Форли
Форлì
Цомуне ди Форлì | |
---|---|
Пиазза Саффи | |
Координате: 44°14′Н 12°3′Е / 44.233°Н 12.050°Е | |
Држава | Италија |
Регија | Емилиа-Ромагна |
Провинција | Форлì-Цесена (ПН) |
Фразиони | Багноло, Барисано, Бранзолино, Буссеццхио, Ца' Осси, Царпена, Царпинелло, Цасемурате, Цасерма, Цастиглионе, Цава, Цоллина, Цориано, Дураззанино, Форнò, Форниоло, Грисигнано, Ладино, Маглиано, Малмиссоле, Масса, Оспедалетто, Пара, Песцацциа, Петригноне, Пианта, Пиеве Ацqуедотто, Пиевеqуинта, Поггио, Понте Вицо, Qуаттро, Равалдино ин Монте, Ромити, Ронцаделло, Ронцо, Ротта, Ровере, Сан Гиоргио, Сан Лорензо ин Ноцето, Сан Мартино ин Страда, Сан Мартино ин Виллафранца, Сан Томé, Сан Варано, Веццхиаззано, Виллафранца, Виллаграппа, Вилланова, Вилла Ровере, Вилла Селва |
Власт | |
- Градоначелник | Гиан Луца Заттини |
Површина | |
- Укупна | 228 км² |
Висина | 34 м |
Становништво (31. децембар 2009.) | |
- Град | 116.864[1] |
- Густоћа | 512.6 ст/км² |
Поштански број | 47121-47122 |
Позивни број | 0543 |
Службене странице www.цомуне.форли.фц | |
Карта | |
Форлì (латински: Форум Ливии) је град и опћина (комуна) у сјеверноталијанској регији Емилији-Ромагни, административно средиште провинције Форлì-Цесене. Град лежи на античкој цести Виа Емилиа, а његова околица је богат пољопривредни крај.[2] Форли је родни град хисторичара и археолога Флавија Бионда (1392–1463), физичара Геронима Мерцуриалија (1530–1606) и анатома Гиованнија Моргагнија (1682–1771), оснивача урологије.
Географија
[уреди | уреди извор]Форлì лежи на 34 метра надморске висине, на југоисточном ободу Падске низине, на десној обали ријеке Монтоне. Око 12 км јужније уздижу се први обронци Апенина (Цастроцаро Терме), а 28 км југоисточно Јадранско море (Цервиа), тако да има медитеранску климу. Форлì је од Рима удаљен 350 км, од регионалног средишта Болоње 70 км у правцу југоистока, од Риминија 50.7 км, а од Равенне 30 км.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Антика
[уреди | уреди извор]Крај око Форлија је људско станиште још од палеолита, на налазишту Ца' Белведере на брду Поггиолу пронађено је камено оруђе старо 800.000 година. За Етрушћана то је био крај познат као Фицлине (Фиглине), земља грнчара. Керамика из тог времена задржала је славу све до 16. вијека. Данашњи Форли као Форум Ливии основали су Римљани, након што су покорили посљедња галска племена у том крају. Још и данас се воде полемике међу хисторичарима кад је стварно основан Форли, по једнима то је било негдје око 188. пне. за вријеме конзула Гаја Ливија Салинатора, док је по другима то ипак било касније, за вријеме Гаја Јулија Цезара.[3] У сваком случају, град се развио након што је изграђена славна Виа Емилиа. За вријеме римског грађанског рата између Гаја Марија и Суле 88. пне., Форум Ливии је разорен, а обновио га је претор Ливиус Цлодиус.[4]
Средњи вијек
[уреди | уреди извор]Након пропасти Западног Римског царства, Форли је био дио Одоакаровог краљевства. а касније остроготског краљевства. Од 6. вијека до 751. године, Форлì је био дио бизантског Равенског егзархата. У то вријеме град је вишекратно падао у руке Лангобарда (665, 728. и 742). На крају је 757. постао дио Папинске Државе, као дио донације Пипина Малог.[4] Од 9. вијека Форлијом владају локални бискупи, тако да се временом развио у слободну градску комуну, типичну за Италију тога времена. Комуна Форли постала је република 889. када су градом владали гибелини. Форли се 1241. приклонио светоримском цару Фридрику II у борби против папе Гргура IX.[3] Они су му помогли да заузне сусједну ривалску Фаензу и за захвалу добили су право да ставе на градски грб хохенстауфенофског царског орла.[3]
Након пада Хохенстауфена 1257. године, власт у Форлију преузео је бивши царски намјесник Гуидо да Монтефелтро који је у Форлì примио све гибелинске избјеглице, будући да је остао посљедње гибелинско упориште у Италији у 13. вијеку. Монтефелтро је постао познат као тзв. вођа народа (цапитано дел пополо) и успио водити више успјешних битака против удружених гвелско-папинских снага, укључујући битку код Понте ди Сан Процула 15. јуна 1275.[5] и битку код Цивителла ди Ромагне 14. новембра 1276. и у мају 1282. године. Слиједеће године гвелско-папинске снаге опколиле су Форли и градски сенат био је присиљен прихватити папин ултиматум те протјерати Гуида да Монтефелтра. Власт су ипак радије препустили локалном кондотјеру Симонеу Местагуерру него изравном папином намјеснику. Од тад су папе формално владале Форлијем, уз помоћ локалних кондотјера и намјесника.
Нови вијек
[уреди | уреди извор]За вријеме ренесансе Форлијем је завладала породица Орделаффи који су се успјели одхрвати амбицијама папа да поновно завладају градом. Најпознатији Орделаффи био је Пино III Орделаффи, владавши Форлијем између 1466 и 1480. године. Пино је био немилосрдни владар који је изградио нове градске зидине, пуно грађевина и био покровитељ умјетности. Умро је са 40 година (сумњало се да је отрован). У том тренутку су Орделаффи били међусобно сукобљени, тако да су све више слабили. На крају је папа Сиксто IV поновно завладао Форлијем и дао га свом нећаку Героламу Риарију на управљање.
Форлì су 1488. заузели милански Висцонтији и владали њиме све до 1499. када је владар постао Цесаре Боргиа, син папе Александра VI. Након његове смрти 1507. Форли је поновно пао под папинску власт и остао под њом све до модерних времена, осим једног краћег раздобља између 1503. и 1504. када су градом поновно завладали Орделаффији.[3] У јуну 1796. године, за вријеме Француске револуције, јакобинске снаге заузеле су Форли и сам Наполеон дошао је у град 4. фебруара 1797. регрутирати људе за своју талијанску армију.[3] Од 1860. Форли је дио новоосноване Краљевине Италије.
Модерно доба
[уреди | уреди извор]Првих година након Првог свјетског рата 1920, у Форлију је своју политичку каријеру започео Бенито Муссолини који је касније постао диктатор Италије.
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Форлì је атрактиван талијански град, препун хисторијских грађевина, али је мало знан и слабо посјећен јер се налази у близини пуно познатијих и развиканијих градова које туристи радије посјећују (Равенна, Римини, Бологна, Феррара). У самом срцу града налази се Пиазза Саффи са спомеником Аурелиу Саффију, политичару из времена покрета за уједињење Италије (Рисоргименто). На Пиазза Саффији налази се и најпознатији сакрални објект Форлија романички самостан Сан Мерцуриале (Сан Мерцуриале је био бискуп Форлија у 5. вијеку), изграђен од 1178 до 1180. године. У самостанској цркви налази се гробница Барбаре Манфреди, рад ренесансног кипара Францесца ди Симоне Ферруцција (1437–1493). Други значајни вјерски објект је доминикански самостан Сан Гиацомо Апостоло деи Доменицани из 13. вијека на јужној периферији града. Од свјетовних грађевина знане су Палаззо Херцолани, готичка Палаззо дел Подестà из 1460. и хисторицистичка Палаззо делле Посте из 19. вијека на Пиазза Саффији.
Привреда
[уреди | уреди извор]Форлì је сједиште богатог пољопривредног краја с добро развијеном металном (кућански апарати) и текстилном индустријом (свила, вискоза, одјећа).
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Статистицхе демографицхе ИСТАТ, Цомуне: Форли 31 Дицембре 2009”. Архивирано из оригинала на датум 2016-04-15. Приступљено 2011-04-01.
- ↑ „Форлì (ФЦ) - Емилиа Ромагна, Италy”. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-03. Приступљено 26. 2. 2010.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Форлì анд итс хисторицал бацкгроунд (приступљено 31. 3. 2011.
- ↑ 4,0 4,1 Форлì, Неw Адвент (приступљено 26. фебруара 2010.
- ↑ „Wарфаре бетwеен Бологна анд Фаенза (1275), приступљено 31. марта 2010.”. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-05. Приступљено 2011-04-01.