Дејвид Боуи
Дејвид Роберт Џоунс (енгл. David Robert Jones; 8. јануар 1947 — 10. јануар 2016), познат под псеудонимом Дејвид Боуи (енгл. David Bowie) био је британски рок музичар, певач, композитор и глумац.
Дејвид Боуи | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Дејвид Роберт Џоунс |
Датум рођења | 8. јануар 1947. |
Место рођења | Лондон, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 10. јануар 2016.69 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, Сједињене Америчке Државе |
Узрок смрти | Рак јетре |
Музички рад | |
Активни период | 1964—2016 |
Жанр | |
Инструмент | гитара, вокал, саксофон, клавијатура |
Веб-сајт | www |
Боуијева музичка каријера трајала је више од пет деценија, а био је склон сталном мењању музичког стила и имиџа, нарочито од 1970. године.[1] Преминуо је 10. јануара 2016. године[2], после осамнаестомесечне борбе са раком јетре.
Младост
уредиБоуи је рођен као Дејвид Роберт Џоунс 8. јануара 1947. године у Брикстону. Његова мајка, Маргарет Мери „Пеги” (1913 – 2001)[3][4] је рођена у војном кампу Шорнклиф, поред Черитона у Кенту. Родитељи њеног оца су били ирски имигранти који су се населили у Манчестер. Она је радила као конобарица у биоскопу Ројал Танбриџ Велс.[5] Његов отац Хејвуд Стентон „Џон” Џоунс (1912–1969) је био из Донкастера и радио је као промотер за дечију хуманитарну организацију Бернандо. Породица је живела на граници између Брикстона и Стоквела у јужном Лондонском округу Ламбет. Боуи је похађао школу за децу Стоквел до шестогодишњег доба и тада је добио репутацију надареног, једнообразног детета и пркосне свађалице.[6]
Боуи се преселио са породицом у Бромли. Две године касније, започео је похађање Брнт Еш основне школе. Школски хор је сматрао да има „адекватан” глас, а показао је надпросечне вештине свирања флауте. Када је имао девет година, његов плес на часовима покрета је био веома маштовит, толико да су наставници називали његове интерпретације „живописно уметничким”, а његов стил „задивљујућим” за дете.[6] Исте године, порастао је његов интерес за музику када му је отац купио колекцију плоча међу којима су биле плоче група Тинејџерс, Платерс, Фетс Домино, Елвис Присли и Литл Ричард. Након слушања песме Литл Ричарда Tutti Frutti, Боуи је касније рекао да је тада „чуо Бога”.[7]
Боуи је студирао уметност, музику и дизајн. Његов полубрат Тери Бернс је утицао на његов ентузијазам када је реч о џез музици. Боуи је тада нарочито био заинтересован за Чарлса Мингуса и Џона Колтрејна, због чега му је мајка купила Графтон саксофон 1961. године. Након тога је започео часове код баритона саксофонисте Ронија Роса.[8] У школи је 1962. године задобио озбиљне повреде ока када се посвађао са Џорџом Андервудом око девојке. Имао је неколико операција током петомесечног периода.[9] Тада му је доктор рекао да штета не може у потпуности бити отклоњена, због чега је Боуи имао погрешну перцепцију дубине и промену у боји ока. Овакво око је касније постало најпрепознатљивији знак Боуија.[10] Упркос свађи, Боуи је остао у добрим односима са Андервудом, који је креирао уметничка дела за Боуијеве раније албуме.
Музичар
уредиНајранија песма којом се прославио био је сингл Space Oddity из 1969, који је због спуштања на Месец имао велик успех.
Најзначајнији Боуијев албум био је The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. То је био концептуални албум са причом о ванземаљцу који долази на Земљу, постаје мегазвезда а на крају га убијају обожаваоци. Заштитни знак турнеје био је огромни стаклени паук, посебно израђен за ту прилику. Турнеју за албум "Ријалити" (2005), морао је да прекине због мањег срчаног удара.
Дискографија
уреди- David Bowie (1967)
- David Bowie (1969, 1972 поновно издање UK #17, US #16)
- The Man Who Sold the World (1970, 1972 поновно издање UK #26)
- Hunky Dory (1971, US #93, 1972 поновно издање UK #3)
- The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972, UK #5, US #75)
- Aladdin Sane (1973, UK #1, US #17)
- Pin Ups (1973, UK #1, US #23)
- Diamond Dogs (1974, UK #1, US #5)
- Young Americans (1975, UK #1, US #9)
- Station to Station (1976, UK #5, US #3)
- Low (1977, UK #2, US #11)
- Heroes (1977, UK #3, US #35)
- Lodger (1979, UK #4, US #20)
- Scary Monsters (and Super Creeps) (1980, UK #1 US #12)
- Let's Dance (1983, UK #1, US #1)
- Tonight (1984, UK #1, US #11)
- Never Let Me Down (1987, UK #6, US #34)
- Black Tie White Noise (1993, UK #1, US #39)
- The Buddha of Suburbia (1993, UK #87)
- 1.OUTSIDE (1995, UK #8, US #21)
- Earthling (1997, UK #6, US #39)
- 'hours...' (1999, UK #5, US #47)
- Heathen (2002, UK #5, US #14)
- Reality (2003, UK #3, US #29)
- The Next Day (2013)
- Blackstar (2016)
Смрт
уредиБоуи је преминуо од рака јетре, 10. јануара 2016. године, само два дана након 69. рођендана и издавања албума Blackstar.[11] Рак му је дијагностикован 18 месеци раније, али није износио ове вести у јавност.[12] Белгијски позоришни редитељ, Иво ван Хов, који је радио са певачем на мјузиклу Лазарус, изјавио је да Боуи није могао да дође на пробе због прогресије болести. Такође је рекао да је певач радио и током болести.[13]
Боуијев продуцент Тони Висконти је написао:[14][15]
Увек је радио оно што је хтео. И радио је то на свој начин и најбоље могуће. Његова смрт се не разликује од његовог живота - уметничко дело. Направио је Блекстар за нас као опроштајни поклон. Знао сам око годину дана да ће овако бити. Међутим, нисам био спреман за то. Био је изузетан човек, пун љубави и живота. Он ће увек бити са нама. За сада је прикладно плакати.
— Тони Висконти
Након његове смрти, фанови су се окупили, положили цвеће код његовог мурала у родном граду Брикстону и певали његове песме. Спомен обележја налазе се и у Берлину, Лос Анђелесу и код његовог апартмана у Њујорку. После његове смрти, порасла је продаја албума.[16] Боуи је инсистирао да не жели сахрану па је кремиран у Њу Џерзију 12. јануара.[17] По његовој жељи, пепео је просут на Балију, у Индонезији.[18]
Референце
уреди- ^ Stephen Thomas Erlewine; биографија Дејвида Боуиа
- ^ Barnes, Mike (10. 1. 2015). „Legendary Artist David Bowie Dies at 69”. The Hollywood Reporter. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ „David Bowie FAQ - Frequently Asked Questions”. www.bowiewonderworld.com. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „Bowie mourns mother's death” (на језику: енглески). 2. 4. 2001. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Spitz 2011.
- ^ а б Sandford 1998
- ^ Gillman 1987.
- ^ „Commencement 1999 | Berklee College of Music”. www.berklee.edu (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Evans 2006.
- ^ „The Story Behind David Bowie’s Unusual Eyes”. The Cut (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „A friend of David Bowie says the singer died from liver cancer”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Sandle, Paul. „Pop chameleon David Bowie dead of cancer two days after final album”. U.S. (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „Shock and condolences as the Netherlands reacts to David Bowie's death - DutchNews.nl”. DutchNews.nl (на језику: енглески). 11. 1. 2016. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „Stars pay tribute to David Bowie”. BBC News (на језику: енглески). 2016. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Spanos, Brittany (11. 1. 2016). „David Bowie's Death a 'Work of Art,' Says Tony Visconti”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Holt, Gerry (2016). „Fans create David Bowie shrines”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „David Bowie’s Will Splits Estate Said to Be Worth $100 Million” (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Woolf, Nicky (30. 1. 2016). „David Bowie leaves millions to his wife and children in his will”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 21. 11. 2018.
Литература
уреди- Gillman, Peter (1987). Alias David Bowie : a biography. Gillman, Leni. Sevenoaks: New English Library. ISBN 978-0-450-41346-9. OCLC 17768551.
- Evans, Mike (2006). Rock 'n' roll's strangest moments : extraordinary tales from over fifty years of rock music history. London: Robson. ISBN 978-1-86105-923-9. OCLC 70763602.
- Sandford, Christopher (1998). Bowie : loving the alien (1. Da Capo Press изд.). New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80854-8. OCLC 38890886.
- Spitz, Marc (2011). Bouvi : biografija. Beograd: Laguna. ISBN 9788652107162. OCLC 758745698.
- Buckley, David (2000) [First published 1999]. Strange Fascination – David Bowie: The Definitive Story. London: Virgin. ISBN 978-0-7535-0457-4.
- Buckley, David (2004). David Bowie: The Complete Guide To His Music. Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-423-1.
- Buckley, David (2005) [First published 1999]. Strange Fascination – David Bowie: The Definitive Story. London: Virgin. ISBN 978-0-7535-1002-5.
- Campbell, Michael (2008). Popular Music in America: And The Beat Goes On. Schirmer. ISBN 978-0-495-50530-3.
- Carr, Roy; Murray, Charles Shaar (1981). Bowie: An Illustrated Record. New York: Avon. ISBN 978-0-380-77966-6.
- Cole, Shaun (2000). 'Don we now our gay apparel': gay men's dress in the twentieth century. London: Berg. ISBN 978-1-85973-415-5.
- Ditmore, Melissa Hope (2006). Encyclopedia of Prostitution and Sex Work. 2. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32970-8.
- Doggett, Peter (2011). The Man Who Sold the World: David Bowie and the 1970s. The Bodley Head. ISBN 978-1-84792-145-1.
- Gillman, Peter; Gillman, Leni (1987) [1986]. Alias David Bowie. New English Library. ISBN 978-0-450-41346-9.
- Pegg, Nicholas (2004) [First published 2000]. The Complete David Bowie. London: Reynolds & Hearn. ISBN 978-1-903111-73-4.
- Perone, James E. (2007). The Words and Music of David Bowie. Praeger. ISBN 978-0-275-99245-3.
- Sandford, Christopher (1997) [First published 1996]. Bowie: Loving the Alien. Time Warner. ISBN 978-0-306-80854-8.
- Schinder, Scott; Schwartz, Andy (2007). Icons of Rock: An Encyclopedia of the Legends Who Changed Music Forever. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33845-8.
- Spitz, Marc (2009). Bowie: A Biography. Crown Publishers. ISBN 978-0-307-71699-6.
- Thomson, Elizabeth (1993). The Bowie Companion. Macmillan. ISBN 978-0-283-06262-9.
- Thompson, Dave (2006). Hallo Spaceboy: The Rebirth of David Bowie. Ecw Press. ISBN 978-1-55022-733-8.
- Auliac, Philippe (2004). Passenger – David Bowie Photobook. Venezia: Sound & Vision. стр. 200.
- Cann, David (2011). Any Day Now: David Bowie the London Years 1947–1974. Kenneth Pitt in Books.
- Duffy, Chris; Cann, Kevin (2014). Duffy/Bowie Five Sessions (1st UK изд.). ACC Editions. стр. 170. ISBN 978-1-85149-765-2.
- Egan, Sean (2015). Bowie on Bowie. Chicago Review Press. ISBN 978-1-56976-977-5.
- Greco, Nicholas P. (2015). David Bowie in Darkness: A Study of 1. Outside and the Late Career. McFarland & Co. ISBN 978-0-7864-9410-1.
- Hendrikse, Wim (2004). Never Get Old. Man of Ch-Ch-Changes Part 1 and Part 2. Gopher Publishers.
- Hendrikse, Wim (2013). David Bowie: The Man Who Changed the World. Authors Online.
- Jacke, Andreas (2011). David Bowie – Station To Station. Psychosozial- Verlag.
- Seabrook, Thomas Jerome (2008). Bowie in Berlin: A New Career in a New Town. Jawbone Press.
- Sheffield, Rob (2016). On Bowie. Dey Street Books. ISBN 9780062562708.
- Tremlett, George (1997). David Bowie: Living on the Brink. Carroll and Graf.
- Trynka, Paul (2011). Starman: David Bowie – The Definitive Biography. Little, Brown Book Group Limited.
- Waldrep, Shelton (2004). „Phenomenology of Performance”. The Aesthetics of Self-Invention: Oscar Wilde to David Bowie. University of Minnesota Press..'
- Welch, Chris (1999). David Bowie: We Could Be Heroes: The Stories Behind Every David Bowie Song. Da Capo Press.
- Wilcken, Hugo (2005). 33⅓: David Bowie's Low. Continuum.
- St. Clair, Jeffrey (6 May 2016). David Bowie’s 100 Favorite Books
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Дејвид Боуи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дејвид Боуи на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Дејвид Боуи на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Дејвид Боуи на сајту Curlie (језик: енглески)
- Боувијева страна за коју сигурно нисте знали (Б92, 12. јануар 2016)
- Васпитани господин који је таленат делио са другима („Политика“, 13. јануар 2016)
- David Bowie – Sound and Vision BBC Documentary (YouTube), 2003, 1:26 h,
- David Bowie National Portrait Gallery