Емир

Бухари Алим Хан (1880—1943). Фотографија С. М. Прокудина-Горског из 1911 године.

Емир (أمير) је арапски израз којим се изворно значавао командант, генерал, или принц, а понекад се изговара и као амир, али има исто значење.

Овај израз временом је постао назив за високу племићку титулу, или титулу коју су добијали државни функционери који су се налазили на високим положајима, најчешће у арапском свету, а од 19. века и у Авганистану. Ова титула се врло брзо раширила у средњовековном муслиманском свету. Емири су у исламским монархијама, обично били високо позиционирани шеици. У случајевима кад се та титула односила на монархову децу, емир је тад значио принц (кнежевић), а уз његову титулу ишао је и емират (кнежевина) - територија којим је он управљао. Емирати су дакле били пандан европским кнежевинама.

Емир је и врло популарно и често лично име (не и титула) у Босни и Турској. Реч емир ушла је у енглески језик 1593. године преко француске речи емир. Емир је било једно од имена или наслова муслиманског пророка Мухамеда.

Катар и Кувајт су једине независне земље које су задржале титулу „емир” за своје монархе. Последњих година, савремени наследни владари који желе да нагласе своју секуларну власт под владавином права, титулу су постепено замењивали са „краљ”. Значајан пример је Бахреин, чији је монарх променио титулу из емира у краља 2002. године.

Порекло

Амир Мухамед Абул Абас са Сицилије осваја италијанску Месијану.

Двор авганистанског Емирата Дурани 1839. године.

Емир од Каноа, Сануси Ламидо Сануси.

Амир, што значи „господар” или „главни командант”, изведено је из арапског корена a-m-r, „команда”. Првобитно са једноставним значењем „командант”, почела је да се користи као титула вођа, гувернера или владара мањих држава. У савременом арапском језику ова реч је аналогна титули „принц”. Реч је ушла у енглески 1593. године, од француске речи émir. То је била једна од титула или имена исламског пророка Мухамеда.

Кнежевске, министарске и племићке титуле

• Монарси Катара и Кувајта тренутно носе титулу емира.
• Сви чланови куће Сауд имају титулу емира (принца).
• Авганистан под владом Талибана је званично емират де факто, са вођом талибана који носи титулу Amir al-Mu'minin.
• Калифи су прво користиле титулу Амир ел-Муминин или „командант верних”, наглашавајући своје вођство над исламским царством, посебно над милицијом. Ту титулу су преузели разни други муслимански владари, укључујући султане и емире. За шиитске муслимане, они и даље дају ову титулу калифу Алији као Амир ел-Муминин.
• Абасидски (у теорији још увек универзални) калиф Ел-Ради је створио место Амира ел-Умара („амир амира“) за Ибн Рејка; титула се користила у разним исламским монархијама, као и у војном контекстру. У Ираку, директни потомци претходних емира из највећих племена, као што су племена Шамар и Куза, који су владали краљевствима пре модерне државности, користе титулу шеика или принца као потомци краљевске породице.
• Амир ел-Бахр (أمير البحر, „морски заповедник“) сматра се етимолошким местом порекла енглеског адмирала, француског amiral и сличних термина у другим европским језицима.

Војни чинови и звања

Од почетка је емир била војна титула. У 9. веку термин је коришћен да означи владара једне државе, односно италијанског Емирата Сицилије.

У одређеним децимално организованим муслиманским војскама, Амир је био официрски чин. На пример, у мугулског Индији, Амири су командовали са 1000 коњаника (подељених у десет јединица, свака под сипах саларом), десет од њих под једним маликом. У царској војсци каџарске Персије:

• Амир-и-Нујан
• Амир Панџ, „Командант 5.000”
• Амир-и-Туман, „Командант 10.000”

Следећа звања која се помињу као „амир” постојала су средњовековним муслиманским државама:

• Амир ел-умара, „амир амира“ (уп. супра) или „командант команданта“
• Амир ел-хаџ, „командант хаџа [каравана]”
• Амир ел-араб, „командант Арапа [бедуинских племена]”

Друге употребе

• Амир је мушко име на перзијском језику и име префикса за многа мушка имена као што су Амир Али, Амир Абас.
• Амир-и-Иел означава поглавара Ил (племена) у царској Персији.
• Мушки Амир и женско Амира су имена на арапском језику уобичајена међу Арапима, без обзира на веру и муслиманима без обзира на етничку припадност, баш као што су латински Рекс и Регина („краљ“ и „краљица“) уобичајени у западном свету. У Босни и Херцеговини женско име Емира, које се често тумачи као „принцеза”, изведеница је од мушког имена Емир.
• Мушки Амир и женско Амира су имена на хебрејском језику која су релативно честа у Израелу. На хебрејском та реч такође може значити „сноп жита” или „крошња дрвета” у зависности од правописа.

Види још

• Везир
• Шеик
• Султан
• Калиф
• Раџа

Литература

• Arnold, T. W. (1993). „Khalīfa”. Ур.: Houtsma, M. Th. E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936. IV. Leiden: BRILL. стр. 881—885. ISBN 978-90-04-09790-2. Приступљено 23. 7. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Crone, Patricia; Hinds, Martin (1986), God's Caliph: Religious Authority in the First Centuries of Islam, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32185-3 
• Donner, Fred McGraw (1981), The Early Islamic Conquests, Princeton, N.J: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-05327-1, hdl:2027/heb.00877 
• Fitzpatrick, Coeli; Walker, Adam Hani (2014). Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God. ISBN 9781610691789. 
• Goeje, Michael Jan de (1911). „Caliphate”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Weeramantry, Judge Christopher G. (1997). Justice Without Frontiers: Furthering Human Rights. Brill Publishers. ISBN 90-411-0241-8. 
• Wright, Lawrence (2007) [2006], The Looming Tower: Al Qaeda and the Road to 9/11, London: Vintage, ISBN 978-1-4000-3084-2 
• Holt, Peter M. (1984). „Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 47 (3): 501—507. S2CID 161092185. doi:10.1017/s0041977x00113710. 
• Özoğlu, Hakan (2011). From Caliphate to Secular State: Power Struggle in the Early Turkish Republic (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313379567. 
• Wood, Graeme (2017). The Way of the Strangers : Encounters with the Islamic State. New York: Random House. стр. 128—9. ISBN 978-0-8129-8875-8. Приступљено 22. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• The theory of government in Islam, by The Internet Islamic University
• The History of Al-Khilafah Ar-Rashidah (The Rightly Guided Caliphates) School Textbook, By Dr. 'Abdullah al-Ahsan, `Abdullah Ahsan
• The Crisis of the Early Caliphate By Richard Stephen Humphreys, Stephen (EDT) Humphreys from The History of al-Tabari
• The Reunification of the Abbasid Caliphate By Clifford Edmund (TRN) Bosworth, from The History of al-Tabari
• Return of the Caliphate to Baghdad By Franz Rosenthal from The History of al-Tabari
• Pan-Islamism: Indian Muslims, the Ottomans and Britain (1877–1924) By Azmi Özcan
• Baghdad during the Abbasid Caliphate from Contemporary Arabic and Persian Sources By Guy Le Strange
• The Fall of the Caliphate of Cordoba: Berbers and Andalusis in conflict By Peter C. Scales
• Khilafat and Caliphate, By Mubasher Ahmad
• The abolition of the Caliphate, From The Economist 8 March 1924
• The Clash of the Caliphates: Understanding the real war of ideas, by Tony Corn, Small Wars Journal, March 2011
• Hüseyin Yılmaz. Caliphate Redefined: The Mystical Turn in Ottoman Political Thought. Princeton University Press, 2018. ISBN 978-1-4008-8804-7.
• Cole, Juan R. I. (1987). „Rival Empires of Trade and Imami Shiism in Eastern Arabia, 1300–1800”. International Journal of Middle East Studies. 19 (2): 177—203. JSTOR 163353. S2CID 162702326. doi:10.1017/s0020743800031834. 
• Holdich, Thomas Hungerford (1911), „Bahrein Islands”, Ур.: Chisholm, Hugh, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 3 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 212 
• Larsen, Curtis (1983). Life and Land Use on the Bahrain Islands: The Geoarcheology of an Ancient Society. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46906-5. 
• Mojtahed-Zadeh, Pirouz (1999). Security and Territoriality in the Persian Gulf: A Maritime Political Geography. Routledge. ISBN 978-0-7007-1098-0. 
• Cole Bunzel (март 2015). „From Paper State to Caliphate: The Ideology of the Islamic State” (PDF). The Brookings Project on U.S. Relations with the Islamic World. Washington, D.C.: Center for Middle East Policy, Brookings Institution (Analysis Paper No. 19). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Thomas Joscelyn; Bill Roggio (2015-07-31). „The Taliban's new leadership is allied with al Qaeda”. FDD's Long War Journal. 
• Evan Kohlmann (2006-10-15). „Controversy Grows Over Supposed Unity of Iraqi Mujahideen as Al-Qaida Announces Founding of Sunni Islamic State”. Counterterrorism Blog. Архивирано из оригинала 2009-10-13. г. 
• Nazif Shahrani (1986). „State Building and Social Fragmentation in Afghanistan: A Historical Perspective”. Ур.: Ali Banuazizi; Myron Weiner. The State, Religion, and Ethnic Politics: Afghanistan, Iran, and Pakistan. Syracuse University Press. стр. 35. ISBN 9780815624486. 
• Leonid Nikolaevich Sobolev (1876). Latest History of the Khanates of Bokhara and Kokand. Foreign Department Press. 
• Shah Muhammad Waseem (2003): هندوستان ميں فارسى تاريخ نگارى: ٧١ويں صدى كے آخرى نصف سے ٨١ويں صدى كے پهلے نصف تک فارسى تاريخ نگارى كا ارتقاء, Kanishka Publishing, original source from the University of Michigan ISBN 9788173915376
• Donner, Fred M. (2012). Muhammad and the Believers: At the Origins of Islam. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06414-0. 
• Gibb, H. A. R. (1960). „Amīr al-Muʾminīn (search results)”. Ур.: Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. стр. 445. OCLC 495469456. 
• Pennell, Richard (2016). „What is the significance of the title 'Amīr al-mu'minīn'?”. The Journal of North African Studies. 21 (4): 623—644. S2CID 148543546. doi:10.1080/13629387.2016.1157482. 

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Емир на Викимедијиној остави