Соб

Соб
	Грантов соб на Аљаски
Статус заштите
	; Статус заштите: Ниска забринутост (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Цхордата;
Разред:	Маммалиа;
Ред:	Артиодацтyла;
Породица:	Цервидае;
Род:	Рангифер; C. Х. Смитх, 1827.
Врста:	Р. тарандус;
Двојни назив
	Рангифер тарандус; Линнаеус, 1758.
	Подручје распрострањености собова

Соб (лат. Рангифер тарандус), познат и као ирвас и карибу, је врста јелена, јединог представника своје потпородице који насељава тундре сјеверне Еуроазије, Сјеверне Америке и Гренланда. Ово је једина врста јелена у којој и мужјаци и женке имају рогове. Сјеверноамеричког карибуа неки стручњаци сматрају истом врстом, док га други, на основу упадљивих разлика третирају као одвојену врсту. Сигурно је да постоји чак 20 подврста, којима тежина варира од 60 до 300 килограма.

Распрострањеност

Удомаћени собови се већином могу наћи у Скандинавији и сјеверној Русији, док дивљи собови обитавају у Норвешкој, Сјеверној Америци и на Исланду (где су их људи довели у 18. стољећу). Посљедње уточиште дивљих собова се налази у дијеловима јужне Норвешке. Јужна граница њихова природног станишта је приближно око 62° сјеверне географске ширине. Почетком 20. стољећа неколико собова из Норвешке је уведено на јужноатлантске отоке Јужне Георгије. Два препознатљива крда данас још преживљавају на тим отоцима, раздвојена ледењацима. Њихов број није никада већи од неколико тисућа, али су постали симбол оточја, те њихова застава и грб имају лик соба.

Одлике

Собови су прекривени густим крзном, имају кратке ноге и реп. Длакава њушка и малене уши спријечавају губитак топлоте. Широка и равна копита су прилагођена ходању по снијегу. Тежина женки варира између 60 и 170 килограма, док су мужјаци мало крупнији и код неких подврста могу тежити до 300 килограма. Код оба спола расту рогови^[1]. Рогови су разгранати и забачени унатраг преко врата, а потом се повијају напријед, рачвају се и нису једнаки с обје стране, а бројни парошци се гранају у чудним кутовима. Код собова који живе на Скандинавији рогови старијих мужјака отпадају у студеном или просинцу, млађих мужјака у рано прољеће, док их женке задржавају тијеком цијеле зиме и отпадају тек у љето. Припитомљени собови су тежи и имају краће ноге од својих дивљих рођака. Животни вијек им је од просјечних 4,5 до максималних 13 година. Собови су преживачи и имају четвородијелни желудац. Зими се претежито хране лишајем (Цладониа рангиферина), популарно прозваним „собовска маховина“, до којег долазе разгртањем снијега предњим ногама. Љети се хране лишћем врба и бреза, као и травама (шаш, рогоз). Међутим, познато је да ће појести и птичја јаја, рибу језерску златовчицу и леминге које убију својим копитима^[2]. Сјеверноамерички собови могу трчати брзином од 80 километара на сат и пријеђу 5.000 километара годишње. Такођер су добри пливачи, те неће оклијевати препливати ширу ријеку или веће језеро. Соб је једина животиња на свијету која види, и људима невидљиву, ултраљубичасту свјетлост.

Прилагодбе

Собови имају носеве посебно прилагођене на хладан арктички зрак. Приликом удисаја, носна шкољка повећава површину унутар ноздрва те се терморегулацијом загријава хладан зрак прије но што уђе у плућа, а вода од издахнутог зрака се кондензира, остајући заробљена у устима соба. Ова вода влажи сухи зрак који животиња удише и вјеројатно га апсорбира у крв преко слузокоже једњака. Копита собова се адаптирају у овисности од годишњег доба. Љети, када је тундра влажна и мека, јастучићи на копитима постају спужвасти како би осигурали додатно трење приликом кретања. Зими, јастучићи се скупљају и затежу, откривајући руб копита који је тврд и који тада служи за разбијање леда и смрзнутог снијега, спријечавајући проклизавање и омогућујући проналажење хране испод снијега. Крзно соба има два заштитна слоја, густ и вунаст омотач, те вањску дужу длаку која је шупља и испуњена зраком.

Размножавање

У дивљини собови имају веома кратку сезону парења. за само десет дана цијело крдо се може отелити. Претпоставља се да је ово начин да преживи максимални број телади, јер изненадна маса младих собова може преплавити грабежљивце који прате крдо.

Собови се размножавају у овисности од годишњег доба. Сезона парења нормално почиње рано у рујну и траје три до четири тједна. Трудноћа траје око седам мјесеци (210 до 220 дана). Преко љета, мужјаци се одвајају у мања крда у потрази за храном. Враћају се у главно крдо како би се припремили за парење. Како се сезона за парење приближава, мужјаци губе кожу са својих рогова, вратови им одебљавају, тестиси се знатно увећавају и расте им грива. Постају нестрпљиви и немирни, те почињу јурити за женкама. Такођер испробавају своју снагу спорадичним, али грубим окршајима. Понекад, тијеком тих натјецања неки знају смртно страдати.

Тијеком сезоне парења мужјаци не једу пуно и могу изгубити и до 1/3 своје тјелесне тежине. Сезона парења траје 25 до 30 дана, а највиша сексуална активност мужјака траје 10 до 22 дана тијеком сезоне. Женке су сполно зреле од једне до једне и пол године, а способне су за рађање 10 до 15 година. Док се „тјерају" скачу на друге собове и такођер постају немирне. Плодност траје од 12 до 24 сата, а ако женка није оплођена тијеком првог циклуса, 11 до 20 дана послије је опет спремна за парење^[3].

Подврсте

Сјеверноамерички шумски соб (Р. тарандус царибоу) некада је живио на простору од Аљаске до Неwфоундланда и Лабрадора до Нове Енглеске и Wасхингтона на југу. Скоро су нестали у јужним дијеловима свог станишта и сматрају се угроженима тамо гдје их још има. Два одвојена крда живе на сјеверном Qуебецу и Лабрадору. Постоји шумска и миграцијска подврста.
Фински шумски соб (Р. тарандус фенницус) у дивљини живи на само два подручја сјеверне Еуропе: у руско-финској регији Карелија и дијелу средишње Финске.
Грантов соб (Р. тарандус гранти) живи на Аљаски, Yукону и у канадским Сјеверозападним територијама.
Гренландски соб (Р. тарандус гроенландицус) обитава на канадским Сјеверозападним територијама, на Нунавуту и западном Гренланду.
Пеарyјев соб (Рангифер тарандус пеарyи) живи на сјеверним оотоцима Нунавута и у Сјеверозападним територијима. Представља извор хране за Ескиме, а добио је име по америчком истраживачу Роберту Пеарyју.
Свалбардски соб (Р. тарандус платyрхyнцхус) живи на норвешком оточју Свалбард. Овај соб је најмањи међу подврстама.
Планински дивљи соб (Р. тарандус тарандус) се може наћи по арктичкој тундри, Феноскандији, у сјеверним регијама Русије и на отоку Нова Земља (оток).
Арктички соб (Р. тарандус еогроенландицус) је изумрла подврста. Живјела је до 1900. године на источном Гренланду.
Соб отока краљице Цхарлот (Рангифер тарандус даwсони) је изумрла подврста која је некада настањивала оток Грахам, један од отока краљице Цхарлот која припадају западној канадској покрајини Британској Колумбији.
Р. т. бускенсис^[4] (1915.) живи у Русији и сусједним регијама.
Р. т. цаботи (Г. M. Аллен, 1914)^[5]^[6]^[7]^[8]
Осборнов карибу (Р. т. осборни) настањује Британску Колумбију, Канада.
Р. т. пеарсони настањује руски оток Нову Земљу.
Камчатски соб (Р. т. пхyларцхус ) настањује полуоток Камчатку и крајеве око Охотског мора, Русија.
Сибирски соб (Р. т. сибирицус) настањује Сибир, Русија.
Р. т. терраеновае
Р. т. валентинае настањује Урал, Русија и Алтајско горје, Монголија.

Извори

↑ Опис соба на нпс.гов (en) Преузето 7. рујна 2012.
↑ Фиелд & Стреам - Дреам Хунтс: Царибоу он тхе Мове Архивирано 2007-10-14 на Wаyбацк Мацхине-у (en) Преузето 7. рујна 2012.
↑ Парење и размножавање собова Архивирано 2007-12-21 на Wаyбацк Мацхине-у на деер-либрарy.цом (en) преузето 7. рујна 2012.
↑ Грубб, П. (16 Новембер 2005). Wилсон, D. Е.; Реедер, D. M, едс. Маммал Специес оф тхе Wорлд Архивирано 2012-09-13 на Wаyбацк Мацхине-у (3рд ед.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494.
↑ Грубб, Петер (2005). "Рангифер тарандус Архивирано 2014-01-16 на Wаyбацк Мацхине-у". Смитхсониан: Натионал Мусеум оф Натурал Хисторy. Ретриевед 15 Јануарy 2014.
↑ Банфиелд је 1961. одбио ову класификацију. Успркос томе, Геист и остали сматрају ју ваљаном.
↑ Геист, V. (2007). "Дефининг субспециес, инвалид таxономиц тоолс, анд тхе фате оф тхе wоодланд царибоу". Рангифер 27 (4). дои:10.7557/2.27.4.315
↑ Грубб, П. (16 Новембер 2005). Wилсон, D. Е.; Реедер, D. M, едс. Маммал Специес оф тхе Wорлд Архивирано 2012-09-13 на Wаyбацк Мацхине-у (3рд ед.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494.

Вањске везе

Маммал Фацт Схеетс: Царибоу Архивирано 2006-08-20 на Wаyбацк Мацхине-у (en)

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Соб
	Wикиврсте имају податке о: Рангифер тарандус

[1] Опис соба на нпс.гов (en) Преузето 7. рујна 2012.

[2] Фиелд & Стреам - Дреам Хунтс: Царибоу он тхе Мове Архивирано 2007-10-14 на Wаyбацк Мацхине-у (en) Преузето 7. рујна 2012.

[3] Парење и размножавање собова Архивирано 2007-12-21 на Wаyбацк Мацхине-у на деер-либрарy.цом (en) преузето 7. рујна 2012.

[4] Грубб, П. (16 Новембер 2005). Wилсон, D. Е.; Реедер, D. M, едс. Маммал Специес оф тхе Wорлд Архивирано 2012-09-13 на Wаyбацк Мацхине-у (3рд ед.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494.

[5] Грубб, Петер (2005). "Рангифер тарандус Архивирано 2014-01-16 на Wаyбацк Мацхине-у". Смитхсониан: Натионал Мусеум оф Натурал Хисторy. Ретриевед 15 Јануарy 2014.

[6] Банфиелд је 1961. одбио ову класификацију. Успркос томе, Геист и остали сматрају ју ваљаном.

[7] Геист, V. (2007). "Дефининг субспециес, инвалид таxономиц тоолс, анд тхе фате оф тхе wоодланд царибоу". Рангифер 27 (4). дои:10.7557/2.27.4.315

[8] Грубб, П. (16 Новембер 2005). Wилсон, D. Е.; Реедер, D. M, едс. Маммал Специес оф тхе Wорлд Архивирано 2012-09-13 на Wаyбацк Мацхине-у (3рд ед.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]