San
Za ostala značenja, vidi San (razvrstavanje).
„Snovi” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Snovi (razvrstavanje).San je mentalna aktivnost za vreme spavanja. Ne podleže kritičnosti, nevoljna je i iracionalna. San najpotpunije pomaže u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe.[1] Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i značaj sna.
Još od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije, čovek je svojim snovima pridavao nekad veći, a nekad manji značaj. Na sociokulturnoj mapi drevnih civilizacija snovi su imali povlašćen status. Kult sna i njegovo tumačenje bili su ugrađeni u sve važne forme privatnog i javnog života. Tumačenje snova bilo je namenjeno samo odabranima.
Tokom istorije civilizacije, u mnogim društvima snove su koristili vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna bilo je spoznavanje budćnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu sudbinu i sudbinu sveta u kome živi. Stari Egipćani i stari Grci verovali su da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraćali kako bi od njih dobili savet ili proročanstvo. Pak, za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjavaju maglovito poput odraza u ogledalu, dok su kineski mudraci držali da su snovi događaji onda kada se duša, hun, privremeno odvoji od tela i tada može razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili sa bogovima.
Najstariji otkriveni spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom. Stari Egipćani su verovali da čovekova duša u snu biva oslobođena telesnih okova i uranja u nebeski praokean da bi, nakon buđenja izronila podmlađena, osvežena i očišćena. Praokean je simbolizovao carstvo mrtvih.
Grčki čovek je bio ubeđen da živi u svetu prenaseljenom znacima. Proročanstva su bila celoviti deo duhovnog i kulturnog ambijenta, a najveći značaj pridavan je snovima. U staroj Grčkoj nisu svi snovi bili dostojni tumačenja, već samo oni koji su se tretirali kao poslati od bogova, demona ili heroja. Međutim, Grci su se razlikovali po tome što nisu negovali kult proroka, tj. nisu priznavali pravo tumačenja samo određenim pojedincima.
Kuran kazuje da „Bog u snu uzima duše; onome kome produži život vraća dušu“, a u suprotnom se zbiva smrt. Takođe se kaže da „Bog uzima duše i u času smrti“ (Kuran XXIX, 30).
Za Ibn Arabija, san je jedan od puteva „onostranog do ovostranog“, pored nadahnuća (ilham), koja se smatra „razbuđivanjem budnosti“, i objave (wahy), koja je najviši oblik razbuđivanja čovečanstva - tim putem je Mojsije dobio Zapovesti, David Psalme, Isus Jevanđelje, a Muhamed Kuran.[2] Snovi u kojima se spavaču nešto reklo (u kojima je on nešto čuo) se u islamskoj tradiciji nazivaju istinonosnim snovima i oni su zrnca jednosti (tawhida) koja nam se podaruju u proplamsajima.
Frojd je otkrio da san ima smisao koji je nepoznat svesti snevača, ali ljudi, situacije i konteksti iz snova su viđeni kao simboli dubljih mentalnih konstrukata. Po Frojdu san je izopačena zamena za nesvesno. Skriveno, pravo značenje sna može se otkriti analizom sna. To je tehnika koja se koristi u psihoanalizi i drugim formama psihoterapije i savetovanja u kojima stručnjak interpretira snove klijenta. Frojd je verovao da je analizom snova omogućen pristup podsvesnom, odnosno da je shvatanje suštine snova „carski put u nesvesno”. Frojd upoređuje svoju metodu tumačenja snova sa radom arheologa na dešifrovanju hijeroglifa. Za Frojda snovi su poruke iz ljudske podsvesti, tajne šifre i znakovi onoga što se dešava u dubini ljudske duše. Frojdova izvorna tehnika tumačenja snova bila je tehnika slobodnih asocijacija. Pokazao je razliku između sadržaja doživljenog u snu, čiji iskaz nema primarnu vrednost, i skrivene, latentne želje koja krije pravo značenje slika iz sna. San ne ponavlja verno podatak (nadražaj) iz stvarnosti, već ga prerađuje, pravi aluziju. Tu aluziju treba odgonetnuti i otkriti šta aluzija skriva, a san poručuje. San pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. Radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri sa utiscima koje daju ostala čula. San isplete mrežu od niza dešavanja, misli i slika, preklopljenih međusobno i izloži se snevaču kao film na platnu. Snevač, kao najpažljiviji i jedini gledalac najčešće ne razume i ne shvata svoje remek-delo. Pronalaženje latentne misli sna, koja je od presudnog značaja, veoma je otežano usled posebne funkcije psihe tj. cenzure koja izokreće slike sna, čini ih neprepoznatljivim i štiti san od udaraca neugodnih sećanja. Izopačenje sna je zapravo dejstvo cenzure sna.
Rad sna obrađuje suprotnosti skrivenog sna i preobraća skriveni san u očigledni. Sastoji se iz četiri faze:
- Sažimanje čini san neprovidnim. Očigledni san ima manje sadržaja nego skriveni, koji je bogatiji obimom i sadržinom. Jedan očigledni elemenat odgovara većem broju skrivenih elemenata. Sažimanje nastaje time što se:
- Izvesni skriveni elementi izbacuju
- Od ponekih komplekasa skrivenog sna prelazi u očigledni san samo jedan odlomak
- Skriveni elementi koji imaju nešto zajedničko stapaju se u jedinstvenu celinu za očigledni san
- Pomeranje je delo cenzure sna i ima dva ispoljenja:
- aluzijom. se zamenjuje latentni elemenat
- psihički naglasak prelazi sa jednog važnog elementa na neki drugi nevažan, tako da se čini da je san pomerio svoje težište
- Pretvaranje misli u vizuelne slike je psihološki najinteresantnija faza. Nije sve u mislima podvrgnuto tom pretvaranju, ponešto zadržava svoj oblik, pa se u očiglednom snu pojavljuje kao misao ili znanje. Neki elemenat koji se teško slikovito predstavlja, iskazuje se simbolično.
- Sekundarna obrada se odnosi na logičko povezivanje naizgled nepovezanih sećanja, opažanja idr. Da bi manifestni sadržaj sna bio logičan i razumljiv mora proći kroz sekundarnu obradu.
Rad tumačenja sna je rad koji ide u suprotnom pravcu od rada sna i od očiglednog sna hoće da dospe do skrivenog sna. Tumačenje sna zapravo znači dati snu njegov smisao.
Frojdova pravila u tumačenju snova:
- ne voditi brigu o manifestnom, o onome što se čini da san kazuje, jer to nije ni u kom slučaju ono nesvesno koje tražimo;
- ograničiti rad sna na to da za svaki elemenat otkrijemo drugačije značenje bez obzira na to koliko se udaljuje od elementa;
- sačekati dok se skriveno, traženo nesvesno ne javi samo od sebe, jer se tražeći možemo udaljiti od rešenja; ponekada je potrebna samo jedna pomisao da nas od elementa sna odvede do nesvesnoga u njemu, dok su drugi put za to potrebni dugi nizovi asocijacija.
Karl Gustav Jung, rani Frojdov sledbenik, tvrdio je da je funkcija snova da kompenzuju one delove ljudske psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom budnog stanja. Jung san posmatra kao prirodni fenomen i nenamernu pojavu, koja ne zavisi od volje, želje, namere ili postavljenih ciljeva svesnog dela ličnosti. Nesvesni sadržaji su čoveku potrebni radi dopune svesnih sadržaja, jer se, kako Jung ističe, svest može dresirati, ali nesvesno nikada. Za Junga je bavljenje pitanjem nesvesnog, a time i snovima koji su specifični i spontani izraz tog nesvesnog, bilo od životnog značaja i, jer se tu radilo o duhovnom biti ili ne biti. Otuda je Jung snove smatrao prima materiom svog životnog dela. Jungova životna filozofija kaže da čovek postaje celovit, potpun, smiren, plodan i srećan, jedino kada je proces individuacije dovršen, kad su svesno i nesvesno naučili živeti u miru i dopunjavati jedno drugo.
Snovi nemaju samo funkciju lečenja, već nas i podučavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspirišu, ukazuju nam gde grešimo i gde smo neprilagođeni i, konačno, daju nam odgovore na pitanja i rešenja za probleme sa kojima svesni deo naše ličnosti ne može da izađe na kraj, budući da svest, za razliku od nesvesnog, nikada ne vidi celinu. Stoga se u eri naučnog tumačenja snova san koristi kao izveštač nesvesnog. Jung ističe kompenzatornu, negativno-kompenzatornu tj. reduktivnu i prospektivnu funkciju sna.
- ↑ Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.
- ↑ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.
