Кукуруз
Кукуруз | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Дивизија: | Магнолиопхyта |
Разред: | Лилиопсида |
Ред: | Поалес |
Породица: | Поацеае |
Род: | Зеа |
Двојни назив | |
Зеа маyс L. |
Кукуруз (лат. Зеа маyс) је једногодишња биљка-житарица из породице трава (Граминае). Све до Цортесовог освајања Мексика постојала је једино у Сјеверној Америци, након чега се проширила у Европи. У Европу је донесен 1493. а по неким изворима 1535. На Балкан је стигао у 17. стољећу. Развиле су се различите сорте са широком примјеном у прехрамбеној индустрији.
Опис
[уреди | уреди извор]Коријен му је жиличаст, а стабло високо и чланковито с одвојеним мушким и женским цвјетовима. Плод му је клип са зрњем које је углавном жуто или бијело. Такођер је узгојен велики број разних врста хибрида.
Употребљава се за исхрану људи и домаћих животиња и за индустријску производњу.
Мљевењем зрна кукуруза (слично као што се меље пшеница — жито) добија се брашно (кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или мијешањем са пшеничним брашном се за људску исхрану припрема: хљеб, проја, качамак, колачи и др.
Од кукуруза се добија шкроб који се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски шкроб (Маyдис амyлум) који има различиту примјену у медицини и фармацији.
Од клица извађених из зрелог кукуруза справља се врло хранљиво и љековито уље (Маyдис олеум) веома богато глицеридима незасићених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).
У кукурузним клицама има око 28% масног уља, 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина, гванидина, глутамина, шећера и других биолошки врло важних материја, због чега се клице цене као веома јака, концетрована храна. Интересантно је да се кукурузна свила, уз остале састојке, користи за прављење цигарета против бронхијалне астме.