Малопољска
| Малопољска Маłополска | |
|---|---|
 | |
Малопољска (пољ. Маłополска, лат. Полониа Минор – "Мала Пољска") је име за једну од хисторијских регија Пољске.[1]
Данас постоји под сличним именом једно од 16 Пољских војводстава – Малопољско војводство, али на знатно мањем територију.[1]
Древна Малопољска простирала се од Цзестоцхоwе на западу до Лублина на истоку, и од планина Западних Карпата на југу до благих брежуљака и зелених долина на сјеверу.[1]
То је крај горњег слива ријеке Висле поред Кракова, у ком је још од антике живјело запандославенско племе Вислани. Краков је 1038. постао Пољска пријестолница, са краљевском резиденцијом на брду Wаwел из које пуца поглед на град.[1]
На брежуљку Краковског старог мјеста се још увијек могу видјети остаци цркве из 10. вијека. А доказе о још старијем насељу ископали су археолози на главном тргу Старог мјеста испод темеља цркве св. Војтјеха Прашког из 10. вијека, то је био пагански споменик.[1]
У новије вријеме, од Подјеле Пољске (1795–1914) – Малопољска је била аустријска покрајина Галиција.[1] Како је аустријска владавина над Малопољском била нешто либералнија у успоредби са пруско - њемачком у Шлезији или руском у Конгресној Пољској - Малопољска је постала мјесто у ком се пољски патриотизам најексплицитније изразио. [1]
Из Малопољске је највише објеката из Пољске уписано на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи, то су; Краковско старо мјесто, Дрвене цркве у јужној Малопољској, Аусцхwитз, Калварија Зебрзyдоwска и рудници соли Wиелицзка и Боцхниа.[2]
