Растко Јанковић
| Растко Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. април 1972. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Занимање | глумац и музичар |
| Рад | |
| Битна улога | Мали кућни графити — Бенд Нб1 Лајање на звезде — Мики Кнежевић Убице мог оца — Полицајац Иван |
| Веза до IMDb-а | |
Растко Јанковић (Париз, 8. април 1972) српски је телевизијски, филмски и позоришни глумац и певач.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 8. априла 1972. године у Паризу, а у Београд се са породицом преселио када је имао десет година.[1] Завршио је Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.[2] Већи део живота провео је ван Србије, а популарност је стекао улогама у филмовима Лајање на звезде, Танго је тужна мисао која се плеше, Рођени сјутра, као и у ТВ серији Убице мог оца.[2] Јанковић је поред српских, глумио и у неколико француских филмова. Деведесетих година бавио се музиком.[2] Јанковићев кум је Ђорђе Давид.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Глумачку каријеру започео је у Дечјем и омладинском драмском студију Радио телевизије Београд, где је учествовао у снимању документарних филмова и шоу програма.[1] Прву улогу на телевизији оставио је у ТВ серији 16 пута Бојан у улози Дејана, а она је емитована 1986. године.[2] Године 1987. појавио се у улози Дејана у ТВ серији Соба 405, а 1989. године у француском филму Бункер палас хотел.[4] Године 1994. глумио је у краткометражном филму Амнезија, а наредне године у филму Одисејев поглед.[5] Појавио се у једној епизоди ТВ серије Отворена врата, која се емитовала 1995. године, а био је у улози Коље Димитрова Димкета I.[6] У ТВ серији Мали кућни графити појавио се у улози Бенд Нб1 у шест епизода, као и у једној епизоди ТВ серије Горе-доле, која је емитована 1997. године.[6]
У филму Пурише Ђорђевића Танго је тужна мисао која се плеше из 1997. године био је у улози Штуке, а исте године изашао је филм Рођени сјутра, где је Јанковић имао улогу Бакија.[7] У филму Лајање на звезде, Јанковић је био у улози Микија Кнежевића, а он је премијерно приказан 1998. године.[7] Године 2003. појавио се у француском филму Clandestino у улози Мирка, а након тога у ТВ серији Трагом Карађорђа у улози Петра Јокића.[8] Године 2005. појавио се у једној епизоди ТВ серије Љубав, навика, паника као Јовановићев син, а након тога у филму Следећи, молим! као Емил Србин. Јовановић је остварио улогу Филипа у филму Небо изнад крајолика из 2006. године, као и улогу Јурија у француском филму Људски зверињак.[9] Глумио је у филму Флешбек улогу Ралета, а 2012. године појавио се у филму Ас пик - Лоша судбина.
Године 2015. имао је улогу италијанског војника у филму Енклава, а након тога као протојереј Давид појавио се у две епизоде ТВ серије Село гори, а баба се чешља.[10] У две епизоде као Вања појавио се у ТВ серији Синђелићи, као и у четири епизоде серије Сенке над Балканом у улози инспектора Томића. У српском филму Петак 13. из 2018. године глумио је као водитељ ријалити емисије, а исте године глумио је Алексу у филму Заспанка за војнике. Јанковић је остварио улогу пуковника Загорца у ТВ серији Шифра Деспот. Као полицајац Иван појавио се у серији Убице мог оца, а остварио улогу и у филму Кључ.[11]
Поред глуме, Јанковић се деведесетих година бавио музиком. Објавио је албум под називом То су гени, 1996. године за Комуну, а на њему се налази једанаест песама.[12] Такође је објавио неколико видео спотова за песме, као и синглова, а један од најпопуларнијих био је Мој Београд.[8] Године 2013. снимио је песму Само најбољи иду напред, коју је изводио на митинзима Српске напредне странке, чији је члан.[3]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда за најбоље дебитантско остварење у филму Рођени сјутра, 31. Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети (1996)[8]
- Награда за глумца фестивала , 31. Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети (1996)[8]
- „Златна значка” од Културно-просветне заједнице Србије (2008)[11]
- Почасни грађанин Земуна (2008)[13]
- Захвалница за сарадњу са дијаспором и Србима у региону (2018)[14]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-е | |||
| 1986. | 16 пута Бојан | Дејан | |
| 1987. | Соба 405 | Дејан | |
| 1989. | Бункер палас хотел | ||
| 1990-е | |||
| 1994. | Амнезија | ||
| 1995. | Одисејев поглед | ||
| 1995. | Отворена врата | Коља Димитров Димке I | |
| 1996. | Мали кућни графити | Бенд Нб1 | |
| 1997. | Горе-доле | ||
| 1997. | Танго је тужна мисао која се плеше | Штука | |
| 1997. | Рођени сјутра | Баки | |
| 1998. | Лајање на звезде | Мики Кнежевић | |
| 2000-е | |||
| 2003. | Clandestino | Мирко | |
| 2004. | Трагом Карађорђа | Петар Јокић | |
| 2005. | Љубав, навика, паника | Јовановићев син | |
| 2005. | Следећи, молим! | Србин Емил | |
| 2006. | Небо изнад крајолика | Филип | |
| 2009. | Људски зверињак | Јури | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Флешбек | Рале | |
| 2012 | Ас пик - Лоша судбина | Никола Ћоровић Ћора | |
| 2015. | Енклава | италијански војник 1 | |
| 2016—2017. | Село гори, а баба се чешља | протојереј Давид | |
| 2016—2020. | Убице мог оца | полицајац Иван | |
| 2017. | Синђелићи | Вања | |
| 2017. | Сенке над Балканом | инспектор Томић | |
| 2018. | Петак 13. | водитељ ријалити емисије | |
| 2018. | Заспанка за војнике | Алекса | |
| 2019. | Шифра Деспот | пуковник Загорац | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Кључ | ||
| 2023. | Што се боре мисли моје |
Британски конзул | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Srbija na vezi: Portreti - Rastko Janković”. Радио телевизија Србије. 24. 5. 2019.
- ^ а б в г „Biografija Rastka Jankovića”. sinemanija.com. 22. 6. 2016.
- ^ а б „Da li se sećate Rastka Jankovića: Gde je i šta radi danas srpski Kijanu Rivs, zavodnik na glasu”. glossy.espreso.rs. 28. 7. 2016. Архивирано из оригинала 11. 04. 2020. г. Приступљено 11. 04. 2020.
- ^ „Soba 405”. Дискогс. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Kejt Vinslet u filmu o Jovanu Dučiću?”. mondo.rs. 10. 1. 2006.
- ^ а б „Rastko Janković – život i priključenija”. тегла.рс. 22. 2. 2017.
- ^ а б „Rastko Janković: Muzika i film kao inspiracija”. hellomagazin.rs. 22. 4. 2012.
- ^ а б в г „Rastko Janković u Mojih 50”. naxi.rs. 10. 9. 2017.
- ^ „Krajoliku ovacije”. Вечерње новости. 24. 8. 2006.
- ^ „Film posle kojeg svi plačemo”. informer.rs. 7. 4. 2015.
- ^ а б „Srpski Kijanu Rivs odrastao je u Parizu, ali je prve reči progovorio na našem jeziku: Znamo ga iz "Lajanja na zvezde", a sada snima "Ključ"”. kurir.rs. 12. 6. 2019.
- ^ „Rastko* – To Su Geni”. Дискогс. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „„Tata iz nehata“ postao savetnik za kulturu”. Блиц. 3. 5. 2018.
- ^ „Zahvalnica upravi za saradnju s dijasporom”. krosrts.rs. 6. 11. 2018. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 11. 04. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Растко Јанковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Растко Јанковић на сајту Дискогс
