14. март
14. март (14.03) је 73. дан у години по грегоријанском календару (74. у преступној години). До краја године има још 292 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1489 — Краљица Кипра Катарина Корнаро је абдицирала и уступила краљевину Млетачкој републици.
- 1558 — Немачки краљ Фердинанд I је узео титулу цара Светог римског царства без уобичајеног папиног крунисања.
- 1864 — Енглески истраживач Самјуел Бејкер је открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро.
- 1883 — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији.
- 1891 — Подморница "Монарх" поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном.
- 1910 — Трагачи за нафтом су пробушили рупу у налазишту са нафтом под притиском у округу Керн у Калифорнији, изазвавши највеће случајно изливање нафте у историји.
- 1915 — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере.
- 1932 — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније "Кодак", извршио самоубиство.
- 1938 — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт.
- 1943 — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гетоа.
- 1945 — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона.
- 1964 — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт.
- 1976 — Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са Совјетским Савезом.
- 1978 — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани.
- 1979 — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа "Трајдент" на једну фабрику близу Пекинга.
- 1980 — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима.
- 1983 — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15%.
- 1991 — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору.
- 1995 — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану.
- 2002 — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе.
- 2003 — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999.
- 2006 — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1776 — Евстахија Арсић, српска књижевница. (прем. 1843)[1]
- 1804 — Јохан Штраус Старији, аустријски композитор. (прем. 1849)[2]
- 1820 — Виторио Емануеле II Савојски, краљ уједињене Италије. (прем. 1878)[3]
- 1879 — Алберт Ајнштајн, немачки теоријски физичар. (прем. 1955)[4]
- 1905 — Ремон Арон, француски филозоф и социолог. (прем. 1983)[5]
- 1908 — Коча Поповић, српски књижевник, филозоф, песник, војник и друштвено-политички радник. (прем. 1992)[6]
- 1916 — Светозар Бркић, српски песник, приповедач, есејиста, преводилац и професор. (прем. 1993)[7]
- 1922 — Воја Царић, српски песник, писац, уредник и антологичар. (прем. 1992)[8]
- 1932 — Мирослав Антић, српски песник, новинар, сценариста, драматург, редитељ и сликар. (прем. 1986)[9][10]
- 1933 — Мајкл Кејн, енглески глумац, продуцент и писац.[4]
- 1941 — Волфганг Петерсен, немачки редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2022)
- 1943 — Коле Ангеловски, македонски глумац, редитељ и сценариста.[11]
- 1946 — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2020)[12]
- 1948 — Мирко Бабић, српски глумац. (прем. 2020)[13]
- 1948 — Били Кристал, амерички глумац, комичар, писац, редитељ, продуцент и сценариста.[4]
- 1949 — Славенко Терзић, српски историчар.[14]
- 1955 — Данијел Бертони, аргентински фудбалер.[15]
- 1965 — Кевин Вилијамсон, амерички сценариста, продуцент, глумац и редитељ.[16]
- 1969 — Лари Џонсон, амерички кошаркаш.[17]
- 1972 — Стеван Плетикосић, српски стрелац.[18]
- 1973 — Предраг Пажин, бугарско-српски фудбалер и фудбалски тренер.[19]
- 1974 — Грејс Парк, канадска глумица.[20]
- 1979 — Никола Анелка, француски фудбалер.[21]
- 1982 — Капри Кавани, канадска порнографска глумица.[22]
- 1982 — Благота Секулић, црногорски кошаркаш.[23]
- 1983 — Кристапс Јаниченокс, летонски кошаркаш.[24]
- 1985 — Ева Анџелина, америчка порнографска глумица.[25]
- 1985 — Стивен Марковић, аустралијско-српски кошаркаш.[26]
- 1985 — Алексеј Нешовић, босанскохерцеговачки кошаркаш.[27]
- 1986 — Џејми Бел, енглески глумац.
- 1988 — Саша Греј, америчка порнографска глумица.[28]
- 1988 — Стефен Кари, амерички кошаркаш.[29]
- 1990 — Џо Ален, велшки фудбалер.[30]
- 1991 — Емир Бекрић, српски атлетичар.[31]
- 1994 — Ансел Елгорт, амерички глумац, певач и ди-џеј.[32]
- 1995 — Сања Мандић, српска кошаркашица.[33]
- 1997 — Симон Бајлс, америчка гимнастичарка.[34]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 840 — Ајнхард, франачки књижевник (рођ. 775)[35]
- 1883 — Карл Маркс, немачки филозоф и економист (рођ. 1818)[36]
- 1953 — Клемент Готвалд, председник Чехословачке. (рођ. 1896)[37]
- 1986 — Михаило Вукдраговић, српски композитор, диригент и музички критичар. (рођ. 1900)[38]
- 1995 — Вилијам Алфред Фаулер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1911)[39]
- 1997 — Фред Цинеман, амерички филмски режисер. (рођ. 1907)[40]
- 1999 — Лудмила Фрајт, српска композиторка чешког порекла. (рођ. 1919)[41]
- 2011 — Горан Гвардиол, академски сликар. (рођ. 1948)
- 2014 — Гашо Кнежевић, српски професор права и министар просвете. (рођ. 1953)[42]
- 2018 — Стивен Хокинг, енглески теоретски физичар. (рођ. 1942)[43]
- 2021 — Алберт Андијев, руски добровољац у рату на Косову и Метохији (рођ. 1970)[44]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква прославља:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 29.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Strauss, Johann”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Victor Emmanuel II.”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 28.
- ^ а б в „MILESTONES: March 14, birthdays for Simone Biles, Stephen Curry, Michael Caine”. Brooklyn Eagle (на језику: енглески). 2019-03-14. Приступљено 2021-01-22.
- ^ Ledeen, Michael A. (1994). „Raymond Aron (14 March 1905-17 October 1983)”. Proceedings of the American Philosophical Society. 138 (1): 151—157. ISSN 0003-049X. JSTOR 986709.
- ^ „Rođen Koča Popović 14.03.1908”. Antifašistički VJESNIK. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Светозар Бркић”. tromedja.rs. Архивирано из оригинала 16. 05. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ „Voja Carić (1922—1992)”. riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 26.
- ^ „АНТИЋ Мирослав”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024.
- ^ „Nikola-Kole Angelovski”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Wes Unseld Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 3. 2011. г. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ „Mirko Babic”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2015-11-24. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2015)
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Daniel Bertoni (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Kevin Brown Stats”. Baseball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2020.
- ^ „Larry Johnson Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г. Приступљено 16. 3. 2020.
- ^ „ISSF - International Shooting Sport Federation - issf-sports.org”. www.issf-sports.org. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Predrag Pazin - Player profile”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Grace Park”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Nicolas Anelka | Football Stats | No Club | Age 42 | 1994- | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Capri Cavanni”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „SEKULIC, BLAGOTA - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „JANICENOKS, KRISTAPS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Eva Angelina”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „LEGABASKET SERIE A LEGABASKET SERIE A”. web.legabasket.it. Архивирано из оригинала 01. 10. 2011. г. Приступљено 2022-01-30.
- ^ Eurobasket. „Aleksej Nesovic Player Profile, OKK Novi Pazar, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Sasha Grey”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „MILESTONES: March 14, birthdays for Simone Biles, Stephen Curry, Michael Caine”. Brooklyn Eagle. 14. 3. 2019. Архивирано из оригинала 29. 2. 2020. г. Приступљено 29. 2. 2020.
- ^ „Wales - J. Allen - Profile with news, career statistics and history”. Soccerway.
- ^ „Emir BEKRIĆ | Profile”. www.worldathletics.org. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2020.
- ^ „Ansel Elgort”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ Eurobasket. „Sanja Mandic Player Profile, Rutronik Stars Keltern, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Simone Biles Bio, Stats, and Results”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2020.
- ^ „Einhard | Frankish historian”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 11. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Blumenberg, Werner (2000). Karl Marx (на језику: енглески). Verso. стр. 156. ISBN 978-1-85984-254-6. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Nemoc a smrt Klementa Gottwalda”. Radio Prague International (на језику: чешки). Архивирано из оригинала 7. 7. 2018. г. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Vukdragović Mihailo”. SANU.
- ^ Dicke, William (16. 3. 1995). „William A. Fowler, 83, Astrophysicist, Dies”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 4. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ Adair, Gilbert (17. 3. 1997). „Obituary: Fred Zinnemann”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Лудмила Фрајт Archives”. Српски Композитори (на језику: српски). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Fonet. „Preminuo Gašo Knežević”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Overbye, Dennis (14. 3. 2018). „Stephen Hawking Dies at 76; His Mind Roamed the Cosmos”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2020.
- ^ Србија, Sputnik. „Преминуо Алберт Андијев, Рус који се борио за Србију”. Sputnik Србија (на језику: rs). Приступљено 2022-01-30.
