Едвард VII
Едвард VII | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. новембар 1841. |
Место рођења | Лондон, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 6. мај 1910.68 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Породица | |
Супружник | Александра од Данске |
Потомство | Albert Victor, Duke of Clarence and Avondale, Џорџ V, Louise, Princess Royal, Викторија од Уједињеног Краљевства, Мод од Велса, Alexander John |
Родитељи | Алберт фон Саксен-Кобург и Гота Викторија Хановерска |
Династија | Династија Сакс-Кобург и Гота |
Краљ Уједињеног Краљевства, цар Индије | |
Период | 22. јануар 1901 – 6. мај 1910. |
Претходник | Викторија Хановерска |
Наследник | Џорџ V |
Потпис |
Едвард VII (енгл. Edward VII; пуним именом Алберт Едвард фон Сакс-Кобург и Гота; 9. новембар 1841 — 6. мај 1910) је био од 1901. па све до 1910. краљ Велике Британије, Ирске и цар Индије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Едвард је рођен 1841. као најстарији син краљице Викторије и супруга јој Алберта од Сакс-Кобург и Готе у Бакингемској палати.
Владао је од 22. јануара 1901. до своје смрти 1910. Био је први владар из династије Сакс-Кобург и Гота наследивши у педесетдеветој години своју мајку краљицу Викторију.
Оженио се 10. марта 1862. данском принцезом Александром (1844—1925), ћерком данског краља Кристијана IX. Са њом је имао шесторо деце, три ћерке и три сина:
- Принц Алберт Виктор, војвода од Кларенса и Авондејла (8.1.1864—14.1.1892)
- Краљ Џорџ V од Уједињеног Краљевства (3.6.1865—20.1.1936)
- Принцеза Лујза, краљевска принцеза и војвоткиња од Фајфа (20.2.1867—4.1.1931)
- Принцеза Викторија Александра од Уједињеног Краљевства (6.7.1868—3.12.1935)
- Принцеза Мод од Велса (26.11.1869—20.11.1938), удата за норвешког краља Хакона VII (1872—1957, краљ 1905-1957)
- Принц Александар Џон од Велса (6.4.1871—7.4.1871)
Пред његов долазак на трон био је познат по многобројним аферама, био је као принц од Велса умешан у два судска процеса: Први пут 1870. наведен је као главни разлог развода једне даме из високог друштва, други пут 1891. био је сведок у процесу код недозвољених забавних игара.
Због његовог карактера а и личних интереса, његова мајка краљица Викторија држала га је намерно што је могуће дуже и даље од владајућих обавеза.
Уз помоћ шведског краља Карла XV 1868. постаје Едвард члан удружења Слободних зидара, и већ 1874. постаје велики мајстор у тој масонској ложи. Захваљујући Едвардовом ангажовању повећава се број чланова на 3000.
По доласку на трон Едвард се одрекао титуле великог мајстора.
За време његове владавине је 1904. потписана Срдачна Антанта, уговор којим су разграничене енглеске и француске колоније у северној Африци и практично онемогућавајући будуће ратове између ових двеју држава.
Едвард је био страствени пушач, умро је 6. маја 1910. од једне прехладе коју је задобио током једне шетње, а која је допринела погоршању његове болести (хроничног бронхитиса) од чега је патио.
Наследио га је син Џорџ V.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Александра од Данске | 1. децембар 1844. | 20. новембар 1925. |
Деца
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Алберт Виктор од Велике Британије | 8. јануар 1864. | 14. јануар 1892. | није се женио | |
Џорџ V | 3. јун 1865. | 20. јануар 1936. | Мери од Тека | |
Лујза од Велике Британије | 20. фебруар 1867. | 4. јануар 1931. | Александер Даф | |
Викторија од Велике Британије | 6. јул 1868. | 3. децембар 1935. | није се удавала | |
Мод од Велике Британије | 26. новембар 1869. | 20. новембар 1938. | Хокон VII | |
Александер Џон од Велике Британије | 6. април 1871. | 7. април 1871. | умро дан после рођења |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Edward VII | Parents, Children, Successor, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
- Сењобос, Шарл (1908). Историја савремене цивилизације. Београд: Српска књижевна задруга.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]