Minijade
Minijade (starogrčki: Μινυάδες) bile su, u grčkoj mitologiji, tri sestre, kćeri Minije, kralja Orhomena u Beotiji, i protagonistkinje jednog od mitova koji govore o posledicama koje donosi odbijanje da se Dionis prihvati i poštuje kao božanstvo.[1] Jedna sestra zvala se Alkatoja ili Alkitoja, druga je bila Leukipa (mada je Ovidije zove Leukonoja),[2] a treća se zvala Arsipa (premda je Klaudije Elijan zove Arsipa,[3] a Plutarh kaže da se zvala Arsinoja). [4]
Kad je u Beotiji uvedeno poštovanje Dionisa kao boga, druge žene iz Orhomena ostavile su svoje poslove i otišle u brda, gde su u bahanalijama slavile novo božanstvo, a tri Minijade ostale su kod kuće i nastavile tkati i presti vunu, čime su skrnavile svete dane posvećene Dionisu. Međutim, u prostoriji u kojoj su boravile dogodilo se čudo: bršljan i loza su počeli da obavijaju njihov razboj, zmije su zašištale iz korpe s vunom, a sobu su ispunili omamljujući mirisi i mistična svetlost. Preplašene, pokušale su se od svetlosti i vatre sakriti u mračne uglove sobe. Tada su uvidele da su se njihove ruke preobrazile u krila, a njihov vrisak u pištanje, i tako su nastali slepi miševi, koji se sklanjaju od svetlosti i šume, a privlači ih mrak i kuće.[5]
Plutarh, Elijan i Antonin Liberal, uz neslaganje u nekim detaljima, kažu da se Dionis pred sestrama pojavio u liku devojke i pozvao ih da se priključe slavlju; kad su ove to odbile, on se pred njihovim očima preobražavao u bika, pantera i lava, pa su tri sestre poludele, rastrgle Leukipinog sina Hipasa da ga žrtvuju Dionisu, te odjurile u brda, gde su ih bahantkinje progonile sve dok Hermes tri sestre nije pretvorio u svraku, slepog miša i buljinu.[6] Plutarh dodaje da se još u njegovo vremene muškarci u Orhomenu koji potiču iz te porodice nazivaju "žaliocima" (ψολόεις, psoloeis), a da se žene nazivaju "uništavateljicama" (αἰολεῖαι, oleiai ili αἰολεῖαι, aioleiai).[1]
- ↑ 1,0 1,1 Schmitz 1867, s.v. Alcathoe
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, IV, 168.
- ↑ Klaudije Elijan, Šarena istorija, III, 42.
- ↑ Plutarh, Grčke rasprave, 299e.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, IV, 1–40; IV, 390–415.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Minijade
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Schmitz, Leonhard (1867). „Alcathoe”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21.