Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Prijeđi na sadržaj

La ricotta

Izvor: Wikipedija
La ricotta
RežijaPier Paolo Pasolini
ScenarioPier Paolo Pasolini
UlogeOrson Welles
Mario Cipriani
Laura Betti
Premijera1963
Jezikitalijanski
Trajanje40 min.
Država Italija

La ricotta (sh. Rikota) je kratki film koji je napisao i režirao Pier Paolo Pasolini 1963. godine i deo je omnibus filma Ro.Go.Pa.G.

Radnja

[uredi | uredi kod]

Film se bavi filmskom produkcijom Muke Isusove s režiserom koji predstavlja Pasolinija, a kojeg igra Orson Welles. Najoštrija društvena kritika prikazana je kroz glavnog lika Straccija („krpa”). Stracci je siromašan i izgladneli čovek koji radi kao statista (ironično, „dobri lopov”). Stracci pokušava sve kako bi dobio nešto za jelo i konačno uspeva. Nažalost, rikota koju on žudno ždere, u kombinaciji s neugodnim položajem u koji je prisiljen dok je „razapet” pred kamerom, predstavlja fatalnu kombinaciju i on umire od loše probave. Stracci predstavlja siromašne i marginalizovane ljude, „one koji su gladni hleba" koje, prema Pasoliniju, zanemaruje društvo koje sebe navodi kao hrišćansko. Stoga, prema ovom gledištu, rimokatolicizam Italije se više bavi statusom i istaknutošću nego pomaganjem siromašnima, što je Hristovo učenje kojem se Pasolini divio.

Produkcija Pasije, urađena izvan Rima, predstavlja iskvareno društvo koje je zainteresovano za površnu lepotu, a ipak poseduje iskvareno jezgro. Ovo je demonstrirano nedostatkom interesa statista za sam film, koji radije plešu uz twist muziku, izležavaju se za vreme pauze i muče Straccija. To je takođe demonstrirano u razrađenim pozama koje je režiser postavio, evocirajući veliku italijansku renesansu, posebno slike Pontorma i Fiorentina, koja se ipak ne poštuje.

Kontroverza

[uredi | uredi kod]

Pasolini, u odricanju od odgovornosti na početku filma, naglašava da je događaj o kome se priča, Stradanje, najveći događaj koji se ikada dogodio, i kao u Jevanđelju po Mateju, naglašava da izuzetno poštuje hrišćansko nasleđe. Uprkos ovoj tvrdnji, Pasolini je optužen za nepoštovanje državne vere i osuđen je na četiri meseca osude, što je izbegao plaćanjem novčane kazne. Apelacioni sud je kaznu kasnije proglasio nevažećom.[1]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. La ricotta. Il sacro trasgredito. Pasolini, cinema e censura (Erminia Passannanti, 2007)

Literatura

[uredi | uredi kod]

Film je lakše dostupan kao dodatak na DVD-u Mamma Roma koji je dostupan preko zbirke Criterion.

  • "Pasolini, Mamma Roma and 'La ricotta'" Gary Indiana
  • Pasolini od Enza Sicilijana
  • Pasolini o Pasoliniju, intervjui Oswalda Stacksa
  • Linguaggi e metalinguaggi ne La ricotta di Pier Paolo Pasolini. Il cibo, Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2005);
  • Pasolini, La ricotta. Il sacro trasgredito, Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2007);
  • La nudità del sacro nei film Pier Paolo Pasolini Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2019);

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]