Večernje novosti
| Večernje novosti | |
|---|---|
 | |
| Tip | dnevne novine |
| Format | berliner |
| Izdavač | Novosti AD |
| Glavni urednik | Milorad Vučelić |
| Osnivanje | 16. 10. 1953 |
| Jezik | srpski |
| Pismo | ćirilica |
| Sedište | Trg Nikole Pašića 7, 11000 Beograd, Srbija |
| Država |  Srbija |
Večernje novosti (Вечерње новости) je list koji više od pola veka je tiskan u Beogradu i računa se među najtiražnijim dnevnim listovima u Srbiji. U svakodnevnom govoru je poznat i kao Novosti ili Večernjak.
Osnovan je 1953. godine, za vreme tršćanske krize.[1] Ideja o pokretanju lista došla je od jugoslovenskog novinara Vladimira Dedijera[2], jeseni 1953. godine; preciznije – 16. oktobra 1953. godine na ulicama Beograda pojavio se prvi Večernjak u tiražu od 14.700 primeraka[1] i sa samo osam strana, a prvi glavni i odgovorni urednik bio je Slobodan Glumac[α 1]. Njegov je cilj bio stvoriti list koji će vesti prenositi «brzo, kratko, jasno».
Ubrzo je postao jedan od glavnih i najpopularnijih štampanih listova u Jugoslaviji.
Osamdesetih godina je objvio dosije Državne komisije Jugoslavije koji je sadržao dokaze o umešanosti generalnog sekretara UN i predsednika Austrije Kurta Kurt Waldheima u nacističke ratne zločine u Jugoslaviji.[3] Dokument pod nazivom F-22572 od 17. novembra 1947. postao je glavni pisani dokaz koji je optužio Waldheim za zločine[α 2].
Septembra 1986. godine u listu su objavljeni fragmenti Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti.[4][5]
Devedesetih i tokom građanskog rata otvoreno je podržao na stranu predsednika Slobodana Miloševića.
Posle Miloševićeve ostavke uoči narodne pobune 5. oktobra 2000., glavnog i odgovornog urednika Dušana Cukića zamenio je umereniji Manojlo Vukotić da bi obnovio tada previše konzervativno nastrojeni list.
Trenutno je drugi najčitaniji dnevni list u Srbiji sa 119.000 čitalaca.[6] dok je se u 2009. dnevno prodavao u 146.572 primeraka.[7]
Košarkaš Vlade Divac je 4. februara 2006. izrazio nameru da otkupi novine[8] a potom je i nemački list Westdeutsche Allgemeine Zeitung nekoliko dana kasnije izrazio interesovanje za ulazak u kapital Večernjih novosti.[9][10]
Pored Srbije, čitan je i u Republici Srpskoj u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj; određen broj distribuira se i u dijaspori.
Prateća izdanja su: Život plus, Doktor u kući, TV Novosti, Penzioner, Dodatak o kulturi. Novosti su dobitnik prestižnih nagrada za očuvanje srpskog jezika i kulture.
Spisak glavnih urednika:[2]
- Slobodan Glumac (1953—1957)
- Vasilije Kraljević (1957—1959)
- Bogdan Pešić (1959—1963)
- Slobodan Glumac (1963—1969)
- Mirko Stamenković (1969—1972)
- Jovan Jauković (1972—1974)
- Živko Milić (1974—1976)
- Tomislav Milinović (1976—1984)
- Ilija Borovnjak (1984—1987)
- Radoslav Brajović (1987—1998)
- Pero Simić (1998—2000)
- Dušan Čukić (april—oktobar 2000)
- Manojlo Vukotić (2000—2013)
- Ratko Dmitrović (2013—2017)
- Milorad Vučelić (od septembra 2017)
- ↑ cfr. istorijat Borbe
- ↑ vidi: Afera Kurt Waldheim, 1896.
- ↑ 1,0 1,1 Talović, V.; I. (06. 04. 2011). „„Novosti“ uvek sa svojim narodom”. Novosti.
- ↑ 2,0 2,1 „O nama: Tako su rođene “Večernje novosti“”. Novosti. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ (en) „Waldheim Charges 'Conspiracy Against Him”. The New York Times. 28. 03. 1986. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ „Na današnji dan "Večernje novosti" objavile Memorandum SANU, umro Stefan Prvovenčani, potpisana Atlantska povelja”. Nova srpska politička misao. 24. 09. 2016. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ Dragović, Rade (11. 12. 2016). „Ovo je moja istina o Memorandumu SANU”. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ Parčetić Mitić, Ivana. „Kraj zablude o čitanosti novina!”. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ „Večernje novosti najčitanije”. 11. 03. 2009. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ „Divac bi Večernje novosti”. b92. 04. 02. 2006. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ Petković, Rato (31. 01. 2006). „WAZ i Vlade Divac u utrci za beogradske Večernje novosti”. Poslovni dnevnik. Pristupljeno 04. 02. 2023.
- ↑ (en) Duke, Katy (17. 02. 2006). „Northcliffe bids for Serbian paper”. The Guardian. Pristupljeno 04. 02. 2023.