Владимир Висоцки

Владимир Висоцки на поштанској маркици из 1999.г.

Владимир Семјонович Висоцки, руски Влади́мир Семёнович Высо́цкий, (25. сијечња 1938. Москва, Русија, тада Совјетски савез - 25. српња 1980. Москва), био је руски пјевач, пјесник, казалишни и филмски глумац и писац.

Висоцки се сматра једним од највећих руских умјетника свих времена, који је оставио дубок и трајан траг у руској култури. Иако га је тијеком живота службена власт бившег Совјетског савеза углавном игнорирала, Висоцки је достигао велику славу, и до данас има значајан утјецај на многе руске глазбенике и глумце који покушавају постићи његов статус иконе.

Биографија

Ране године

Владимир Висоцки је рођен у Москви. Отац му је био жидов, војни часник, а мајка преводитељица са њемачког језика. Његови родитељи су се растали убрзо након његова рођења, а Владимира су одгајали отац и његова помајка арменског поријекла коју је називао "тета" Јевгениа. Владимир је двије године свога дјетињства провео са оцем и помајком у војној бази у Еберсwалде у тада совјетском дијелу окупиране Њемачкој, која ће касније постати Источна Њемачка.

Професионални живот

Године 1955.г., Владимир се у писао на московски Институт цивилног инжињерства, али се исписао већ након једног семестра, одлучивши се за глумачку каријеру. Године 1959. почео је глумити у мањим улогама у казалишту (казалиште Александар Пушкин).

Године 1964.г. је на позив свог блиског пријатеља и ментора, режисера Јуриј Љубимовова прешао у казалиште Таганка. У том казалишту је Висоцки први пута дошао на насловнице својим наступима у главним улогама у Схакеспеареовом Хамлету и Брецхтовом Животу Галилејевом.

Казалиште Таганка је у то вријеме често било предметом државног прогона због политичке нелојалности и етничке мјешовитости, што је надахнула Висоцког да се назива “прљави Жид” (жид пархатый) у интервјуима. У то вријеме се појављује и у неколико филмова, у којима су се нашле и неке његове пјесме. Главнина његових пјесама из тог временог раздобља није добила службено признање од државне дискографске куће која је тада имала монопол на издавање плоћа. Ипак, његова популарност је наставила расти, а доласком преносивих казетофона у Совјетски савез, његова глазба је постала доступна широким масама, преснимавањем казета.

Постао је препознатљив по своје јединственом начину пјевања и стиховима који су хумористичним уличним жаргоном коментирали социјална и политичка збивања. Његове стихове слушали су милијуни совјетских грађана у свим дијеловима државе.

Бракови

Висоцкијева прва жена је била Иза Жикова. Своју другу жену, Лудмилу Абрамову, упознао је 1961. Вјенчали су се 1965.г. и имали два сина, Аркадиј и Никита. Док је био у браку имао је љубавницу (Татјана Иваненко), а године 1967.г. заљубио се је у Марину Владy, француску глумицу руског поријекла, која је радила у Мосфилму на заједничкој совјетско-француској продукцији. Марина је тада била удана и већ имала 3 дјеце. Вјенчали су се 1969.г. У почетку су одржавали везу на даљину, јер Марина није могла долазити у Совјетски савез, а Владимир је тешко излазио из Совјетско савеза. Како би се лалше виђали Марина се је учланила у комунистичку партију Француске, што је мало ублажило став совјетске владе према Висоцкоме. Проблеми њихове везе на даљину налазе се у неколико његових пјесама.

Касне године

Средином 1970их, Висоцки је боловао од алкохолизма. Многе његове пјесме из тог времена изравно или метафорички односе се на алкохолизам, лудост, опсједнутост. Тада је било и вријеме највеће популарности његове глазбе, па га државна дискографска кућа више није могла игнрориати, те је одлучила издати неколико његових плоча у касним 1970има. Тада су већ милијуни те пјесме имали на казетама и знали их напамет.

Истовремено је добио и службена признања као казалишни и филмски глумац. Иако успјешан као глумац, за живот је зарађиво на концертним турнејама. Већину зарађеног новца је трошио на овисност о дрогама, прво о амфетаминима, па и опијатима. Све је то довело до пропадања његовог здравља и смрти због застој срца у доби од 42 године.

Смрт

Његово тијело изложено је у казалишту Таганка, гдје је одржана погребна церемонија. Покопан је на гробљу Ваганковској у Москви, претпоставља се да је погребу присуствовало милијун људи. Тисуће људи напустило је стадион у Москви на којем су се тада одржавале Олимпијске игре, како би присуствовали погребу. Постхумно га је одликовала совјетска влада.

Насљеђе

На дан рођења Владимира Висоцког у многим градовима диљем Русије одржавају се глазбени фестивали. Астероид 2374 Владвyсотскиј, којег је открила Људмила Журављева, назван је према Владимиру Висоцком.

Дискографија

За живота

• Алиса в стране чудес / Алиса у земљи чудеса (1977) [2 плоче]
  Глазбена адаптација Алиса у земљи чудеса,
  са Клара Румјанова, Владимир Висоцки, Всеволод Абдулов.
  Стихови и глазба: Владимир Висоцки

Постхумна издања

Француска

• Ле Монумент (1995) [CD]
• Ле Вол Аррêтé (2000) [CD]

Њемачка

• Wир дрехен дие Ерде (1993) [CD]
• Лиедер вом Криег (1995) [CD]

Русија

• Песни / Пјесме (1980) [ЛП] Мелодиyа
  • Компилација пјесма издана недуга након његове смрти. [Мелодиyа Стерео Ц60-14761.2]
• Сонс Аре Леавинг Фор Баттле (1987) [доубле ЛП] Мелодиyа
  • Wар сонгс. Арцхиве рецордингс фром бетwеен 1960-1980. [Мелодиyа МОНО М60 47429 008/006]
• На концертах Владимира Высоцкого / На концертима т Владимир Вyсотскy'с цонцертс
  • 01, 02, 03, ... 21 (1986–1990) [12" винyл]
• Марина Владy / Владимир Вyсотскy (1996) [CD] [Мелодиyа]
• МП3 Коллектсиyа: Владимир Вyсотскy [СоЛyд Рецордс]
  Концертне и студио снимке
  • Диск 1
  • Диск 2
  • Диск 3
  • Диск 4 (период 1979-1980) (2002) [CD: МП3 192 кБит/с]
• Платиноваyа Коллектсиyа: Владимир Вyсотскy (2003) [2 ЦДа]

Библиографија

• Wладимир Wyссозки. Ауфбау Верлаг 1989 (ДДР) : Зерреиßт мир ницхт меине силбернен Саитен....
• Вyсотскy, Владимир (1990): Хамлет Wитх а Гуитар. Мосцоw, Прогресс Публисхерс. ИСБН 5-01-001125-5
• Вyсотскy, Владимир (2003): Сонгс, Поемс, Просе. Мосцоw, Ексмо. ИСБН
• Вyсотскy, Владимир / Мер, Натхан (транс) (1991): Сонгс & Поемс. ИСБН 0-89697-399-9
• Вyсотскy, Владимир (1991): I Лове, Тхерефоре I Ливе. ИСБН 0-569-09274-4
• Владy, Марина (1987): Владимир оу Ле Вол Аррêтé. Парис, Ед. Фаyард. ИСБН 2-213-02062-0 (Владимир ор тхе Абортед Флигхт)
  • • Влади М. Владимир, или Прерванный полет. М.: Прогресс, 1989.
• Владy, Марина / Меинерт, Јоацхим (трансл) (1991): Еине Лиебе зwисцхен зwеи Wелтен. Меин Лебен мит Wладимир Wyссозки. Wеимар, Ауфбау Верлаг. ИСБН

Вањске повезнице

Владимир Висоцки на Wикимедијиној остави

• Владимир Висоцки на ИМДБ. (en)
• Владимир Висоцки преведен на различите језике