Trn
Za ostale upotrebe, v. Trn (razvrstavanje).
Trn je oštar izraštaj na biljci koji ima zaštitnu ulogu. Nastaje kao preobražaji pojedinih biljnih organa.
Kod nekih biljaka, izdanak se preobražava u trn. Takve biljke su karakteristične za suva i vrela staništa. Zanimljivo je da te biljke neće preobraziti svoje izdanke u eksperimentalnim uslovima kada se poveća vlažnost vazduha. Trnovi su sekundarno zadebljali i tvrdi zbog odrvenjavanja ćelija. Ovakvo trnje se javlja kod trnjine, jabuke, kruške, šljive i drugih kulturnih i divljih vrsta. Gledičija obrazuje trokrako granate trnove.[1]
List kod nekih biljaka se delimično ili potpuno preobražava u trnje. Kod šimširike se ceo list preobražava, pa je takva metamorfoza potpuna. Pri tome obično očvršćavaju glavni i jači bočni nervi, dok se slabiji zajedno sa mezofilom gube. Kod nekih listova ove biljke odrvenjava samo glavni nerv, a kod drugih i deo mezofila. U pazuhu ovog trnja se razvijaju pupoljci, što je dokaz da se list preobrazio. Delimičan preobražaj je zapažen kod palamide, strička i zelenike. Kod ovih biljaka su samo završeci nerava prešli u trnje.[1]
Neke vrste razvija trnje i iz svog korena. Takav je slučaj sa vrstom palme Acanthorhiza aculeata koja ima zapravo negativno geotropno korenje, bez dlaka i kape, nastalo adventivnim putem, koje obavija stablo. Debelo je, čvrsto, sa oštrim vrhom i sa bočnim trnovima, što sve zajedno biljci obezbeđuje dobru zaštitu. Sačinjeno je iz sklerenhimskih ćelija debelih zidova.[1]
