Папир

Папир или хартија је слој танких целулоидних влакана који углавном служи за штампање, писање и цртање. Прави се разних облика и формата, као и разних боја. Најбољи папир се прави од биљака које садрже много целулозе у својим влакнима или од крпа од природних материјала као што су памук и лан. Кинези су тврдили да им је јефтиније да производе хартију него свилу и да је она погоднија за писање од трака дрвета или бамбуса, нарочито за неке дугачке књиге. На западу је папир заменио пергамент као најпогоднија подлога за писање.

Почеци

Хартију је измислио Кај Лун, дворјанин кинеског цара Ву Дија. Производили су га од бамбуса, лубја и крпа размочених у води. Они су током 700 година држали у тајности начин производње хартије, све док муслимани за њу нису сазнали од једног од заробљених Кинеза након битке код Таласа 751.

Како тврди Са'алеби (умро 1038.), борба између Зијада ибн Салиха и турских владара, ојачаних снагама њихових Кинакинеских савезника, избила је око 752. године у близини реке Тараз на северу Месопотамије. Та Област се у традиционалној исламској литератури називала Туркестан зато што су ту претежно живели народи турског порекла. По завршетку борбе, Зијад је са собом повео и групу кинеских заробљеника, међу којима је било и оних који су добро познавали процес производње кинеског папира. Они су се касније настанили у Самарканду, где су развили занат којим су се традиционално бавили. Производња кинеског папира од тада је постала све учесталија, а занатлије које су се бавиле тим занатом биле су све славније и познатије. Иако се производња кинеског папира веома брзо ширила у другим градовима у калифату, ипак произвођачи „самаркандског папира”, као првог облика папира у исламској цивилизацији, засвагда су очували своју славу и традицију.^[1]

Потом се ово сазнање проширило и на Европу и радионице за израду папира појавиле су се свуда где је било довољно воде за производњу папира. Око 800. у Багдаду се прави прва фабрика папира. Производња се ширила преко Сирије и Египта на Сицилију и у Андалузију. Тако се у 11. веку папир проширио Европом и заменио скупоцени и ретки папирус и пергамент.

Производња папира

Прављење папира на кинески начин

Као сировину, Кинези су користили кору дуда или бамбус, Европљани су користили старе крпе од памука и лана, док се данас дрвета тачније од целулозе. Папир је изразито значајно допринео просвети и науци. Проналазак папира сматра се једним од показатеља почетка новог века. Користи се у разне сврхе и може се наћи у разним облицима.

Бамбус — сировина на истоку

Основно средство за ручну производњу хартије је калуп за захватање натопљене пулпе. Добри калупи са истока су лепо израђени и имали су оквир са шаркама за држање сита. Мајстор наизменично спушта и извлачи калуп из базена и лагано га тресе да би се пулпа раширила по ситу. Стезаљке се затим отворе, а сито се извади. Калупи на западу имају сито од танке жице уместо бамбуса.

Мајстор ставља калуп у базен, пулпа се скупља на калупу, а течност се цеди остављајући на ситу веома танак слој влакана. Цеђење се ради када влакна направе влажан лист папира. Листови се слажу један преко другог, а вода се циједи притиском камена или помоћу пресе која личи на штампарску. Исламски мајстори први су направили хартију у боји. Они су на њу наносили чак и златне или сребрне зачкице. Данас имамо хартију у свим могућим бојама. Нарочита хартија као она што су је правили муслимани може се користити за писање диплома или свједочанстава.

Извори

↑ Али Акбар Велајати (2016). Историја културе и цивилизације ислама и Ирана (Превео с персијског др Муамер Халиловић). Центар за религијске науке „Ком”. Београд (стр. 111-112.)

Литература

Бурнс, Роберт I. (1996). „Папер цомес то тхе Wест, 800−1400”. у: Линдгрен, Ута. Еуропäисцхе Тецхник им Миттелалтер. 800 бис 1400. Традитион унд Инноватион (4тх изд.). Берлин: Гебр. Манн Верлаг. стр. 413–422. ИСБН 3-7861-1748-9.
Тсиен, Тсуен-Хсуин (1985). Папер анд Принтинг. Јосепх Неедхам, Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина, Цхемистрy анд Цхемицал Тецхнологy. Вол. 5 парт 1. Цамбридге Университy Пресс.
„Доцумент Доублес”. Либрарy анд Арцхивес Цанада. Архивирано из Детецтинг тхе Трутх: Факес, Форгериес анд Трицкерy оригинала на датум 2016-03-22. Приступљено 2013-12-09.
Али Акбар Велајати (2016). Историја културе и цивилизације ислама и Ирана (Превео с персијског др Муамер Халиловић). Центар за религијске науке „Ком”. Београд (стр. 87-118.)

Екстерни линкови

Тецхницал Ассоциатион оф тхе Пулп анд Папер Индустрy
Хоw ис папер маде? Архивирано 2008-05-26 на Wаyбацк Мацхине-у, www.страигхтдопе.цом
Папер Wхистлес, Папер тоyс, Цардбоард wхистлес Архивирано 2013-01-20 на Wаyбацк Мацхине-у папир је супер

[1] Али Акбар Велајати (2016). Историја културе и цивилизације ислама и Ирана (Превео с персијског др Муамер Халиловић). Центар за религијске науке „Ком”. Београд (стр. 111-112.)

[1]