Berlinski U-voz

Berlinski U-voz (U-Bahn), osnovan je 1902. godine i danas ima 9 linija. U vlasništvu je Berlinskog saobraćajnog preduzeća (Berliner Verkehrsbetriebe (BVG)). To je brzi metro sistem, koji je pretežno pod zemljom, međutim neke linije saobraćaju i iznad zemlje ili se samo povremeno uzdignu.

Ova metro mreža je u određenoj meri indirekto povezana sa sistemom S-voza koji je takođe deo sistema Berlinskog saobraćajnog preduzeća (BSP) (BVG), namenjen javnom saobraćaju u Berlinu i u saveznoj državi Brandenburg. Pod javni saobraćaj potpadaju takođe i tramvaji, autobusi i feriboti; koji se mogu koristiti sa jedinstvenom kartom koja važi u nekoj od tri zone BSP.

Trenutne linije

Linija	Boja linije	od-do	Otvorena	Dužina	Broj stanica
U1	Svetlo-zelena	Ulandštrase ↔ Varšaojer Štrase (Varšavska ulica)	1902.	8,81 km	13
U2	Crvena	Pankov ↔ Ruleben	1902.	20,39 km	29
U3	Tamno zelena	Nolendorfplac ↔ Krume Lanke	1913.	12,10 km	15
U4	Žuta	Nolendorfplac ↔ Inzbruker Plac	1910.	2,86 km	5
U5	Braon	Aleksanderplac ↔ Hunov	1930.	18,35 km	20
U6	Ljubičasta	Alt-Tegel (Stari Tegel) ↔ Alt-Mariendorf (Stari Mariendorf)	1923.	19,88 km	29
U7	Svetlo-plava	Opština Špandau ↔ Rudov	1924.	31,76 km	40
U8	Tamno-plava	Vitenau ↔ Hermanštrase	1927.	18,04 km	24
U9	Narandžasta	Opština Šteglic ↔ Osloer Štrase (Oslovska ulica)	1961.	12,52 km	18

Frekfencija saobraćanja vozova varira od jednog na svaka tri minuta u špicu, radnim danima, do jednog na svakih deset minuta u popodnevnim satima i vikendom. Rad U-voza se obustavlja nakratko posle ponoći. Petkom i subotom i pre praznika, U-voz saobraća u intervalima na svakih 15 minuta tokom noći, osim linija U3 i U4 i određenih delova drugih linija.

Nova linija U55 (Lerter Banof (stanica Lerter) ↔ Brandenburška kapija) je trenutno pod izgradnjom i još ne saobraća.

U-voz se se sastoji od dve odvojene mreže: linija malog profila (Kleinprofil) i linija velikog profila (Großprofil). Maloprofilne linije U1 i U4 (najstarije linije) su su napravljene za vozove koje saobraćaju užim šinama (trošinski izloženi naponski sistem). Od dvadesetih godina dvadesetog veka pa sve do danas, sve nove linije su građene da izdrže šire i prostranije vozove (trošinski skriveni naponski sistem).

Istorija

Posle izgradnje Berlinskog zida, U-voz mreža je podeljena između Istočnog i Zapadnog Berlina. Kraj linije U1 u istočnom delu grada između Šlesise Tora i Varšavse ulica je zatvoren, dok je postojeća linija U2 podeljena na dva dela. Linije U6 i U8 su nastavile sa saobraćanjem i prolazile su kroz relativno mali deo teritorije Istočnog Berlina. Vozovi nisu stajali na stanicama u Istočnom Berlinu, koje su se popularno nazivale stanice duhova. Na ovim linija vozovi tu nisu stajali sve do 1972. kada je dozvoljeno spajanje dve linije S-voza na stanici Fridihštrase. Tu je napravljen i granični prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina.

Prateći pad Berlinskog zida 1989, nekoliko stanica je ponovo otvoreno u obliku graničnih prelaza. Sve stanice duhova su otvorene u julu 1990. Te linije, koje su bile fizički odvojene (trenutne U1 i U2 linije) su otvorene nešto kasnije.

Vozni park

Dugačka istorija U-voza i podela Berlina znači da je uvek bilo oskudnosti s upotrebljivim kompozicijama vozova. Postoje različiti modeli kompozicija za male i velike profile šina. Maloprofilne kompozicije imaju mogućnost saobraćanja i na šinama velikog profila, ali ne mogu saobraćati na svojim originalnim šinama tokom različitog energetskog napajanja.

Tokom devedesetih, neke kompozicije su prodate Severnoj Koreji, da bi se upotrebljavale u Pjongjanškom metrou.

Videti takođe

Lista berlinskih U-voz i S-voz stanica

Vanjske veze

Linije berlinskog U-voza

U1 | U2 | U3 | U4 | U5 | U6 | U7 | U8 | U9 | U10 | U55

U-vozovi u Nemačkoj
Berlin \| Frankfurt \| Hamburg \| Minhen

Napomena:
Članak je sa Vikipedije na engleskom jeziku preveo korisnik Pokrajac i zbog toga se u njemu mogu naći eventualne stilske i gramatičke greške.