Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Конинкријк дер Недерланден
Краљевина Низоземска
Нетхерландс Цоат оф Армс
Застава Низоземске Грб Низоземске
Национални мото: Је Маинтиендраи
(Француски, Издржаћу)
Службени језик низоземски
(+Западнофризијски у Фризији)
Главни град Амстердам, Хаг је седиште владе
Највећи град Амстердам
Краљ Вилем-Александер
Премијер Дицк Сцхооф
Површина
 - Укупно
 - % веде
131. по површини
41,526 км²
18.41%
Становништво
 - Укупно (?)
 - Густина
59. по броју становника
17 280 397
416/км² (ранг)
Независност

 - Ассумед

 - Проглашена

 - Призната
од Шпаније
види: Осамдесетогодишњи рат
23. јануар, 1579
види: Утрехтска унија
26. јул, 1581
види: Заклетва о одрицању
Шпаније 30. јануара 1648
види: Вестфалски мир
Валута евро(€)¹, холандски евро новчићи
Часовна зона УТЦ+1
Државна химна Хет Wилхелмус
Интернет домен .НЛ
Позивни број 31
(1) Пре 2001: Гулден

Низоземска или Холандија (низоземски: Недерланд [ˈнеːдəрˌлɑнт]), највећа конститутивна земља Краљевине Низоземске. Налази се у западној Еуропи а граничи с Њемачком на истоку и Белгијом на југу.[1] Главни град Низоземске је Амстердам а сједиште владе је у Хаагу.[2][3][4] Карипски отоци Бонаире, Синт Еустатиус, те Саба такођер чине дио посебне опћинске јединице унутар земље.

Низоземска има 16,669.112 становника на површини од 41,526 км² што је чини једном од најгушће насељенијих држава (401 становник по км²). Око 18% површине сачињава вода а велики дио земље се налази испод разине мора. Земља је заштићена од воде помоћу система насипа те разних устава. Мелиорацијом тла стварају се полдери. Управно је земља подијељена у дванаест провинција.

Низоземска постаје неовисна држава за вријеме Осамдесетогодишњег рата (1568-1648) устанком сјеверних и јужних Ниских Земаља против шпањолске власти. 1579. долази до стварања Утрецхтшке уније на сјеверу чиме настаје нови политички ентитет. Актом од Верлатингхе 1581. године чланице уније формално декларирају независност под заједничким називом Република Седам Уједињених Ниских Земаља. Почетком Дванаестгодишњег мира око 1609. године земља добива и међународно признање док ју Шпањолска признаје крајем Осамдесетгодишњег рата 1648. године након мира у Мüнстеру. Од 1795. године се Низоземска почиње развијати у националну државу, испрва као Уједињено Краљевство Ниских Земаља 1815. које се распада Белгијском револуцијом 1830. године. Данас је Низоземска једна од најразвијенијих земаља и држи девето мјесто у свијету у БДП-у по становнику (2011) те треће мјесто у људском развојном индексу (2011). Низоземска економија се већим дијелом заснива на услужноме сектору те међународној трговини.

Низоземска је од 1848. године парламентарна демокрација и уставна монархија, друштвени поредак код којег моћ дијеле краљ(ица), министри и парламент. Низоземска је један од суоснивача Европске уније, НАТО савеза те Свјетске трговинске организације. Заједно са Белгијом и Луксембургом сачињава Бенелуx. Хааг игра велику међународну улогу на пољу правосуђа као локација четирију међународних трибунала и дом Еуропола.

Назив

уреди

За вријеме владавине Краљевине Бургундије војвода Ниских Земаља, који углавном пребива у Фландрији или у Брабанту, Ниске Земље назива лес паyс де пар деçа што у пријеводу значи земље овдје пријеко. То је у опреци са лес паyс де пар делà, што пак значи земље тамо пријеко а односи се на саму Бургундију. Назив ниске земље (при мору) такођер бива кориштен.

У 15. вијеку долази у употребу назив Недерланден (Ниске Земље). За разлику од назива сусједних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког подријетла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Називи који садрже Ниедер- користе се у разноразним мјестима на њемачком говорном подручју. Нидерлант је у касном средњем вијеку простор између ријека Маас и Рајне што укључује и данашњи Ниедеррхеин простор на самом западу Њемачке. Подручје знано као Оберланд почиње у околици града Кöлна.

У ширем смислу се термин могао односити и на делту ријека Сцхелдт, Маас и Рајне, но у том случају се користи множински облик. Већим значајем и важношћу Ниских земаља долази до употребе термина специфично само за те просторе. Од отприлике 1490. године се тако називају и Бургундско-Хапсбуршке провинције. Поред назива Влаандерен (Фландрија), де Недерланден (Ниске земље) постаје најучесталије кориштени термин половицом 16. вијека. У француском се користи Паyс-Бас, талијанском Паеси Басси а њемачкоме Ниедерланде. У низоземском се користе и једнински и множински облици дочим француски и енглески (Лоw Цоунтриес) користе искључиво множину.

Картограф Ортелиус користи 1570. назив Недер-Германиë (Ниска-Њемачка). Ренесансни хуманисти враћају поновно у употребу назив Белгица којег је осмислио Гај Јулије Цезар. Након Низоземске револуције остају називи Белгиум и Недерландт у употреби како за Низоземску у цијелости тако и за поједине државе. Колонија Нова Низоземска се у латинском назива Нова Белгица или пак Новум Белгиум. У вријеме Шпањолске и Аустријске управе се користи назив Белгиум Региум док се Белгиум Фоедератум користи само за Републику Уједињених Ниских Земаља. Касније се иноземству све чешће на Републику реферира под називом Холланд.

Географија

уреди

Низоземска се налази на сјеверозападу Еуропе а граничи са Сјеверним морем, Њемачком и Белгијом. Дуљина копнене границе износи 1027 километара а дуљина обале је 451 километар.

 
Низоземска без насипа. Отприлике 27% површине Низоземске, укључујући најгушће насељени и економски важни запад, лежи испод разине мора.

Вода

уреди

Низоземска је са сјевера и са запада омеђена Сјеверним морем. На сјеверу се налазе пјешчани Западнофризијски отоци, низ препречних отока јужно од којих се налази плитко Wадденско море. У самом средишту земље се налази ИЈсселмеер (у пријеводу Језеро ИЈссел), на мјесту некадашњег заљева Зуидерзее који је изградњом бране Афслуитдијк 1932. године затворено те сада садржи само слатку воду. Важнија ушћа и естуарији су Доллард и Лауwерс на сјеверу, Холландсцх Диеп, Харингвлиет, Гревелингенмеер те Оостер и Wестерсцхеиде на југозападу. Низоземска обала пролази кроз дводневну морску мијену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, овисно о утјецају вјетра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, тзв. плимне утрке. Због релативно благих температура (3 °Ц зими и 16 °Ц љети) су Wадденско море и Оостерсцхелде препуни Иверком златопјегом, листом и дагњама.

Поплаве

уреди
 
Пробој насипа код поплаве 1953.

Кроз стољећа, низоземска обала се знатно мијењала због природних катастрофа и људског дјеловања. Један од највећих губитака земље се десио 1134., када је створено оточје Зееланд, на југозападу Низоземске.

14. просинца 1287., десила се поплава на дан Свете Луције, која је разорила Низоземску и Њемачку, а погинуло је око 50 000 људи. То је била најразорнија поплава у повијести, за коју постоје записи.[5] 1421. настала је поплава на дан Свете Елизабете Угарске, која због лоше градње, уништава нови полдер и поплављује 72 км2 земље. Задња велика поплава се десила 1953., када је снажна олуја разрушила неколико насипа на југозападу Низоземске и више од 1800 људи се утопило. Низоземска влада одлучује отворити радове, под називом Делта пројект, којим би се низоземска обала заштитила од будућих поплава. Пројекту је требало више од 30 година да се заврши.[6]

Полдер је некадашње морско дно које је исушено градњом бране и црпљењем воде. Нижи је од разине мора, а да га море не преплави, спречава брана. Изградњом полдера Низоземска је добила много новог територија, проширила се на рачун Сјеверног мора. Полдер се користи као и свако друго земљиште: за пољопривреду, градњу насеља, прометница. Амстердамска зрачна лука налази се у полдеру.

Освајање новог земљишта почиње изградњом насипа (широким до 100 м и високим до 15 м). Обично се оградјују геометријски правилне четверокутне или вишекутне плохе. Прве двије године вода се поступно црпи са земље. У сљедеће четири године, на добивеном сланом земљишту прво се узгајају биљке које подносе слану воду и које придоносе учвршћивању земљишта. Тек након потпуног ослобађања земље од соли, а то је након готово осам година, почиње стварно искориштавање полдера као обрадивих површина за узгој култивираних биљака.

 
Вјетрењаче у Низоземској

Све до 19. вијека за исушивање полдера користиле су се вјетрењаче. У 17. вијеку тзв. "златном добу" Низоземске, досегнут је врхунац. Тада је у Низоземској радило око 10 000 вјетрењача, јер осим за исушивање полдера вјетрењаче су служиле у прехрамбеној и текстилној индустрији, индустрији папира, па чак и за производњу уља, сенфа и боја. Енергија вјетра у 19. вијеку замијењена је пумпама покретаним паром, а данас се користе електричне и пумпе покретане диесел-горивом. Вјетрењаче данас представљају културну атракцију и неизоставан су детаљ низоземског крајолика.

Хисторија

уреди
Главни чланак: Хисторија Низоземске

Холандију су населили Келти,те Германи. Била је дио Римског империја. У 8. вијеку шири се кршћанство. Послије се развијало занатство,те бродска трговина. Често је мијењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.

Године 1579. формирана је Утрецхтска унија која се борила против Шпанаца у осамдесетогодишњем рату. Призната је 1588. од Шпаније. У почетку се звала Република уједињених провинција а касније Холандија.

Почетком 17. вијека доживјела је велики напредак. Ускоро је постала једна од најјачих трговачких сила. Заузела је нека подручја у Индији, Источној Индији, Јужној Африци и Сјеверној Америци. У то вријеме Холандија је била најбогатија земља Еуропе. У њеним банкама било је највише новца. Од средине 17. вијека губи свој значај.

Губи ратове против Енглеза, Француза те своје колоније. У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. Наполеон је касније створио Батавску републику, а касније је анектирао Француском царству.

Након Бечког конгреса 1815. Холандија је дио својих колонија изгубила у корист Британског Империја, а то је компензирано анексијом Белгије. Међутим, 1830. године је Белгија оружаним устанком изборила независност.

Низоземска то настоји компензирати све већом експлоатацијом преосталих колонија, поготово у Низоземској Источној Индији, чије ће јој сировине омогућити нагли развој индустрије у 19. вијеку.

У првом свјетском рату Низоземска је била неутрална, али за вријеме другог свјетског рата ју је 1940. године напала и окупирала нацистичка Њемачка. Њене посједе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су посједи прогласили независност као Индонезија, што је Низоземска признала након рата који је трајао до 1949. године.

Након рата Низоземска се релативно брзо опоравила, те постала главним заговорником регионалне сурадње, која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Низоземска била међу шест оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991. је на њеној територији потписан Маастрицхтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску Унију. Међутим, низоземски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.

Политика

уреди

Холандија је држава парламентарне демократије и уставне монархије. Краљ је владар државе-он представља државу. Влада династија. Извршну власт има министарско веће-одговорно је Другом дому за послове владе. Председника и министра именује краљ. Холандија је подељена на 12. провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев повјереник. Судбену власт има врховни суд.

Краљевина се састоји од Холандија, Арубе и Холандских Антила - сва три дела су равноправна.

Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18. година, а пасивно старији од 21. годину.

Од 30.4.1980. на престољу је краљица Беатриx Армгард из куће Орање-насау. Престол се равноправно насљеђује по мушкој и женској линији са обзиром на наследни ред.

Холандија има дводомни парламент: Први дом има 75 чланова, а други 150 заступника. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити прихваћени у оба дома и мора их прихватити краљица.

Административна подјела

уреди


Низоземска је подјељена у 12 административних јединица који се називају провинције. На челу се налази комесар кога именује краљица (Цоммиссарис дер Конингин), изузев у провинцији Лимбург гдје се он назива Гувернер (оп.а. посљедица утицаја сусједних земаља).

Све провинције су издјељене на општине (гемеентен),а њихов број 1. јанура 2006 године износио је 458.

Земља је такође издјељена на водене дистрикете, којима управља упрани одбор (wатерсцхап или хоогеемраадсцхап) сачињен од представника дистрикта који имају овласт у области управљања водом. 1.јанура 2005 број водо-дистрикта био је 27. Оно што је интересантно је да је то да се водо-упарвни одбор појавио 1196 године и да је најстарији демократски ентитет на свјету. У употреби су друге врсте подјела, као нпр. Рандстад - троугао између Амстердам-а, Утрецхт-а и Роттердам-а (привредно најразвијенији дио земље)

Привреда

уреди

На низоземским полдерима, тим мукотрпно исушеним дијеловима некадашњега плитког морског и језерског дна, развио се један од најзначајнијих европских аграра.

Низоземска је данас највећи европски извозник пољопривредних производа. То се прије свега односи на млијечне производе (нпр. сир гоуда, који назив носи по низоземском граду Гоуда). Низоземски извоз цвијећа (тулипани) чини 65% свјетског извоза. Тулипани потјечу из Турске, а око 1500. године први примјерци увезени су у Низоземску.[7]

Становништво

уреди

Демографија

уреди

Низоземска има 16,847,007 становника (2011.). У успоредби са остатком Еуропе је број становника у Низоземској у претходних педесетак година доживио релативно брз пораст: 3 милијуна 1850. године, 5 милијуна 1900., 10 милијуна 1950. те 16 милијуна 2000. године.[8] Број становника Белгије, успоредбе ради, је 1850. износио 4,5 милијуна (за половицу више него у Низоземској), док сада износи тек 10 милијуна. Средишњи Завод за Статистику очекује раст становништва до максималних 17,5 милијуна 2038. године након чега би требао услиједити пад.[9]

 
Густоћа становништва по провинцији у Низоземској.

С густоћом становништва од 401,4 по четворноме километру (2011.) Низоземска припада најгушће насељеним земљама на свијету. Па ипак, Низоземска не броји ниједан град са више од милијун становника. Постоји двадесет и пет опћина са више од сто тисућа становника. Четири најнасељенија града су Амстердам, Роттердам, Хааг и Утрецхт, сва четири од њих на западу земље. У испреплетеној мрежи међу њима лежи низ средње великих градова који заједно чине т.зв. Рандстад (у пријеводу рубни град) који садржи око 40% укупног становништва Низоземске.

Јужна Холандија је са више од три и пол милијуна становника најнасељенија провинција земље, а слиједе је Сјеверна Холандија и Сјеверни Брабант (оба са око два милијуна). У потоњој провинцији се налази т.зв. БрабантСтад, сачињен од пет градова са укупно 1,5 милијуна становника и око 20% индустријске производње цијеле Низоземске. На истоку се налазе Арнхем-Нијмеген и Тwентестад - двије нешто мање агломерације, те у урбаном дијелу Лимбурга на самоме југу Маастрицхт-Ситтард-Гелеен-Хеерлен-Керкраде. Поред већ наведених градова постоји још неколицина градова који обнашају важнију улогу на регионалној разини, попут Гронингена и Лееуwардена на сјеверу те Маастрицхта на југу. Око 82% цјелокупног становништва Низоземске живи у градовима.[10]

Низоземска је кроз повијест била мета многобројних имиграција, од којих су неке више а неке мање асимилиране. Према бројевима статистичког завода из 1. сијечња 2005. године, 80,9% становника су Низоземци, 2,4% Индонежани, 2,4% Нијемци, 2,2% Турци, 2,0% Суринамци, 1,9% Мароканци, 0,8% Антилијанци и Арубанци уз 6,0% преосталог становништва. У периоду од 1845. до 1860. године те у првих двадесетак година након Другог свјетског рата је велик број Низоземаца такођер емигрирао, поглавито у Сједињене Америчке Државе, Канаду, Аустралију, Јужноафричку Републику те на Нови Зеланд.

Од 2005. године су Фризијци признати као национална мањина.

Језици

уреди

Службени језик је холандски. У провинцији Фриесланд је поред њега и западнофризијски службен. Јидиш и Ромски су 1996. признати као не-територијални језици. Доњосаксонски (Недерсаксисцх) и Лимбуршки су дјеломично признати као регионални језици.

Велик дио становништва Низоземске говори више од једног језика. За то је великим дијелом одговоран опширан програм учења језика, контакт са сусједним државама те присутност великог броја досељеника. Многи Низоземци говоре Енглески, њемачки и француски као други језик. Алохтони (досељеници) прве и друге генерације углавном још говоре свој изворни материњи језик. Због тога постоје велике скупине Низоземаца који говоре индонезијски, хиндски, турски, берберски, арапски, кинески, итд.

Религија

уреди
 
Религије у Низоземској (2008)
  Римокатоличка Црква (29%)
  Реформирана Црква (9%)
  Протестантска Црква (6%)
  Пререформирана Црква (4%)
  Муслимани (4%)
  Остали (4%)
  Без религије (42%)

Иако од средине средњег вијека претежито кршћанска земља, Низоземска је данас једна од најнерелигиознијих земаља Еуропе. У регијама у којима су католици и протестанти некада представљали главне религијске струје сада то више није случај. Од 1989. године је највећи дио низоземског становништва нерелигиозан.

Међу религиозним пучанством су половица католици (29% становништва), 9% је чланова реформиране Цркве те 6% протестаната. Око 4% становника су муслимани а 1% је сљедбеника Будизма. Хиндуизам обухваћа нешто мање од 1% док сљедбеника Јудаизма нема нити 0,5%. Још брже од опадања броја религиозних опада број оних који посјећују цркве или џамије.

Паралелно са секуларизацијом је примјећен и раст нерелигиозних и неинституционализираних духовних група (нпр. разне неw аге групе). Чланови таквих скупина су у статистикама представљени као нерелигиозни односно без религије.[11]

Култура

уреди

Низоземска је имала велики број познатих сликара. У 17-том стољећу, које је представљало веома напредна пероид, живјели су и стварали тзв. Велики холански мајстори, Рембрандт ван Ријн, Јоханнес Вермеер, Јан Стеен итд. Познати холандски сликари 19-ог и 20-ог вијека су Винцент ван Гогх и Пиет Мондриан, те графички умјетник M.C.Есцхер. Познати филозофи су Еразма Ротердамског и Спинозе. Низоземски научник Цхристиаан Хуyгенс (Кристијан Хајгенс) открио је Сатурнов мјесец Титан и изумио физичко клатно. У златно доба Низоземске цвјетала је и литература на челу са два напознатија писца, Јоост ван ден Вондел (Јост фан ден Фондел) и П.C. Хоофт (Пеј Се Хофт). У 19-том стољећу Мултатули је писао о лошем односу према домаћем становништву у колонијама, док међу најзначајније писце 20-тог вијека спадају Харрy Мулисцх (Хари Мулисх), Јан Wолкерс, Симон Вестдијк, Кеес Ноотебоом (Кејс Нотебом), Герард Реве (Херард Рејве) и Wиллем Фредерик Херманс (Вилем Фрејдерик Херманс). Дневник Анне Франк објављен послије њене смрти преведен је на многобројне свјетске језике. Реплике низоземских грађевина могу се видјети у Хуис тен Босцх (Хаус тен Босх, Босцхева кућа) у Нагасакију у Јапану.

Сликари

уреди

Књижевност

уреди

Филозофи

уреди

Референце

уреди
  1. „Нетхерландс боундариес ин тхе Нортх Сеа”. Министрy оф Дефенце. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-19. Приступљено 15 Аугуст 2014. 
  2. Дутцх Wикисоурце. „Грондwет воор хет Конинкријк дер Недерланден” (Дутцх). Цхаптер 2, Артицле 32. Приступљено 3 Јулy 2013. »...де хоофдстад Амстердам...« 
  3. Перманент Миссион оф тхе Нетхерландс то тхе УН. „Генерал Информатион”. Приступљено 26 Јуне 2013. 
  4. "Порт Статистицс 2013" (ПДФ) (Пресс релеасе). Роттердам Порт Аутхоритy. 1 Јуне 2014. п. 8. Арцхивед фром тхе оригинал (ПДФ) он 2014-07-14. Ретриевед 28 Јуне 2014. {{ците пресс релеасе}}: Ункноwн параметер |деад-урл= игноред (|урл-статус= суггестед) (хелп)
  5. [1] "Зуидерзее флоодс" (Нетхерландс хисторy), Британница Онлине Енцyцлопедиа.
  6. Ламб Х.Х. анд Фрyдендахл Кнуд: Хисториц Стормс оф тхе Нортх Сеа, Бритисх Ислес анд Нортхwест Еуропе. Цамбридге Университy Пресс,1991.
  7. Војмил Жиц, с. Валерија Ковач и Верица Блажинић, Мак, Надбускупски духовни стол, Загреб, травањ 2008., ИССН 1331-2731
  8. „Популстат: хисторицал демограпхицал дата”. Архивирано из оригинала на датум 2011-12-26. Приступљено 2013-09-19. 
  9. Беволкингспрогносе 2008-2050: наар 17,5 миљоен инwонерс, Центраал Буреау воор де Статистиек, 1е кwартаал 2009
  10. ЦИА Wорлд Фацтбоок: Нетхерландс - Пеопле Архивирано 2020-05-15 на Wаyбацк Мацхине-у, 2008
  11. Донк, W.Б.Х.Ј. ван де; Јонкерс, А.П.; Кроњее, Г.Ј.; Плум, Р.Ј.Ј.M. (ред.) (2006): Геловен ин хет публиеке домеин, веркеннинген ван еен дуббеле трансформатие Архивирано 2011-07-24 на Wаyбацк Мацхине-у, WРР, Амстердам Университy Пресс, Амстердам

Литература

уреди
  • Бурке, Гералд L. Тхе макинг оф Дутцх тоwнс: А студy ин урбан девелопмент фром тхе 10тх–17тх центуриес (1960)
  • Ламберт, Аудреy M. Тхе Макинг оф тхе Дутцх Ландсцапе: Ан Хисторицал Геограпхy оф тхе Нетхерландс (1985); фоцус он тхе хисторy оф ланд рецламатион
  • Меијер, Хенк. Цомпацт геограпхy оф тхе Нетхерландс (1985)
  • Рилеy, Р. C., анд Г. Ј. Асхwортх. Бенелуx: Ан Ецономиц Геограпхy оф Белгиум, тхе Нетхерландс, анд Луxембоург (1975) онлине
  • Паул Арбластер. А Хисторy оф тхе Лоw Цоунтриес. Палграве Ессентиал Хисториес Сериес Неw Yорк: Палграве Мацмиллан, 2006. 298 пп. ИСБН 1-4039-4828-3.
  • Ј. C. Х. Блом анд Е. Ламбертс, едс. Хисторy оф тхе Лоw Цоунтриес (1998)
  • Јонатхан Исраел. Тхе Дутцх Републиц: Итс Рисе, Греатнесс, анд Фалл 1477–1806 (1995)
  • Ј. А. Коссманн-Путто анд Е. Х. Коссманн. Тхе Лоw Цоунтриес: Хисторy оф тхе Нортхерн анд Соутхерн Нетхерландс (1987)
  • Мотлеy, Јохн Лотхроп (1855). Тхе Рисе оф тхе Дутцх Републиц. Форготтен Боокс. стр. 411-. ИСБН 978-1-4400-8471-3. 
  • Маттинглy, Гарретт (1959). Тхе Армада. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. стр. 48-. ИСБН 978-0-395-08366-6. 
  • Бесамусца, Еммелине; Верхеул, Ј. (2010). Дисцоверинг тхе Дутцх: Он Цултуре анд Социетy оф тхе Нетхерландс. Амстердам Университy Пресс. стр. 251-. ИСБН 978-90-8964-100-7. 
  • Бецкер, Јос анд Јоеп де Харт (2006) (Дутцх). Годсдиенстиге верандеринген ин Недерланд. Социал анд Цултурал Планнинг Оффице. ИСБН 978-90-377-0259-0. ОЦЛЦ 84601762. 

Вањске везе

уреди