1594

**1594. по календарима**
Грегоријански	1594. (MDXCIV)
Аб урбе цондита	2347.
Исламски	1002–1003.
Ирански	972–973.
Хебрејски	5354–5355.
Бизантски	7102–7103.
Коптски	1310–1311.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1649–1650.
• Схака Самват	1516–1517.
• Кали Yуга	4695–4696.
	Кинески
• Континуално	4230–4231.
• 60 година	Yанг Дрво Коњ; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11594.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1560-е 1570-е 1580-е – 1590-е – 1600-е 1610-е 1620-е
Године:	1591 1592 1593 – 1594 – 1595 1596 1597

Ово је чланак о години 1594.

Година 1594 (MDXCIV) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

19. 2. - Сигисмунд III Васа крунисан за шведског краља након што је обећао да ће одржати лутеранизам у земљи (Сигисмунд је од раније пољско-литвански владар).
27. 2. - Анри IV крунисан за краља Француске у Цхартресу.

10. 3. - Краљевска војска принудила на предају Ноград, последњу турску тврђаву на северозападу "турске" Угарске^[1].
око 21. 3. - Јурај Зрински осваја неколико градова између Каниже и Сигета^[1].
22. 3. - Анри IV коначно ушао у Париз.
ожујак - Јурај Ленковић је нови генерал хрватске крајине^[2].
21. 3. - Сабор у Загребу: не желе да се хрватски бан (Томо Ердеди) потчињава било коме, макар и надвојводи Максимилијану (има радити споразумно)^[3].
26. 3. - Умро Стјепан Грассwеин, генерал славонске крајине, замјениће га барун Иван Сигисмунд Херберстеин.
март - Банатски устанак, устаници и хајдуци Петра Мајжаша запалили Вршац ^[4].

14. 4. - Краљ Рудолф II именовао свог брата Матију за замјеника у Угарској и другим земљама^[5].
16. 4. - Од тровања умро Фердинандо Станлеy, 5тх Еарл оф Дербy, други на реду за енглеску круну.

4. 5. - 28. 6. - Надвојвода Матија опсједа Острогон, уз помоћ српских житеља заузео горњи град не и саму тврђаву^[1]; Цхристопх вон Теуффенбацх кренуо на Хатван.
7. 5. (27. 4. по ј.к.) - Спаљивање моштију светог Саве.
- Банатски устанак се ипак појачава: падају Бечкерек, Липово, Тител и др.; на крају ипак морају побећи у Ердељ (кнез Жигмунд Батори)^[6].
- Владика Теодор отишао у Ердељ па одран од Турака по повратку^[4].
- У ово време се побунили и Срби око Пећи^[7].

1. 6. - Херберстеин провалио у Пакрачки санџак, 4. 6. запалио Сирач.
5. 6. - Wиллем Барентз кренуо на прво путовање потраге за Североисточним пролазом (стиже до Новаје Земље).
11. 6. - Принципалíа: шпански краљ Филип II. признаје права и привилегије домородачких племића и поглавара на Филипинима.

1. 7. - Англо-шпански рат: на крају акције код залива Сан Матео (Еквадор), Шпанци заробили енглеског поморца Рицхарда Хаwкинса.
10. 7. - Срби одлучујуће поражени око Бечеја и Бечкерека, беже у Ердељ^[2].
14. 7. - Сигисмунд поставио свог стрица Карла за намесника у Пољској-Литванији.
српањ, половином - Турци покорили побуњени Банат^[4].
22. 7. - Осамдесетогодишњи рат: холандски републиканци заузели Гронинген (заокружен север Низоземске).

српањ - Синан-паша кренуо из Београда, осваја Тату 23. 7. и утврђену опатију св. Мартина 30. 7., затим долази пред Гyőр (Ђер); кримски Татари упадају у Мађарску с истока.

1. 8. - Надвојвода Максимилијан започиње опсаду Петриње.
коловоз, почетком - Срби морали вратити Турцима град Фачет, по наређењу ердељског кнеза (иначе, кнез није могао ући у рат јер је сталешка скупштина била против)^[4].
5. 8. - Ленковић са ускоцима заузео Храстовицу, такође и Гору, затим важну кулу код Петриње.
10. 8. - Турци бјеже из Петриње, запаливши је на одласку, исто се догађа и са Сиском; надвојвода убрзо распушта војску.
16. 8. - Дубровчанин Иван де Марини, изасланик краља Рудолфа, склопио савез са молдавским војводом Ароном; ових дана се савезу приклонио и ердељски кнез Жигмунд Батори^[8].
август - Почиње Деветогодишњи рат у Ирској, неуспео покушај збацивања енглеске власти у земљи.

рујан, задња декада - Рустам-бег се вратио у Храстовицу и Петрињу; Ердогли-бег упада у Туропоље али бива заробљен^[9].
29. 9. - Гyőр се предао Синан-паши; послао јединице које заузимају Пáпу^[2].

4 - 28. 10. - Синан-паша неуспјешно опсједа Комарно (брани га Вук Станчић) затим одлази у зимовник и отпушта Татаре.

5. 11. - Јурај Ленковић упао у бихаћку варош и запалио је, одводи 1200 кршћана са собом.
15. 11. - Владари Ердеља, Влашке и Молдавије, Жигмунд, Михај и Арон, склопили антитурски савез.
- 23. 11. убијени сви Турци у Букурешту и Јашу, Михај Храбри прелази Дунав и напада Силистрију, Рушчук, Видин, Никопољ; Дели-Маркова српска чета залази пљачка до Једрена^[10].

27. 12. - Студент Јеан Цхâтел покушао убити краља Анрија IV.

Током/тијеком године

Александар Комуловић у папинској мисији за стварање антитурског савеза (ове године посјећује Ердељ, Молдавију и Пољску-Литванију)^[1].
Подигнута црква манастира Ораховица; довршен иконостас у Дечанима.
У Амстердаму основана Цомпагние ван Верре, претходница Низоземске источноиндијске компаније, не би ли био прекинут португалски монопол на бибер.
Процветали тулипани Царолуса Цлусиуса у Ботаничкој башти Лајденског универзитета - то се сматра почетком гајења лала у Холандији, мада их је и раније било у приватним баштама.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1594.

15. 6. - Ницолас Поуссин, сликар († 1665)
9. 12. - Густав II Адолф, шведски краљ († 1632)
прибл. - Иван Белостенец, лексикограф († 1675)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1594.

2. 2. - Гиованни Пиерлуиги да Палестрина, композитор (* ца. 1525)
26. 3. - Стјепан Грассwеин, генерал славонске крајине
30. 5. - Бáлинт Баласси, песник (* 1554)
26. 5. - Теодор Несторовић, вршачки владика
31. 5. - Тинторетто, сликар (* 1518)
14. 6. - Орландо ди Лассо, композитор (* ца. 1532)
22. 11. - Мартин Фробисхер, истраживач (* ца. 1539)
2. 12. - Герардус Мерцатор, картограф (* 1512)
? - Хусеин-паша Бољанић, османски великодостојник

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Клаић, 398
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Клаић, 399
↑ Клаић, 400
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 Хисторија, 503-4
↑ Клаић, 386
↑ Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс
↑ Димитрије Богдановић, Турско доба: Пустошење српских земаља..., растко.рс
↑ Клаић, 402
↑ Клаић, 401
↑ Хисторија, 504

Литература

Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959

[k98-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Клаић, 398

[k99-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Клаић, 399

[3] Клаић, 400

[hnjbu-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 Хисторија, 503-4

[5] Клаић, 386

[puds-6] Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс

[7] Димитрије Богдановић, Турско доба: Пустошење српских земаља..., растко.рс

[8] Клаић, 402

[9] Клаић, 401

[10] Хисторија, 504

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]