For Whom the Bell Tolls

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Фор Wхом тхе Белл Толлс (разврставање).
Фор Wхом тхе Белл Толлс
Цовер то тхе фирст едитион
Корице првог издања
Аутор(и)Ернест Хемингwаy
Држава Сједињене Државе
Језикенглески
Жанр(ови)ратни роман
ИздавачЦхарлес Сцрибнер'с Сонс
Датум издања21. октобар 1940

Коме звоно звони (енгл. For Whom the Bell Tolls) је роман Ернеста Хемингwаyа, написан 1939. на Куби а објављен 1940., једно од његових најпопуларнијих дјела. То је повијесно - љубавни роман који говори о доживљајима америчког свеучилишног професора шпањолског језика Роберта Јордана, који судјелује у Шпањолском грађанском рату као добровољац против фашиста Францисца Франца, а на страни комуниста. Сам роман базира се на Хемингwаyевим искуствима у Шпањолској тијеком рата.

Наслов коме звоно звони и епиграф је заправо цитат из збирке пјесама Медитације XVII метафизичког пјесника Јохна Донна из Лондона који је живио у 16. стољећу.

У енглеском издању романа издавача Арроw Боокс из 2004. епиграф гласи овако (није грешка, већ језик 16. стољећа):

Но ман ис ан Иланд, интире оф ит селф; еверy ман ис а пееце оф тхе Цонтинент, а парт оф тхе маине; иф а Цлод бее wасхед аwаy бy тхе Сеа, Еуропе ис тхе лессе, ас wелл ас иф а Промонторие wере, ас wелл ас иф а Маннор оф тхy фриендс ор оф тхине оwне wере; анy меанс деатх диминисхес ме, бецаусе I ам инволвед ин Манкинде; Анд тхерефоре невер сенд то кноw фор wхом тхе белл толлс; Ит толлс фор тхее.

Роберт Јордан, протагонист романа, је млади амерички професор који гаји дубоку љубав према Шпањолској. Због својих политичких ставова прикључује се републиканцима (комунисти). Иако на почетку свесрдно подржава њихову идеологију, губи своје комунистичке идеале тијеком рата гдје има прилике свједочити страшним злочинима на објема супротстављеним странама. На почетку је он изгубљени човјек, без икакве наде, жеље за животом, сврхе, али када упознаје Мариу, с којом започиње кратку али интензивну везу, почиње страховати за своју судбину. Но, успијева се одупријети својим страховима и извршава своју мисију - рушење моста.

Марíа је млада дјевојка која је проживјела страхоте у рукама фашиста (узастопна силовања, мучења и понижења). Она је рањива, пуна страха, крхка, али кроз везу с Јорданом успијева задобити самопоуздање.

Пабло је вођа герилске скупине у коју долази Јордан, уништен човјек, остарио, пун страха за свој живот, пијаница, али ипак опасан и поносан. Но, ипак није у потпуности негативан лик, његова храброст и ауторитет на крају ипак долазе до изражаја.

Пилар је Паблова љубавница, врло снажна и ауторитативна жена. Убрзо након Јордановог доласка преузима контролу над групом.

Анселмо је стари герилски ратник који је врло одан, моралан и пун суосјећања. Он представља лојалистичке идеале које Пабло и Јордан често занемарују.

Ел Сордо је вођа сусједне герилске групе, стар и полуглух, али одан и храбар.

Остали чланови Паблове герилске групе: Рафаел, Агустин, Фернандо, Еладио, Андрéс, Примитиво, Јоаqуин.

Кратак садржај

[уреди | уреди извор]

Роберт Јордан је амерички професор чија мисија је да дигне у зрак мост у близини шпањолске покрајине Сеговие, због републиканске офензиве у том подручју. Проблем је у томе што напад на мост мора бити точно темпиран у складу с офензивом. Кроз причу, пратимо Јордана док се пробија ноћу кроз непријатељске линије у пратњи Анселма да би дошао до герилске групе у планинама Сеговие. Ту упознаје Мариу и заљубљује се на први поглед, а и она у њега. Но, та растућа љубав га ослабљује као војника, јер сада има због чега живјети, за разлику од прије, те почиње страховати за своју будућност. Но, снагом воље успијева потиснути своје страхове. Тијеком идућих дана, почиње детаљно планирати експлозију моста. Све више долази до изражаја сукоб Роберта Јордана и Пабла око моста и самог водства групе, који задње вечери бјежи са дијелом динамита и техником за активирање експлозива, те скоро упропаштава цијелу мисију. Пабло се ипак сутра ујутро враћа с појачањем, тако повећавајући њихову шансу за успјехом, али жице и кутију за експлозив је бацио у ријеку па им тако остаје само динамит, који морају активирати ручном бомбом, на пуно тежи и опаснији начин. Јордан успијева уништити мост, али Анселмо и још неколико људи из групе умире у акцији, а Јордан је рањен, сломљена му је нога. Како зна да не може бјежати у таквом стању, говори осталима да оду без њега. Умјесто самоубојства он бира помоћи осталима, желећи успорити фашисте убојством њихова часника, у чему и успијева. Роман завршава у тренутку кад се часник успиње уз брдо, а Јордан га је нациљао.

Теме романа

[уреди | уреди извор]

Главна тема је смрт, она повезује све ликове, јер су сви на неки начин искусили смрт у рату, било да се ради о убијеним родитељима (Мариа и Јоаqуин), убојствима од властите руке (Пабло и Роберт) или страху за властити живот који већина ликова проживљава у одређеној мјери. Самоубојство или борба до смрти једине су прихватљиве опције у случају пораза, нема излаза. Сва та убијања, мучења, силовања представљају ратну збиљу која ствара у читатељу доживљај тјескобе, трагедије и бесмислености рата. Рат је такођер једна важна тема, блиско везана уз смрт. Нема поларизације добри-зли, и комунисти и фашисти на крају чине исте злочине, а и с обје стране има добрих и лоших људи, о томе Јордан много размишља и расправља с Анселмом. Ту је и љубав као паралелна прича ратним збивањима, о краткотрајној али интензивној вези Роберта и Марие. Но, унаточ свим својим напорима, Роберт Јордан и Мариа не могу се одупријети судбини, несретно се раздвајају на крају романа.

Екранизација

[уреди | уреди извор]

1943. снимљен је према роману снимљен истоимени филм са Гарyјем Цоопером и Ингрид Бергман у главим улогама. Освојио је Осцара за најбољу споредну женску улогу и 2 Златна Глобуса за најбољег споредног глумца и глумицу.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ернест Хемингwаy: Фор Wхом тхе Белл Толлс, Арроw Боокс 2004, ИСБН 978-0-09-990860-9

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]