Перзијски језик

Персијски (перзијски: فارسی‎ Шаблон:ИПА-фа — фарси) је један од западноиранских језика унутар индоиранске гране индоевропске језичке фамилије, и службени је језик Ирана, Авганистана (званично познат као дари од 1958), и Таџикистана (званично познат као таџички од совјетске ере). Користи се и у неким другим регијама које су историјски биле персијанска друштва и које се сматрају делом Великог Ирана. Овај језик се пише персијским алфабетом, који је модификована варијанта арапског алфабета.

перзијски فارسی (Фâрси)
Државе говорења	Иран, Афганистан, Бахреин, Таџикистан, и одређене регије Узбекистана
Регије говорења	Углавном Средњи исток и Средишња Азија
Број говорника	матерински језик: 61–71 милијуна укључујући стране говорнике: 110 милијуна
Ранг	19.
Класификација	индоеуропски  индоирански   ирански    западноирански     југозападноирански      перзијски
Службени статус
Службен у	Иран, Таџикистан и Афганистан
Регулатори	Академија перзијског језика и књижевности, Афганистанска академија знаности
Језични кôд
ИСО 639-1	фа
ИСО 639-2	пер (Б) / фас (Т) (Б)
ИСО 639-3	{{{исо3}}}
СИЛ	разни облици

Распрострањеност перзијског језика

Персијски језик се класификује као настављање средњовековног персијског, званичног религиозног и књижевног језика Сасанидског царства, који је настављање староперсијског, језика Ахеменидског царства. Његова граматика је слична са многим савременим европским језицима. Персијски је добио своје име по престоници Ахеменидског царства, Персису (садашња покрајина Фарс), стога се назива и фарси. Особа која говори персијски се може назвати персофоном.

Процењује се да око 110 милионна људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у Ирану, Авганистану, и Таџикистану. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима западне, централне, и јужне Азије у разним царствима базираним у тим регионима.

Персијски је имао знатан (превасходно лексикографски) утицај на суседне језике, а посебно на туркијске језике у централној Азији, Кавказу, и Анадолији, суседне иранске језике, као и јерменски, грузински, и индоаријске језике, посебно урду (који је у основи хиндустанског). Он је исто тако у извесној мери утицао на арапски, а посебно на бахрански арапски језик, али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након арапског освајања Ирана.

Са дугом историјом литературе у облику средњовековног персијског пре ислама, персијски је био први језик у муслиманском свету да се пробије кроз арапски монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима. Неки од познатих радова персијске литературе су Шахнаме Фирдусија, радови Румија, Рубај Омара Хајама, Панђ ганђ Незами Ганџавија, Диван Мухамеда Хафиза и две мешавине прозе и стихова Саадија - Ђулистан и Бустан.

Класификација

Персијски је један од западноиранских језика унутар индоевропске фамилије. Други западноирански језици су курдски језици, гилански, мазендерански, талишки, и белуџиски. Персијски се класификује као члан југозападне групе међу западноиранским језицима, заједно са ахомским, кумзарским, и луријским језиком.

Име

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п“ не постоји у арапском језику; таџички (наречје централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

• западни персијски језик (Иран)
• источни персијски језик (Авганистан)
• таџички језик (Таџикистан)
• хазараги (Авганистан)
• ајмак (Авганистан)
• бухарски (Узбекистан)
• дехвари (Пакистан)
• дарвази (Авганистан)
• пахлавани (Авганистан)

Особине

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: староперсијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњоперсијски језик (пахлави) и новоперсијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Када се говори о речима оријенталног подрекла најчешће мисли на турцизме. У речнику страних ријечи др. Б. Клаића уз овај појам стоји следеће објашњење: „Турцизам: реч или израз турског порекла“. Међутим, треба додати да су турцизми заједнички назив за све речи оријенталног, дакле турског, персијског и арапског порекла, које су путем турског језика почеле продирати у славенске језике. Систематско ширење турцизама започело је доласком Османских Турака на Балкан и трајало је током више стољећа. На тај су се начин и многе речи изворно персијског порекла укорениле као турцизми.

Писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма. Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Абецеда персијског језика има 32 знака и још 3 посебна знака која то заправно и нису, него су различити правописни облици за слова, и у случају лāм алефа, лигатура.

Граматика

Морфологија

Суфикси преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

Уобичајене изјавне реченице имају облик "(С)(ПО)(О)Г“. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју „рā” (рā) и иде испред прилошке одредбе: "(С)(О+рā)(ПО)Г“.

Глаголи

-ати, -анти, пехлевијски глаголски корени

бити, перс. будан – коњугација:

 književni govorni sam, jesam   pers. hastam  hasam 
si,  jesi    pers. hasti   hasi 
je           pers. hast ili ast -e 
smo, jesmo   pers. hastim  hasim 
ste, jeste   pers. hastid  hasid 
su,  jesu    pers. hastand hasand 

• дати, перс. дадан, презентска основа: дех < средњоперс. презентска основа дад < староперс. презентска основа дата-, именица: даде
• дерати, перс. даридан, презентска основа: дар
• чамити, перс. чамидан, презентска основа: чам
• горити, перс. горидан или гор герефтан, презентска основа: гор, именица горре
• хтети, перс. хāстан – коњгација:

hoć(u)   pers. xāh(am)  
hoć(eš)  pers. xāh(i) 
hoć(e)   pers. xāh(ad) 
hoć(emo) pers. xāh(im) 
hoć(ete) pers. xāh(id) 
hoć(e)   pers. xāh(and) 

• кушати, покушати, перс. кушидан, презентска основа: куш
• лајати, староперс. лāидан, презентска основа: лāј
• лизати, перс. лисидан, презентска основа: лис
• написати, писати, перс. невештан или небештан, презентска основа: невис < пехлевијски перс. ни-пис < староперс. ни-пиш префикс: ни + корен: паис
• њушити, новоперс. њушидан, презентска основа: њуш < перс. презентска основа: ниyōш- < пехлевијски староперс. презентска основа: ниγōш < староперс. презентска основа: нигауш
• пећи, староперс. пазидан, презентска основа: паз, < пехлевијски перс. глаголски корен пачати-
• поховати, перс. похтан (пазидан), презентска основа: паз, < пехлевијски перс. глаголски корен пачати-
• живети, перс. зистан, презентска основа: зи < средњоперс. Зиwистан презентска основа: зиw < староперс. Жиwистан, презентска основа: жив

Именице

• адрија, перс. дарyā: море, средњоперс. драyаб < староперс. драyах
• Бог, староперс. баğ < санскрит баğ
• бан, авестијски пāна < перс. бāн: суфикс који значи чувар
• брат, перс. барадар < средњоперс. брад(ар) < староперс. братар
• јесен, перс. хазāн
• колач, перс. колуче (врста колача)
• кућа, перс. куче (кујче): мало насеље, староперс. куша, кушан
• говедар, перс. гāвдāр (гāв: говедо, крава + дāр: презентска основа од инфинитива даштан имати, држати)
• матер, перс. и средњоперс. мāдар < староперс. матар
• миш, перс. муш
• мозак, перс. магз < средњоперсијски мазг < староперсијски мазга-
• нов, перс. нов < средњоперс. нōг < староперс. нава-
• обрва, перс. абру (у множини: абровāн)
• пазух, перс. базу (надлактица)
• пољубац, перс. бус, бусе
• стан, перс. –стāн (суфикс за место): обитавалиште, место, нпр. Арманестāн: земља Армена (Јерменија), Озбакестāн: земља Узбека (Узбекистан)
• уши, перс. гуш < средњоперс. гош < староперс. Гуша
• ветар, перс. бāд < средњоперс. вāт < староперс. вāта
• жена, перс. и средњоперс. зан < староперс. жан
• зима, перс. земестāн: зем + суфикс за место, локацију стāн < санскрит хима: снег, хладноћа (хималаји: стан снега, тамо где снег обитава)

Бројеви

• двеста, перс. двист, девист
• један, перс. (јек)дāне (књижевни), једāне или једуне (говорни) : један, комад нечега

српскохрватски	персијски	санскрт	авестијски
један	јек	ека	аева
два	до	два	два
три	се	три	тхри
четири	чахар	чатвар	чатхwар
пет	панђ	панча	панча
шест	шеш	шаш	xшваш
седам	хафт	сапта	хапта
осам	хашт	ашта	ашта
девет	нох	нава	нава
десет	дах	даса	даса

Предлози

• из (од), перс. аз
• до, перс. тā

Придеви

• танак, перс. танг
• више, перс. биш
• знан, перс. шенāс < авестијски жнатар
• баштина, перс. бāстāн

Суфикси

• -ар, перс. кар или гар: суфикс за занимање, као у именицама говедар, лимар, итд. или у персијском гāвдāр, лахимкāр или лахимгар итд.

Упитне заменице

• шта, перс. че или чи, нпр. шта је? перс. (говорни) чи-је?
• ко, перс. ки, нпр. ко је? перс. (говорни) ки-је?

Упитни прилог

• куда, перс. кођā (кодја)

Месни прилози

• онде, перс. āнђā (онђā) или āндјā (ондјā)
• овде, староперс. авадā

Литература

• Холес, Цливе (2001). Диалецт, Цултуре, анд Социетy ин Еастерн Арабиа: Глоссарy. БРИЛЛ. ИСБН 978-90-04-10763-2. 
• Давис, Рицхард (2006). „Персиан”. Медиевал Исламиц Цивилизатион. Таyлор & Францис. стр. 602–603. 
• Бакер, Мона (2001). Роутледге Енцyцлопедиа оф Транслатион Студиес. Псyцхологy Пресс. стр. 518. ИСБН 978-0-415-25517-2. 
• Цлассе, Оливе (2000). Енцyцлопедиа оф литерарy транслатион инто Енглисх. Таyлор & Францис. стр. 1057. ИСБН 978-1-884964-36-7. 
• Мастyугина, Татиана; Перепелкин, Лев (1996). Ан Етхниц Хисторy оф Руссиа: Пре-револутионарy Тимес то тхе Пресент. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-313-29315-3. 
• Пилкингтон, Хиларy; Yемелианова, Галина (2004). Ислам ин Пост-Совиет Руссиа. Таyлор & Францис. стр. 27. ИСБН 978-0-203-21769-6. 
• Кухрт, А. (2013). Тхе Персиан Емпире: А Цорпус оф Соурцес фром тхе Ацхаеменид Период. Роутледге. ИСБН 978-1136016943. 
• Фрyе, Рицхард Нелсон (1984). Хандбуцх дер Алтертумсwиссенсцхафт: Алтер Ориент-Гриецхисцхе Гесцхицхте-Рöмисцхе Гесцхицхте. Банд III,7: Тхе Хисторy оф Анциент Иран. C.Х. Бецк. ИСБН 978-3406093975. 
• Сцхмитт, Рüдигер (2000). Тхе Олд Персиан Инсцриптионс оф Наqсх-и Рустам анд Персеполис. Цорпус Инсцриптионум Ираницарум бy Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес. ИСБН 978-0728603141. 
• Асатриан, Гарник (2010). Етyмологицал Дицтионарy оф Персиан. Леиден Индо-Еуропеан Етyмологицал Дицтионарy Сериес, 12. Брилл Ацадемиц Публисхерс. ИСБН 978-90-04-18341-4. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2010. Приступљено 6. 9. 2017. 
• Блеецк, Артхур Хенрy (1857). А цонцисе граммар оф тхе Персиан лангуаге. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Блеецк, Артхур Хенрy (1857). А цонцисе граммар оф тхе Персиан лангуаге: цонтаининг диалогуес, реадинг лессонс, анд а воцабуларy: тогетхер wитх а неw план фор фацилитатинг тхе студy оф лангуагес. Б. Qуаритцх. стр. 206. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Блеецк, Артхур Хенрy (1857). А цонцисе граммар оф тхе Персиан лангуаге (Оxфорд Университy изд.). Приступљено 6. 7. 2011. 
• Дахлéн, Асхк (април 2014) [1ст едитион Оцтобер 2010]. Модерн персиск грамматик (2нд изд.). Фердоси Интернатионал Публицатион. ИСБН 9789197988674. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2017. Приступљено 6. 9. 2017. 
• Делсхад, Фарсхид (септембар 2007). Антхологиа Персица. Логос Верлаг. ИСБН 978-3-8325-1620-8. 
• Доцтор, Сорабсхаw Бyрамји (1880). Тхе студент'с Персиан анд Енглисх дицтионарy, проноунцинг, етyмологицал, & еxпланаторy. Ирисх Пресбyтериан Миссион Пресс. стр. 558. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Доцтор, Сорабсхаw Бyрамји (1880). Сецонд боок оф Персиан, то wхицх аре аддед тхе Панднáмах оф Схаикх Саáди анд тхе Гулистáн, цхаптер 1, тогетхер wитх воцабуларy анд схорт нотес (2 изд.). Ирисх Пресбyтериан Миссион Пресс. стр. 120. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Доцтор, Сорабсхаw Бyрамји (1879). Тхе Персиан пример, беинг ан елементарy треатисе он граммар, wитх еxерцисес. Ирисх Пресбyтериан Миссион Пресс. стр. 94. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Доцтор, Сорабсхаw Бyрамји (1875). А неw граммар оф тхе Персиан тонгуе фор тхе усе оф сцхоолс анд цоллегес. Ирисх Пресбyтериан Миссион Пресс. стр. 84. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Форбес, Дунцан (1844). А граммар оф тхе Персиан лангуаге: То wхицх ис аддед, а селецтион оф еасy еxтрацтс фор реадинг, тогетхер wитх а цопиоус воцабуларy (2 изд.). Принтед фор тхе аутхор, солд бy Аллен & цо.. стр. 158. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Форбес, Дунцан (1844). А граммар оф тхе Персиан лангуаге: То wхицх ис аддед, а селецтион оф еасy еxтрацтс фор реадинг, тогетхер wитх а цопиоус воцабуларy (2 изд.). Принтед фор тхе аутхор, солд бy Аллен & цо.. стр. 114. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Форбес, Дунцан (1876). А граммар оф тхе Персиан лангуаге: то wхицх ис аддед, а селецтион оф еасy еxтрацтс фор реадинг, тогетхер wитх а воцабуларy, анд транслатионс. W.Х. Аллен. стр. 238. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Форбес, Дунцан (1869). А граммар оф тхе Персиан лангуаге: то wхицх ис аддед, а селецтион оф еасy еxтрацтс фор реадинг, тогетхер wитх а воцабуларy, анд транслатионс (4 изд.). W.Х. Аллен & цо.. стр. 238. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Ибрâхîм, Муḥаммад (1841). А граммар оф тхе Персиан лангуаге. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Јонес, Сир Wиллиам (1783). А граммар оф тхе Персиан лангуаге (3 изд.). Приступљено 6. 7. 2011. 
• Јонес, Сир Wиллиам (1797). А граммар оф тхе Персиан лангуаге (4 изд.). Приступљено 6. 7. 2011. 
• Јонес, Сир Wиллиам (1801). А граммар оф тхе Персиан лангуаге (5 изд.). Мурраy анд Хигхлеy, Ј. Сеwелл. стр. 194. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Јонес, Сир Wиллиам (1823). Лее, Самуел. ур. А граммар оф тхе Персиан лангуаге (8 изд.). Принтед бy W. Ницол, фор Парбурy, Аллен, анд цо.. стр. 230. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Јонес, Сир Wиллиам (1828). Лее, Самуел. ур. А граммар оф тхе Персиан лангуаге (9 изд.). Принтед бy W. Ницол, фор Парбурy, Аллен, анд Цо.. стр. 283. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Лазард, Гилберт (јануар 2006). Граммаире ду персан цонтемпораин. Институт Франçаис де Рецхерцхе ен Иран. ИСБН 978-2909961378. Архивирано из оригинала на датум 03. 05. 2012. Приступљено 06. 09. 2017. 
• Лумсден, Маттхеw (1810). А граммар оф тхе Персиан лангуаге; цомприсинг а портион оф тхе елементс оф Арабиц инфлеxион етц. Wатлеy. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Маце, Јохн (18. 10. 2002). Персиан Граммар: Фор Референце анд Ревисион (иллустратед изд.). РоутледгеЦурзон. ИСБН 978-0-7007-1695-1. 
• Моисес, Едwард (1792). Тхе Персиан интерпретер: ин тхрее партс: А граммар оф тхе Персиан лангуаге. Персиан еxтрацтс, ин просе анд версе. А воцабуларy: Персиан анд Енглисх. Принтед бy L. Ходгсон. стр. 143. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Палмер, Едwард Хенрy (1883). Гуy Ле Странге. ур. А цонцисе дицтионарy, Енглисх-Персиан; тогетхер wитх а симплифиед граммар оф тхе Персиан лангуаге. Цомплетед анд ед. бy Г. Ле Странге. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Палмер, Едwард Хенрy (1883). Гуy Ле Странге. ур. А цонцисе дицтионарy, Енглисх-Персиан: тогетхер wитх а симплифиед граммар оф тхе Персиан лангуаге. Трüбнер. стр. 42. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Платтс, Јохн Тхомпсон (1894). А граммар оф тхе Персиан лангуаге .... Wиллиамс анд Норгате. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Ранкинг, Георге Спеирс Алеxандер (1907). А пример оф Персиан: цонтаининг селецтионс фор реадинг анд цомпоситион wитх тхе елементс оф сyнтаx. Тхе Цларедон Пресс. стр. 72. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Рицхардсон, Јохн (1810). Сир Цхарлес Wилкинс. ур. А воцабуларy, Персиан, Арабиц, анд Енглисх: абридгед фром тхе qуарто едитион оф Рицхардсон'с дицтионарy. Принтед фор Ф. анд C. Ривингсон. стр. 643. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Росен, Фриедрицх (1898). Модерн Персиан цоллоqуиал граммар: цонтаининг а схорт граммар, диалогуес анд еxтрацтс фром Насир-Еддин схах'с диариес, талес, етц., анд а воцабуларy. Лузац & C.̊. стр. 400. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Самади, Хабибех; Перкинс, Ницк (2012). Балл, Мартин. ур. Ассессинг Граммар: Тхе Лангуагес оф Ларс. Мултилингуал Маттерс. ИСБН 978-1-84769-637-3. 
• Сцхмитт, Рüдигер (1989). Цомпендиум лингуарум Ираницарум. L. Реицхерт. ИСБН 978-3-88226-413-5. 
• Сен, Рамдхун (1841). Мадхуб Цхундер Сен. ур. А дицтионарy ин Персиан анд Енглисх, wитх пронунциатион (ед. бy M.C. Сен). (2 изд.). Приступљено 6. 7. 2011. 
• Сен, Рамдхун (1829). А дицтионарy ин Персиан анд Енглисх. Принтед фор тхе аутхор ат тхе Баптист Миссион Пресс. стр. 226. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Сен, Рамдхун (1833). А дицтионарy ин Енглисх анд Персиан. Принтед ат тхе Баптист Миссион Пресс. стр. 276. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Сен, Рамдхун (1833). А дицтионарy ин Енглисх анд Персиан. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Скјæрвø, Продс Октор (2006). „Иран, ви. Ираниан лангуагес анд сцриптс”. Енцyцлопаедиа Ираница. 13. 
• Тхацкстон, W. M. (1. 5. 1993). Ан Интродуцтион то Персиан (3рд Рев изд.). Ибеx Публисхерс. ИСБН 978-0-936347-29-5. 
• Туцкер, Wиллиам Тхорнхилл (1801). А поцкет дицтионарy оф Енглисх анд Персиан. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Туцкер, Wиллиам Тхорнхилл (1850). А поцкет дицтионарy оф Енглисх анд Персиан. Ј. Мадден. стр. 145. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Туцкер, Wиллиам Тхорнхилл (1850). А поцкет дицтионарy оф Енглисх анд Персиан. Ј. Мадден. стр. 145. Приступљено 6. 7. 2011. 
• Wиндфухр, Гернот L. (15. 1. 2009). „Персиан”. у: Цомрие, Бернард. Тхе Wорлд'с Мајор Лангуагес (2 изд.). Роутледге. ИСБН 978-0-415-35339-7. 
• Wолластон, (Сир) Артхур Наyлор (1882). Ан Енглисх-Персиан дицтионарy. W. Х. Аллен. Приступљено 6. 7. 2011. 

Вањске везе

Перзијски језик на Wикимедијиној остави

• Ацадемy оф Персиан Лангуаге анд Литературе оффициал wебсите (fa)
• Ассемблy фор тхе Еxпансион оф тхе Персиан Лангуаге оффициал wебсите (fa)
• Персиан лангуаге Ресоурцес (fa)
• Персиан Лангуаге Ресоурцес, парстимес.цом
• Персиан лангуаге туториал боокс фор бегиннерс
• Хаим, Солеиман. Неw Персиан–Енглисх дицтионарy. Техеран: Либраирие-импримерие Бероукхим, 1934–1936. уцхицаго.еду
• Стеингасс, Францис Јосепх. А Цомпрехенсиве Персиан–Енглисх дицтионарy. Лондон: Роутледге & К. Паул, 1892. уцхицаго.еду
• УЦЛА Лангуаге Материалс Пројецт: Персиан, уцла.еду
• Хоw Персиан Алпхабет Транситс инто Граффити, Персиан Граффити
• Басиц Персиан лангуаге цоурсе (боок + аудио филес) УСА Фореигн Сервице Институте (ФСИ)