Покер
Покер је популарна карташка игра у којој се играчи са затвореним или делимично затвореним картама кладе у средишњи пот. Пот осваја особа са најјачом комбинацијом карата или особа која је повисила улог, а остали су одустали. Покер се игра широм света, али на неким местима се правила могу разликовати. Док се најранији познати облик игре играо са само 20 карата, данас се обично игра са стандардним шпилом, иако се у земљама где су кратки пакети уобичајени, може играти са 32, 40 или 48 карата.[1] Тако се покер игре разликују по конфигурацији шпила, броју карата у игри, броју подељених с лицем нагоре или лицем надоле, и броју који деле сви играчи, али све имају правила која укључују једну или више рунди клађења.
У већини модерних покер игара, прва рунда клађења почиње тако што један или више играча направи неки облик принудне опкладе (блинд или анти). У стандардном покеру, сваки играч се клади према рангу за који верује да његова рука вреди у поређењу са другим играчима. Радња се затим одвија у смеру казаљке на сату, јер сваки играч заузврат мора или да се уклопи (или да „позове“) максималну претходну опкладу, или да одустане, губећи износ улог до сада и сву даљу укљученост у руци. Играч који одговара опклади такође може да „повиси” (повећа) опкладу. Рунда клађења се завршава када сви играчи или позову последњу опкладу или одустану. Ако сви осим једног играча одустану у било којој рунди, преостали играч узима пот без потребе да открије своју руку. Ако више од једног играча остане у игри након последње рунде клађења, одиграва се обрачун где се откривају руке, а играч са победничком руком узима пот.
Са изузетком почетних мандаторних опклада, новац се самовољно ставља у пот од стране играча који било верује да опклада има позитивну очекивану вредност или који покушава да блафира друге играче из различитих стратешких разлога. Дакле, док исход било које одређене руке значајно укључује случајност, дугорочна очекивања играча одређена су њиховим акцијама изабраним на основу вероватноће, психологије и теорије игара.
Покер је постао популаран од почетка 20. века, и прерастао од пре свега рекреативне активности ограничене на мале групе ентузијаста до широко популарне активности, како за учеснике тако и за гледаоце, укључујући онлајн приступ,,[2] са многим професионалним играчима и вишемилионским наградама за турнире.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]О историји покера се може дебатовати. Налик је Персијској игри ас нас, и могуће су персијски морнари пренели у Њу Орлеанс.[4] Име је пореклом настало од француске речи poque, која је пореклом из Немачке речи pochen. Није јасно порекло покера и веза са играма ових назива. Игра је повезана са истим пореклом ренесансне игре примеро и француског брелана. Енглеска игра браг, јасно настала од брелана, а укључивала је блефирање. Могуће је да су све ове игре допринеле стварању покера каквог знамо данас.
За разлику од уобичајене верзије покера, студ са седам карата појавио се тек средином 19. века, и углавном га је проширила америчка војска.[5] Постао је основни производ у многим коцкарницама након Другог светског рата, а популарност је порасла са појавом Светске серије покера 1970-их.[6]
Тексашки холдем и друге друштвене игре картама почеле су да доминирају сценом коцкања у наредних неколико деценија. Телевизијски пренос покера је био посебно снажан утицај на повећање популарности игре на прелазу миленијума, што је резултирало бумом покера неколико година касније између 2003. и 2006. Данас је игра постала изузетно популарна забава широм света.
Варијације покера
[уреди | уреди извор]Постоје разне варијације покера као што су тексас холдем, стад и бадуги.[7][8][9]Најпопуларнија варијација је Тексас Холдем, а на другом месту по популарности се налази Омаха.
Компјутерски програми
[уреди | уреди извор]Различите играче компјутерског покера[10][11][12] развили су истраживачи са Универзитета Алберта, Универзитета Карнеги Мелон и Универзитета у Окланду, између осталих.
У чланку из јануара 2015.[13] објављеном у часопису Science, група истраживача углавном са Универзитета Алберта објавила је да су „у суштини углавном решили“ хедс-ап лимит Тексашког Холдема својим развојем Сефијус покерског бота. Аутори су тврдили да би Сефијус у просеку губио највише 0,001 великих блиндова по игри од свог противника најгорег случаја, и да је стратегија тако „близу оптималној“ да „не може бити статистички значајно надмашена током људског века играча покера."[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Parlett 2008, стр. 568–570
- ^ Rafferty, Tom (2005-03-08). „Bismarck Tribune”. Bismarck Tribune. Архивирано из оригинала 2006-04-08. г. Приступљено 2009-03-19.
- ^ „Top 10 moments in poker history”. casinocitytimes.com. Приступљено 2021-02-24.
- ^ "History of Poker" in. Roya, Will (2021). Card Night: Classic Games, Classic Decks, and the History Behind Them. Black Dog & Leventhal Publishers. стр. 203. ISBN 9780762473519.
- ^ "History of Poker" in. Roya, Will (2021). Card Night: Classic Games, Classic Decks, and the History Behind Them. Black Dog & Leventhal Publishers. стр. 203. ISBN 9780762473519.
- ^ „World Series of Poker Retrospective: Horseshoe History”. gaming.unlv.edu. Приступљено 2019-01-13.
- ^ Richard D. Harroch, Lou Krieger. Poker for Dummies. John Wiley & Sons, 2010
- ^ Reuben, Stewart. Starting out in Poker. London: Everyman /Mind Sports. 2001. ISBN 1-85744-272-5.
- ^ Sklansky, David. The Theory of Poker. Two Plus Two Pub, 1999.
- ^ Nature. “DeepMind AI topples experts at complex game Stratego”. Anil Ananthaswamy. NEWS 01 December 2022, Clarification 05 December 2022.
- ^ Nature. “ No limit: AI poker bot is first to beat professionals at multiplayer game.” Douglas Heaven. 11 July 2019. https://www.nature.com/articles/d41586-019-02156-9
- ^ Scientific American. “AI Learns What an Infant Knows About the Physical World.” Dana G. Smith, July 11, 2022.
- ^ Bowling, M.; Burch, N.; Johanson, M.; Tammelin, O. (2015). „Heads-up limit hold'em poker is solved” (PDF). Science. 347 (6218): 145—149. Bibcode:2015Sci...347..145B. CiteSeerX 10.1.1.697.72
. PMID 25574016. S2CID 3796371. doi:10.1126/science.1259433. Архивирано (PDF) из оригинала 2015-01-22. г.
- ^ Gill, Victoria (2015-01-08). „Computer program 'perfect at poker'”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10.
Литература
[уреди | уреди извор]- Parlett, David (2008). The Penguin Book of Card Games. London: Penguin. ISBN 978-0-141-03787-5.,
- Блејр, Џејмс (1990). „Уместо увода”. Ур.: Властимир Јанковић. Тарот - гатање картама (друго изд.). Шид. стр. 5.
- Кроли, Алистера (1942). „Увод”. Ур.: Hymenaeus Beta. Тот тарот, дескриптивни есеј. Берлин. стр. 4. ISBN 978-3-905219-06-7.
- Клајн, Иван; Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 593, 1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
- Зефирино Граси (српско издање, ур. (2007). Oxford школска енциклопедија. Београд: Књига комерц, Политика. стр. 80—82. ISBN 978-86-7712-195-2.}
- Reuven and Gabrielle Brenner, and Aaron Brown (2008). A World of Chance: Betting on Religion, Games, Wall Street. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88466-2.,
- Stephen Longstreet. Win or Lose: A Social History of Gambling in America. Bobbs-Merrill. ISBN 978-0-672-52253-6.(1977),
- Aaron Brown. The Poker Face of Wall Street. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12731-5.(2006),
- David G. Schwartz. Roll the Bones: The History of Gambling. Gotham. ISBN 978-1-59240-316-5.(2007),
- Timothy O'Brien. Bad Bet : The Inside Story of the Glamour, Glitz, and Danger of America's Gambling Industry. Crown Business. ISBN 978-0-8129-2807-5.(1998),
- Williamson, G. R. (15. 5. 2012). Frontier Gambling. G.R. Williamson. ISBN 9780985278014. Приступљено 16. 12. 2018 — преко Google Books.
- Henry G. Bond (ed.), Bohn's New Handbook of Games, Henry F. Anners (1850)
- Hildreth, J (1836). Dragoon Campaigns to the Rocky Mountains. New York: Wiley & Long.: mentions poker
- Green, Jonathan H (1843). Exposure of the Arts and Miseries of Gambling. Philadelphia: Zieber.
- Cowell, Joe (1844). Thirty Years Passed Among the Players in England and America.
- Anners, Henry F (1845). Hoyle’s Games.: refers to Poker or Bluff, 20-deck Poker, and 20-deck Poke
- Bohn, Henry George (1850). New Handbook of Games.: stated the rules of poker in print for the first time
- Dick, Willium B (1866). The American card player.
- Trumps (1868). The Modern Pocket Hoyle. New York: Dick & Fitzgerald.
- Steinmetz, Andrew (1870). The Gaming Table: Its Votaries and Victims. London: Tinsley Brothers.
- Schenck, Robert C. (1872)Rules for Playing Poker, private circulation
- Winterblossom, Henry T (1875). The Game of Draw Poker Mathematically Illustrated.
- Blackbridge (1875). The Complete Card Player.
- „World Series of Poker: A Retrospective”. Gaming.unlv.edu. 2007-10-22. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 2009-03-20.
- „Poker & Pop Culture: 'Star Trek: The Next Generation'”. www.pokernews.com. Приступљено 16. 12. 2018.
- Badger, Steve. „California Hold'em Poker - Texas Holdem Comes to California Poker”. www.stevebadger.com.
- „Industry Overview”. Indian Gaming: The National Information Site of the American Indian Gaming Industry. Liberty Lake, Washington: ArrowPoint Media, Inc. 2017. Приступљено 11. 7. 2017.
- „WSOP NEWS: A WILDER RIDE”. www.wsop.com. Приступљено 16. 12. 2018.
- „United States of Poker: New Jersey”. Pokerplayernewspaper.com. Архивирано из оригинала 29. 05. 2009. г. Приступљено 2009-03-20.
- „Late Night Poker: About the Show”. Channel4.com. Приступљено 2009-03-20.
- „Chris Moneymaker on”. Answers.com. 1975-11-21. Приступљено 2009-03-20.
- „WSOP 2010 Results - World Series of Poker Champion Jonathan Duhamel”. PokerStars.com. 2011-01-22. Приступљено 2011-01-22.
- LøvikSivilingeniør, DEBATTINNLEGGPål Skønberg (15. 9. 2011). „Legaliser poker”. Dagbladet.no. Приступљено 16. 12. 2018.
- „Going All In For Online Poker”. Newsweek. 2005-08-15. Приступљено 2009-03-19.
- „Financial Times: Online Poker 2004 revenues and 2008 forecast”. Us.ft.com. 2003-08-28. Архивирано из оригинала 2009-05-20. г. Приступљено 2009-03-19.
- Eve, Grant. „Grant Eve Testimony 111711 - United States Senate Committee on Indian Affairs”. The Future of Internet Gaming. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2013.
- Pokerstars reveals hand with plans for £1bn float[мртва веза] The Times
- „Poker networks”. Pokerscout.com. 2007-01-01. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 2009-03-19.
- „Online Poker Room Reviews”. GutShotMagazine.com. 2010-02-11. Приступљено 2010-02-11.
- „Poker Scout Online Poker Room Complete List”. Pokerscout.com. 2010-02-11. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 2010-02-11.
- „Poker Scout Online Poker Room Traffic Report”. Pokerscout.com. 2010-02-11. Приступљено 2010-02-11.
- „Poker History Market Share”. Pokerhistory.eu. 2012-08-10. Архивирано из оригинала 10. 04. 2023. г. Приступљено 2012-08-10.
- „Black Friday: Reliving Poker's Darkest Day Five Years Later” (на језику: енглески). Приступљено 2017-06-11.
- Heitner, Darren. „How A $4.9 Billion Purchase Of PokerStars Could Change Online Poker In America”. Forbes. Приступљено 2017-06-11.
- „Bush Signs Safe Port Act”. Forbes. 2006-10-13. Архивирано из оригинала 2006-10-18. г. Приступљено 2009-03-19.
- „UIGEA Safe Port Act Legislation effect on Online Poker Rooms”. WhichPoker. Архивирано из оригинала 2009-02-27. г. Приступљено 2009-03-19.
- „PokerStars Will Keep Serving American Customers”. CardPlayer. 2006-10-12. Приступљено 2013-07-23.
- Players, Poker (2008-04-21). „Poker Players Alliance press release: Poker Players Alliance Reaches Million Member Milestone”. Pokerplayersalliance.org. Архивирано из оригинала 2008-09-29. г. Приступљено 2009-03-19.
- „Boston University washington Journalism Center: Gamblers betting on Frank to overturn law”. Bu.edu. Архивирано из оригинала 2008-12-05. г. Приступљено 2017-02-13.
- Mehaffey, John (8. 8. 2013). „Safe and Secure Internet Gambling Initiative to Rep. Barton: Allow Credit Card Deposits”. US Poker. Приступљено 29. 3. 2014.
- Pulkkinen, LeviE (2010-09-23). „High Court upholds state ban on Internet poker, online gambling”. Seattle P-I.
- Popper, Nathaniel (2011-04-16). „FBI calls Internet poker sites' bet”. Los Angeles Times.
- Kemp, Caroyln (2011-04-15). „PPA Comments on Federal Action Against Online Poker Companies”. Poker Player's Alliance. Архивирано из оригинала 2011-04-18. г. Приступљено 2011-04-17.
- D'Amato, Alphonse; Al D'Amato (2011-04-22). „Make online poker legal? It already is”. Washington Post.
- Rose, I. Nelson (2011-04-22). „Black Friday: A Step Too Far”. gamblingandthelaw.com. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г.
