14. јун
14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината.
- 1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји.
- 1775 — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања.
- 1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
- 1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве.
- 1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
- 1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.
- 1900 — Хаваји су постали територија САД.
- 1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
- 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
- 1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
- 1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
- 1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига.
- 1985 — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.
- 1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
- 1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
- 1992 Почетак Операције Коридор 92
- 1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
- 1995 — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
- 2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
- 2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
- 2003 — На референдуму у Чешкој, 81% грађана гласало за приступање ЕУ.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1798 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. (прем. 1876)[1]
- 1811 — Херијет Бичер Стоу, америчка аболиционисткиња и књижевница. (прем. 1896)[2]
- 1879 — Артур Дафи, амерички атлетичар. (прем. 1955)[3]
- 1894 — Љубица Јанковић, српска етномузиколошкиња. (прем. 1974)
- 1916 — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (прем. 2001)[4]
- 1924 — Владимир Солоухин, руски писац и песник. (прем. 1997)
- 1928 — Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. (прем. 1967)[5]
- 1930 — Бора Костић, српски фудбалер. (прем. 2011)[6]
- 1930 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и академик. (прем. 2014)[7]
- 1946 — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД.[8]
- 1947 — Љубиша Павковић, српски хармоникаш.[9]
- 1954 — Ђана Нанини, италијанска музичарка.[10]
- 1954 — Вил Патон, амерички глумац.[11]
- 1956 — Кинг Дајмонд, дански музичар, најпознатији као фронтмен група Mercyful Fate и King Diamond.
- 1961 — Бој Џорџ, енглески музичар, ди-џеј и модни дизајнер.[12]
- 1961 — Душан Којић Која, српски музичар.
- 1963 — Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар.[13]
- 1963 — Риалда Кадрић, српска глумица. (прем. 2021)[14]
- 1963 — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар.
- 1966 — Индира Радић, српска певачица.
- 1968 — Јасмин Блит, америчка глумица.[15]
- 1969 — Штефи Граф, немачка тенисерка.[16]
- 1973 — Светлана Ражнатовић, српска певачица.
- 1974 — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер.[17]
- 1976 — Масимо Одо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1978 — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш.[19]
- 1983 — Луј Гарел, француски глумац, редитељ и сценариста.[20]
- 1988 — Кевин Макхејл, амерички глумац, певач и плесач.[21]
- 1988 — Лука Штајгер, немачки кошаркаш.[22]
- 1989 — Луси Хејл, америчка глумица и певачица.[23]
- 1989 — Кори Хигинс, амерички кошаркаш.[24]
- 1991 — Костас Манолас, грчки фудбалер.[25]
- 1999 — Ким Мин-Сок, јужнокорејски брзи клизач.[26]
- 2001 — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш.[27]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1837 — Ђакомо Леопарди, италијански писац. (рођ. 1798).[28]
- 1904 — Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар. (рођ. 1833).[29]
- 1928 — Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња. (рођ. 1858).[30]
- 1936 — Максим Горки, руски писац. (рођ. 1868).[31]
- 1936 — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
- 1946 — Џон Берд, шкотски инжењер. (рођ. 1888).[32]
- 1968 — Салваторе Квазимодо, италијански песник. (рођ. 1901).[33]
- 1979 — Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста. (рођ. 1941)[34]
- 1986 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. (рођ. 1899).[35]
- 2018 — Душан Анђић, српски сценариста, књижевник и редитељ (рођ. 1943).[36]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „František Palacký | National Revival, Bohemianism, Pan-Slavism | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Nancy Koester (2014). Harriet Beecher Stowe: A Spiritual Life. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 1. ISBN 978-0-8028-3304-4.
- ^ „Olympedia – Arthur Duffey”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Dorothy McGuire | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Che Guevara | Biography, Facts, Books, Fidel Castro, & Death | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Olympedia – Bora Kostić”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Donald Trump | Producer, Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ https://www.rts.rs/tv/rts-kolo/5054143/dok-je-sveta-i-veka-ljubisa-pavkovic.html
- ^ „Gianna Nannini | Actress, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Will Patton | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Boy George | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Rambo Amadeus | Composer, Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Rialda Kadric | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Yasmine Bleeth | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Olympedia – Steffi Graf”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ Eurobasket. „Sasa Doncic, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Schede analitica di Massimo Oddo - a cura di Football.it”. aic.football.it. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „ISRAEL BASKETBALL SUPER LEAGUE | Israel Basketball | 2007-08 Season | Maccabi Elite Tel-Aviv | Nikola Vujcic”. basket.co.il. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Louis Garrel | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Kevin McHale | Actor, Music Department, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Lucca Staiger: Alle Infos & Statistiken”. www.easycredit-bbl.de. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Lucy Hale | Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Eurobasket. „Cory Higgins, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Kostas Manolas | Football Stats | Olympiakos | Age 32 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Olympedia – Kim Min-Seok”. www.olympedia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ Proballers. „Mario Nakic, Basketball Player”. Proballers (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Ђакомо Леопарди”. klubglasnik.com. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ „Jovan Jovanović Zmaj – biografija”. prelepapoezija.com. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ „Emmeline Pankhurst - Facts, Death & Quotes”. Biography (на језику: енглески). 2021-11-12. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Aleksej Maksimovič Peškov – Maksim Gorki”. Mladen Jankovic (на језику: енглески). 2009-10-14. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „John Logie Baird | Television pioneer, Mechanical television, Television history | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-30. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1959”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 278.
- ^ „Хорхе Луис Борхес”. poezijasustine.rs. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ „Dusan Andjic | Director, Writer, Second Unit Director or Assistant Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
