Горњи Вакуф-Ускопље
| ||
[[Датотека:{{{карта}}}|163пx]] | ||
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине | |
Кантон/жупанија | Средњобосански | |
Сједиште | Горњи Вакуф-Ускопље | |
Начелник | Сеад Чаушевић | |
Површина | 402,7 км² | |
Становништво - Укупно - Густоћа |
25.181 (1991) /км² |
Горњи Вакуф-Ускопље (до 2001. Горњи Вакуф), град и сједиште истоимене опћине у Босни и Херцеговини. Назив је компромис којег су међународне власти 2001. наметнуле локалним Бошњацима који су инзистирали на дотадашњем називу Горњи Вакуф, те Хрватима који су инзистирали на ратном називу Ускопље за дијелове опћине под хрватском контролом. Назив је наметнут с циљем убрзавања процеса реинтеграције хрватских подручја пријератне опћине, која су током рата у БиХ била изван уставног поретка Републике БиХ односно дио самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босне, која је Вашингтонским споразумом 1994. формално, али не и стварно угашена.
Географија
[уреди | уреди извор]Горњи Вакуф је смјештен у горњем току ријеке Врбас у 27 км дугој и 2 км широкој Скопаљској долини. Окружен је планинама Враницом с источне и Радушом са западне стране. Лежи на четири ријеке: Врбасу, Бистричкој ријеци, Трновачи и Крушћици. Надморска висина опћине је од 670 до 2112 м.
Клима је због веће надморске висине (за око 100 м), близине великих планинских масива Вранице и Радуше, а тиме и већег провјетравања оштрија у односу на умјерену континенталну климу на подручју низводно уз Врбас. Љетне температуре су у просјеку нешто ниже, љетне ноћи свјежије и без већих амплитуда што погодује повртларским културама.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године на простору данашње опћине Горњи Вакуф - Ускопље је живјело 25.181 становника, од тога 14.063 Муслимана, 10.706 Хрвата, 110 Срба, 158 Југославена и 154 осталих.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Батуша, Билило, Бистрица, Бојска, Бољковац, Борова Раван, Црквице (Пидре), Цврче, Доброшин, Доња Ричица, Дражев Дол, Дражев Долац, Дуратбеговић Долац, Душа, Гај, Галичица, Горња Махала, Горња Ричица, Горњи Мрачај, Грница, Храсница, Хумац, Јагњид, Јелаче, Јелићи, Козице, Крупа, Куте, Лужани, Мачковац, Мошћани, Мрачај, Осојница, Осредак, Пајић Поље (Павић Поље), Палоч, Пидриш, Плоча, Подграђе, Потрлица, Придворци, Привор, Роснице, Росуље, Сеферовићи, Селиште, Сеоци, Смрчевице, Свилићи (Филани), Трновача, Узричје, Вагањац, Валице, Вилић Поље, Вољевац, Вољице, Врсе, Застиње и Ждримци.
Управа
[уреди | уреди извор]На опћинским изборима 2004. забиљежени су сљедећи резултати за Опћинско вијеће Горњи Вакуф - Ускопље, које броји 23 мандата: СДА 9 мандата, ХДЗ 8 мандата, СБИХ 4 мандата, БПС 1 мандат и СДП 1 мандат.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Претхисторијско доба
[уреди | уреди извор]Крај око Горњег Вакуфа, као уосталом и сва Скопљанска жупа, је био одувијек добро настањен. Плодност земље, богатство шумом и дивљачи по околним брдима, као и повољни увјети за рударство учинили су овај крај привлачним за људска насеља. Већ прије наше ере, с обје стране горњег тока Врбаса се настањују Илири који остављају име селу Батуши недалеко од Горњег Вакуфа.
Римско доба
[уреди | уреди извор]Археолошким истраживањима је установљено да су око Горњег Вакуфа трагови античког живота и остаци зграда тако густи да се може помишљати на већи број мањих насеобина са већим центром. Вијести античких писаца о добијању злата у провинцији Далмацији су се првенствено односиле на област средњобосанског рудогорја и у њој поготово на планину Враницу и њено подножје око Горњег Вакуфа. Можда је и то један од разлога зашто су Римљани смјестили чувену постају Ад Матрицем на мјесту данашњег Горњег Вакуфа, куда је пролазила цеста Салона-Сирмиум.
Средњи вијек
[уреди | уреди извор]Овај крај, односно шире узевши жупа Ускопљеу Љетопису Попа Дукљанина, у дијелу у којем се описује регнум склаворум (Склавинија), који је настао почетком XI стољећа, налази се први хисторијски спомен Ускопља (Усцопле). Наводи се како је хрватски краљ Михајло Крешимир II. опустошио жупе Ускопље, Луку и Плеву. Босански бан видјевши да се не може с њим борити, побјегне угарском краљу. Како наводи љетописац, Крешимир заузима цијелу Босну и владаше њоме. Овог Крешимира идентифицирају са хрватским краљем Михајлом Крешимиром II (949.-око 969.).У повељи Беле IV (20. српањ 1244.) спомен ове жупе је у вези бискупског посједа ,,ин супа Wзцопле’’ код цркве св. Ивана која се према наводу бискупа Деливића налазила у непосредној близини данасњег Горњег Вакуфа - Ускопља (село Доброшин). Мјесто и улога овог краја огледа се и у заступљености средњовјековних утврда.
Османски период
[уреди | уреди извор]Горњи Вакуф као градско насеље настао је крајем XVI вијека. Сам назив града упућује на то да је његов оснутак повезан са институцијом Вакуфа.
За постанак Горњег Вакуфа важи аналогна ситуација као и са Доњим Вакуфом, Кулен-Вакуфом, Варцар-Вакуфом, Скендер-Вакуфом, Скуцаним Вакуфом (Сански Мост). Све ове вароши свој постанак имају захвалити Акту о увакфљењу којим се заснивала варош, и то обично прво изградњом џамије на тргу, а онда изградњом пратећих објеката.
Постанак Горњег Вакуфа је у најужој вези са вакуфом Мехмед-бега Сточанина, а то значи да је његова џамија била од фундаменталног значаја за оснутак града. Према расположивим подацима (натписна плоча о изградњи џамије) Мехмед-бег је своју џамију завршио 1001. хиџретске године што одговара 1592 или 1593 години. Није познато како је у почетку изгледала џамија. Судећи по расположивим подацима (каменитој мунари, натписној плочи и др.) претпоставља се да се радило о монументалном здању. Џамија је више пута страдавала, а 1969 године на истом мјесту започела је изградња модерне џамије.
Знаменити људи
[уреди | уреди извор]- фра Анђео Звиздовић
- Иван Бандулавић
- Нихад Алибеговић
- Марко Бандулавић
- Мехмед-бег Сточанин
- фра Стјепан Златарић
- Пјесник Ћамилија
- Хаџи Мустафа Бошњак Мухлиси
- Ахмед еф. Бурек
- Стјепан Џалто
- Бранко Микулић
- Јосип Млакић
- Иван Ђикић
- Иван Црнов
- Анте Шкегро
- Матеј Делач
Образовање
[уреди | уреди извор]На подручју опћине Горњи Вакуф - Ускопље дјелују 4 основне школе и двије средње школе. Од тога 3 основне и једна средња према плану и програму бошњачког језика те једна основна и средња према хрватскоме наставном плану и програму.
Култура
[уреди | уреди извор]На подручју опћине дјелују различита културно умјетничка друштва.
Хрватска узданица Ускопље
[уреди | уреди извор]Хрватска узданица Ускопље је удруга грађана основана 11. вељаче 1995. године ради "чувања, промицања и ширења хрватске културе и духовности ускопаљског краја и уопће одгојно-образовног рада, помоћи надареним и сиромашним ђацима и студентима и њихова стипендирања, културно-умјетничког рада" итд.. Иако је поље рада Хрватске узданице изнимно широко, она је у ових 11 година свога постојања постала препознатљива прије свега по својој издавачкој дјелатности. До сада су у издању Хрватске узданице објављени сљедећи наслови:
- Анте Шкегро: Ускопље I. Ускопље на Врбасу од праповијести до краја аустро-угарске управе, (монографија) 1996.
- Невенка Будимир - Нада Плејић- Јосип Колак: Просинац поздравља Ускопље, (пјесме), 1997.
- Јосип Млакић: Пужева кућица, (кратке приче), 1997.
- Анте Шарић: Тко је кршћанин, (чланци), 1999.
- Милан Бешлић: Бугојно и околина, 1999.
- Петнаесторица, Зборник књижевних радова аутора рођених у Скопаљској долини, 2000.
- Стјепан Џалто: Спаљено огњиште (кратке приче), 2000.
- Анте Шкегро и др.: Ружа на вјетру, Жупа св Мале Терезије од Дјетета Исуса у Бистрици на горњем Врбасу (монографија), 2003.
- Хрвати Ускопља - околности и перспективе (Зборник радова с истоименог Округлог стола)
- Јања Микулић: Магдалена поправља свијет (приче за дјецу), 2005.
- Јања Микулић: Ана Трепавичарка (приче за дјецу и младеж), 2005.
- Иво Зеко: Миш и слон (басне), 2006.
- Јања Микулић: Поздрави све (пјесме), 2006.
- Иво Зеко: Басне ускопаљских шума, 2010.
Поред тога Хрватска узданица прва је објавила серију разгледница постратног Ускопља. За књигу су везане и бројне друге акције Хрватске узданице. Тако Узданица од школске године 1997./98. до данас свим одличним ученицима петог до осмог разреда основне школе, те одличним ученицима у свим разредима средње школе поклања књигу, а бројне књиге даровала је и за жупну књижницу у Бистрици, те књижницама у основној и средњој школи у Ускопљу. Још 1999. године Хрватска узданица покренула је иницијативу за оснутак Градске књижнице, но, та иницијатива није наишла на позитиван одјек тадашњих опћинских структура власти у Ускопљу. Хрватска узданица је организирала бројна представљања књига, низ трибина, те округле столове од којих су неки били веома успјешни. Од 2000. године традиционално се у липњу одржава Фестивал Ускопаљске кријеснице којега такођер организира Хрватска узданица. Наравно, попис акција које је у 11 година свога постојања покренула Хрватска узданица тиме не завршава. Свакако је потребно споемнути и њену дјелатност на хуманитарном пољу (акција Ускрс и сиромашнима, те бројне појединачне акције помоћи), изградња и уређење крижнога пута према Бошњакову гробљу, иницијатива за очување Радио постаје Ускопље, иницијатива за заштиту Црквина, иницијатива за оснутак студентске удруге.....
Удруга грађана Омладински Центар
[уреди | уреди извор]"Омладински Центар" је вишенамјенски информативно-комуникацијски и услужни центар локалне заједнице. У одговарајућем простору пружа информатичку, техничку, организацијску и јавну коминикацијску основу које ће економски оправдано функционирати у служи појединачних, скупних, локалних и друштвених захтијева. Омладински центар пружа различите услуге грађанима, те поступно формира одређене, додатне, специфичне услуге према потребама корисника заједнице у којој дјелује.
Мисија Омладински центар Горњи Вакуф - Ускопље осигурава техничка и организацијска средства за локално становништво, како би омогућио кориштење свих предности које пружају Информацијске технологије и основне уредске услуге у циљу едукације и економског просперитета свих грађана.
Услуге - Едукација у области информатике - Учење страних језика - Приступ Интернету за све у локалној заједници - Кориштење игара на рачуналима за све узрасте - Књижница - Услуге Цаффеа - Уредске услуге - Информативни центар локалне заједнице - Ресурсни центар за друге НГО - Семинари и тренинзи
ХКД Напредак - Ускопље
[уреди | уреди извор]1906. године у Ускопљу је основана подружница хрватског потпорног друштва Напредак. Ова подружница је с већим или мањим успјехом дјеловала 43 године, све до 1. травња 1949. године, када је ликвидациона комисија (Иво Сунарић, Јуре Бегић и Алојз Бенац) констатирала да своје дјеловање обустављају сви органи и установе ХКД Напредак, а међу њима, дакако, и ускопаљска подружница. Рад подружнице ХКД Напредак у Ускопљу обновљен је 30.12.1990. године. За првог предсједника обновљене ускопаљске подружнице изабран је Никола Милић, а за допредсједника Раде Квесић. Звонимир Фонтана изабран је за тајника, Лудмила Ковачевић за ризничарку, док су одборници постали Иван Башић, Иван Шарић, Иван Краљевић, Јања Барњак и Давид Перић. Данас се ХКД Напредак подружница Ускопље бави његовањем културе и традиције ускопаљских Хрвата. Тренутно ускопаљски Напредак покушава покренути народну књижницу.
КУД Халил Мршић
[уреди | уреди извор]Истраживање, његовање и јавно приказивање културног насљеђа Муслимана-Бошњака, у Горњем Вакуфу-Ускопљу има традицију дугу 50-так година. У почетку су то биле групе и секције које су дјеловале у оквиру господарских организација и школа. Прво самостално културно-умјетничко друштво у Горњем Вакуфу-Ускопљу основано је 1988. године под именом "Младост", које је успјешно радило до почетка рата 1992. године. Престанком рата у Горњем Вакуфу-Ускопљу, у сијечњу 1995. године поново се активира културно-умјетничко друштво, које добија име по некадашњем члану који је погинуо у рату - Халилу Мршићу.
Ускопаљске јесени
[уреди | уреди извор]Традиционалну културну манифестацију Ускопаљске јесени, организира Хрватско културно друштво Напредак, подружница Ускопље а на њој судјелује око 30 културно умјетничких друштава из БиХ, Хрватске и Црне Горе.
Додатни садржаји осим културно умјетничких друштава која изводе забавни програм, назочно је и Хрватско народно казалиште из Мостара, те академски сликари који раде постав ликовних радова насталих на међународним ликовним колонијама. Тијеком манифестације се одржавају културне вечери на којима се представљају књижевни и знанствени радови. Ускопаљске јесени су прерасле у једну од највећих манифестација босанскохерцеговачких Хрвата.
Туризам
[уреди | уреди извор]Због свог земљописног положаја и климатских карактеристика Ускопље је изузетно повољно за развој туризма. Планине Враница и Радуша одувијек су привлачиле планинаре не само из ових крајева, него и из читаве бивше Југославије.
Идеалне су могућности за лов и риболов. Многобројна језера и ријеке: Ждримачка језера у чијој се близини налази истоимени слап, Бистричка рика (познато рибогојилиште), планине Враница и Радуша, Радовина, (“планинарски рај”), те изворишта све четири ускопаљске ријеке. Због ратних дјеловања нека од ових излетишта су опустошена или минирана. Ријека Грнишњак се улијева у ријеку Врбас у насељу Пајић Поље.[1]
У долини Бистричке рике планира се изградња туристичког насеља (гдје је био Титов ловачки дом). Између насеља Мачкаре и насеља Валице планирана је градња шпортско – рекреативног центра "Десна".[1]
Девет километара од магистралне цесте M-16.2 Ускопље - Прозор-Рама налази се ски центар Радуша. Скијалиште има капацитет од 3.000 скијаша, а посједује двосјед жичару (1900 м) и двије вучнице Катуни (900 м) и Гаре (600 м), те бабy ски лифт Ски школа (400 м). При скијалишту се налази мотел са 50 лежајева.
Национални споменици
[уреди | уреди извор]Спорт
[уреди | уреди извор]Иако је Горњи Вакуф-Ускопље мали град,с обзиром на број становника можемо рећи да је дао одређени број квалитетних спорташа: ногометаша, рукометаша, караташа и кошаркаша. У граду егзистира ХНК Слога који се у бившој Југославији натјецао у I и II републичкој лиги. Други клуб по популарности је РК "Слога", који се натјецао у II па у I републичкој лиги, група "Југ". Кошаркашки клуб је имао мушку и женску екипу које су се натјецале у зонским лигама БиХ. Најмасовнији је био Карате клуб "Слога" као и Удруга спортских риболоваца "Врбас". Од објеката у граду је постоји ногометни стадион "Кошуте" за преко 3000 гледатеља, при основној школи спортска дворана за кошарку и остале спортове а уз средњу школу стадион за рукомет за 2000 гледатеља.