1931

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1900-е  1910-е  1920-е  – 1930-е –  1940-е  1950-е  1960-е
Године:	1928 1929 1930 – 1931 – 1932 1933 1934

1931. по календарима

Грегоријански	1931. (MCMXXXI)
Аб урбе цондита	2684.
Исламски	1349–1350.
Ирански	1309–1310.
Хебрејски	5691–5692.
Бизантски	7439–7440.
Коптски	1647–1648.
Хинду календари
• Викрам Самват	1986–1987.
• Схака Самват	1853–1854.
• Кали Yуга	5032–5033.
Кинески
• Континуално	4567–4568.
• 60 година	Yин Метал Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11931.
Подробније: Календарска ера

Година 1931 (MCMXXXI) била је редовна година која почиње у четвртак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Ернест Лаwренце пустио у рад прву варијанту циклотрона.
• 5. 1. - Ернст Рöхм се вратио из Боливије на Хитлеров позив, поново је на челу СА - у Берлину су у току превирања позната као Стеннесова побуна.
• 9. 1. - Приказан филм "Мали Цезар".
• 11. 1. - Основана Библиотека града Београда.
• 30. 1. - Приказан Цхаплинов филм Цитy Лигхтс.

Фебруар/Вељача

• 3. 2. - Земљотрес у заливу Хаwке'с је најгора природна катастрофа на Новом Зеланду, разорени град Напиер ће бити обновљен у стилу Арт Децо.
• 8. 2. - Експлозија у руднику у Фушуну, Манџурија, извештава се о 3.000 погинулих.
• 11. 2. - МацДоналдово писмо ("Црно писмо"): британски премијер "појашњава" прошлогодишњу Пассфиелдову белу књигу тако што реафирмира јеврејско усељавање и куповину земље.
• 12. 2. - Прва емисија Радио Ватикана.
• 13. 2. - Инаугурација Неw Делхија као нове престонице Британске Индије.
• 14. 2. - Оригинална верзија "Дракуле" са Белом Лугошијем.
• 14. 2. - Генерал Јорге Убицо, "Централноамерички Наполеон", узима власт у Гватемали (до 1944) - диктаторски у корист компаније Унитед Фруит и богатих земљопоседника.
• 18. 2. - Убиство Милана Шуффлаyа у Загребу, које ће изазвати протест Алберта Ајнштајна и Хајнриха Мана испред Међународне лиге за права човека.
• 20. 2. - Албански емигранти Азиз Çами и Ндок Гјелосхи покушали убити краља Зога у Бечу - уместо њега убијен телохранитељ а Еqрем Либохова рањен.
• 28. 2. - Осwалд Мослеy напушта лабуристе и оснива Нову партију, а следеће године Британску унију фашиста.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Габриел Терра нови председник Уругваја (до 1938, уводи диктатуру 1933).
• 3. 3. - Тхе Стар-Спанглед Баннер званично постаје америчка химна.
• 3. 3. - Цаб Цаллоwаy снимио јазз-песму Минние тхе Мооцхер.
• 4. 3. - Гандхи–Ирwинов пакт: грађански непослух престаје а заузврат амнестија затвореницима, дозвола људима на обали да праве сопствену сол и нова рунда Округлог стола о Индији.
• 5. 3. - Даниел Саламанца Уреy нови председник Боливије (до 1934): програм штедње, сузбијање опозиције, појачано непријатељство са Парагвајем (Рат за Чако избија следеће године).
• 7 - 8. 3. - Катастрофални земљотрес код Валандова у југоисточној Македонији (M 6.0, инт. IX-X).
• 7. 3. - Судар путничких бродова "Загреб" и "Франше Депере" на Дунаву код Београда, код Аде Крњаче тј. Хује - има утопљених (пресуда капетанима изречена 27. 6.).
• 9. 3. - Мењшевичко суђење у Москви: осуђено 14 бивших мењшевика оптужених да су желели обновити странку.
• 11. 3. - У СССР почиње програм "Спреман за рад и одбрану СССР-а" (Готов к труду и обороне СССР, скраћено ГТО, тј. ГТО), програм физичке културе за становништво.
• 17. 3. - Три мање подметнуте експлозије у београдској улици Немањиној, мајор Леонид Рекалов смртно рањен приликом испитивања једне направе.
• 17. 3. - Невада легализује коцкање.
• 17. 3. - Мартовски инцидент у Јапану: осујећен покушај државног удара од стране војних (Сакуракаи) и цивилних ултранационалиста.
• 19. 3. - Немачка и Аустрија договориле успостављање царинске уније - Француска се противи, Међународни суд правде спречава касније током године.
• 23. 3. - Британска влада обесила тројицу истакнутих бораца за независност Индије, међу којима је и Бхагат Сингх.
• 25. 3. - Сцоттсборо Боyс: деветорица црних тинејџера ухапшени под оптужбом да су силовали две белкиње у Алабами - почетак дуге правне битке.
• 28. 3. - Немачки председник Хинденбург донео Указ за сузбијање политичких изгреда којим је суспендована већина уставних права грађана.
• 31. 3. - Пад путничког авиона на лету ТWА 599 у Кансасу приликом чега гине популарни тренер америчког фудбала Кнуте Роцкне; несрећа ће касније потаћи нове мере за јачање безбедности ваздушног саобраћаја.
• 31. 3. - Јак земљотрес разорио Манагву, 2.000 мртвих.

Април/Травањ

• 31. 3./1. 4. - Стеннесова побуна: берлински лидер СА заузео тамошњу канцеларију нацистичке странке и редакцију Гоебеллсовог листа Дер Ангрифф - избачен из партије, а десница уверена у Хитлеров "легализам".
• 1. 4. - 31. 5. - Друга кампања опкољавања комунистичког Совјета у Јиангxију од стране Куоминтангове владе.
• 6. 4. - Португалска влада прогласила ванредно стање на Мадери и Азорима, услед покушаја војног преврата.

Емпире Стате Буилдинг

• 9. 4. - Пробијен Ивански тунел (3223м) - делимично решен проблем зупчаница на босанској јужној прузи (Сарајево-море).
• 12. 4. - На локалним изборима у Шпанији победиле републиканске странке, што се сматра неформалним референдумом о монархији.
• 14. 4. - Проглашена Друга шпањолска република (потрајаће до 1939), краљ Алфонсо XIII бежи из земље.
• 15. 4. - Убиством Џоа Масерије окончан мафијашки Кастеламарски рат (Цастелламмаресе Wар) - Салваторе Маранзано ће непуних пет месеци бити цапо ди тутти и цапи америчке мафије.
• 15. 4. - Британска колонија Цејлон добија уставни документ, тзв. Доноугхморов устав: универзално право гласа, комитетски систем владе, са представницима свих етничких заједница (важи до 1947).
• 17. 4. - После више од 200 година обновљена каталонска аутономија, Генералитат де Цаталунyа, три дана након што је Францесц Мациà и Ллуссà проглашавао Каталонску Републику.
• 18. 4. - Историчар Ницолае Иорга премијер Румуњске (до 1932).
• 23. 4. - Приказан филм Тхе Публиц Енемy са Јамесом Цагнеyјем.
• 25. 4. - Фердинанд Порсцхе основао фирму Порсцхе у Стуттгарту.
• 27. 4. - Зангезурски земљотрес погодио јужну Јерменију и Нахичеван, можда 2.000 мртвих.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - У Њујорку отворен Емпире Стате Буилдинг, највиша зграда на свету до 1971.
• 6. 5. - Отворена Париска колонијална изложба.
• 8. 5. - Почела градња цркве Светог Марка у Београду (до 1940, освештана 1948).
• 8. 5. - Краљевина Југославија склопила са француским синдикатом банака зајам у износу од 1.205 милиона француских франака - припрема се законска стабилизација динара, или "златни динар" (закон усвојен 11. маја).

Седиште банке Цредитансталт

• 10. - 13. 5. - Паљење самостана у Шпањолској 1931. - након једне ројалистичке увреде, анархисти и радикални социјалисти запалили и демолирали 12 цркава у Мадриду, након чега је дошло до сличних напада у другим градовима, углавном на југу.
• 11. 5. - Банкротирала бечка банка Цредитансталт - започиње колапс банкарства у средњој Европи (укључујући Немачку), са глобалним последицама.
• 11. 5. - У Берлину приказан Лангов филм M.
• 13. 5. - Олимпијске игре 1936 додељене Берлину.
• 14. 5. - Пуцњава у Åдалену: војска убила петорицу штрајкача у Шведској.
• 14. 5. - Диригент Артуро Тосцанини нападнут на концерту у Болоњи јер није желео свирати фашистичку химну Гиовинезза.
• 15. 5. - Папина енциклика Qуадрагесимо анно: критика необузданог капитализма и тоталитарног комунизма, залаже се за трипартистички корпоративизам.
• 31. 5. - У Бахреину пронађена нафта, прва у Персијском заливу ван Ирана.

Јун/Јуни/Липањ

Лице новчанице од 50 динара - валута је накратко конвертибилна са златном подлогом

• 3. 6. - У Паризу први пут изложена Далијева слика "Постојаност сећања".
• 14. 6. - Излетнички брод Саинт-Пхилиберт потонуо на ушћу Лоаре, преко 450 мртвих.
• 20. 6. - "Хуверов мораторијум" - услед банкарског колапса у Централној Европи, амерички председник Хувер затражио да се на годину дана прекине с исплатама немачких репарација Француској и савезничких дугова САД (Конгрес одобрио у децембру, али економски пад у Европи није спречен).
• 21. 6. - Избори у Бугарској, победа Народног блока (последњи слободни избори у земљи до 1990).
• 23. 6. - Стаљинов говор на окупљању индустријских управника: одбацује идеју једнаких плата за све и нападе на специјалисте:
• 23. 6. - 1. 7. - Wилеy Пост и Харолд Гаттy први облећу свет једномоторним авионом, за мање од девет дана.
• 28. 6. - Ступио на снагу Закон о новцу Краљевине Југославије - уведен је динар са златном подлогом (0,0265 гр злата за један динар, или 9,12778 швајцарских франака за 100 динара), трећа по величини јединица мерена у злату, али конвертибилност траје само 102 дана.
• 28. 6. - Избори у Шпанији, највише гласова за социјалисте.
• 29. 6. - Папа Пио XI. издаје антифашистичку енциклику Нон аббиамо бисогно након што је Мусолини затворио неке католичке организације.
• 30. 6. - Припадници правашке младежи Марко Храниловић и Матија Солдин осуђени на смрт у Загребу за убиство ген. директора Југоштампе Тонија Сцхлегла 1929, још 16-оро добило затворске казне.

Јул/Јули/Српањ

Јуриш на банке у Немачкој 13. јула 1931.

• 1. 7. - Накамурин инцидент: кинески војници стрељали јапанског капетана Накамуру и још тројицу из групе на шпијунској мисији у Манџурији; истог дана се догодио и Wанпаосхански инцидент, мањи сукоб кинеских и корејских сељака, који је сензационализован у Кореји и Јапану (који влада Корејом).
• 5. 7. - Антикинески нереди у Пјонгјангу, затим долази до антикорејских нереда у Кини.
• 10. 7. - Земља Ерика Црвеног (Источни Гренланд) проглашена за норвешку територију - Стални суд међународне правде пресудио у корист Данске 1933.
• 13. 7. - У Немачкој банкротирала Дармстäдтер унд Натионалбанк (Данат-Банк), што руши поверење у цео банкарски систем и изазива финансијску кризу.
• српањ - Јохн Хавен Емерсон усавршио у САД жељезна плућа (вентилатор негативног притиска).
• 16. 7. - Цар Хаиле Селассие прогласио први устав Етиопије.
• 26. 7. - Миленарски Покрет проучаватеља Библије промјенио име у Јеховини свједоци.
• 26. 7. - Суочен са немирима услед банкротсва земље, чилеански председник Царлос Ибáñез дел Цампо напушта земљу (имаће други мандат 1952-58) - нестабилност траје до Алессандријевог повратка у децембру 1932, укључујући побуну у морнарици крајем овог месеца и покушај Социјалистичке републике (јун-септембар 1932).
• 31. 7. - Маyов извештај: парламентарни комитет препоручује кресање државне потрошње у V. Британији, што изазива поделу међу владајућим лабуристима.
• јул-август - Кинеске поплаве: поплаве Јангцеа, "23 милиона без дома". Велике поплаве у Кини на разним рекама ове године, процене броја мртвих се крећу од 145.000 до чак 4 милиона.
• љето - Густав Перчец узео у закуп имање Јанка-пусзта гдје ће бити организиран усташки центар.

Август/Аугуст/Коловоз

• 2 - 3. 8. - Експлозија у вагону код Земуна, двоје погинулих, пронађен експлозив у колима заустављеним код Јесеница.
• 6. 8. - Обласни одбор Савеза железничара у Загребу осуђује учестале "атентате" на железничке објекте у земљи.
• 9. 8. - Неуспели референдум за распуштање ландтага у Пруској - нацисти, народњаци и комунисти су желели срушити социјалдемократску владу; комунистички нереди у Берлину.
• 10. 8. - Фуyунски земљотрес у Кини, на северу Xињианга, 10.000 мртвих.
• 11. 8. - Јуриш на британску фунту, економска и политичка криза у V. Британији.
• август - Ладy, Плаy Yоур Мандолин! је први цртани филм серијала Меррие Мелодиес.
• 19. 8. - Иствáн Бетхлен објавио да се повлачи после десет година на челу мађарске владе - следи Гyула Кáролyи (до 1932), земља је у аграрној и кредитној кризи.
• 24. 8. - Британска лабуристичка влада Рамсаy МацДоналда даје оставку услед тешке економске ситуације - наслеђује је Национална влада, с министрима из свих партија, под истим премијером (због чега је искључен из партије).

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Уважене оставке министара Љотића (правда) и Сернеца (грађевине).
• 3. 9. - Краљ Александар октроира нови Устав Југославије ("Октроирани" или "Септембарски устав") којим се окончава Шестојануарска диктатура тј. краљева лична владавина. Уведен дводомни парламент ("Народно Претставништво") са Сенатом и Народном скупштином.
• 5. 9. - Голман Селтика, Џон Томпсон, погинуо у судару са играчем Ренџерса.
• 6. 9. - У Београду пуштена у рад аутоматска телефонска централа (данас је Престолонаследников рођендан).
• 7. 9. - Почела друга рунда Округлог стола о Индији у Лондону, сада учествује и Гандхи испред Националног конгреса.
• 10. 9. - Нови Закон о избору народних посланика за Народну скупштину КЈ - систем земаљске изборне листе, која мора имати кандидата у свакој изборној јединици.
• 10. 9. - Убијен Салваторе Маранзано, шеф шефова америчке мафије, од стране људи Луцкy Луциано-а, који ће вођство Цоса Ностра-е организовати у виду Комисије (Пет породица).
• 10. 9. - Ураган у Британском Хондурасу (Белизе), око 2.500 мртвих.
• 12. 9. - Велики део Југославије погођен олујама са градом, разарањима и људским жртвама (Осијек, Нашице, Даљ, Ердут, Кикинда; Сарајево, Крушевац); у преврнутом чамцу на Тиси код Бечеја се удавило осам људи; код Великог Бечкерека се делимично преврнуо воз.

Мукденски инцидент: јапанске трупе пред Схенyангом

• 13. 9. - Железничка несрећа услед експлозије на вијадукту код Биаторбáгyа у Мађарској - 22 мртвих; за ово су били окривљени комунисти, али се заправо радило о ментално поремећеном Сзилвесзтеру Матуски.
• 15 - 16. 9. - Инвергордонска побуна (или штрајк) неколико бродова Британске атлантске флоте у Шкотској због кресања плата.
• 16. 9. - Обешен Омар Мукхтар, борац против колонијализма у Италијанској Либији. Италијани овог месеца завршили ограду од бодљикаве жице од Бардије на мору до Јагхбуба, 270 км у унутрашњости.
• 18. 9. - Мукденски инцидент (или Манџурски инцидент): увече, врло мала експлозија поред Јужноманџурске железнице, постављена од јапанског официра, изговор је за Јапанску инвазију Манџурије следећег јутра. По новијим схватањима у Кини, то је почетак Другог кинеско-јапанског рата, тј. Четрнаестогодишњег рата отпора.
• 18. 9. - Гели Раубал, Хитлерова полунећака, извршила самоубиство у његовом стану.
• 21. 9. - Британска фунта напустила златни стандард након што се земља нашла на ивици банкрота.
• 25. 9. - У Загребу објешени Марко Храниловић и Матија Солдин.

Октобар/Листопад

Разарач Дубровник

• 1. 10. - Отворена нова зграда хотела Wалдорф Асториа Неw Yорк - највећи хотел на свету.
• 4. 10. - Први пут се појавио јунак из стрипа Дицк Трацy.
• 7. 10. - Фактички крај конвертибилног динара, нови прописи уводе девизне рестрикције; у међувремену је повучено 2.100 милиона динара штедње, а у иностранство пребачено 300 милиона динара девизних средстава.
• 11. 10. - У Гласгоwу поринут разарач Дубровник (у служби од 1932).
• 11. 10. - У Немачкој формиран Харзбуршки фронт, савез народњака, нациста и других десничарских група против владе Хеинрицха Брüнинга (кратког даха).

Кип Криста Искупитеља

• 12. 10. - Посвјећен Кип Криста Искупитеља у Рио де Јанеиру.
• 15. 10. - При покушају хапшења у Загребу, убијени секретари СКОЈ Јосип Дебељак и Јосип Адамић (Дебељак се убраја у Седам секретара СКОЈ-а).
• 17. 10. - Ал Цапоне осуђен у Цхицагу на 11 година затвора због утаје пореза.
• 17-18. 10. - Окупљање 104.000 припадника СА и СС у Браунсцхwеигу, први пут приказан моторни корпус СА (присуство ће бити комеморирано одговарајућом значком).
• 21. 10. - Поводом погреба Тхомаса Едисона, светла у САД угашена на један минут у десет увече ЕСТ.
• 21. 10. - Октобарски инцидент или Инцидент царских боја: тајно друштво Сакуракаи поново покушава извести пуч у Јапану - распуштено је али су виновници само лако кажњени.
• 24. 10. - У Њујорку посвећен Георге Wасхингтон Бридге, висећи мост распона 1.450 м, најдужи на свету до завршетка Голден Гатеа 1937.
• 27. 10. - Избори у Уједињеном Краљевству: велика победа Националне владе, одн. Балдwинових конзервативаца (470 посланика, +210) и тежак пораз опозиционих лабуриста (52 посланика, -225); национални лабуриста Рамсаy МацДоналд остаје на челу владе.

Новембар/Студени

• 2. 11. - ДуПонт објавио откриће нове синтетичке гуме "ДуПрен" (неопрен).
• 5 - 7. 11. - Студенти у Београду протестују против недемократских избора (међу њима и Милован Ђилас) - цела школска 1931/32. ће бити у знаку протеста и обустава рада, прво на Београдском, па на Загребачком и Љубљанском универзитету.
• 7. 11. - Мао Цетунг прогласио Кинеску Совјетску Републику у провинцији Јиангxи (формално распуштена 1937).
• 8. 11. - Парламентарни избори у Краљевини Југославији: опозиција бојкотује па учествује само владина изборна листа Петра Живковића и добија свих 305 мандата.
• 10. 11. - Тјенцински инцидент: под окриљем нереда у Тјенцину, бивши кинески цар Пу Yи напушта град и прелази на јапанску територију у Манџурији (→ Манџукуо).
• новембар - Функционер КПЈ Божо Видас Вук убијен код Марибора.
• 21. 11. - Премијера филма Франкенстеин у Њујорку.
• 25. 11. - Харолд Уреy открио деутеријум.
• 25. 11. - У Немачкој откривени "Боxхеимски документи", незванични планови СА за репресију ако би комунисти покушали пуч.

Децембар/Просинац

1000 динара, лице

50 динара, наличје

• 1. 12. - Датум издања новчаница од 50 и 1000 динара у Краљевини Југославији.
• 5. 12. - Краљевим указом пензионисан Антон Корошец, министар на расположењу.
• 5. 12. - Закон о уређењу промета филмова у КЈ прописује да се на сваких 1000 метара страног филма прикаже 100 метара домаћег а сваки увозник да произведе 70 метара - али одговарајући члан је избрисан 1933.

Срушен Храм Христа Спаситеља у Москви

• 5. 12. - Храм Христа Спаситеља у Москви срушен по Стаљиновом налогу (планирана је градња Палате Совјета, Базен Москва стоји 1960-94, црква обновљена 1995-2000).
• 7. 12. - Први састанак Народне скупштине (доњи дом Народног представништва); левичарски студенти демонстрирају.
• 7 - 17. 12. - Светски исламски конгрес у Јерусалиму, са 130 делегата из 22 земље, сазван на иницијативу великог муфтије ал-Хуссеинија - осуда ционизма.
• 8. 12. - Ванредни декрет у Немачкој, економске мере против кризе и политичке против насиља, забрањено ношење партијских униформи.
• 9. 12. - Одобрен Устав Шпанске републике - женско право гласа, грађански брак, развод, ограничења за католичку цркву, право на аутономију региона.
• 10. 12. - Друштво народа шаље делегацију да испита јапанско-кинески конфликт у Манџурији - догодине објављен Лyттонов извештај.
• 11. 12. - Британски парламент донео Wестминстерски статут, којим самоуправни доминиони Британске империје добијају законодавну независност - основ за Комонвелт нација (тренутни доминиони су Канада, Њуфаундленд, Ирска, Јужна Африка, Аустралија и Нови Зеланд).
• 11. 12. - Ницето Алцалá-Замора је први председник Друге шпанске републике (до 1936).
• 15. 12. - Београд и званично добио грб.
• 16. 12. - Социјалдемократи и савјезници у Њемачкој формирали Жељезни фронт.

Кроз годину

• Код Борова отворена фабрика "Бата".
• Индустријска криза у Југославији (у контексту глобалне депресије).
• Изграђена пруга Краљево - Косовска Митровица.
• Снимљен домаћи неми филм "Са вером у Бога".
• Код Париза изграђена модернистичка Вилла Савоyе, по пројекту Ле Цорбусиера и Јеаннерета.
• Француски астроном Бернард Лyот представио коронаграф за проучавање короне Сунца.
• Адолф Wиндаус описао витамин Д2.
• СССР:
  • Наставља се присилна колективизација и раскулачивање; што доводи до егзодуса сељака и лоше жетве.
  • Окончава се "културна револуција".

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 2. 1. - Тосхики Каифу, премијер Јапана († 2022)
• 3. 1. - Тоде Чолак, књижевник, критичар и преводилац, београдски професор († 1990)
• 5. 1. - Роберт Дувалл, глумац
• 7. 1. - Бахрудин Ченгић - Бато, филмски редитељ († 2007)
• 10. 1. - Wилл МцБриде, фотограф († 2015)
• 12. 1. - Владо Штефанчић, глумац, ТВ водитељ († 2017)
• 13. 1. - Љубомир Убавкић Пендула, глумац († 2017)
• 16. 1. - Јоханнес Рау, 8. њемачки предсједник († 2006.)
• 17. 1. - Јамес Еарл Јонес, глумац († 2024)
• 17. 1. - Пеђа Ристић, архитекта († 2019)
• 20. 1. - Здравко Санчевић, хрватски дипломат († 2021)
• 28. 1. - Радислав Мајо Ђуровић, књижевник, оснивач Малог позоришта "Душко Радовић" у Београду († 2006)

• 1. 2. - Борис Јељцин, председник Русије († 2007)
• 4. 2. - Исабел Перон, предсједница Аргентине
• 6. 2. - Мамие Ван Дорен, глумица, модел
• 8. 2. - Јамес Деан, амерички филмски глумац († 1955.)

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 2. 3. - Михаил Горбачов, посљедњи предсједник СССР († 2022)
• 2. 3. - Том Wолфе, писац, новинар († 2018)
• 4. 3. - Зоран Чалић, режисер, сценариста († 2014)
• 6. 3. - Цхун Доо-хwан, јужнокорејски генерал и председник († 2021)
• 8. 3. - Владимир Булатовић Виб, српски књижевник и новинар († 1994)
• 11. 3. - Руперт Мурдоцх, медијски магнат
• 22. 3. - Wиллиам Схатнер, канадски глумац, писац и режисер
• 23. 3. - Виктор Корчној, шаховски велемајстор († 2016)
• 26. 3. - Леонард Нимоy, амерички глумац († 2015)

• 1. 4. - Драгољуб Јеша Ивков, филмски сценограф, редитељ, сценариста († 2007)
• 4. 4. - Нада Ивељић, хрватска дјечја књижевница († 2009.)
• 6. 4. - Цветко Лаиновић, сликар и књижевник († 2006)
• 7. 4. - Даниел Еллсберг, достављач Пентагонских папира († 2023)
• 10. 4. - Василије Калезић, књижевник, критичар, преводилац († 2018)
• 20. 4. - Бранислав Цига Миленковић, српски глумац († 2005)

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 10. 5. - Оља Ивањицки, сликарка († 2009)
• 13. 5. - Јим Јонес, лидер култа Народни храм († 1978)
• 16. 5. - Вујадин Бошков, српски фудбалер и тренер († 2014)
• 17. 5. - Марсхалл Апплеwхите, лидер култа Небеска капија († 1997)
• 24. 5. - Мицхаел Лонсдале, глумац († 2020)

• 2. 6. - Хусеин Тахмишчић, бх. пјесник, прозни писац и књижевни критичар († 1999)
• 3. 6. - Раул Цастро, председник Кубе
• 4. 6. - Антун Врдољак, хрватски глумац, редатељ и продуцент
• 8. 6. - Иван V. Лалић, српски песник и преводилац († 1996)
• 10. 6. - Стојан Дечермић, глумац († 1992)
• 14. 6. - Васко Липовац, хрватски академски сликар и кипар († 2006.)
• 16. 6. - Павле Минчић, српски глумац († 2015)
• 20. 6. - Олyмпиа Дукакис, глумица († 2021)
• 21. 6. - Златко Гргић, хрватски аутор цртаних филмова и карикатура († 1988)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 1. 7. - Леслие Царон, глумица
• 4. 7. - Степхен Боyд, глумац († 1977)
• 8. 7. - Тхорвалд Столтенберг, норвешки политичар, специјални представник у еx-YУ († 2018)
• 10. 7. - Алице Мунро, књижевница, нобеловка († 2024)
• 11. 7. - Таб Хунтер, амерички глумац и певач († 2018)
• 17. 7. - Никола Поповић, филмски редитељ и продуцент († 2003)
• 18. 7. - Саша Залепугин, хрватски и југославенски ТВ-водитељ († 2022)
• 31. 7. - Ницк Боллеттиери, тениски тренер († 2022)

• 15. 8. - Ото Лого, српски вајар († 2016)
• 20. 8. - Дон Кинг, боксерски промотер
• 23. 8. - Барбара Еден, глумица
• 26. 8. - Бекир Мисирлић, босанскохерцеговачки сликар и скулптор († 2001)
• 27. 8. - Сри Цхинмоy, духовни учитељ († 2007)
• 30. 8. - Јацк Сwигерт, астронаут († 1982)
• 30. 8. - Јован Ћирилов, театролог, драматург († 2014)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 4. 9. - Митзи Гаyнор, глумица, певачица, плесачица († 2024)
• 7. 9. - Љиљана Контић, глумица († 2005)
• 10. 9. - Пхилип Бакер Халл, глумац († 2022)
• 12. 9. - Иан Холм, глумац († 2020)
• 17. 9. - Анне Банцрофт, глумица († 2005)
• 21. 9. - Ларрy Хагман, амерички глумац († 2012)
• 21. 9. - Војислав Воки Костић, композитор († 2010)
• 21. 9. - Иван Топлак, фудбалер, тренер († 2021)
• 26. 9. - Славка Јеринић, глумица († 1997)
• 29. 9. - Анита Екберг, глумица († 2015)
• 30. 9. - Ангие Дицкинсон, глумица

• 7. 10. - Десмонд Туту, англикански бискуп, активиста († 2021)
• 7. 10. - Милан Шипка, лингвиста († 2011)
• 8. 10. - Драгослав Срејовић, археолог и академик († 1996)
• 10. 10. - Милена Јововић, књижевница († 2021)
• 11. 10. - Нада Суботић, хрватска глумица († 2016)
• 15. 10. - Светислав Личина, архитекта, вајар
• 18. 10. - Света Лукић, српски књижевник и критичар († 1997)
• 18. 10. - Светозар Стојановић, филозоф († 2010)
• 19. 10. - Јохн ле Царрé, писац († 2020)
• 20. 10. - Мицкеy Мантле, играч бејзбола († 1995)
• 21. 10. - Стјепан Џалто, босански писац († 2008)
• 23. 10. - Диана Дорс, глумица († 1984)
• 25. 10. - Анние Гирардот, глумица († 2011)
• 30. 10. - Ђорђе Марјановић, певач и композитор († 2021)
• 31. 10. - Божена Рук-Фочић, хрватска оперна сопрано пјевачица († 2010.)
• 31. 10. - Дан Ратхер, ТВ новинар и водитељ

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 3. 11. - Моница Витти, глумица († 2022)
• 5. 11. - Ике Турнер, музичар, кантаутор, продуцент († 2007)
• 6. 11. - Мике Ницхолс, режисер, глумац († 2014)
• 9. 11. - Петар Волк, позоришни и филмски критичар († 2021)
• 22. 11. - Антон Тус, генерал ЈНА и ХВ, први начелник Главног стожера ОСРХ († 2023)

• 1. 12. - Рајко Кузмановић, предсједник РС, АНУРС
• 11. 12. - Рита Морено, глумица
• 11. 12. - Сунчана Шкрињарић, књижевница († 2004)
• 19. 12. - Душан Прашељ, хрватски диригент, композитор и зборовођа († 2019)
• 23. 12. - Срба Митровић, књижевник и преводилац († 2007)
• 31. 12. - Божидар Боки Милошевић, кларинетиста, педагог († 2018)
• 31. 12. - Салман од Саудијске Арабије, краљ

Кроз годину

• Радивоје Пешић, српски лингвиста († 1993)
• Милан Рашић, српски наивни уметник († 2018)
• Гордана Бонетти, хрватска телевизијска и радијска водитељица († 1972.)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 1. 1. - Иларион Зеремски, епископ горњокарловачки (* 1865)
• 3. 1. - Јосепх Јоффре, француски генерал (* 1852)
• 21. 1. - Алма Рубенс, америчка глумица (* 1897)
• 23. 1. - Ана Павлова, руска балерина (* 1881)
• 28. 1. - Војислав Вељковић, српски политичар (* 1865)
• 31. 1. - Славко Цувај, бивши хрватски бан и политичар (* 1851.)

• 3. 2. - Михаило Шушкаловић, национални радник у Македонији (* 1861)
• 11. 2. - Бела Чикош Сесија, сликар, педагог (* 1864)
• 11. 2. - Цхарлес Алгернон Парсонс, проналазач сложене парне турбине (* 1854)
• 16. 2. - Wилхелм вон Глоеден, фотограф (* 1856)
• 19. 2. - Милан Шуффлаy, повјесничар, политичар, албанолог, СФ књижевник (* 1879)
• 23. 2. - Неллие Мелба, аустралска сопранистица (* 1861)
• 26. 2. - Отто Wаллацх, хемичар, нобеловац (* 1847)

• 7. 3. - Тхео ван Доесбург, уметник (* 1883)
• 11. 3. - Ф. W. Мурнау, филмски режисер (* 1888)
• 23. 3. - Бхагат Сингх, индијски активиста (* 1907)
• 27. 3. - Арнолд Беннетт, књижевник (* 1867)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 7. 4. - Милутин Цихлар Нехајев, књижевник и новинар (* 1880.)
• 10. 4. - Халил Џубран, либанонски и амерички пјесник (* 1883.)
• 15. 4. - Јое Массериа, гангстер (* 1886)
• 23. 4. - Стеван Хаџић, генерал, министар војске и морнарице (* 1868)
• 26. 4. - Милорад Гавриловић, српски глумац и редитељ (* 1861)
• 26. 4. - Георге Херберт Меад, филозоф, социолог, психолог (* 1863)
• 28. 4. - Сара Карађорђевић, кћерка капетан-Мише Анастасијевића (* 1836)

• 2. 5. - Теодор Андрејевић, композитор, диригент, професор (* 1852)
• 9. 5. - Алберт Абрахам Мицхелсон, физичар, нобеловац (* 1852)
• 13. 5. - Јосиф Маринковић, српски композитор, хоровођа, академик (* 1851)
• 16. 5. - Антонио Вучетић, историчар (* 1845)

• 4. 6. - Хусеин ибн Али ал-Хашими, бивши шариф Меке и краљ Хеџаза (* 1854)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 4. 7. - Емануеле Филиберто ди Савоиа-Аоста, маршал Италије (* 1869)
• 24. 7. - Кирило Митровић, епископ бококоторски (* 1867)

• 14. 8. - Златко Шнајдер, политички секретар ЦК СКОЈ (* 1903)
• 20. 8. - Димитрије Мита Теокаревић, зачетник текстилне индустрије у Лесковцу (* 1850)
• 27. 8. - Радисав Станојловић, генерал, бивши командант ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије (* 1873)

• 10. 9. - Салваторе Маранзано, гангстер (* 1886)
• 16. 9. - Омар Мукхтар, вођа либијског отпора Италији (* 1862)
• 25. 9. - Марко Храниловић, хрватски националиста (* 1908)
• 25. 9. - Матија Солдин, хрватски националиста

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 15. 10. - Јосип Дебељак, секретар ЦК СКОЈ (* 1902)
• 15. 10. - Јосип Адамић, секретар загребачког СКОЈ-а (* 1907)
• 18. 10. - Тхомас Алва Едисон, амерички изумитељ (* 1847.)
• 21. 10. - Артхур Сцхнитзлер, аустријски књижевник (* 1862.)

• 11. 11. - Схибусаwа Еиицхи, индустријалац (* 1840)
• новембар - Божо Видас Вук, члан ЦК КПЈ (* 1894)
• 27. 11. - Лyа Де Путти, глумица (* 1897)
• 30. 11. - Ирма Полак, глумица, пјевачица (* 1875)

• 5. 12. - Тодор Швракић, сликар (* 1882)
• 16. 12. - Димитрије Руварац, историчар и свештеник (* 1842)
• 18. 12. - Легс Диамонд, криминалац (* 1897)
• 23. 12. - Тyроне Поwер, старији, глумац (* 1869)
• 24. 12. - Милан Прелог, повјесничар (* 1879)
• 26. 12. - Мелвил Деwеy, библиотекар, изумитељ система класификације (* 1851)
• 29. 12. - Отон Кучера, хрватски знанственик и астроном (* 1856.)
• 31. 12. - Густаве Ле Бон, социјални психолог (* 1841)

Нобелова награда за 1931. годину

• Физика: није додијељена
• Кемија: Царл Босцх и Фриедрицх Бергиус (допринос изуму и развоју хемијских метода високог притиска, → Хабер-Босцхов процес, Бергиусов процес)
• Физиологија и медицина: Отто Хеинрицх Wарбург (откриће природе и начина деловања респираторног ензима, → Wарбургова хипотеза)
• Књижевност: Ерик Аxел Карлфелдт (постхумно, за поезију)
• Мир: Јане Аддамс (суоснивач Женске међународне лиге за мир и слободу, као и Хулл Хоусе) и Ницхолас Мурраy Бутлер (промоција Брианд-Келлогговог пакта)

Спољне везе

• Цхронологy 1931 Архивирано 2014-02-22 на Wаyбацк Мацхине-у, Университy оф Индиана