Ајутаја

Повијесни град Ајутаја
Повијесни град Ајутаја
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Тајланд
Регистриран:	1991. (15. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	иии
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Ајутаја; අනුරාධපුරය
	Стари самостан Ват Јаи Чаи Монгкон испред модерног градаСтари самостан Ват Јаи Чаи Монгкон испред модерног града
	; Печат
	; Печат
	Надимак: Венеција истока
	Координате: 14°21′Н 100°35′Е / 14.350°Н 100.583°Е
Држава	Тајланд
Провинција	Ајутаја (провинција)
	Власт
- Градоначелник	Сомсонг Саппакосонлакул
	Површина
- Укупна	14.84 км²
	Становништво (2006.)
- Град	54.888
- Густоћа	3.698,7/км²
Временска зона	ТСТ (УТЦ+7)
	Службене странице; www.аyуттхаyацитy.го.тх

Ајутаја (тајландски: พระนครศรีอยุธยา), пуног имена Фра Накхон Си Ајутаја, је главни град истоимене провинције у централном подручју Тајланда. Налази се на отоку на споју три ријеке: Чао Праја, Пасак и Лопбури, 70 километара сјеверније од Бангкока^[1].

Име града потјече од назива индијског града Аyодхyа, родног мјеста Раме по епу Рамајана (тајл. Рамакиен). Остали дијелови службеног имена су титуларни епитети: фра значи "племенити" или "краљевски", накхон значи "важни" или "главни", а сри на индијском значи "свети".

Хисторија

У 14. стољећу Ајутаја се налазила близу обале тајландског заљева, а ријечни наноси су затрпавали морску обалу која је данас подоста удаљена. Ту је краљ Раматхибоди I. 1350. године основао Ајутају, која је постала пријестолницом истоименог тајландског краљевства. У њој је краљевало 33 краља, укључујући необичног сијамског краља Рама IV. који је владао од 1851.-68. године.

Ајутаја је око 1700. године била метропола Југоисточне Азије с око милијун становника^[2]. Бурманска војска је уништила овај град 1767. године и његови остаци с великим пранговима (торњеви реликвија) и раскошним самостанима, су уписани на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији и Оцеанији 1991. год.^[3].

Град је почела истраживати Тајландска ликовна академија 1956. године, а "Повијесни парк Ајутаје" је основан 1976. године.

Знаменитости

Град је подијељен завојем ријеке Чао Праја на чијем се отоку налази Стари град, каналом одвојен од Па Сака на истоку и Клонг Муанга на сјеверу. Од старих грађевина најважније су:

Ват Фанан Чоенг (วัดพนัญเชิงวรวิหาร) из 14. ст. има унутра једну од највећих скулптура Буде на свијету
Ват Футаи Саван (วัดพุทไธศวรรย์) је у 14. ст. био привремена резиденција Раматхибодија I.
Ванг Луанг (วังหลวง, "Стара палача") је била резиденцијом тајландских краљева
Ват На Фра Мен (วัดหน้าพระเมรุราชิการาม, "Храм кремирања") је храм из 13. стољећа на супротној обали ријеке Лопбури, а обновљен је у 15. и 17. стољећу. У њој се налази 5.20 м висока златна скулптура сједећег Буде.
Ват Јаи Чаи Монгкон (วัดใหญ่ชัยมงคล)) из 1357. године има 80 м висок цхеди
Испред храма Ват Локаја Сутхарама налази се 42 м дуга скулптура Буде исклесана из мјесног монолита
Ват Махатхат (วัด มหาธาตุ พระนครศรีอยุธยา, "Храм велике и пресвете реликвије") је изграђен 1374. године када је владао краљ Борома Радсцхатхират I.
Ват Фу Кхао Тонг (วัด ภูเขาทอง, "Храм златне планине") је храм окји је 1387. године изградио краљ Рамесуан, а 80 м висок цхеди (ступа) дао је изградити бурмански краљ Баyиннаунг 1569. године.
Ват Ратчабурана (วัด ราช บุรณะ พระนครศรีอยุธยา) је храм који је дао изградити Бороммарацха II. (в. 1424.-48.) с криптом у којој су пронађени многги предмети од злата, између осталог "клечечи слон" који се данас налази у Националном музеју Цхао Сам Пхраyа.
Ват Фра Си Санфет (วัดพระศรีสรรเพชญ) је будистички храм из 15. стољећа с високим пранговима који је име добио по 16 м високој позлаћеној скулптури Буде
Палача Чандра Касем (พระราชวัง จันทร เกษม, "Палача сретног мјесеца") из 1577. године је изграђена за владавине краља Маха Тхаммарацха за његовог сина Наресуана Великог
Ват Чаи Ватханарам (วัดไชยวัฒนาราม, "Храм дуге и славне ере") је будистички храм који је изградио краљ Прасат Тхонг 1630. године. Он има средишњу платформу с по четири мања пранга, окружену с осам цхеди капела и зидом са 120 сједећих Буда, осликаних црном и златном бојом.
Ват Фра Рам (วัดพระราม, "Храм светог Рама", слика десно), основам 1369. године, обновљен је за краља Бороммакот од 1741.-42. год.
Ват Суван Дарарам (วัดสุวรรณดารารามราชวรวิหาร) је старији храм који је обновљен када је владао краљ Путтха Yотфа Цхулалоке (1782.-1809.).

Ват Фанан Чоенг
Ват Футаи Саван
Реконструкција Старе палаче у парку Муенг Боран ("Стари Тајланд")
Ват На Фра Мен
Ват Јаи Чаи Монгкон
Глава Буде зарасла у коријење испред Ват Махатхата
Лежећи Буда испред Ват Локаја Сутхарама
Ват Фу Кхао Тонг
Ват Ратчабурана
Палача Чандра Касем
Ват Чаи Ватханарам
Ват Суван Дарарам

Извори

↑ Дерицк Гарниер, Аyуттхаyа: Венице оф тхе Еаст, 2004., Ривер боокс. ИСБН 974-8225-60-7.
↑ Георге Моделски, Wорлд Цитиес: –3000 то 2000, Wасхингтон DC: ФАРОС 2003. ИСБН 978-0-9676230-1-6.
↑ Повијесни град Ајутаја на УНЕСЦО-вим страницама (en) Преузето 28. липња 2011.

Вањске везе

[1] Дерицк Гарниер, Аyуттхаyа: Венице оф тхе Еаст, 2004., Ривер боокс. ИСБН 974-8225-60-7.

[2] Георге Моделски, Wорлд Цитиес: –3000 то 2000, Wасхингтон DC: ФАРОС 2003. ИСБН 978-0-9676230-1-6.

[3] Повијесни град Ајутаја на УНЕСЦО-вим страницама (en) Преузето 28. липња 2011.

[1]

[2]

[3]