Коан

Кинеско слово за ништа, не-ствар. Јавља се у славном коану Џаоџоуов пас.

Кôан (јапански, кинески: гонг-ан, кунг-ан) у зен будизму представља загонетку или парадокс, којим се жели показати неадекватност логичког мишљења. Такође означава неку згоду зен учитеља, разговор учитеља и монаха или изјаву или питање које поставља учитељ.

У неким случајевима, да би подстакли пробуђење, односно прелаз на друкчију духовну раван постојања, мајстори зена својим ученицима дају умне загонетке богате логичким апсурдима, коане, који у једном тренутку решавања доводе до духовног скока, када ученик спозна стање будности (или сатори).

Коан је начин дијалога измеду учитеља и ученика, који треба да открије Будин ум тако што поставља питање које је апсурдно за обичан ум. Ова метода представља карактеристичну праксу зена и састоји се од довођења човјека у недоумицу из које се мора покушати извући не путем логике, већ ума вишег реда.

Познати примери коана су: „Какав је звук пљеска једне руке?" или „Какво је било твоје лице пре твог рођења?".

Етимологија

На јапанском, коан дословно значи "јавни документ" (ко дословно значи јавни, а ан је документ). Израз је дошао у моду крајем Т'анг династије.

Историја

Претеча коана

Према предању, након великог раскола у кинеском чан будизму у 7. веку, пети патријарх Хунг-џен објавио је да ће наследник бити онај који напише најлепши коан (или песму) који сажима чан учење. Шен-хсију је тада написао песму која гласи:

Тело је налик бодхи дрвету,

А дух сјајном огледалу;

Брижљиво их чистимо сваког часа

Да по њима не падне прашина.

Да би побио ту идеју, Хуј-ненг је написао следећу песму:

Првобитно није постојало бодхи дрво

Ни ма какво огледало;

Пошто првобитно ништа није постојало,

На шта може пасти прашина?

Шен-хсијуова песма наглашавала је универзалну свест (види школа свести), док је Хуј-ненгова наглашавала празнину (види школа празнине). Вели се да је стари патријарх Хунг-џен одобрио Хуј-ненгове стихове и именовао га својим наследником.

Настанак коана

Из анегдота у којима се живописно описује учење чан учитеља у животним ситуацијама настаће временом кунг-ан (коан), којим су се служили учитељи из Сунг-династије и њихови јапански наследници да би подучили своје ученике. Коански метод изучавања зена јавио се у Кини, током 12. века, са Сунг учитељима. Но систематизација коана обављена је у Јапану у 13. веку, убрзо по увођењу зена. У почетку су коани сврставани у три категорије: интуитивне (рицхи), акционе (кикwан) и коначне (којо).

Еисаи (12. век) је учио да је практиковање медитације на коан најбољи метод достизања пробуђења, уз игнорисање „речи и слова“ будистичког учења и ритуала. Тако ће коан, заједно са зазеном и санзеном, постати основна наставна метода у зену.

Примјери

Што је Буда?

Претрагом зен књижевности добивамо збирку најчуднијих одговора зен учитеља гледе једноставног питања "тко или што је Буддха". Неки од одговора су потпуно неважни и врло неодговарајући према уобичајеним мјерилима. Други, чини се, збијају шалу с питањем или самим питаоцем. Један од разлога је да на тај начин желе ослободити ум од свих збрка и привјесака као што су ријечи, идеје, жеље, итд. Неки од одговора су сљедећи:

• "Онај који је израђен од глине и украшен златом."
• "Чак ни најбољи умјетник не може га насликали."
• "Онај који је затворен у Буддхиној дворани."
• "Ум није Буддха."
• "Твоје име је Yцехо."
• "Сасушено стругало блата с ципела."
• "Погледај како се источне планине крећу преко валова."
• "Бамбусов гај у подножју брда Цханг-лин."
• "Килограм и пол лана."
• "Уста су врата заклетве."
• "Гле, валови се ваљају преко висоравни."
• "Погледај троногог магарца како иде шепајући."
• "Трска је израсла кроз ногу."
• "Ево, иде човјек с раздрљеним прсима и разголићеним ногама."

Ово није штап

Учитељ са штапом

Учитељ износи штап пред ученике и каже отприлике следеће: "Ово није штап. Како га ви зовете?" Понекад ће наставити: "Ако кажете да је ово штап, ви тврдите. Ако га не назовете штапом, ви одричете. Како бисте то назвали, без тврђења нити одрицања?"

Када је учитељ у некој прилици изговорио наведени коан, из масе се издвоји монах, узе штап од учитеља, преломи га надвоје и баци парчиће на земљу. Један други монах загонетно је изјавио, показујући свој штап: "Када имаш штап, ја ћу ти га дати; ако немаш, узећу га."

Тумачења

D. Т. Сузуки објашњава коан на следећи начин:

Коан је челични зид на путу који пријети сваком интелектуалном напору човјека да прође. Кад Јосху каже "чемпрес у дворишту" или кад Хакуин испружи једну руку, нема логичког начина схваћања. Осјећаш као да је марш твојих мисли одједном заустављен. Оклијеваш, сумњаш, забринут си и узнемирен, не знајући како проћи кроза зид који се чини потпуно непробојан. Кад стигне до тог врхунца, твоја цијела особност, унутарња воља, најдубља природа, одлучивши окончати ситуацију, баца се без мисли о себи или не-себи, о овоме или ономе, изравно и отворено, о челични зид коана. Ово бацање твог цјеловитог бића о коан неочекивано отвара дотад непозната подручја ума. Интелектуално, то је трансеенђирање граница логичке двојности, но истовремено то је обнова, буђење унутарњег осјета који омогућује човјеку да прозре стварно дјеловање ствари. По први пута значење коана постаје јасно и то на исти начин на који човјек зна да је лед хладан и смрзнут. Око види, ухо чује, без сумње, али ум као цјелина постиже сатори.

– D. Т. Сузуки

Према Сузукију, коан је умјетно створени инструмент којим су добронамерни зен учитељи жељели "силом провести еволуцију зен свијести у умовима својих мање надарених ученика".

Литература

• D. Т. Сузуки и Е. Фром, Зен будизам и психоанализа, Београд, 1964.
• Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ. 
• D. Т. Сузуки, Увод у зен будизам, Загреб, 1998.
• Тревор О. Линг, Речник будизма, Геопоетика, Београд 1998.
• Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ИСБН 978-86-7473-281-6.

Повезано

• Зен
• Зазен
• Сатори