Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Wikipedija

1945

godina

Godina 1945 (MCMXLV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija: 1910-e  1920-e  1930-e  – 1940-e –  1950-e  1960-e  1970-e
Godine: 1942 1943 1944 – 1945 – 1946 1947 1948
1945. po kalendarima
Gregorijanski 1945. (MCMXLV)
Ab urbe condita 2698.
Islamski 1364–1365.
Iranski 1323–1324.
Hebrejski 5705–5706.
Bizantski 7453–7454.
Koptski 1661–1662.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 2000–2001.
• Shaka Samvat 1867–1868.
• Kali Yuga 5046–5047.
Kineski
• Kontinualno 4581–4582.
• 60 godina Yin Drvo P(ij)etao
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11945.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era
1945:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

uredi

Januar/Siječanj

uredi
 
Sovjetski prodor u januaru '45
  • 13. 1. - CK KPJ šalje uputstva pokrajinskim rukovodstvima partije za organizovanje spontanih demonstracija protiv kralja Petra.
  • 13. 1. - Crvena armija započinje Istočnoprusku operaciju.
  • 13. 1. - Zemljotres Mikawa u centralnom Japanu, strada preko 2.000 ljudi.
  • 14. 1. - U Beogradu određen Akcioni odbor za osnivanje Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR.
  • 14. 1. - 26. 1. - Operacija Blackcock: Britanci i Kanađani čiste tzv. Rurski trougao od Nemaca.
  • januar:
  • 16. 1. - Hitler se vraća u Berlin, ostatak života provodi u Rajhskancelariji i bunkeru.
  • 16. 1. - 10. 2. - Beogradski omladinci seku drva na Crnom vrhu.
  • 17. 1. -   Sovjetske trupe su zauzele Varšavu, tri i po meseca nakon slamanja Varšavskog ustanka.
  • 17 - 21. 1. - "Operacija Zimska oluja": nemački protivnapad na Sremskom frontu, privremeno zauzeli Šid.
  • 19. 1. - Crvena armija zauzima Krakov, Lodz, Tilsit (Sovjetsk)... Opšte povlačenje Nemaca sa Istočnog fronta.
  • 20. 1. - Franklin Delano Roosevelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je izabran više od dva puta.
  • 20. 1. - Mađarska, odn. privremena vlada Fronta nacionalne nezavisnosti u Debrecenu, potpisuje primirje sa saveznicima.
  • 20. 1. - Počinje nemačka Evakuacija istočne Pruske, ubrzo dobija haotičan karakter.
  • 20. 1. - 9. 2. - Kolmarski džep: američke i francuske snage čiste nemačku 19. armiju iz centralnog Alzasa.
  • 23. 1. - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu, napredujući ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.
  • 24. 1. - Počinje s radom Sud za povredu srpske nacionalne časti (do jula).
  • 25. 1. - Na zemaljskoj konferenciji u Beogradu osnovan Jedinstveni sindikat radnika i namještenika Jugoslavije (JSRNJ - od 1948 Savez sindikata Jugoslavije). Predsednik Glavnog odbora Đuro Salaj.
  • 25. 1. - Kraj Operacije Nordwind i kraj Ardenske bitke, poslednje nemačke ofanzivne operacije na Zapadnom frontu. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.
  • 26. 1. - Britanska vlada protestuje zbog stvaranja jugoslovensko-bugarske federacije (za sada se odustaje od ovih planova).
  • 26. 1. - Bitka za Budimpeštu, operacija Konrad III: nemački IV SS pancer korpus stigao na 25 km od grada, ali mora se povući dva dana kasnije.
  • 27. 1. - Sovjetske jedinice oslobodile Aušvic (Dan holokausta).
  • 27. 1. - Titova naredba o ukidanju vojne uprave u Banatu, Bačkoj i Baranji.
  • 27. 1.? - Kosovska pobuna: balista Adem Voca pokušao da zauzme Kosovsku Mitrovicu.
  • 28. 1. - Otvorena Burmanska cesta iz Britanske Indije prema Kini.
  • 30. 1. - Kralj Petar II preneo svoju vlast na namesništvo i priznao vladu Ivana Šubašića (pokušao da je smeni 22. 1.).
  • 30. 1. - Sovjeti torpedovali u Baltiku brod Wilhelm Gustloff s preko 9.000 ljudi, uglavnom civila.
  • 30. 1. - Američki vojnik Eddie Slovik pogubljen zbog dezertiranja, prvi nakon Američkog građanskog rata i do danas poslednji.

Februar/Veljača

uredi
 
Konferencija u Jalti
  • 1. 2. - Štampan prvi broj "Službenog lista Jugoslavije".
  • 3. 2. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Odluku o ukidanju i nevažnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njihovih pomagača za vreme okupacije.
  • 3. 2. - Žanka Stokić izlazi pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti.
  • 3. 2. - Korpusna vojna oblast umesto Vojne uprave u Vojvodini.
  • 3. 2. - Najjače bombardovanje Berlina: 1.500 aviona USAAF bacilo preko 2.000 tona bombi.
  • 3. 2. - Počinje Bitka za Manilu.
  • 4 - 11. 2. - Konferencija u Jalti, sastanak Čerčila, Ruzvelta i Staljina o posleratnoj Evropi; između ostalog traži se proširenje AVNOJ-a nekompromitovanim poslanicima iz 1938.
  • 4 - 21. 2. - Nemačka "operacija Vukodlak" protiv Virovitičkog mostobrana - ulaze 10. u Viroviticu i eliminišu mostobran.
  • 6 - 17. 2. - Mostarska operacija NOVJ u Hercegovini.
  • 7. 2. - Prilikom zauzeća Širokog Brijega ubijeno i 30 franjevaca - "Hercegovački franjevački mučenici" po jednom viđenju, "saradnici ustaša" po drugom.
  • 8. 2. - Usled pogoršanja situacije, na Kosovu uvedena Vojna uprava (kom. puk. Savo Drljević, traje do juna).
  • 8 - 24. 2. - Uspešna Donješleska ofanziva Crvene armije, Nemci proterani iz područja, opkoljeni u Breslauu (Vroclavu) do kraja rata.
  • 8. 2. - 11. 3. - Operacija Veritable: britansko-kanadska ofanziva, severni deo klješta prema Rajni.
  • 9. 2. - Prva predstava Vršačkog narodnog pozorišta "Sterija".
  • 9. 2. - Akcija od 9. februara: britanska podmornica Venturer potopila nemačku U-864 pored Norveške.
 
Bitka za Budimpeštu: Sovjeti u gradu
 
Razoreni Drezden
 
Podizanje zastave na Iwo Jimi
  • 19. 2. - 26. 3. - Bitka za Iwo Jimu je jedna od najkrvavijih na Pacifiku.
  • 21. 2. - Šaban Poluža poginuo kod Srbice, likvidirano jezgro Kosovske pobune.
  • 21. 2. - Okončana Bitka za Bataan na Filipinima - osvećen američki poraz iz 1942.
  • 23. 2. - Bitka za Poznanj okončana posle mesec dana - preostalih 12.000 nemačkih vojnika iz citadele se predalo.
  • 23. 2. - Turska objavila rat Nemačkoj i Japanu.
  • 23. 2. - Američki marinci zauzeli brdo Suribachi na Iwo Jimi, nastala čuvena fotografija podizanja zastave.
  • 24. 2. - Štampan prvi broj "Službenog glasnika Srbije".
  • 24. 2. - Egipatski premijer Ahmad Mahir Pasha ubijen u parlamentu odmah nakon što je objavio rat silama Osovine.
  • 25. 2. - Proradila beogradska kratkotalasna radio stanica.
  • 26. 2. - Prvo bombardiranje Osake, drugog najvećeg japanskog grada.
  • 28. 2. - Pucano na komunističke demonstrante u Bukureštu koji su zahtevali ostavku premijera Radeskua - SSSR sutradan iznudio ostavku.
  • februar - Počela Sarajevska operacija.

Mart/Ožujak

uredi
 
Tito
  • 7. 3. - Formirana privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije - na čelu je Tito koji ima i resor odbrane, potpredsednik je Milan Grol iz Demokratske stranke, Edvard Kardelj je potpredsednik i ministar za Konstituantu, što je i najznačajniji zadatak vlade; od 28 članova samo je 5 iz izbegličke vlade.
  • 7. 3. - 25. 3. - Operacija Lumberjack - američka ofanziva za zauzimanje desne obale Rajne. Prvog dana zauzimaju Ludendorffov most u Remagenu - srušio se deset dana kasnije, ali prebačeno je 25.000 vojnika sa tenkovima i topovima.
  • 9. 3. - Staljin odobrio Rumuniji da preuzme administraciju nad severnom Transilvanijom.
  • 9. 3. - Japanski puč u Francuskoj Indokini: napadnuti su francuski garnizoni, borbe traju do maja a Japanci podstiču formalni proglas nezavisnosti sastavnih delova:   Vijetnamsko Carstvo 11. 3. (u zemlji vlada glad u kojoj umire 600.000 - 700.000 ljudi) i   Kambodža 12. 3.; vladar Laosa se odupire.
 
Razoreni deo Tokija
  • 9/10. 3. - Operacija Meetinghouse: Američko bombardovanje Tokija zapaljivim bombama je najrazorniji napad rata (uključujući Hirošimu i Nagasaki) - možda 100.000 mrtvih, milion bez doma. Narednih dana slični napadi su izvedeni na Nagoju, Osaku i Kobe.
  • 13. 3. - Sekretar OK KPJ za Kosmet Miladin Popović ubijen od albanskog nacionaliste.
  • 15. 3. - "Prosveta" objavila Andrićev roman "Na Drini ćuprija".
  • 15. 3. - 17. dodjela Oscara: najbolji film je Going My Way, ukupno sedam nagrada.
  • 15. 3. - Juan José Arévalo je prvi demokratski izabran predsednik Gvatemale (do 1951), zemlja je dobila novi ustav, sprovode se socijalne reforme.
  • 15 - 31. 3. - Uspešna Gornješleska ofanziva Crvene armije.
  • 18. 3. - Sovjetsko-poljske snage zauzimaju Kolberg/Kołobrzeg (grad je inače bio tema istoimenog filma o opsadi iz 1807).
  • 18. 3. - Bitka u Ligurijskom moru je poslednja površinska akcija nemačke mornarice.
  • 19. 3. - Nosač aviona USS Franklin prišao na 80 km od Japana, ali je teško oštećen u napadu jednog aviona, ima preko 800 mrtvih.
  • 19. 3. - "Neronov dekret": Hitler naređuje uništenje nemačke infrastrukture pred nadiranjem saveznika.
  • 19. 3. - Britanci zauzeli Mandalay u Burmi.
  • 19. 3. - SSSR obaveštava Tursku da neće produžiti ugovor o nenapadanju iz 1925, kada istekne u novembru.
  • 20. 3. - Napadom Četvrte armije u Lici počinju Završne operacije u Jugoslaviji.
  • 20. 3. - Rumunska vlada dekretirala agrarnu reformu.
  • 21. 3. - Bolmanska bitka: JA i Crvena armija nakon dugih borbi zauzela nemački mostobran u Baranji.
  • 21. 3. - Operacija Carthage: RAF uništio sedište Gestapoa u Kopenhagenu, ali i obližnju školu sa 86 dece, ukupno 125 civila.
  • 22. 3. - Zapadni saveznici počinju invaziju Nemačke - operacije Plunder, Flashpoint, Varsity. Paton prelazi Rajnu kod Openhajma.
  • 22. 3. - Osnovana Arapska liga.
  • 24. 3. - U Beogradu potpisan sporazum između vlade DFJ i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRRA). Ova organizacija je u Jugoslaviju 1945-46 poslala 2,5 miliona tona robe.
  • 24. 3. - Anglo-američko-kanadska Operacija Varsity, najveća padobranska operacija u istoriji, s ciljem osiguranja prelaza preko Rajne (Operacija Plunder); istovremeno počinje i Operacija Archway britanskih specijalnih snaga SAS.
  • 24. 3. - Južnije od Operacije Plunder okončana američko-francuska Operacija Undertone kojom su saveznici zauzeli čitavu zapadnu obalu te reke.
  • 25. 3. - Crvena armija započinje Bratislavsko-brnsku ofanzivu.
  • 27. 3. - Prvi zbor pionira Beograda.
  • 27. 3. - Ispaljene poslednje rakete V-2, u Londonu i Belgiji je stradalo blizu 200 civila.
  • 27. 3. - Počela Operacija Starvation, miniranje luka i vodenih puteva pored Japana.
  • 27. 3. - Aung San započinje pobunu protiv Japanaca u Burmi.
  • 27. 3. - Argentina konačno objavila rat Japanu i Nemačkoj.
  • 27/28. 3. - Zločini ustaša nad stanovništvom Sarajeva: 55 obješenih na Marijin Dvoru, Maks Luburić drži prijeki sud u gradu od februara.
  • 28. 3. - Oslobođen Bihać.
  • 29. 3. - Rezolucija ZAVNO Sandžaka o priključenju Srbiji i Crnoj Gori i sopstvenom raspuštanju (odobreno na Trećem zasedanju AVNOJ).
  • 29. 3. - Posle četvorodnevne borbe, Amerikanci stavili Frankfurt pod kontrolu (sporadični okršaji do 4. aprila).
  • 30. 3. - Crvena armija zauzela Danzig/Gdańsk.

April/Travanj

uredi
  • 1. 4. - Masakr u Baru: incident nakon kojeg je u Baru ubijeno nekoliko stotina prisilno mobilisanih kosovskih Albanaca.
  • 1. 4. - Završena prva radna akcija u Srbiji.
  • 1. 4. - Brod NOVJ NB-11 Crvena zvijezda naletio na minu kod Suska i potonuo.
  • 1. 4. - Crvena armija zauzela mađarski grad Sopron na austrijskoj granici, sutradan počinje Bečka ofanziva.
  • 1. 4. - Japanski bolnički brod Awa Maru torpedovan u Tajvanskom moreuzu, 2.000 stradalih.
  • 1. 4. - 21. 6. - Bitka za Okinavu: američko iskrcavanje na to ostrvo.
  • 2. 4. - Jugoslovenska vlada traži zasebnu okupacionu zonu u Austriji.
  • 4. 4. - Iz Mađarske konačno istisnute nemačke i mađarske snage.
  • 4. 4. - Crvena armija zauzima Bratislavu.
  • 4. 4. - U Rurskom džepu opkoljeno oko 430.000 nemačkih vojnika - do 21. aprila se predaje 325.000 preživelih.
  • 5. 4. - Uputstvo o osnivačkim načelima za obrazovanje vlada federalnih jedinica DF Jugoslavije.
  • 5. 4. - Gruzijski ustanak na Texelu: pobuna Gruzijske legije u Holandiji - borbe traju do 20. maja.
 
NOVJ u Sarajevu
 
Sremski front: memorijalni kompleks
  • 12. 4. - Proboj Sremskog fronta, oslobođen Vukovar. Završne operacije se nastavljaju u istočnoj Slavoniji i severnoj Bosni.
  • 12. 4. - Prvi broj lista "Oslobođenje" u Sarajevu.
  • 13. 4. -   Sovjetsko-bugarska Bečka ofanziva okončana zauzećem grada.
  • 13. 4. - Gardelegenski masakr: 1.016 prinudnih radnika ubijeno u zapaljenom ambaru na severu Nemačke.
  • 14. 4. - Izvršna funkcija ZAVNOH-a prenesena je na prvu narodnu vladu Hrvatske koju je sastavio Vladimir Bakarić (do 1953).
  • 15. 4. - UNRRA preuzela operacije pomoći u Jugoslaviji (prema sporazumu od 23. 3., isporučuje robu od juna).
  • 15. 4. - Britanci oslobodili logor Bergen-Belsen.
  • 16. 4. - ASNO Makedonije prerasta na trećem zasedanju u Narodno sobranje Makedonije, prvi predsednik vlade Lazar Koliševski (do 1953).
  • 15 - 17. 4. - Crnogorska ASNO na četvrtom zasedanju postaje Crnogorska narodna skupština, na čelu prve narodne vlade je Blažo Jovanović (do 1953).
  • 16. 4. - Počinje Bitka za Berlin: Bitka za Seelowske visove vodi opkoljavanju grada 19.
  • 16. 4. - Nemački transporter Goya torpedovan u Baltiku, preko 6.000 mrtvih.
  • 19. 4. - SSSR izjavljuje da će Jugoslaviji dati od svoje okupacione zone u Austriji, pod sovjetskom komandom.
  • 19. 4. - Počinje Bitka za Odžak (do 25. maja).
  • 20. 4. - Bitka za Nirnberg: Amerikanci zauzimaju Nirnberg nakon petodnevne borbe.
  • 20. 4. - Granatiranje Berlina počinje na Hitlerov rođendan.
  • 20 - 30. 4. - Zamena okupacionog novca za dinar DF Jugoslavije (npr. najviše 100.000 Nedićevih dinara za novac, ostalo za priznanicu - mera protiv bogataša).
  • 9 - 21. 4. - Bitka za Bolonju: saveznici na čelu sa Poljacima zauzeli grad.
  • 21 - 30. 4. - Bautzenska bitka je jedna od poslednjih na Istočnom frontu.
  • 22. 4. - Proboj logoraša iz Jasenovca: pokušava ih oko hiljadu u dve grupe, uspeva nešto preko stotinu. Ženski i dječiji logor su likvidirani jučer, ustaše od početka mjeseca uništavaju logor i dokaze.
  • 23. 4. - Sovjeti ulaze u Berlin.
  • 23. 4. - U Jugoslaviji Zakon o suzbijanju špekulacije i privredne sabotaže.
  • 24. 4. - Nemci povratili Baucen (Budišin) - jedan od poslednjih taktičkih uspeha u ratu.
 
Mussolini i dr. u Milanu
  • 25. 4. - Sovjeti i Amerikanci se sreli kod Torgaua u Nemačkoj.
  • 25. 4. - Bombardovana Hitlerova rezidencija u Obersalzbergu.
  • 25. 4. - Bombardiranje Brijuna, srušena dva hotela - NOVJ stiže narednih dana.
  • 25. 4. - Početak osnivačke konferencije UN u San Francisku, sa 45 zemalja antihitlerovske koalicije (uklj. Jugoslaviju).
  • 27. 4. - Privremena austrijska vlada Karla Rennera odvaja zemlju od Nemačke.
  • 28. 4. - Italijanski partizani streljali Musolinija. U Caserti potpisana kapitulacija nemačkih snaga u Italiji, s efektom 2. maja.
  • 28. 4. - SAD priznale privremenu vladu DF Jugoslavije.
  • 29. 4. - Kapitulacija nemačkih snaga u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj.
  • 29. 4. - Amerikanci oslobodili logor Dahau.
  • 30. 4. - Adolf Hitler i Eva izvršili samoubistvo u Berlinu, Karl Dönitz postaje predsednik a Joseph Goebbels kancelar Nemačke (ovaj drugi mrtav već sutradan).
  • 30. 4. - Počinje Karlovačka operacija Jugoslavenske armije.

Maj/Svibanj

uredi
 
Poslednje zauzete teritorije, maj 1945
  • 1. 5. - Tršćanska operacija: Jugoslovenska 4. armija ušla u Trst, Goricu i Tržič, gde se susrela sa britanskom Osmom armijom (→ Fojbe, npr. u Basovizzi).
  • 1. 5. - Masovno samoubistvo u gradu Demmin, u nemačkoj Pomeraniji.
  • 1. 5. - 1. 8. - Operacija Oboe: australijske i savezničke snage protiv Japanaca na Borneu.
  • 2. 5. -   Bitka za Berlin: crvena zastava na berlinskom Rajhstagu.
  • 2. 5. - Novozelandska Druga divizija ušla u Trst i zarobila Nemce koji se nisu želeli predati Jugoslovenima.
  • 2. 5. - Jedinice Jugoslovenske armije ušle u Jasenovački logor.
  • 2. 5. - Burmanska kampanja (1944-45), Operacija Dracula: Britanci zauzeli Rangoon na samom početku sezone monsuna.
  • 2. 5. - Formirana nova nemačka vlada, Flensburška, na čelu sa von Krosigkom.
  • 3. 5. - RAF potopio kod Libeka tri broda, Cap Arcona, Thielbek i Deutschland, na prva dva broda je stradalo 7-8.000 logoraša (uključujući 150 Jugoslovena).
  • 3. 5. - Bitka za Hamburg: posle 16 dana borbi Britanci zauzimaju Hamburg.
  • 4. 5. - Nemačka armija na severozapadu se na Lüneburškom vresištu predala maršalu Montgomeriju (zvanično od sutradan).
  • 5. 5. - Izbija Praški ustanak, istog dana počinje i pretežno sovjetska Praška operacija.
  • 5. 5. - Oslobođen konc-logor Mauthauzen.
  • 5. 5. - Narodna vlada federalne Makedonije usvojila azbuku i pravopis makedonskog jezika.
  • 5. 5. - U Oregonu poginulo petoro dece i jedna žena od japanskog balona-bombe.
  • 5. 5. - Prvi broj lista "Fiskultura", danas "Sport".
  • 6. 5. - Povlačenje kolaboracionista: Pavelić beži sa vladom prema Austriji.
  • 6. 5. - Tvrđava Breslau/Wrocław se predala Crvenoj armiji posle skoro tri meseca.
  • 6. 5. - Amerikanci zauzeli Plzeň, gde se zaustavljaju zbog sporazuma sa Sovjetima.
  • 6. 5. - Američke snage ušle u Trst.
  • 7. 5. - Nemačka kapitulacija potpisana u francuskom Reimsu u 02:41.
  • 7. 5. - Oslobođeni Karlovac i Varaždin.
  • 7. 5. - Bitka u Kuryłówci na jugoistoku poljske između poljskih antikomunista i NKVD.
  • 8. 5. - Zvanični dan pobede u Evropi (V-E Day); Čerčil u obraćanju naciji rekao da neprijateljstva zvanično prestaju u minut iza ponoći (UTC+2); u Berlinu u 23:43 (00:43, 9. maja po moskovskom vremenu) još jedna ceremonija potpisivanja, u prisustvu glavnokomandujućeg sovjetske armije, maršala Žukova (u istočnoj Evropi će 9. maj/svibnja biti Dan pobede).
 
Partizani u Zagrebu
  • 8. 5. - Zagreb u NOB: Jugoslovenska armija ulazi u grad.
  • 8. 5. - Hermann Göring se predao Amerikancima.
  • 8 - 29. 5. - Masakri u Setifu i Gelmi u Francuskom Alžiru - sukob francuskih vlasti i lokalnih Arapa.
  • 9. 5. - General Alexander Löhr potpisao predaju u Topolšici, Slovenija.
  • 9. 5. -   Crvena armija ulazi u Prag (u predgrađima je bilo i američkih izviđačkih jedinica) - organizovane borbe u Češkoj traju još dva dana, sa manjim grupama i kasnije (npr. "Češki pakao" estonske SS divizije).
  • 9. 5. - Sovjetske trupe zauzele dansko ostrvo Bornholm (odlaze sledećeg aprila).
  • 11. 5. - Nosač aviona USS Bunker Hill teško oštećen kod Okinave u napadu kamikaza, 390 mrtvih.
  • 8 - 12. 5. - Osnivački kongres KP Srbije. Tito: "voljeti svoju federalnu jedinicu — znači voljeti monolitnu Jugoslaviju".
  • 13. 5. - Bitka na Zelengori: četnici razbijeni na Sutjesci, Draža Mihailović i članovi Vrhovne komande uspeli da se izvuku.
  • 14. 5. - Brod "Ljubljana" naišao na minu u Bakarskom zaljevu i potonuo.
  • 14 - 15. 5. - Bitka kod Poljane na jugoslovensko-austrijskoj granici, poslednja bitka rata u Evropi.
  • 15. 5. - Datum koji se smatra krajem Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Blajburška predaja i zatim "Križni put".
 
Ustaše i hrvatski begunci, → Blajburška predaja
  • 16. 5. - Bitka u Malačkom moreuzu: Britanci potopili tešku krstaricu Haguro.
  • 17. 5. - Nadbiskup Stepinac uhapšen prvi put.[1] (do 3. juna)
  • 20. 5. - Levantska kriza: u neredima u Alepu ubijeno nekoliko francuskih vojnika, u Damasku naređeno da se puca na demonstrante.
  • 20. 5. - Završava se Gruzijski ustanak na Texelu, Kanađani razoružali preostale nemačke trupe.
  • 21. 5. - Jugoslovenske snage povučene iz austrijske Koruške.
  • 21. 5. - Poljska Armia Krajowa napala NKVD-ov logor u Rembertówu na rubu Varšave i oslobodila preko 500 zatočenih.
  • 22. 5. - Iz Kragujevca krenula prva "Titova štafeta" - predata mu je 25. maja u Zagrebu.
  • 23. 5. - Maršal Tito u principu pristao na povlačenje iz Trsta.
  • 23. 5. - Uhapšen Karl Dönitz, predsednik Nemačke, raspuštena Flensburška vlada. Zasebno, Heinrich Himmler izvršio samoubistvo nakon zarobljavanja.
  • 23. 5. - Pošto su laburisti otkazali ratnu koaliciju, Winston Churchill daje ostavku - ostaje v.d. do izbora u julu.
  • 24. 5. - Jugoslavija: donet Zakon o oduzimanju ratne dobiti.
  • 25. 5. - Bitka za Odžak: prestaje jak otpor jedinica NDH u Odžaku.
  • 27. 5. - Titov govor u Ljubljani: "ruka osvetnica našeg naroda" dostigla je ogromnu većinu izdajnika. "Mi nećemo da budemo moneta za potkusurivanje, nećemo da nas miješaju u neku politiku interesnih sfera" - Sovjeti zbog ovog protestuju CK KPJ, biće takođe spočitnuto u Staljinovom pismu od 4. 5. 1948 (Tito je ljut jer ga Sovjeti nisu podržali u Koruškoj i Veneciji-Đuliji).
  • 27 - 31. 5. - Britanci vraćaju slovenske domobrane u Jugoslaviju, veliki broj je ubijen (→ Masakr na Kočevskom rogu).
  • 29. 5. - Nemački komunisti stigli u Berlin, na čelu je Walter Ulbricht.
  • 29. 5. - Francuzi zapalili zgradu sirijskog parlamenta.
  • 29. 5. - Yokohama razorena u bombardovanju.
  • 30. 5. - Progon Nijemaca: počinje Marš smrti iz Brna u Čehoslovačkoj. Iz zemlje će biti proterano oko 2,4 miliona Nemaca.
  • 31. 5. - Amerikanci bombarduju Taipei, strada veliki broj civila.
  • 31. 5. - Levantska kriza: Churchill ultimativno zahteva od Francuza u Siriji da se povuku u kasarne.
  • maj-jun - Britanci razmatraju Operaciju Nezamislivo, ofanzivnu akciju protiv sovjetskih trupa počevši od 1. jula, odn. odbranu od sovjetskog napada.

Jun/Juni/Lipanj

uredi
  • jun, početak - Razgovor Tito-Stepinac bez rezultata.
  • 1. 6. - Britanci ulaze u Siriju iz Transjordana, preuzimaju Damask od Francuza - ozbiljna kriza u odnosima.
  • 4. 6. - Tito tvrdi na zagrebačkom radiju da će se boriti za Korušku - ali saveznici naredili "privremeno" povlačenje.
  • 5. 6. - Berlinska deklaracija: Četiri sile preuzimaju upravu nad Nemačkom (biće uspostavljen Saveznički kontrolni savet).
  • 8. 6. - Teška krstarica Ashigara torpedovana u moreuzu Bangka - 1.300 mrtvih.
 
Razgraničenje Istre i Trsta 1945-47
  • 9. 6. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, koji se odnosi na imovinu Trećeg rajha, folksdojčera, kao i ratnih zločinaca, saradnika okupatora, "narodnih neprijatelja"...
  • 9. 6. - Jugoslavija, V. Britanija i SAD postigli sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na zonu A, pod savezničkom vojnom upravom, i zonu B, pod jugoslovenskom (→ Morganova linija). Britanci okupiraju Pulu. Administrator zapadne Venecije-Đulije feldmaršal Harold Alexander.
  • 12. 6. - Jugoslovenske snage se povukle iz Trsta (ostaju Novozelanđani).
  • 13. 6. - Bitka za sjeverni Borneo: Australci zauzeli Brunej.
  • 15. 6. - Prvi voz na liniji Zemun-Zagreb.
  • 18. 6. - Američki general lajtnant Simon Bolivar Buckner Jr. poginuo na Okinavi.
  • 18. 6. - I kongres AFŽ.
  • 19. 6. - Eisenhowerova pobednička parada u New Yorku, možda 4 miliona gledalaca.
  • 19. 6. - Nesreća u rudniku bakra El Teniente u Čileu, stradalo 355 rudara.
  • 21. 6. - Suđenje Šesnaestorici: u Moskvi osuđena 16-orica lidera Poljske podzemne države, uključujući komandanta Armije Krajowe Leopolda Okulickog.
  • 22. 6. - Kraj japanskog otpora na Okinavi. Sprema se Operacija Downfall odn. Olympic, invazija ostrva Kyushu zakazana za novembar.
 
Situacija na Pacifiku posle Bitke za Okinavu
  • 24. 6. -   Parada pobede u Moskvi.
  • 25. 6. - Počinje Konferencija u Simli o modalitetu indijske samouprave - bez uspeha.
  • 26. 6. - Predstavnici 50 zemalja, među kojima i DF Jugoslavija, u San Francisku potpisuju Povelju UN (stupa na snagu 24. 10.).
  • 26. 6. - Jugoslovenska štampa optužuje grčke desničare da "istrebljuju" Slovene u Egejskoj Makedoniji (NYT). Vlada tvrdi da je odatle prebeglo 20.000 Makedonaca.
  • 28. 6. - U Poljskoj formirana Privremena vlada nacionalnog jedinstva - londonska poljska vlada je ne priznaje, za razliku od saveznika.
  • 29. 6. - Čehoslovačka prepustila Karpatoukrajinu (Zakarpatje) SSSR-u.

Jul/Juli/Srpanj

uredi
 
Saveznička okupacija Nemačke i Austrije
  • 1. 7. - Nemačka podeljena u četiri okupacione zone, granica sovjetske sa zapadnim zonama će postati unutarnja njemačka granica.
  • 4. 7. - Brazilska krstarica Bahia eksplodirala nakon greške pri vežbi gađanja - stradalo je najmanje 336 ljudi.
  • 5. 7. - Izbori u UK, prvi od 1935: Konzervativci premijera Čerčila ubedljivo poraženi od Laburista Clementa Attleja, 393 prema 197 mandata (rezultati objavljeni 26. 7.).
  • 7. 7. - Masakr u Kalagongu: Japanci ubili oko 600 seljana u burmanskom selu.
  • 9. 7. - Rezolucija Oblasne narodne skupštine Kosmeta o priključenju Kosova i Metohije federalnoj Srbiji (odobreno na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • 9. 7. - U Beogradu izjavljuju da je UNRRA-ina kvota hrane za Jugoslaviju smanjena na šestinu potrebne. (NYT)
  • 9. 7. - Utvrđene granice zona u okupiranoj Austriji - Britanci drže Korušku i Štajersku, Sovjeti Gradišće itd.
  • 10 - 25. 7. - Augustówska racija: sovjetske snage hvataju oko 2.000 antikomunista na severoistoku Poljske, od čega je 600 nestalo.
  • 11. 7. - Fadil Hoxha je prvi predsednik Skupštine Autononomne Kosovsko-metohijske oblasti (1945-53. i 1967-69).
  • 15. 7. - Raspušteno Balkansko ratno vazduhoplovstvo.
  • 15. 7. - Zvanični početak rada Luke Ploče.
  • jul - Veliki skok cena u Srbiji usled špekulacija (NYT piše da su "prerogativ vlade ekonomski i politički haos"; retorika je demokratska, sprovedba represivna; svi neistomišljenici su žigosani kao fašisti).
  • 16. 7. -   Triniti test - prva detonacija atomske bombe, sa 6 kg plutonijuma, izvedena kod Alamogordo, New Mexico - snaga 19-20 kilotona.
 
Nova "Velika trojka" u Potsdamu: Attlee, Truman, Staljin
  • 17. 7. - 2. 8. - Potsdamska konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
  • 18. 7. - Nota vlade DFJ saveznicima povodom progona Makedonaca u Grčkoj.
  • 19. 7. - Čerčil u Potsdamu: "Tito je nametnuo striktnu partijsku organizaciju sa policijskom kontrolom i štampu tako strogo kontrolisanu kao u fašističkoj zemlji. Jugoslavija ni u kom slučaju nije opravdala nade koje smo imali u Jalti".
  • 19. 7. - Suočen s unutrašnjim političkim razdorom, skandalima i ubistvima, predsednik Kolumbije Alfonso López Pumarejo daje ostavku
  • 23. 7. - Generalni direktor UNRRA Herbert H. Lehman u poseti Beogradu - Tito zahvaljuje na pomoći.
  • 24 - 25. 7. - ZAVNO Hrvatske na četvrtom zasjedanju postaje Narodni sabor Hrvatske.
  • 25. 7. - Nota vlade DFJ predsedniku Trumanu povodom promena u civilnoj upravi u Julijskoj krajini.
  • 26. 7. - Čerčilova ostavka, Clement Attlee je novi britanski premijer.
  • 26. 7. - Potsdamska deklaracija zahteva bezuslovnu japansku kapitulaciju, inače sledi potpuno uništenje.
  • 28. 7. - Bombarder B-25 udario u Empire State Building, 14 mrtvih.
  • 28. 7. - José Bustamante y Rivero je novi predsednik Perua (do 1948), pokušava da stvori demokratičniju vladu.
  • 30. 7. - Torpedovana teška krstarica USS Indianapolis: 900 mornara završilo u moru i četiri dana čekaju spas, dve trećine nije preživelo (pored oko 300 koji su potonuli s brodom).
  • 31. 7. - Predlog Skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se Vojvodina pripoji federalnoj Srbiji (prihvaćen na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • 31. 7. - Masakr Nemaca u Usti nad Labem.

Avgust/August/Kolovoz

uredi
  • 4. 8. - The Thing: sovjetski pioniri poklonili rezbareni grb američkom ambasadoru u Moskvi, u kome se nalazio endovibrator, prislušna sprava koju je kreirao Léon Theremin (otkrivena 1952).
  • 5. 8. - AVNOJ usvaja amnestiju, osim za ustaše i druge ratne zločince (NYT).
  • 5 - 7. 8. - Osnivački kongres Narodnog fronta Jugoslavije (ranije Jedinstveni narodnooslobodilački front - JNOF), organizacije kroz koju KPJ izražava svoj program. Titov govor u kome odbacuje monarhiju i zapadne tipove demokratije ("nema povratka na staro").
 
Atomska bomba
 
III zasedanje AVNOJ/Privremena skupština DFJ
  • 10 - 26. 8. - Zaseda Privremena skupština DFJ. Između ostalog, usvojen zakon o biračkim spiskovima; prema uredbi (11. 8.?) pravo glasa imaju žene i omladina starija od 18 godina.
  • 10. 8. - Milan Grol u Skupštini: "...još postoje tendencije da se fašizam i reakcija identifikuju sa normalnim razlikama u slobodi mišljenja..."
  • 11. 8. - Sovjetska invazija južnog Sahalina (završena 25. 8.).
  • 11. 8. - Krakówski pogrom: masovno premlaćivanje Jevreja podstaknuto glasinama.
  • 12. 8. - Na prijemu za strane dopisnike, Tito poriče da je zemlja na putu komunističkog režima (NYT).
  • 14. 8. - Car Hirohito prihvata odredbe Potsdamske deklaracije o bezuslovnoj kapitulaciji Japana i snima obraćanje narodu, emitovano sutradan. Ove noći dolazi do incidenta Kyūjō, pokušaja vojnog udara kako bi se sprečila kapitulacija (→ Dan pobede nad Japanom).
  • 15. 8. - Oslobođenje Koreje od japanske vlasti.
  • 15. 8. - Philippe Pétain osuđen na smrt za izdaju, što predsednik privremene vlade De Gaulle menja u doživotni zatvor (umire 1951).
  • 17. 8. -   Pogurani od mlađih nacionalista, Sukarno i Mohammad Hatta proglašavaju nezavisnost Indonezije od Holandije, što će ovi priznati 1949. nakon oružanih sukoba. Prva faza Indonežanske nacionalne revolucije, nasilna i haotična, naziva se Bersiap.
  • 17. 8. - U Engleskoj objavljena Orwellova "Životinjska farma".
  • 18. 8. -   Sovjetska invazija Kurilskih ostrva (dovršena 1. 9.).
  • 18. 8. - Narednik Anthony J. Marchione je poslednji Amerikanac poginuo u ovom ratu, tokom izviđačkog leta iznad Tokija.
  • 19. 8. - Milan Grol napustio Privremenu vladu DFJ, navodeći nedemokratske metode i upotrebu terora od strane OZNA-e.
  • 19. 8. - Avgustovska revolucija u Vijetnamu: Hồ Chí Minh-ov Viet Minh stavio Hanoi pod kontrolu.
  • 19. 8. - Sovjeti zarobili Pu Yia u Mukdenu.
  • 21. 8. - "Kraljevski štrajk" u Rumuniji: kralj Mihai odbija potpisivati vladine uredbe (do januara).
  • 23. 8. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet višak zemlje i poljoprivredne imovine zemljoposednicima, crkvama i manastirima i nezemljoradnicima (→ Agrarna reforma u drugoj Jugoslaviji).
  • 24. 8. - DF Jugoslavija ratifikovala Povelju UN i Statut Međunarodnog suda pravde.
  • 24. 8. - Incident u Matsue: grupa disidenata napada objekte u gradu, pokušavajući da spreče kapitulaciju Japana.
  • 24. 8. - Sovjeti u Pjongjangu.
  • 25. 8. - Vijetnamski car Bảo Đại abdicira (biće šef države 1949-55).
  • 26. 8. ? - Rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža.
  • 27. 8. - NYT izveštava da je francuskom ambasadoru u Beogradu naloženo da "najhitnije protestuje" zbog nacionalizacije borskih rudnika bakra bez nadoknade.
  • 28. 8. - Počinje Okupacija Japana: prethodnica se iskrcala u Atsugiju.
  • 28. 8. - Kineski građanski rat: Chiang Kai-shek i Mao Zedong započinju mirovne pregovore u Čungkingu (sporazum u oktobru).
  • 30. 8. - Konstituirano Savezničko nadzorno vijeće u Njemačkoj (Sovjeti ga napustili 1948).
  • 30. 8. - Britanci se vraćaju u Hong Kong (do 1997).
  • 31. 8. - Douglas MacArthur uspostavlja Komandu savezničkih sila u Tokiju - upravlja Japanom preko cara do 1949.
  • 31. 8. - Izbori za Ustavotvornu skupštinu u DFJ zakazani za 11. novembar.

Septembar/Rujan

uredi
  • 1. 9. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljeni Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna Kosovsko-metohijska oblast.
 
Kapitulacija Japana: japanska delegacija
  • 2. 9. -   Kapitulacija Japana potpisana u Tokijskom zalivu, čime je i Drugi svetski rat praktično završen. Okupacija Japana traje do 1952.
  • 2. 9. -   Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom → Sjeverni Vijetnam.
  • 5. 9. - Počeci Hladnog rata: sovjetski šifrant u ambasadi u Kanadi Igor Guzenko prebegao sa dokumentima o špijuniranju.
  • 7. 9. - Saveznička vojna parada u Berlinu.
  • 8. 9. - Trupe SAD iskrcale se na kraju Drugog svetskog rata u Južnoj Koreji, sovjetske od Japana preuzele Severnu Koreju, a 38. paralela postala linija podele dve korejske države.
  • 9. 9. - Maršal Tito odlikovan sovjetskim Ordenom pobede, jedan je od petorice odlikovanih stranaca.
  • 9. 9. - Japanske trupe u Kini se formalno predale u 9 sati.
  • 9. 9. - Amerikanci u Seulu.
  • 9. 9. - Umesto japanske marionete Mengjiang, osnovana Narodna republika Unutrašnje Mongolije - Kineska KP naređuje raspuštanje u novembru.
 
Sovjetski Orden pobede
  • 10. 9. - Vidkun Kvisling šef marionetske norveške vlade (1942-45) proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
  • 11. 9. - Uhapšen gen. Hideki Tojo - pokušao je samoubistvo kada su američki vojnici stigli pred njegovu kuću.
  • 12. 9. - Japanska vojska u Singapuru se formalno predala Britancima.
  • 12. 9. -   U Seulu proglašena Narodna Republika Koreja - na jugu je zabranjena od američkih vlasti, na severu je kooptirana u novi režim.
  • 13. 9. - Britanci stižu u Sajgon, s njima se vraćaju i Francuzi, dok Indokinu severno od 16. paralele preuzimaju nacionalistički Kinezi (do juna 1946).
  • 13 - 19. 9. - Suđenje generalima NDH u Beogradu.
  • 14. 9. - Počinje kolonizacija u Vojvodini: oko 80 porodica iz Bosanske krajine stiglo u banatsko selo Čestereg.
  • 16. 9. - U White Sands lansirana WAC Corporal, prva američka sondažna raketa. Na poligon od jula pristižu i delovi nemačke rakete V-2, stižu i nemački naučnici.
  • 17. 9. - Britanci počinju Belsenski proces Josefu Krameru i grupi od 44 SS-ovca zaposlenih u konc-logorima - javnost saznaje za razmere zločina.
  • 18. 9. - Od tajfuna Makurazaki stradalo nekoliko hiljada ljudi u Japanu.
  • 18. 9. - SSSR podržava Jugoslaviju u Tršćanskom pitanju, traži upravu u Tripolitaniji.
  • 19. 9. - U Beogradu izvešteno da je Ivan Šubašić bolestan, po drugim izveštajima, on je u kućnom pritvoru (NYT).
  • 20. 9. - Pastirsko pismo rimokatoličke crkve u Hrvatskoj: osuđena nova vlast zbog presuda katoličkim vernicima i svećenicima (osuđenim kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i agrarne reforme.
  • 20. 9. - Zakon Kontrolnog vijeća br. 1 - Opoziv nacističkih zakona u Njemačkoj.
  • 20. 9. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
  • 22. 9. - Kardelj predlaže u Londonu, na zasedanju Saveta ministara ino. poslova velikih sila, da Trst bude grad-država u okviru jugoslovenske federacije.
  • 23. 9. - Francuzi preuzimaju civilnu kontrolu u Sajgonu (trupe stižu 3. oktobra), dok se na severu Vijetnama nalaze kineski nacionalisti.

Oktobar/Listopad

uredi
  • 1. 10. - Državna komisija za utvrđivanje zločina optužuje kralja Petra II i emigrantsku vladu za vojne aktivnosti u službi Nemaca. (NYT)
  • 2. 10. - Štampan prvi broj lista "Narodna Armija".
  • 2. 10. - George S. Patton smenjen s komande Treće armije nakon negativnih komentara o denacifikaciji.
  • 4. 10. -Osnovan FK Partizan.
  • 5. 10. - Korenica postaje Titova - prvo mesto nazvano po Titu.
  • 5. 10. - Crni petak u Holivudu: šestomesečni štrajk scenskih radnika se pretvara u nerede.
  • 6. 10. - Početak "Jarčeve kletve": Chicago Cubs će tek 2016. osvojiti prvenstvo.
  • 9. 10. - Višijevski premijer Francuske Pierre Laval osuđen na smrt, pogubljen 15. 10..
  • 10. 10. - Nacistička partija raspuštena po naređenju Kontrolnog vijeća.
  • 10. 10. - Sporazum od duplog desetog: priznata legitimnost Kuomintangove vlade, i KP Kine kao legitimna opoziciona partija. Shangdanška kampanja se okončava dva dana kasnije komunističkom pobedom u provinciji Shanxi.
  • 11. 10. - Ministar ino. poslova DFJ Ivan Šubašić dao ostavku - Tito ga optužuje da je pomagao domaćoj reakciji i spoljnim neprijateljima. (NYT)
  • 12. 10. -   Nacionalistički pokret Lao Issara formira vladu Laosa, zbacuju kralja Sisavang Vonga koji je veran Francuzima - ovi se vraćaju sledeće godine.
 
Kim Il-sung
  • 13. 10. - Osnovan Severnokorejski biro Komunističke partije Koreje - Kim Il-sung dolazi na čelo u decembru (po zvaničnoj severnokorejskoj istoriji, datum je 10. 10., Dan osnivanja Partije, a Kim Il-sung je bio na čelu od početka).
  • 14. 10. - Britanci preuzimaju Semarang na Javi, nacionalisti masakrirali zarobljene Japance, a ovi Indonežane.
  • 16. 10. - Osnovana Organizacija za prehranu i poljoprivredu UN (FAO), sa osnovnim ciljem podizanja nivoa ishrane i poboljšanja životnog standarda. Ovaj datum je od 1979. Svetski dan hrane.
  • 17. 10. - "Dan lojalnosti" u Argentini: Juan Perón je pre nekoliko dana lišen svih funkcija i uhapšen, ali su masovne demonstracije iznudile njegovo oslobađanje, nakon čega najavljuje kandidaturu za predsednika. U organizaciji učestvuje i njegova partnerka Eva Duarte s kojom se ženi 22. 10. (→ Peronizam).
  • 18. 10. - Državni udar u Venezueli: vojska i narod zbacili diktatora Angaritu, sledi demokratski period El Trienio Adeco - predsednik Rómulo Betancourt (1945-48. i 1959-64), "Otac venecuelanske demokratije".
  • 18. 10. - Izveštava se o koncentrisanju vojske na jugu Jugoslavije, prema Grčkoj. (NYT)
  • 20. 10. - Marija Radić, Stjepanova udovica, izdala opozicioni "Narodni glas" (odmah zabranjen).
  • 21. 10. - Izbori za skupštinu u Francuskoj, koja će doneti i novi ustav: velika većina za vladajuću De Gaullovu tripartitnu alijansu komunista, narodnih republikanaca i socijalista. Prvi put su glasale žene.
 
Svet 1945
  • 24. 10. - Stupanjen na snagu Povelje Ujedinjenih naroda, osnovana je i organizacija Ujedinjenih naroda. Osnovan je Međunarodni sud pravde.
  • 25. 10. - Tajvan je poslije 50 godina vraćen Kini (nacionalistička Republika Kina).
  • 25. 10. - Benešovi dekreti: 108/1945, o konfiskaciji neprijateljske imovine i Fondu za nacionalnu obnovu.
  • 26. 10. - U Jugoslaviji donesen Zakon o konačnoj likvidaciji zemljoradničkih dugova.
  • 27. 10. - Jugoslovenska privremena vlada odlučila da demobiliše vojnike starije od 23 godine. Britanski ministar ino. poslova Ernest Bevin je baš juče izrazio zabrinutost zbog brojnosti jugoslovnske armije od "400 - 600 hiljada". (NYT)
  • 27. 10. - 20. 11. - Bitka za Surabayu je najveća bitka Indonežanske revolucije: Britanci pobedili indonežanske nacionaliste, ali ovi ostvaruju psihološki uspeh.
  • 29. 10. - Osnovan Savez novinara Jugoslavije.
  • 29. 10. - Brazilski predsednik Getúlio Vargas prinuđen na ostavku posle 15 godina vlasti - demokratija će se vratiti u vidu Druge Brazilske Republike (Vargas se vraća 1951-54).
  • 30. 10. - Jedinstvena Indija ulazi u UN (nezavisnost i podela 1947.).

Novembar/Studeni

uredi
  • 1. 11. - Noć vlakova: židovski otpor organizira protiv Britanaca sabotažu Palestinskih željeznica.
  • 2. 11. - Vlada DFJ traži ispravku granice prema Austriji.
  • 2. 11. - Balfourov dan: antijevrejski neredi u Egiptu, napadnuti su i hrišćanski objekti - 5 mrtvih.
  • novembar - Dovršen železnički most preko Save u Beogradu.
  • novembar - Univerziteti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani obnavljaju rad.
  • 4. 11. - Izbori u Mađarskoj: Sitnoposednici 57%, socijal-demokrati 17,4%, komunisti 17% (ali po predizbornom sporazumu, ostaje koalicija, → taktika salame).
  • 5. 11. - Neredi u Trstu između Italijana i Jugoslovena, 1 poginuo, više ranjenih. (NYT)
  • 5. 11. - Jugoslovenski predstavnik pri obrazovnoj konferenciji UN u Londonu Ljubo Leontić izjavljuje da se balkanske nacije protive upotrebi u blokovima ili "sanitarnom kordonu". (NYT)
  • 5 - 7. 11. - Antijevrejski neredi u Tripolitaniji, ubijeno ih je preko 140.
  • 10. 11. - Britanci započinju napredovanje u Surabaji, suočeni sa jakim otporom - danas Dan heroja u Indoneziji.
  • 11. 11. -   Izbori za jugoslovensku Ustavotvornu skupštinu (Savezna skupština i Skupština naroda), koje opozicija bojkotuje (poznati po trećoj, "ćoravoj", kutiji bez liste). U atmosferi prinude veliki odziv i velika većina za listu Narodnog fronta.
  • 13. 11. - Charles de Gaulle na čelu privremene vlade Francuske.
  • 14. 11. - Jevrejski neredi u Tel Avivu - nezadovoljni su britanskom izjavom o američko-britanskoj komisiji za pitanje Palestine.
  • 15. 11. - Nalaz Zemaljske komisije za utvrđivanje zlo­čina okupatora i njihovih pomagača br. 4547/45: u sistemu logora Jasenovac ubijeno 500-600 hiljada ljudi.
  • 15. 11. - Sitnoposednik Zoltán Tildy je predsednik mađarske vlade.
  • 15. 11. - Kineski nacionalisti započinju ofanzivu protiv komunista na severu Kine.
  • 16. 11. - Hladni rat: SAD dovode 88 nemačkih naučnika kako bi pomogli razvoj raketne tehnologije.
  • 18. 11. - Izbori u Bugarskoj: (komunistički) Otadžbinski front zvanično dobio 88% glasova (izbori su trebali biti održani u avgustu, ali su odloženi zbog anglo-američkog pritiska).
  • 18. 11. -   Autonomna Republika Azerbejdžan: komunisti stavljaju ovu iransku provinciju pod kontrolu (do decembra 1946, → Iranska kriza).
 
Amblem FNRJ

Decembar/Prosinac

uredi
  • 1. 12. - Vladi maršala Tita jednoglasno potvrđeno poverenje, Ivan Ribar je predsednik Prezidijuma Ustavotvorne skupštine.
  • 2. 12. - Izbori za konstituantu u Albaniji, jedina lista je Demokratskog fronta, pod komunističkom kontrolom, zvanično dobija 93,2% glasova.
  • 2. 12. - Nacionalizacija banaka u Francuskoj.
  • 2. 12. - Izbori u Brazilu: maršal Eurico Gaspar Dutra će biti prvi predsednik Druge Brazilske Republike (1946-51).
  • 2. 12. - Afera Cumbok na severu Aceha: sukob između uleme koja podržava nezavisnost Indonezije i plemstva koje je za Holanđane - aristokratija je poražena do januara, mnogi su ubijeni.
  • 5. 12. - Let 19: pet američkih vojnih aviona nestalo kod Floride - doprinos mitu o Bermudskom trouglu.
  • 10. 12. - Demohrišćanin Alcide De Gasperi je premijer Italije (do 1953).
  • 11. 12. - Dragoljub Jovanović u ustavnom odboru kritikuje etatizaciju i povećani broj službenika.
  • 14. 12. - Jugoslovenska vlada traži od Britanaca izručenje Nedića, Pavelića i Rupnika. (NYT)
  • 14 - 20. 12. - Sovjetske novine ističu teritorijalne pretenzije SSSR prema Turskoj
  • decembar - Izbori za oba doma legislature Britanske Indije: od 102 mesta, Indijski kongres uzima 59 a Sveindijska muslimanska liga 30 (ujedinjeni glasovi muslimana, podstrek za podelu). Sledeći izbori održani 1951. u Indiji, odn. 1970. u Pakistanu.
  • 15. 12. - U Mahabadu u Iranu proglašena Kurdska narodna vlada, sledećeg meseca i republika.
  • 16 - 26. 12. - Sastanak ministara ino-poslova Velike trojke u Moskvi.
  • 20. 12. - Karl Renner izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike, kancelar je Leopold Figl.
  • 21. 12. - General George S. Patton umro od posledica saobraćajne nesreće 9. 12..
  • 22. 12. - Britanska vlada priznala FNRJ. Takođe i vlada SAD, uz prigovore o načinu sprovođenja izbora i zbog kršenja ljudskih prava.
  • 24. 12. - V.d. patrijarha SPC Josif izjavljuje da se neće protiviti separaciji države i crkve. (NYT)
  • 26. 12. - Kreirane valute CFA franak i CFP franak, za francuske kolonije u Africi odn. na Pacifiku.
  • 27. 12. - Predstavnici 28 zemalja (među kojima i Jugoslavije) potpisali dokumente Bretton Woods-kog sistema: nastaju Međunarodni monetarni fond i Svjetska banka.
  • 27. 12. - Teroristički napadi na britanske baze u Palestini.
  • 31. 12. - Francuska priznala jugoslovensku vladu. (NYT 1. 1. '46)

Kroz godinu

uredi

1945. u temama

uredi

Književnost

uredi

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu, DFJ, FNRJ):

Rođenja

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1945.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

uredi

April/Travanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

uredi

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

uredi

Smrti

uredi
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1945.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

uredi

Mart/Ožujak – April/Travanj

uredi

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

uredi

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

uredi

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

uredi

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

uredi

Kroz godinu

uredi

Nobelove nagrade

uredi

Povezano

uredi

Literatura/Spoljne veze

uredi

Vanjske veze

uredi
  1. ↑ "Archbishop Cardinal Stepinac", 29 May 1958. HU OSA 300-8-3-9248
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1945&oldid=42024896