Жељезни криж

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Жељезни криж
Жељезни криж из 1870.
Жељезни криж из 1870.
Жељезни криж из 1870.
Основне информације
Додјељује Пруска
Њемачко Царство
Трећи Реицх
Њемачка
Додјељује се за
(заслуге) 		храброст
Додјељује се
(носитељи) 		војно особље
Ступњеви Жељезни криж 1. ступња
Жељезни криж 2. ступња
Витешки криж жељезног крижа
Велики криж жељезног крижа (1939.)
Статистике
Датум оснутка 10. ожујка 1813.
Истакнути носитељи Адолф Хитлер
Гебхард вон Блüцхер
Паул вон Хинденбург
Ерwин Роммел
Светозар Боројевић

Жељезни криж илити гвоздени крст (њемачки: Еисернес Креуз) је био војно одликовање некадашње Пруске, а касније њемачко одликовање. Основано је од прускога краља Фридрика Вилима III., а прво додијељивање догодило се 10. ожујка 1813. у Бреслауу (сада Wроцłаw, Пољска). Жељезни криж додијељиван је тијеком Наполеонских ратова, Француско-пруског рата, Првог свјетског рата и Другог свјетског рата. Послије Другог свјетског рата, Жељезни криж је замијењен Савезним крижем за заслуге (њем. Бундесвердиенсткреуз), који је уједно највеће војно и цивилно одликовање Њемачке те се додјељује као иначица за војне или цивилне заслуге.

Жељезни криж је био војно одликовање, додијељивано је и цивилима који су били у војним функцијама. Као примјер, цивилни пилот Ханна Реитсцх је одликована Жељезним крижем I. ступња тијеком Другог свјетског рата за храброст као покусни пилот и била је једна од двије жена које су одликоване Жељезним крижем.

Дизајнирање

[уреди | уреди извор]
Жељезни криж из 1813.

Жељезни криж дизајнирао је неокласични дизајнер Карл Фриедрицх Сцхинкел, имао је сличности с Теутонским крижем из 14. стољећа, који је био знак Фридрика II. Великог. Овај криж био је знак Теутонских витезова, а Жељезни криж био је и сада је симбол њемачких оружаних снага од 1870. Врпца одликовања из 1813., 1870., и 1914. године за Жељезни криж (другог ступња) је била црна с двије бијеле, танке линије. Миродобна верзија овог одликовања имала је исти изглед медаље, али боје на врпци су обрнуте.

Будући да је Жељезни криж дотицао много дијелова њемачке повијести, обиљежаван је годином у којој је био измијењен. На примјер, Жељезни криж из Првог свјетског рата носи број "1914", док исто одликовање за вријеме Другог свјетског рата носи број "1939". Године које се налазе на дну медаље су 1870., 1914., и 1939. година.

Било је могуће и то да носитељ Жељезног крижа из 1914. године буди одликован вишим ступњем Жељезног крижа из 1939. Била је могућа додијела и првог и другог ступња. У таквим случајевима Жељезни криж из 1939. могао се замијенити Жељезним крижем из 1914. (Сличан начин одликовања је забиљежен и 1914. али ријетко, јер је било премало носитеља Жељезног крижа из 1870. године).

Рана одликовања

[уреди | уреди извор]

Жељезни криж основан је 10. ожујка 1813. године у Бреслауу и додјељиван је војницима тијеком ослободилачкога рата против Наполеона. Краљ Вилим I. додијелио је прво одликовање 19. српња 1870., тијеком Француско-пруског рата. Носитељи Жељезног крижа из 1870. године, који су још били у служби, 1895. године су добили ознаку "25" на храстову лишћу као знак 25-огодишњег носања одликовања. Жељезни криж је преуредио Wилим II. 5. коловоза 1914., на почетку Првог свјетског рата. Тијеком та три раздобља, Жељезни криж је био пруско одликовање, касније се усваја као одликовање Њемачке, тј. Њемачког царства. Жељезни криж из 1813., 1870., и 1914. имао је три ступња:

  • Жељезни криж II. ступња (њемачки: Еисернес Креуз 2. Классе)
  • Жељезни криж I. ступња (њемачки: Еисернес Креуз 1. Классе)
  • Велики криж жељезног крижа (њемачки: Гроßкреуз дес Еисернен Креузес или краће Гроßкреуз)

Медаље од сва три ступња су биле идентичне. Жељезни криж I. ступња носио се на лијевој страни униформе. Велики криж и Жељезни криж II. ступња су замијењени различитом врпцом.

Велики криж био је додјељиван генералима Њемачке војске. Још већи ступањ, Велики криж жељезног крижа с Даницом, додијељен је само два пута, фелдмаршалу Гебхард вон Блüцхеру 1813. и фелдмаршалу Паулу вон Хинденбургу 1918. Треће одликовање планирало се додијелити најуспјешнијем генералу тијеком Другог свјетског рата, али је отказано због пораза 1945. године.

Жељезни криж I. и II. ступња додјељивани су без обзира на чин. За добивање Жељезног крижа I. ступња, било је потребно бити носитељ Жељезног крижа II. ступња (ријетко се одмах додјељивао Жељезни криж I. ступња). Ово одликовање је било насупрот осталим одликовањима њемачких држава (а и других еуроспких монархија), војна одликовања су се додјељивала с обзиром на чин војника. На примјер, баварски часници примали су Краљевски војни криж за заслуге (Милитäр-Вердиенсторден), док су нижепозиционирани војници примали Војни криж за заслуге (Милитäр-Вердиенсткреуз). Пруска је имала друга одликовања која су додјељивана гледајући чин, без обзира што је било одређено да се Жељезни криж додјељује без обзира на чин, виши часници и генерали су увијек носили виши ступањ Жељезног крижа, док су нижи часници, дочасници и војници носали ниже ступњеве одликовања.

Њемачки војници у Првом свјетском рату одликовани Жељезним крижем

У Првом свјетском рату, додијељена су четири милијуна Жељезних крижева нижег ступња (II. ступањ), док је подијељено 145 000 Жељезних крижева вишег ступња (I. ступањ).[1] Точан број додијељених одликовања је непознат, будући да су пруске архиве уништене тијеком Другог свјетског рата. Превише додјељивања овог одликовања је уништило углед и вриједност Жељезног крижа. Најпознатији носитељ Жељезног крижа I. ступња из 1914. је засигурно Адолф Хитлер. Било је ријетко и необично да дочасници носе висок ступањ Жељезног крижа, Хитлер је имао чин наредника (одговара њемачком чину Гефреитер). Лако се може примјетити да је носитељ тога одликовања, будући да га је истицао на скоро свим својим сликама и фотографијама. Носао га је на лијевој страни прсију.

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]
Балкенкреуз, симбол Wехрмацхта, прво је кориштен као знак Луфтстреиткрафтеових зракоплова средином травња 1918., овај знак стављан је и на бојна возила, зракоплове и тенкове тијеком Другог свјетског рата.

Адолф Хитлер основао је Жељезни криж с бројем 1939., наставјајући традицију. Утемељен је на прогласу (Реицхсгесетзблатт I С. 1573[2]) 1. рујна 1939. Верорднунг üбер дие Ернеуерунг дес Еисернен Креузес (Регулација обнављања Жељезног крижа). Жељезни криж у Другом свјетском рату дијељен је у три главне категорије, између најнижег ступња - Жељезни криж II. ступња и највишег ступња - Велики криж жељезног крижа. Витешки криж замијењен је пруским Поур ле Мéрите или популарно "Плави Маx". Врпца Жељезног крижа (II. ступња и Витешки криж) била је другачија за разлику раније врпце. У средини се налазила, умјесто црне, црвена боја (црна и бијела су боје Прусије, док су црна, бијела и црвена боје Њемачке). Хитлер је основао и Криж ратних заслуга као замјену за миродобни Жељезни криж.

Жељезни криж

[уреди | уреди извор]
Жељезни криж II. ступња из Другог свјетског рата

Основна подјела Жељезног крижа из 1939. је била оваква:

  • Жељезни криж II. ступња (Еисернес Креуз 2. Классе)
  • Жељезни криж I. ступња (Еисернес Креуз 1. Классе)

Жељезни криж је углавном додијељиван за храброст у борби и за друге доприносе у окружју борбе.

Жељезни кирж II. ступња носао се с врпцом на три начина:

  • Испод другог гумба хаљете.
  • У свечаној униформи истицан је засебно или је био с другим медаљама на врпцама.
  • Свакодневно се носао испод другог гумба хаљете.

Жељезни криж I. ступња се закачивао и био је без врпце и ношен је на џепу испод прса те на свакодневним и свечаним униформама. Захтјев за додјелу је био тај да се већ отприје морало бити носитељ Жељезног крижа II. ступња.

Установљено је да је у Другом свјетском рату додијељено 750 000 Жељезних крижева II. ступња и 300 000 Жељезних крижева I. ступња.[3]. Жељезни криж I. ступња додијељен је двијема женама, једна је била покусни пилот Ханна Реитсцх. Два жидовска часника у Финској војсци и једна жена Лотта Свäрд су требали бити носитељи Жељезног крижа, но одбили су одликовање.[4]

Витешки криж жељезног крижа

[уреди | уреди извор]

Витешки криж жељезног крижа (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес, или једноставније Риттеркреуз) додијељиван је за изузетну храброст у борби и на бојном пољу или успјешно водство у битци. Витешки криж додијељиван је у пет ступњева:

  • Витешки криж жељезног крижа (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес)
  • Витешки криж жељезног крижа с храстовим лишћем (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес мит Еицхенлауб)
  • Витешки криж жељезног крижа с храстовим лишћем и мачевима (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес мит Еицхенлауб унд Сцхwертерн)
  • Витешки криж жељезног крижа с храстовим лишћем, мачевима и дијамантима (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес мит Еицхенлауб, Сцхwертерн унд Бриллантен)
  • Витешки криж жељезног крижа са златним храстовим лишћем и мачевима и дијамантима (Риттеркреуз дес Еисернен Креузес мит Голденем Еицхенлауб, Сцхwертерн унд Бриллантен)

Укупно је додијељено 7 313 Витешких крижева, од тога 883 с храстовим лишћем ; 160 с храстовим лишћем и мачевима (укључујући и јапанског адмирала Исороку Yамамотоа); 27 с храстовим лишћем, мачевима и дијамантима; и један са златним храстовим лишћем, мачевима и дијамантима (Пуковник (Оберст) Ханс-Улрицх Рудел).

Војници одликовани Витешким крижем с храстовим лишћем, мачевима и дијамантима

[уреди | уреди извор]
Пилоти
[уреди | уреди извор]

Реицхсмарсцхалл Херманн Гöринг никада није био носитељ дијаманата. Био је први од војника који су добили Витешки криж из 1939., и носитељ Великог крижа жељезног крижа, којег је добио 1940.

Подморнички капетани
[уреди | уреди извор]

Подморнички капетани Њемачке ратне морнарице (Криегсмарине):

Фелдмаршали
[уреди | уреди извор]

Фелдмаршали (Генералфелдмарсцхалл):

Генерали и државни чиновници
[уреди | уреди извор]

Велики криж жељезног крижа (1939.)

[уреди | уреди извор]

Велики криж носан је исто као и Витешки криж. Једини носитељи Великог крижа тијеком Другог свјетског рата били су Реицхсмарсцхалл Херманн Гöринг, који је одликован 19. српња, 1940. Медаља има изглед увећанога Витешког крижа. Велики криж имао је сва обиљежја као Витешки криж, али је био много већи. Циљано је да Велики криж има обрубе од злата, али су обруби промијењени у сребрне прије него што је одликовање представљено.

Велики криж ношен је на 57 милиметарској огрлици од свиле истих боја као и код Витешког крижа и Жељезног крижа II. ступња. Кутија одликовања је била црвена са златно обојаним орлом и свастиком.

Велики криж био је награда за храброст. Примали су га само генерали, односно адмирали "за важне стратешке одлуке које су промијениле тијек рата". Гöринг је одликован Великим крижем за своје заповједништво над Луфтwаффеом тијеком успјешне кампање 1940. у вријеме Битке за Француску (истовремено је промакнут у чин Реицхсмарсцхалла Великог Њемачког Реицха).

Изворни Велики криж додијељен је Гöрингу (од Хитлера особно) уништен је тијеком зрачног напада у Белину док се Гöринг враћао кући. Гöринг је имао додатне копије одликовања, једну од њих је носао и 1945. кад се предавао Савезницима.

Каткада се на особним фотографијама Гöринг може видјети док носи Поур ле Мéрите, Витешки криж и Велики криж око врата истовремено.

Велики криж жељезног крижа с Даницом (1939.)

[уреди | уреди извор]

Велики криж жељезног крижа с Даницом (такођер зван Жељезни криж са златним зракама) је било одликовање које је било намијењено да се носи као и Жељезни криж I. ступња (Закачен о прса). Као и Велики криж ово је одликовање додијељивано за храброст. Идеја је била да се додијели најуспјешнијем генералу у Другом свјетском рату, али то се није догодило јер је Реицх престао постојати одмах након пораза.

Први Велики криж с Даницом је додијељен Гебхарду вон Блüцхеру за побједу над Наполеоном у Битки код Wатерлооа 1815.. Одлиовање се називало и Блüцхерстерн (Блüцхерова звијезда). Друго додјељивање овог одликовања припало је Паулу вон Хинденбургу за њемачку побиједу над Британцима у њемачким нападима од ожујка до травња 1918. Велики криж жељезног крижа с Даницом је направљен и у вријеме Другог свјетског рата, као прототип, али нитко није одликован. Једини примјерак нађен је међу савезничким окупацијским снагама послије рата и дарован је Wест Поинту, америчкој војној академији као војна колекција. Вјерује се да је Реицхсмарсцхалл Херманн Гöринг био један од могућих добитника овог одликовања. Дизајн је заснован на темељу Великог крижа Жељезног крижа с Даницом из 1914., с измијењеном годином 1939.

Додатци Жељезном крижу

[уреди | уреди извор]

Часници награђени Жељезним крижем су добивали додатне награде уз Жељезни криж, као прстен Жељезног крижа или одијећу тог реда, тј. тог одликовања. Тијеком доба нацизма додијељивано је још више додатних награда, за примјер, часник који је био носитељ Жељезног крижа II. и I. ступња, те Витешког крижа и реда са храстовим лишћем и мачевима могао је носити беџ с три Жељезна крижа с увећаном свастиком.

Послије Другог свјетског рата

[уреди | уреди извор]
Витешки криж жељезног крижа с храстовим лишћем и мачевима послије Другог свјетског рата с уклоњеном свастиком, преуређен 1957.
Жељезни криж на УАВ Баррацуди
Бундесwехров Криж части

Њемачки закони данас забрањују свастику, тако да је 1957. Западна Њемачка одобрила замјену свастике Жељезног крижа с гранчицом орахова лишћа, слично као Жељезни криж из 1813., 1870., и 1914., а могли су га носити добитници у Другом свјетском рату. Закон из 1957. одобрио је ношњу и других денацизираних одликовања (осим оних који су изравно везани за НСДАП, на примјер Медаља за дугу службу, или она која су додјељивана за ширење Трећег Реицха, као Медаља за Ансцхлусс, анектирање Судета и Мемела).

Будући да су њемачке оружане снаге поново постале активне, прво на Косову, а затим у Афганистану, догодило се то да су оживјели Жељезни криж и друга одликовања, будући да Њемачка није имала одликовања за ратна стања. У 2007., дата је петиција њемачком парламенту да се обнови Жељезни криж с 5 000 потписа. На 10. листопад 2008., Њемачка влада осмислила је "Бундесwехров криж за храброст" који је изгледао као Жељезни криж, такођер додијељиван за храброст, док је Криж за храброст златне боје за разлику од Жељезног крижа који је био црне боје.

Жељезни криж рабљен је као знак Њемачке војске до 1951., када је замијењен Грчким крижем. Међутим, 1. листопада 1956. предсједник Савезне Републике Њемачке, Тхеодор Хеусс, дао је упуте да се Жељезни криж користи као знак Бундесwехра (Оружане снаге Западне Њемачке). Данас, након њемачког уједнињења, појављује се у плавим и сивим бојама као знак новог Бундесwехра. Овај знак не замјењује традиционални Жељезни криж, међутим, може бити пронађен на оклопним возилима, тенковима, бродовима и зракопловима.

Кад се Qуадрига, божица мира, вратила из Париза послије пада Наполеона, божица је обновила врх берлиншких Бранденбуршких врата. Жељезни криж је уметнут у њезина прса, чинећи је Вицториом, божицом побиједе.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Жељезни криж I. ступња
  2. ↑ @АЛЕX Öстерреицхисцхе Натионалбиблиотхек Реицхсгесетзблатт Теил I С. 1573; 1. рујна 1939.
  3. ↑ Степхен Превитера, Жељезно вријеме, стр. 322
  4. ↑ „Јууталаисет Суомен Армеијасса (фински)”. Архивирано из оригинала на датум 2005-01-19. Приступљено 2012-07-14. 
  • Гуентхер Фрасцхка, Мит Сцхwертерн унд Бриллантен, 1955., ИСБН 3-8004-1176-8
  • Степхен Тхомас Превитера, Жељезна времена: Повијест Жељезног крижа, друго издање 2007., ИСБН 978-0-9673070-3-9
  • Гордон Wиллиамсон, Жељезни криж 1939., 1997., ИСБН 0-912138-86-6

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Željezni_križ&oldid=41445177”