Prva pomoć
Prva pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spasava život i sprečava dalje pogoršanje zdravlja povređenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti. Osnovni zadatak prve pomoći je očuvanje života ljudi, odnosno da se unesrećena lica u što boljem stanju i u što kraćem vremenskom preiodu transportuju do odgovarajuće medicinske ustanove (po mogućstvu i najbliže). Prva pomoć se razlikuje od stručne medicinske pomoći, a pružaju je lekari, obučeni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesreće (a koji bi trebalo da budu obučeni za pružanje prve medicinske pomoći).
Osnovni ciljevi prve pomoći su: otklanjanje uzroka koji ugrožavaju život povređenih i obolelih osoba, vraćanje unesrećenih lica u život, njihovo zbrinjavanje, obezbeđivanje optimalnog transporta itd.
Sredstva za pružanje prve pomoći se dele na standardna, priručna i improvizovana.
Standardna sredstva su industrijski proizvedena oprema i materijali koji služe za zaustavljanje krvarenja, previjanje rana, imobilizaciju povređenih delova tela i sl. Ovde spadaju: razne vrste zavoja, gaze, hanzaplast, leukoplast, makaze, trougle marame, tubusi, maske, rukavice, Šancova kragna itd. Priručna i improvizovana sredstva nisu primarno namenjena za pružanje prve pomoći, ali se često koriste u nedostatku ili kao dopuna standarnim sredstavima. Tu spadaju: komadi raznih tkanina i odeće, šatorsko krilo, komadi drveta, metala itd.
Pregled u prvoj pomoći služi za utvrđivanje stanja unesrećenih osoba i vrste i stanja njihovih povreda i oboljenja. Pre toga se vrši procena eventualnih opasnosti po unesrećene i spasioce na mestu nesreće, sagledavaju se okolnosti na mestu događaja i uvrđuju svi faktori bitni za spasavanje života i zbrinjavanje povreda. Tokom pregleda se nastoje izbeći prisutne opasnosti (strujni kablovi, vatra, opasne materije, preteće zarušavanje) i izbegavaju se previdi u proceni opšteg stanja i stanja povreda unesrećenih lica. Tokom pregleda se utvrđuje stanje svesti, vitalne funkcije (disanje i rad srca) i vrši se tzv. „detaljan pregled“ kojim se traže skrivene ili teško dostupne otvorene i zatvorene povrede.
Trijaža predstavlja razvrstavanje povređenih i obolelih osoba u odgovarajuće grupe. Ova faza sledi nakon pregleda, a razvrstavanje se vrši na osnovu vrste povreda, vrste i hitnosti potrebnih mera prve i stručne medicinske pomoći i na osnovu vrste i hitnosti transporta. U zavisnosti od toga postoje četiri reda hitnosti za ukazivanje prve pomoći i transport do medicinske ustanove.
Prvi red hitnosti čine: prividna smrt i besvesna stanja, stanja praćena gušenjem, spoljašnje i unutrašnje krvarenje sa znacima iskrvarenosti, povrede glave praćene nesvesticom, otvorene povrede telesnih duplji, kraš povrede, bolesti i povrede koje prate znavi akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje čira, povrede trbušnih organa), trovanja u početnoj fazi.
U drugi red hitnosti spadaju: krvarenja bez znakova iskrvarenosti, otvoreni prelomi kostiju i zglobova, obimnije povrede mekih tkiva, teške opekotine i smrzotine i povrede nastale kao posledica zračenja.
U treći red hitnosti spadaju: rane sa slabim krvarenjem, opekotine do 40% površine tela, manje smrzotine i lakše povrede udružene sa ozračenjem.
Četvrti red hitnosti čine: povrede kičmenog stuba i kičmene moždine, zatvorene povrede karlice, zatvoreni prelomi kostiju i uganuća i iščašenja zglobova.
Ukoliko se osoba nalazi bez svesti i vitalnih funkcija (puls, disanje) započinje se reanimacija. U samom startu je neophodno udaljiti ostale osobe koje su se našle na mestu nesreće i pozvati hitnu pomoć. Potom se lagano prodrma osoba bez svesti kako bi ustanovili čuje li nas ili ne. Potom pregledamo vitalne funkcije postavljanjem dlana na grudni koš i usmeravanje uha ka ustima povređenog kako bi videli diše li. Dok to radimo gledamo pomera li se grudni koš. Zatim preplićemo prste na rukama i korenom dlana pritiskamo grudnu kost. Moramo paziti da laktovi uvek budu opruženi i da grudni koš pritiskamo određenim ritmom, onim kojim kuca srce. Grudni koš pritiskamo dok dvaput ne izbrojimo do 15. Zatim povređenome dajemo „veštačko disanje“. Odižemo mu glavu i začepamo nos. Prste držimo ispod brade povređenog. Lagano uduvavamo vazduh u usnu šupljinu. Ukoliko se grudni koš odiže, vazduh je ušao u pluća. Ukoliko se ne odiže, to znači da isto to treba ponoviti iznova. Sve ovo se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije, dok ne dođe hitna pomoć ili u krajnjem slučaju dok se ne umorite. Ukoliko se vitalne funkcije povrate, radi se detaljan pregled, osoba se postavlja u koma-bočni položaj i utopljava se.
Krvarenje je isticanje krvi iz povređenog organa. Krvarenja delimo na arterijsko, vensko i kapilarno. Arterijsko krvarenje šiklja u mlazevima, krv je svetlo crvene boje. Vensko krvarenje je obilno, jer su vene rezervoari krvi. Kapilarno krvarenje je kapljičasto, i brzo staje. Krvarenja prema sredini gde ističe delimo na: spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje možemo zaustaviti u okviru prve pomoći, a unutrašnje se ne može zaustaviti u okviru prve pomoći. Znaci krvarenja: bleda koža, hladna i vlažna koža, brz i slabo opipljiv puls, brzo i površno disanje, muka i povraćanje, žeđ, strah, i gubitak svesti. Gubitak velike količine krvi može dovesti do šoka. Sprečavanje šoka: tretirati uzrok, stalno pratiti stanje, sprečiti gubitak toplote, obezbeđivanje medicinske pomoći, zabranjeno je davati hranu, i zabranjeno je pušenje cigarete u blizini povređenog.
- S. Soldatović, S. Kiatanić: Principi prve pomoći, Jugoslovenski Crveni krst, Beograd 1997.
- T. Lazarević: Priručnik prve pomoći za studente medicine i stomatologije, Novi Sad