Француска Гијана
| |||
| Девисе натионале: Либертé, Éгалитé, Фратернитé | |||
| Службени језик | француски | ||
| Префектура | Цаyенне | ||
| Подпрефектура | Саинт-Лаурент-ду-Марони | ||
| Број округа | 2 | ||
| Број кантона | 19 | ||
| Број опћина | 22 | ||
| Предсједник регионалног вијећа | Антоине Карам | ||
| Предсједник генералног вијећа | Пиерре Дéсерт | ||
| Површина - Укупно - % вода |
86 504 км² ??? | ||
| Становништво - Укупно (1999) - Густоћа становништва |
| ||
| Валута | Еуро | ||
| Временска зона | УТЦ -3 | ||
| Интернет домена | .гф | ||
| Позивни број | 594 | ||
Француска Гвајана је прекоморски департман Француске. Са површином од 86 504 км² то је највећи француски департман. То је једини француски, а уједно и једини териториј Еуропске Уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи дио територија Француске Гвајане. Службено име Француске Гвајане (у француским и еуропским круговима) је Гвајана (Гуyане).Придјев "француска" се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данашња Кооперативна Република Гвајана), Низоземска Гвајана (данашњи Суринам) и Француска Гвајана.
Повијест
[уреди | уреди извор]
Французи су се први пут населили на оток 1604. На Француској Гвајани се налазила славна кажњеничка колонија Ђавољи оток (Îле ду Диабле) која је 1946 затворена. Затвореници су већином касније депортирани натраг у Француску, али један дио њих је одлучио и остати. Славни затвореник на отоку је био и Лептир "Папиллон" по чијем животу је снимљен и истоимени филм из 1973 са Стеве МцQуееном и Дустин Хоффманом у главним улогама.
Администрација
[уреди | уреди извор]Гвајана је самостална административна регија и прекоморски департман Француске (ДОМ-дéпартемент д'оутре-мер), са сједиштем у Цаyеннеу. Заједно са Гвадалупом и Мартиником који се налазе у малим Антилима Америци чини Француске Департмане Америке (дéпартементс франçаис д'Амéриqуе-ДФА). Гвајана је једна од седам ултрапериферних регија Еуропске Уније.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Француска Гвајана се састоји од три географске регије: Обалног појаса, гдје живи већина становништва, прашуме и Тумац-Хумац планина које се налазе близу бразилске границе. Највећи врх Гвајане је Беллевуе де л'Инини (851 м), друга важнија брда су: Монт Мацхалоу (782 м), Пиц Цоудреау (711 м) и Монт Ст Марцел (635 м), Монт Фавард (200 м) и Монтаре ду Махурy (156 м). Барраге де Петит-Саут је умјетно језеро на сјеверу департмана које је ископано ради хидроенергије. Важнији отоци су Îлес ду Салут међу којима је Îле Роyале, Îле Саинт-Јосепх и Îле ду Диабле (Ђавољи оток).
Градови
[уреди | уреди извор]
- Цаyенне : Цитéс де Цаyенне
- Коуроу : Цитéс де Коуроу
- Ремире-Монтјолy : Цитéс де Ремире-Монтјолy
- Синнамарy
- Саинт-Лаурент-ду-Марони
- Матоурy : Цитéс де Матоурy
- Мана
- Роура
- Монтсиннéрy
Господарство
[уреди | уреди извор]Гвајана је овисна о Француској у већини господарских питања. Главне приходи су од рибарења, рударења (злато и боксит) и дрвне индустрије. Значајан дио прихода (око 25% БДП-а департмана) долази од свемирског центра у Коуроуу (Центре Спатиал Гуyанаис) у којем је запошљено око 1700 људи, одакле Еуропска Свемирска Агенција лансира своје мисије. Незапосленост је велики проблем (око 20%-30%).
Демографија
[уреди | уреди извор]Становништво Француске Гвајане које већином живи на обали је врло различите етничке структуре. Креолци (црнци и мулати) су највећа етничка група од око 30%-50%. 10% чине еуропљани, већином Французи. Око 8% чине Бразилци, Суринамци 4% и Гвајанци 2.5%. Главне Азијске заједнице су Хмонг из Лаоса (око 1.5%) и Кинези из Хонг Конга (око 3.2%) Такођер постоје велике етничке заједнице са разних карипских отока, већином са Хаитија. Већина становништва је католичке вјероисповјести. Више од 5 000 држављана Француске Гвајане говори неким од индијанских језика као материнским. Најраспрострањенији су језици из обитељи цариб (мање од 3 000), араwак (пар стотина) и из обитељи тупи-гуарани језици wаyампи (мање од 1 200) и емериллон (400).
.svg)
