7. мај
(преусмерено са 7. маја)
7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.
- 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе.
- 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.
- 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.
- 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.
- 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату.
- 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.
- 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.
- 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.
- 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.
- 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.
- 1915 — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.
- 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.
- 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.
- 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.
- 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.
- 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.
- 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
- 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.
- 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
- 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.
- 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.
- 1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
- 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
- 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.
- 1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.
- 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.
- 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20.
- 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.
- 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.
- 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.
- 2002 — У паду авиона "Макдонел Даглас MD-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.
- 2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1833 — Јоханес Брамс, немачки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1897)[1]
- 1840 — Петар Чајковски, руски композитор. (прем. 1893)[2]
- 1861 — Рабиндранат Тагор, индијски песник, писац, драматург, композитор, визуелни уметник и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност (1913). (прем. 1941)[3]
- 1892 — Јосип Броз Тито, југословенски комунистички револуционар и државник, председник ФНРЈ и СФРЈ. (прем. 1980)[4]
- 1901 — Гари Купер, амерички глумац. (прем. 1961)[5]
- 1919 — Ева Перон, аргентинска глумица, најпознатија као друга жена аргентинског председника Хуана Перона. (прем. 1952)[6]
- 1922 — Дарен Макгавин, амерички глумац. (прем. 2006)[7]
- 1923 — Ен Бакстер, америчка глумица и певачица. (прем. 1985)[8]
- 1936 — Иван Јагодић, српски глумац. (прем. 2010)[9]
- 1949 — Мерилин Бернс, америчка глумица. (прем. 2014)[10]
- 1960 — Сабахудин Билаловић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2003)[11]
- 1964 — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент.[12]
- 1965 — Наташа Иванчевић, српска глумица.[13]
- 1966 — Марта Савић, српска певачица.[14]
- 1967 — Жарко Јокановић, српски писац, сценариста, драматург и политичар.[15]
- 1968 — Трејси Лордс, америчка глумица, музичарка, модел, списатељица, редитељка и продуценткиња.[16]
- 1970 — Татјана Војтеховски, српска новинарка и ТВ водитељка.[17]
- 1977 — Владимир Ивић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1978 — Шон Марион, амерички кошаркаш.[19]
- 1979 — Бранко Пековић, српско-казахстански ватерполиста.[20]
- 1985 — Џеј Балвин, колумбијски певач.[21]
- 1985 — Милан Пуровић, црногорски фудбалер.[22]
- 1986 — Ана Бебић, хрватска певачица.
- 1986 — Јевгениј Воронов, руски кошаркаш.[23]
- 1992 — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач.[24]
- 1992 — Рајан Харисон, амерички тенисер.
- 1997 — Дарија Касаткина, руска тенисерка.[25]
- 1997 — Јури Тилеманс, белгијски фудбалер.[26]
- 1998 — Дани Олмо, шпански фудбалер.[27]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1950 — Патријарх српски Гаврило V, врховни поглавар Српске православне цркве (1938—1950). (рођ. 1881)
- 1951 — Ворнер Бакстер, амерички глумац. (рођ. 1889)[28]
- 1998 — Еди Рабит, амерички музичар. (рођ. 1941)[29]
- 2010 — Зоран Куртеш, српски рукометаш и рукометни тренер. (рођ. 1965)
- 2010 — Светозар Стојановић, српски филозоф. (рођ. 1931)[30]
- 2011 — Вилард Бојл, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2009). (рођ. 1924)[31]
- 2013 — Мато Ерговић, хрватски глумац и комичар. (рођ. 1927)[32]
- 2018 — Мирослав Вардић, југословенски и српски фудбалер. (рођ. 1944)[33]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Johannes Brahms (2001). Johannes Brahms: Life and Letters. Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0-19-924773-8.
- ^ „ЧАЈКОВСКИ Петар”. snp.org.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Rabindranath Tagore | Biography, Poems, Short Stories, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-03. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Broz Josip Tito”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Gary Cooper | American actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ „Eva Peron | Biography, Musical, Death, Funeral, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-13. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „W. Lyle Richardson | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Anne Baxter | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Marilyn Burns | Actress, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ Eurobasket. „Sabahudin Bilalovic, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Pjer Zalica | Writer, Director, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Natasa Ivancevic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Marta Savić”. www.discogs.com.
- ^ „Žarko Jokanović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Traci Lords | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Tatjana Vojtehovski - Digital Communications Institute”. web.archive.org. 2018-03-08. Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Vladimir Ivic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Shawn Marion Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Branko Peković”. Olimpijski komitet Srbije (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „J Balvin Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Montenegro - M. Purović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Eurobasket. „Evgeny Voronov, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Alexander Ludwig | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Tennis Daria Kasatkina - ESPN”. m.espn.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ „Belgium - Y. Tielemans - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Spain - Dani Olmo - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Warner Baxter | Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Eddie Rabbitt - Biography”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Svetozar Stojanović”. INSTITUT ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2009”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Ergović, Mato - Gavella”. www.gavella.hr. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Admin (2010-01-25). „Vardić Miroslav”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
