Сремски санџак
| Сремски санџак Sirem sancağı | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1541.—1699. | |||||||||||||
 Сремски санџак у 17. веку | |||||||||||||
| Главни град | Сремска Митровица | ||||||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||||||
| Површина | 6.100 км2 | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||
| • Облик | беговат | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1541. | ||||||||||||
• Укинуто | 1699. | ||||||||||||
| |||||||||||||
Сремски санџак (тур. Sirem sancağı) био је једна од административних јединица Османског царства. Није могуће прецизно утврдити датум оснивања санџака, али се може претпоставити да је одлука о његовом формирању била донесена између 1537. године, када су окончана турска освајања угарских тврђава у Сремској и Вуковској жупанији и 1546. године када се Сремски санџак први пут помиње у изворима.. Санџак се налазио на подручју Срема, по којем је и добио име, а припадао је Будимском пашалуку. Управно средиште Сремског санџака било је у граду Митровица а његова западна граница чинили су ободи Осијечког поља и горњи ток реке Босута.[1]
Управна подела
[уреди | уреди извор]1583/87. године, Сремски санџак је био подељен у неколико нахија:
1667. године, Сремски санџак се делио у неколико кадилука:
Становништво
[уреди | уреди извор]Сремски санџак су углавном насељавали православни Срби и муслимани различитог етничког порекла. Становништво у селима било је претежно српско, док је становништво градова било етнички и верски шаролико. Највећи град у Сремском санџаку била је Митровица, која је, према подацима из 1545/1548. године била углавном насељена Србима, а према подацима из 1566/69. углавном муслиманским становништвом.
У попису из 1569. године на простору Сремског санџак регистровано 10 264, а две деценије касније 8 686 хришћанских пописних домаћинстава. Ако би се претпоставило да је хришћанско домаћинство у просеку имало 6 до 10 чланова, то би значило да је у другој половини XVI века на овом простору живело између 50 и 100 000 хришћана и око 10 000 муслимана. Хришћани су у турским пописима као већинско становништво регистровани у више од 400 насеља, међу којима су највећи били Карловци. Муслимани су претежно били настањени у касабама и варошима.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Крстић 2007, стр. 75-101.
- ^ Шулетић 2012, стр. 29-64.
Литература
[уреди | уреди извор]- Божанић, Снежана (2007). „Срем у периоду од 1502. до 1526. године”. Споменица Историјског архива Срем. 6: 72—88.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крстић, Александар (2007). „Време турске власти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 75—101.
- Лемајић, Ненад (1995). „Срби у Срему и њихови прваци од краја XV до краја XVI века”. Зборник Матице српске за историју. 52: 7—19.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Стојковски, Борис (2009). „Срем и покрет цара Јована Ненада”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 20: 249—255.
- Шулетић, Небојша (2012). „Карловци - демографске и економске прилике (1546-1590)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 85: 29—64.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сремски санџак у 16. веку, докторска дисертација (2013)