљедица природних карактеристика простора опћине Јајце, као и веће затворености долине Врбаса, у дијелу који припада опћини Јајце. Повећан број дана с маглом у јесењим мјесецима, нарочито каснијим, посљедица је и температурних инверзија, које су редовна појава у затвореним депресијама. Повећан број магловитих дана у аугусту (7 дана) посљедица је интензивног испаравања ваздушне струје која током ноћи (ноћни вјетар, тзв. ноћник) пуше са планинског обода у низијске дијелове опћине, тј. од виших према нижим хипсометријским нивоима. Облачност је највећа током јесењих мјесеци, а најмања љети и у прољеће, јер након краткотрајних и плаховитих љетњих пљускова наступи брзо разведравање. Вјетар, односно учесталост, правац и брзина вјетра зависе од орографских карактеристика терена. На простору опћине Јајце доминантни су западни, сјеверни и јужни правци вјетра. Што се тиче средње брзине вјетра, може се рећи да су скоро подједнако заступљени сви правци по средњим брзинама, што је посљедица положаја хидрометеоролошке станице на врху бријега, док у долинама Врбаса, Пливе и других ријека зависе од оријентације долине. Средња годишња брзина вјетра износи 1,5 м/с, што је посљедица великог утицаја тишина (калме (C) – периоди без вјетра) од 59,3 %. На подручју опћине Јајце вјетар од 8 и више Бофора (брзина вјетра ≥ 17,1 м/с) забиљежи се у просјеку осам пута годишње. Олуја, 9 Бофора (брзина вјетра већа од 21 м/с) деси се у просјеку три пута годишње. Максимална брзина вјетра од 30,5 м/с (орканска олуја) је забиљежена у фебруару 1990. године. Брзина вјетра расте с надморском висином, па су зато брзине вјетра у Јајачкој котлини и долинама Врбаса и Пливе мање у односу на више хипсометријске нивое. Ваздушна струјања су такође посљедица и оријентације долине Врбаса, долине Пливе и њених језера, али и динарске директрисе крупних јединица рељефа у планинском простору опћине. Међутим, локалне одлике рељефа, односно смјештај насеља у проширењу долине Врбаса, условљавају појаву локалних ваздушних струјања у смислу смјене дневног и ноћног вјетра, тј. даника и ноћника. "Даник" пуше из долине према планинском ободу, а ноћник са планинског обода према долини. Даник је посљедица дневних температурних карактеристика, а ноћник ноћних температурних карактеристика одређених подручја у оквиру опћине Јајце. Укратко, опћина Јајце се у климатском погледу одликује топлим љетима и не сувише дугим, али хладним зимама, са приличном количином падавина у облику снијега, израженошћу годишњих доба и већом количином падавина у топлијем периоду године, и то у виду јаких пљускова. Дакле, на основу карактеристика појединих климатских елемената, подручје опћине Јајце има обиљежја континенталне, тј. умјерено-континенталне климе.

2.5. ХИДРОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Површинско отицање с неког подручја, као и протицаји у водотоцима на том подручју су у непосредној вези с падавинама на то подручје с једне стране, те величином подручја, морфолошким, геолошким и педолошким карактеристикама, урбанизацијом, заступљеним биљним покривачем, начином кориштења простора, дотока воде из других подручја, са друге стране. Ради образложења карактера режима површинских вода на подручју опћине Јајце констатира се сљедеће:

- Подручје опћине Јајце, укупне површине око 363 км², припада сливном подручју ријеке Врбас, укључујући и слив ријеке Пливе, а у ширем смислу припада сливу ријеке Саве, односно црноморском сливу.

- Укупне водне површине опћине износе око 680 ха, а просјечне вишегодишње количине падавина на подручју опћине Јајце износе око 900 мм/год.

- Из претходног произилази да укупна запремина оборинских вода на подручју опћине Јајце износи око 296 милиона м³ воде у току године, односно око 9,36 м³/сец., или 27 л/сец/км². Међутим, према постојећим подацима специфични површински отицај је мањи и износи око 21 л/сец/км².

Инфилтрација површинских вода у подземље и евапотранспирација у износу око 6 л/сец/км2 посљедица је осталих карактеристика подручја, које такође имају утицај на отицај површинских вода.

Ријека Врбас извире на југоисточним падинама Вранице, на око 1 780 м надморске висине. Ушће ријеке Врбас налази се на 93 м надморске висине, па је висинска разлика између изворишта и ушћа 1 987 м. Укупна површина слива Врбаса износи око 6 130 км², дужина тока је око 192 км, а просјечан протицај воде 110 м³/сец. Ријека Врбас на подручје опћине Јајце улази на југу, код насеља Догановци, повезујући на тај начин Бугојанску неогену потолину и Ускопаљску котлину са Јајачком унутаргорском депресијом. Дионица тока ријеке Врбас на подручју опћине Јајце износи око 60 км, и тече уском кањонском долином са клисурама, као што је Виначка клисура, те мањим проширењима на локалитетима Винац, Скела и Пруди. Највеће притоке ријеке Врбас на подручју опћине Јајце су ријека Плива с лијеве, те ријека Рика и ријека Угар с десне стране. Мање десне притоке ријеке Врбас су: Комотински поток, Била Вода, Блачица поток, Подводе поток, Токат поток, Бравнице поток, Решевик поток, рјечица Лучна, Бопоток и Влашки поток, а лијеве притоке су: Ипотски поток, Хомјак поток, Рудине поток, Пољански поток, Гласинац поток, Шединац поток и Сувопоток. Просјечни годишњи протицај ријеке Врбас на профилу водомјерне станице Скела износи 24,0 м³/с и специфични отицај у сливу 18,6 л/с/км², а на профилу водомјерне станице Козлук просјечни протицај износи 58,8 м³/с и специфични отицај у сливу 21,2 л/с/км². Максимални протицај ријеке Врбас на профилу водомјерне станице Скела износи 394 м³/с и минимални 6,3 м³/с, а на профилу водомјерне станице Козлук максимални протицај износи 678 м³/с и минимални 12,5 м³/с.

Ријека Плива је лијева притока Врбаса и она је седроносна, јер у свом кориту има низ седрених пречага, а и руши се преко седрене пречаге са висине од 22 м у ријеку Врбас. Правац тока јој је готово окомит на правац тока Врбаса. Такав правац условљен је тектонски, односно старом расједном линијом која је разломљена млађим тектонским покретима. Ријека Плива извире на подножју одсјека дуж расједне линије на рубу кршке висоравни Пљеве и висоравни Подгорија-Бараћи, из више врела од којих су два главна. Врело које је експонирано сјеверу налази се на 483 м, а друго јужно врело на 489 м надморске висине. Ушће Пливе се налази на 350 м надморске висине, тако да је висинска разлика између изворишта и ушћа 139 м. Сливно подручје Пливе има површину од 788 км2 (око 15% површине слива Врбаса), дужина ријеке Пливе је око 30 км, а просјечан протицај воде 45,8 м³/с. За разлику од ријеке Врбас, ријека Плива има широку долину, а један дио њеног тока на подручју опћине Јајце је трансформисан у природна акумулациона језера, Велико и Мало пливско језеро, па је и природни пад корита минималан са концетрацијом пада у облику водопада на ушћу у ријеку Врбас. Долина ријеке Пливе је моногенетска, полиморфна и полифазна. Особеност јој дају епигенетска усијецања, као што су ртна епигенија у простору насеља Сокоца и домна епигенија у Черказовићима. Дионица тока ријеке Пливе на подручју опћине Јајце, укључујући и Пливска језера, до њеног ушћа у Врбас износи 10 км. Ријека Плива у Черказовићима прима воде из малих језера Мали и Велики Дол, те поток Драгановац и поток Клачине. Поред тога ријека Плива са десне стране прима поток Жаовине, Бришћап и Хендек поток, а са лијеве стране поток Перућица и поток Јошавка. Просјечни годишњи протицај ријеке Пливе на профилу ушћа у ријеку Врбас износи 3,50 м³/с, а специфични отицај у сливу износи око 26 л/с/км². Максимални протицај ријеке Пливе на ушћу у ријеку Врбас, због редукције великих вода у Пливским језерима која служе као акумулација ХЕ Јајце I, износи 220 м³/с, а минимални протицај 3 м³/с (биолошки минимум), који се пропушта након скретања воде у ХЕ Јајце I. Иначе, минимални протицај у ријеци Пливи, узводно од скретања воде у ХЕ Јајце I, износи 11 м³/с. Максимални водостаји и протицаји на ријеци Пливи јављају се у априлу, а секундарни у децембру. Минимални водостаји и протицаји редовито се јављају у аугусту и септембру. Максимални водостаји и протицаји на ријеци Пливи резултат су снијежне и, посебно, кршке ретензије. На ушћу ријеке Пливе у ријеку Врбас, код самог града Јајца, налази се познати водопад ријеке Пливе висине око 22 м. Корито ријеке Пливе и сам водопад формирани су у порозном материјалу седри. Деструкција седре се уочава већ скоро 100 година, тако да се повремено подузимају санациони радови како у кориту ријеке Пливе, тако и на водопаду. Распадање и деструкција седре се обично јавља када корито из неких разлога пресуши (љетне суше у комбинацији са одводом воде за потребе ХЕ Јајце I и Електробосне), или при протицају врло високих вода, када се развијају велике брзине воде у кориту (преко 4–5 м/с).

На подручју опћине Јајце налазе се два природна језера, Велико и Мало пливско језеро на ријеци Пливи и вјештачка акумулација ХЕ Јајце II на ријеци Врбас. Пливска језера, Велико и Мало језеро, припадају хидрографском систему Пливе и смјештена су у долини ове ријеке између насеља Језеро и града Јајца. Велико језеро лежи на надморској висини од 424 м и настало је на мјесту гдје Плива завршава свој ток, низводно од насеља Језеро. Велико језеро завршава код насеља Заскопље, а правац пружања му је запад-исток. Мало језеро је, код насеља Заскопље, одвојено од Великог језера уском кречњачком гредом која се пружа низводно, до испод коте 515 м. Велико и Мало језеро протоком Пливе остварују међусобну хидрографску везу проточног карактера. Пливска језера, с обзиром на свој долински положај између Јајачке и Шиповачке унутаргорске депресије, имају долинско-котлинску варијанту умјереноконтиненталног климатског режима. Уско, приобално подручје језерске котлине чини екосистем мезофилних шума китњака и обичног граба. Више хипсометријске нивое, према крајњим врховима долине Пливе, чини екосистем буково-јелових шума. Морфометријски показатељи Пливских језера дозвољавају закључак да је ријеч о великим језерским акумулацијама. Њихова особеност је врло брза измјена воде с обзиром на проточни карактер.

Велико језеро - 1,2 км², 3,3 км (Лонг.), 700 м (маx Лат.), 400 м (авг Лат.), 8,4 км (Лонг. обалне линије), 1,3(коеф.разуђености), 36 м (маx х).

Мало језеро - 206 000 м², 940 м (Лонг.), 430 м (маx Лат.), 219 м (авг Лат.), 3,6 км (Лонг. обалне линије), 1,5 (коеф.разуђености), 24 м (маx х).

Осцилације језерских нивоа и њихов хидролошки режим у основи зависе од хидролошког режима ријеке Пливе. Водостања на Пливи се одражавају на водостања Пливских језера. Природни режим и годишњу расподјелу водостаја и протицаја ремети рад ХЕ Јајце I, која непосредно користи воду ових акумулација. Због тога се често дешава да годишњи ход водостаја на Пливи и њеним језерима није одговарајући природним условима. Еволуција Пливских језера ће првенствено зависити од стања квалитета географске средине сливног подручја. Ако изостану негативни антропогени утјецаји, треба очекивати да ће језера на Пливи и даље постојати. Даља антропогенизација простора може, веома брзо, измјенити ток еволуције и озбиљно угрозити Пливска језера. Тенденција у овом смислу већ има, јер објекти туристичке привреде у непосредном сливу језера, садашње и нове путне комуникације и индустрија већ сада носе многе опасности које могу уништити овај јединствени природни хидрографски систем.

2.6 . ПЕДОГЕОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА

Морфологија простора, геолошка грађа терена, клима, вегетација и хидролошко-хидрографске одлике терена, условили су врло диференциране процесе у пејсажу, на основу чега је формирано неколико врста тла на простору опћине Јајце. Највеће распрострањење имају типови тла који припадају класи аутоморфних тала, али су распрострањена и тла из хидроморфне класе, истина у мањој мјери. Из класе аутоморфних тала, која настају под дјеловањем падавинске воде која се циједи кроз тло без дужег задржавања, на територији опћине Јајце заступљени су сљедећи типови: Литосол, калкомеланосол и мозаик литосол–калкомеланосол на кречњаку и доломиту имају мало распрострањење на подручју опћине Јајце. Ова тла су развијена у сјеверном дијелу опћине, у доњем дијелу тока ријеке Врбас који припада опћини Јајце. Захватају простор од почетка хидроакумулације ХЕ Јајце II, у уском појасу уз обале Врбаса, до ушћа ријеке Угар у Врбас, те лијеву долинску страну ријеке Угар, у дијелу тока који припада опћини Јајце. Калкокамбисол и мозаик калкомеланосол–калкокамбисол имају знатно веће распрострањење у односу на претходна тла. Развијена су у источној половини опћинског територија, источно од ријеке Врбас и сјеверно од ријеке Рике. Распрострањена су у подручју насеља Бешпељ, Здаљевац, Цвитовићи, Лендићи, Бучићи, Крушчица, Карићи и Крезлук. Мозаици калкомеланосол-лувисол, калкокамбисол-лувисол, калкомеланосол-калкокамбисол-лувисол и комплекс рендзина-калкокамбисол-лувисол на кречњаку и доломиту су тла која су на подручју опћине Јајце заступљена на два одвојена подручја, од којих оно веће захвата западни дио опћине, а мање подручје је у источном дијелу опћине.У западном дијелу, ова тла се распростиру у подручју насеља Власиње, Барево, Миле, Царево Поље, Пшеник, Присоје, Заскопље и Жаовине, а и сам град Јајце је смјештен на овим педолошким супстратима. У мањем, источном дијелу ова тла захватају просторе насеља Брванци, Биоковине, Булићи и Шибеница, те простор Днолучке планине. Рендзина и комплекс литосол-рендзина на доломиту имају изузетно мало распрострањење на простору опћине Јајце. Захватају само уски појас у југозападном дијелу опћине, на тромеђи са опћинама Шипово и Језеро. Еутрични камбисол на силикатним стијенама богатим базама простире се у јужном и дјелимично југозападном дијелу опћине Јајце. Углавном захвата простор између ријеке Врбас и ријеке Рике, односно насеља Бавар, Винац, Шерићи, Плоче, Рика, Старе Куће, Грдово, Кокићи и Дубраве. Дистрични камбисол на киселим силикатним стијенама се простире само у ужем појасу у југозападном и западном дијелу опћине, од Доганове Косе на југоистоку до брда Ћусине на сјеверу овог појаса. То је углавном простор на којем се налазе насеља Ипота, Селиште, Грабанта, Билинчић, Ципић, Чојлук, Дренов До и Каменице. Вертисол, пеласол и комплекс вертисол-пеласол на глини и лапору захватају само мањи, затворени простор у источној половини опћине Јајце, и то између насеља Купрешани, Вукичевци, Лупница, Карићи, Подлипци, Дорибаба и Бистрица, а унутар овог простора је и насеље Дивичани. Из класе хидроморфних тала, која настају под утицајем јачег влажења од падавинских вода и допунског влажења од сливних, поплавних и подземних вода, на подручју опћине Јајце заступљен је само флувисол. Флувисол се простире само у долини ријеке Пливе, односно у котлини Пливских језера, у уском појасу дуж обалних страна језерске котлине с нешто већим распрострањењем на сјеверној страни котлине.

2.7. БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Подручје опћине Јајце, у биогеографском смислу, припада еуросибирској подобласти, односно илирској провинцији, која се одликује широким висинским дијапазоном и својственим вегетацијским јединицама и флорним елементима.Ово подручје у потенцијалном смислу припада шумама храста китњака и обичног граба, те шумама храста китњака, а изнад њих је подручје шума букве и јеле са смрчом.Унутар ових климатогених фитоценоза, низијски предјели алувијалних тераса у долини Врбаса и Пливе представљају станишта храста лужњака и обичног граба, а сасвим уски појас рецентних флувисола је станиште врба и топола, а на замочвареном земљишту станишта црне јохе. Кањонске предјеле Врбаса и Угра, и расједне зоне на кречњачким теренима карактеришу фитоценозе црног граба и црног јасена, са фитоценозама букве са црним грабом у релативно мезофилнијим микростаништима, условљене специфичним орографско-едафским приликама.На доломитним теренима, у подручју Шединца, распрострањене су шуме црног бора са термофилмим лишћарима. Ова примарна шумска вегетација је дијелом потпуно потиснута, нарочито у рељефно повољним положајима ( пољопривредне површине, насеља, инфраструктурни објекти ), а преостали шумски комплекси су, често дуготрајним и различитим антропогеним утицајима, различито измијењени. Формиране су различите секундарне фитоценозе, а шире су заступљене секундарне шуме букве, у различитим фазама деградације, као изданачке шуме и шикаре, те шибљаци и шумске голети.(9,50) Највеће распрострањење на простору опћине Јајце има екосистем шума букве и јеле са смрчом. Овај екосистем се најчешће развија између екосистема монтаних букових и субалпских букових шума. Њиховом развоју је погодовала умјерено хладна и умјерено влажна клима са средњим годишњим температурама између 5^оC и 7^оC и средњом годишњом релативном влажношћу ваздуха између 75% и 85%. Шуме букве и јеле са смрчом се постиру на око 70% површине опћине. Геолошка подлога овог екосистема је веома разноврсна, што је условило настанак различитих типова тала.Тла овога екосистема су веома различита, од кречњачких црница и рендзина на карбонатним стијенама, до киселих силикатних земљишта на кварцитима, дацитима, риолитима и кварцним пјешчарима. Неке од главних едификаторских врста фитоценозе шума букве и јела са смрчом су: Пицеа абиес, Абиес алба, Фагус моесиаца, Ацер платаноидес, Улмус монтана, Фраxинус еxцелсиор, итд. Секундарна вегетација у појасу букових шума је изграђена углавном од мезофилних ливада, гдје су главне едификаторске врсте Панчићиа сербица, Поа алпина, Пхлеум алпинум, док терцијарну вегетацију чине асоцијације које су настале као резултат интензивног дјеловања човјека како на примарну, тако и на секундарну вегетацију. Знатно мање распрострањење на подручју опћине Јајце имају мезофилне шуме храстова, односно шуме храста китњака, те шуме храста китњака и обичнога граба. Шуме храста китњака и обичног граба углавном су развијене у долини ријеке Пливе и у котлини Пливских језера, те у долини средњег дијела тока Врбаса, од насеља Каменице до насеља Пшеник. Шуме храста китњака развијене су долини горњег дијела тока ријеке Врбас, од насеља Винац до насеља Каменице, те у долини рјечице Рике од насеља Крезлук до њеног ушћа у Врбас. Ови екосистеми се развијају при надморским висинама између 300 и 800 м, а ка нижим надморским висинама, уз саме ријечне токове, прелазе у екосистем поплавних шума врбе, тополе и црне јохе. Њиховом развоју су погодовале умјерено-континентална клима и геолошка подлога која је веома разноврсна: од доломита и кречњака, преко лапораца и глинаца, до перидотита, дијабаза, мелафира, итд. Управо ова разноврсност геолошке подлоге, односно матичног супстрата, условила је настанак различитих типова тала у појасу ових екосистема. Они се најчешће могу наћи у предјелима брдских смеђих тала на кречњацима, брдских смеђих тала на лапорцима и глинцима, те брдских параподзола или псеудоглеја на лапорцима, глинцима и шкриљцима. Неке од главних едификаторских врста фитоценозе мезофилних шума храстова су: Qуерцус петрае, Царпинус бетулус, Ацер цампестре, Прунус авиум, Ацер татарицум, итд. Секундарну вегетацију овог екосистема изграђују долинске мезофилне ливаде свезе Аррхенатхерио елатриорис. Овај екосистем је настао и одржава се под утицајем човјека, континуираним кошењем или интензивном испашом. Он је један од најзначајнијих продуцената зелене масе, која се користи као сточна храна. Захваљујући присуству и великој бројности храњивих трава, као што су лептирњаче и главочика, он је један од најкориснијих екосистема за развој сточарства. Терцијарна вегетација овог екосистема настаје као посљедица снажног дјеловања човјека на примарну, односно секундарну вегетацију. На простору опћине Јајце такође се простиру и мјешовити шумски комплекси који су изграђени од шума црног бора, шума храста медунца и црног граба или шума црног граба, те термофилних шума букве. Ове шуме развијене су у доњем дијелу тока ријеке Врбас и дијелу тока ријеке Угар, који припада опћини Јајце, као и у горњем дијелу тока потока Шединац. Опћина Јајце одликује се изузетним богатством живих система, биљних и животињских. Од макрофита, на шумским теренима и ливадама, бројне су врсте гљива како јестивих, тако и отровних. Од животињских врста најбројнији су сисари: вук, лисица, јазавац, медвјед, дивља свиња, јелен, кртица, дивља мачка, јеж, итд. Постоје и бројне врсте птица као што су:црвендаћ, зеба, дјетлић, шумска шева, обична сјеница и бројне друге. Од гмизаваца чести су зелембаћ, живородни гуштер, сљепић и шарка, а од водоземаца даждевњак, жаба крекетуша и шумска жаба. С обзиром да је опћина Јајце изузетно богата површинским водама, односно ријекама и језерима, то се онда на подручју ове опћине могу пронаћи и бројне врсте водене фауне, што се посебно односи на ријеку Пливу и њена језера. Важно је истаћи да се у различитим дијеловима тока ријеке Пливе појављују и различите врсте рибе. Тако је ток Пливе од самог извора, па до ушћа у Велико језеро станиште аутохтоне поточне пастрмке и липљена. Врсте у Великом језеру су: поточна пастрмка, липљен, језерска златовчица, језерска пастрмка, калифорнијска пастрмка, црвенперка, лињак и шаран,док се у Малом језеру појављују и амур, бодорка, сом и бјелица, што рибљи фонд чини необично разноликим.

Насељена мјеста

Баре Барево (дио) Бавар Бешпељ Биоковина Бистрица Борак Божиковац Бравнице Брнићи Брванци Бучићи Булићи Бунгуровина (Бунгуровине) Царево Поље Цвитовић Черказовићи

Ћусине Дивичани Добретићи Догани Доњи Бешпељ Дорибаба Дренов До (дио) Дубраве Горње Миле Горњи Бешпељ Грабанта Грдово Хармани Ипота Јајце

Језеро Каменице Карићи Касуми Климента Кокићи Крезлук Крушчица Купрешани Лендићи Лучина Лупница Љољићи Магаровци

Миле Ператовци Подбарево Подлипци Подмилачје Присоје (дио) Пруди Пшеник Рика Селиште Сеоци Смионица Старе Куће

Шерићи Шибеница Токат Винац Власиње (дио) Волијак Врбица Вукићевци Здаљевац Зубовићи Жаовине

Становништво

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Јајце имала је 44.903 становника, распоређених у 62 насеља.

Национални састав
Муслимани	17.400 (38,75%)
Хрвати	15.781 (35,14%)
Срби	8.684 (19,33%)
Југославени	2.486 (5,53%)
остали	552 (1,25%)

Национални састав 1971. године
укупно	35.002
Муслимани	14.001 (40,00%)
Хрвати	12.376 (35,35%)
Срби	8.132 (23,23%)
Југославени	208 (0,59%)
остали	285 (0,83%)

Насељена мјеста су:

Баре, Барево, Бавар, Биоковине, Бистрица, Борак, Борци, Божиковац, Бравнице, Брнићи, Брванци, Бучићи, Булићи, Бунгуровина (Бунгуровине), Царево Поље, Цвитовић, Черказовићи, Ћусине, Дивичани, Добретићи, Догани, Доњи Бешпељ, Дорибаба, Дренов До, Дубраве, Ђумезлије, Горње Миле, Горњи Бешпељ, Грабанта, Грдово, Хармани, Ипота, Јајце, Језеро, Каменице, Карићи, Касуми, Климента, Кокићи, Ковачевац, Крезлук, Крушчица, Купрешани, Лендићи, Лучина, Лупница, Љољићи, Магаровци, Миле, Ператовци, Перућица, Подбарево, Подлипци, Подмилачје, Присоје, Пруди, Пшеник, Рика, Селиште, Сеоци, Смионица, Старе Куће, Шерићи, Шибеница, Токат, Винац, Волијак, Врбица, Вукићевци, Здаљевац, Зубовићи и Жаовине.

Славни људи

• Ирфан Смајлагић, познати бивши рукометаш,рукометни тренер и освајач златне олимпијске медаље у Атланти 1996.године.
• Стјепан Томашевић,
• Мирослав Филиповић, фрањевац, усташа, командант логора Јасеновац и Стара Градишка
• Миралем Зјајо, ногометаш
• Мато Јајало, ногометаш
• Душан Стојичић, политичар
• Гордан Фирић, познати бивши кошаркаш
• Алдин Курић - Ал'Дино, познати пјевач и кантаутор
• Марина Голубовић, манекенка
• Иван Соколов, босанскохерцеговачки шахиста
• Денис Бахтијаревић, бивши рукометаш
• проф.др. Енес Милак, директор Музеја АВНОЈ-а
• Твртко Зриле, познати новинар из Јајца
• Никола Шоп, босанкохерцеговачки пјесник
• Марко Панић, рукометаш
• Ермин Велић, бивши рукометаш
• Зоран Жилић, атлетичар
• Ивана Рајић, манекенка
• Флоријан Матекало, бивши ногометаш Партизана из Београда стријелац првог згодитка за Партизан у повијести
• Мирсад Мулахасановић, познати бивши ногометаш Вележа из Мостара
• Мирсад Сејдић, познати бивши ногометаш Галатасараyа из Истанбула
• Марин Леовац, ногометаш
• Драган Марјановић, познати ногометаш Борца из Бања Луке
• Фрањо Чавар, дипл. инжињер агрономије

Занимљивости

У Јајцу је настала и основана новинска агенција "Тањуг".

Спортски тимови

• НК Јајце
• НК Маестрал '95
• РК Јајце
• ККВК Јајце

Вањске везе

Јајце на Wикимедијиној остави

• Јајце портал
• Службена страница Опћине Јајце
• Јајце Инфо Архивирано 2021-05-06 на Wаyбацк Мацхине-у