Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                
Пређи на садржај

Странка слободе и правде

С Википедије, слободне енциклопедије
Странка слободе и правде
СкраћеницаССП
ПредседникДраган Ђилас
Генерални секретарПеђа Митровић
Заменик председникаБорко Стефановић
Потпредседници
Основана19. април 2019. (2019-04-19)
Претходник
СедиштеУлица војводе Степе 199, Београд
Омладински огранакМлади ССП
Женски огранакЖенска мрежа
Идеологијасоцијалдемократија
Политичка позицијалеви центар
Европско чланствоПартија европских социјалиста (посматрач)
Боје  црвена
Народна скупштина
15 / 250
Скупштина АП Војводине
9 / 120
Скупштина града Београда
0 / 110
Застава странке
Застава Странка слободе и правде
Веб-сајт
ssp.rs
Део серије чланака о
Драгану Ђиласу
Политичке функције
Политике
Потпис

Странка слободе и правде (скраћено ССП) је социјалдемократска политичка странка у Србији. Води је Драган Ђилас.

Основана је 2019. спајањем Левице Србије и Зелене еколошке партије — Зелени. Била је чланица Савеза за Србију (СЗС), коалиције опозиционих политичких странака коју је Ђилас покренуо 2018. Заједно са СЗС, бојкотовала је парламентарне изборе 2020, тврдећи да нису слободни и поштени. Након избора, постала је део Удружене опозиције Србије (УОПС), наследника СЗС. УОПС је распуштен у јануару 2021. због спорова између ССП и Народне странке (Народна). Крајем 2021. ССП и Народна су се поново удружиле заједно са Покретом слободних грађана и Демократском странком како би формирале савез Уједињени за победу Србије (УЗПС), који је озваничен у фебруару 2022 и који је учествовао на општим изборима 2022. На изборима је ССП освојила 10 мандата у Народној скупштини и 6 у Скупштини града Београда. УЗПС је распуштен после избора, а од тада ССП води посланичку групу Правац Европа.

ССП је политичка странка левог центра и представља опозицију Српској напредној странци. Подржава антикорупцију и противи се партијском запошљавању, а залаже се за пореске реформе које би увеле прогресивно опорезивање. Подржава финансирање бесплатних уџбеника и школске ужине за децу и позива на увођење новог закона о раду. Подржава приступање Србије Европској унији и жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији поводом инвазије Русије на Украјину. Критиковала је улагања Кине у инфраструктуру Србије и усвојила платформу у којој је обећала „помирење, сарадњу и прихватање различитости” између држава на Балкану. Присталице ССП су проевропски оријентисане, а себе виде и као друштвено прогресивне. ССП има статус посматрача унутар Партије европских социјалиста.

Историја

[уреди | уреди извор]

Позадина и оснивање

[уреди | уреди извор]
Мариника Тепић и Борко Стефановић на конференцији у мају 2019.

Странка слободе и правде (ССП) настала је од Зелене еколошке партије – Зелени (ЗЕП—Зелени), политичке странке која је основана 2008.[1][2] Дејан Булатовић је био вођа ЗЕП—Зелених после 2015.[3] Увео је странку у коалицију са Зеленима Србије (ЗС), која се распала пред председничке изборе 2017,[4] и била је део коалиције Грађански блок 381 која је образована 2018. на челу са Покретом слободних грађана (ПСГ).[5] У новембру 2018. странка ЗЕП—Зелени је напустила Блок.[6] Месец дана касније, ЗЕП–Зелени се придружила Савезу за Србију (СЗС), опозиционом политичком савезу који је покренуо Драган Ђилас током 2018.[7][8] Низ антивладиних протеста почео је у децембру 2018. након физичког напада на Борка Стефановића. СЗС је подржао протесте.[9]

У марту 2019. објављено је да је Ђилас са Булатовићем договорио реконструкцију странке у ССП те да ће Ђилас бити председник странке.[10] Ђилас је раније изјавио како не планира да купи ЗЕП—Зелени.[11] Уз ЗЕП—Зелени, Левица Србије (ЛС), политичка странка коју предводи Стефановић, и десет покрета и појединаца удружили су се у ССП.[1][2] Оснивачка скупштина одржана је 19. априла 2019, на којој је за председника изабран Ђилас, за заменика председника Стефановић, а за потпредседнике Булатовић и Мариника Тепић.[12] Након оснивања, ССП је имала два мандата у Народној скупштини Србије и 13 у Скупштини града Београда.[13][14]

2019—2021.

[уреди | уреди извор]

У септембру 2019. ССП је најавила да ће бојкотовати парламентарне изборе 2020, тврдећи да неће бити слободни и поштени.[15][16] Касније истог месеца, СЗС се усагласио са ставом о бојкотовању избора.[17][18] Масовни протести који су почели 2018. и формално су окончани у марту 2020. због проглашења пандемије ковида 19 у Србији.[19] Након парламентарних избора у јуну 2020, СЗС је распуштен и потом трансформисан у Удружену опозицију Србије (УОПС), у којој је учествовала и ССП.[20][21] Међутим, УОПС је била политичка нестабилна. ССП је у децембру 2020. најавила да ће формирати заједничку платформу са ПСГ у вези са међустраначким дијалозима о изборним условима.[22] Томе се успротивила Народна странка (Народна), што је на крају довело до распуштања УОПС јануара 2021.[23][24]

ССП је своју политичку платформу за међустраначке дијалоге представила у фебруару 2021.[25] Дијалози су трајали од јула до октобра 2021,[26][27] иако је ССП напустила дијалог у септембру 2021. након што је навела да је предложени документ „неприхватљив”, тврдећи да документ не нуди конкретна решења у вези са изборним условима.[28] Након изласка из дијалога, ССП је обновила сарадњу са Народном, што је довело до најаве да ће учествовати у коалицији на општим изборима 2022.[29][30] У новембру 2021. најављено је да ће Тепићева бити представница заједничке коалиције коју су углавном чинили ССП, Народна, ПСГ и Демократска странка (ДС).[31][32]

2022—данас

[уреди | уреди извор]
ССП је организовала протесте у Србији 2023.

Непосредно пре уставног референдума у јануару 2022, ССП је позвала грађане да не гласају на референдуму.[33][34] Касније у јануару 2022, ССП је предложила Здравка Поноша из Народне за председничког кандидата заједничке коалиције.[35] Ова коалиција је формализована у фебруару 2022. године под називом Уједињени за победу Србије (УЗПС), када је Понош потврђен за заједничког председничког кандидата.[36] На парламентарним изборима, коалиција УЗПС је освојила 14 одсто гласова и 10 мандата у Народној скупштини, док је Понош освојио 18 одсто гласова бирача, заузевши друго место иза Александра Вучића, актуелног председника Србије.[37][38] Поред тога, ССП је освојила 6 мандата у Скупштини града Београда на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2022.[39][40] Ђилас се после избора састао са Вучићем и разговарао о исходу избора за одборнике Скупштине града Београда.[41][42] Његов потез су критиковали из Народне. ДС је додао и да се Ђилас пре састанка није консултовао са осталим члановима коалиције.[43][44] То је на крају довело до распуштања УЗПС.[45]

ССП је после избора најавила да ће формирати заједничку посланичку групу са ПСГ, Покретом за преокрет и Удруженим синдикатима Србије „Слога” у Народној скупштини и Скупштини града Београда. Коалиција је формализована под именом Уједињени.[46][47][48] Ђилас је поново изабран за председника ССП у јулу 2022, док су Стефановић, Тепић и Булатовић задржали своје функције. Потпредседници странке постали су и Горан Петровић и Душан Никезић.[49][50] Међутим, Булатовић је у децембру 2022. напустио ССП и посланичку групу Уједињени, тврдећи да Тепић наводно лобира за Српску напредну странку (СНС).[51][52] Затим се састао са неколико министара у Влади пре него што је формирао групу грађана под називом Савез социјалдемократа у јануару 2023.[53][54]

ССП је учествовала у масовним протестима 2023, који су почели након вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева почетком маја 2023.[55][56] У јулу 2023. посланичка група Уједињени променила је име у Правац Европа.[57] У октобру 2023. ССП је постала део Србије против насиља (СПН), коалиције политичких странака које су организовале протесте 2023.[58] СПН је најавила да ће учествовати на парламентарним, покрајинским и изборима за одборнике Скупштине града Београда 2023.[59][60] Уз Мирослава Алексића из Народног покрета Србије, Тепић је најављена као један од представника СПН.[59] На парламентарним изборима СПН је освојила 65 мандата, од којих је 15 припало ССП.[61]

Идеологија и платформа

[уреди | уреди извор]

Политичке склоности

[уреди | уреди извор]

Ђилас је на оснивачкој скупштини у априлу 2019. навео да ће се ССП усредсредити на привредни просперитет и образовање, као и да ће донети Декларацију о помирењу српског и албанског народа по питању Косова и Метохије.[12] Ова декларација је представљена у мају 2019, при чему је ССП навела да она „предвиђа пут решавања животних проблема људи [на Косову и Метохији]”.[62] Представља опозицију СНС.[63][64] Антикорупцијска странка, ССП је у новембру 2019. предложила закон о „борби против корупције јавних функционера”. Тепић је напоменула да је предлог написан по узору на праксу бивше румунске антикорупцијске тужитељке Лауре Ковеси.[65] ССП се такође противи „страначком запошљавању”, рекавши да „неће бити важно да ли сте члан странке, већ да ли имате квалификацију да радите одређени посао”.[66] У јулу 2022. осудила је нападе на истраживачке новинаре.[67]

Идеолошки, ССП је описана као социјалдемократска[68][69][70][71] и друштвено либерална странка,[72] док је на политичком спектру позиционирана на левом центру.[73][74][75][76][77] Душан Спасојевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је Ђилас унутар странке ближи политичком центру, док је Тепић окренута левици.[78] Што се тиче социјалних питања, Спасојевић је ССП позиционирао на леви центар.[78] ССП је подржала одржавање Европрајда 2022. у Београду.[79]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Критиковала је повећање путарине у јуну 2019, тврдећи да се квалитет путева није побољшао од 2017. када су првобитно биле повећане путарине.[80] Касније, у децембру 2019, ССП је на седници странке представила свој Предлог закона о пореклу имовине, којим би се, према Стефановићевим речима, одузимала имовина онима који не могу да докажу да су је стекли на законит начин.[81] Према свом програму од 2020, ССП је гарантовала да ће извршити „спровођење пореске реформе којом ће се увести прогресивно опорезивање дохотка грађана и смањивање пореза и доприноса 60% нето зараде”, а изнела је и подршку укидању парафискалних пореза и увођењу пореских олакшица за донације и задужбине у здравству, култури и спорту.[82]

Подржава финансирање бесплатних уџбеника и школских ужина за децу у Србији.[83][84] У септембру 2022. навела је да „уколико би се смањила корупција и укинули непотребни пројекти, прикупило би се довољно пара за финансирање бесплатних уџбеника и већих плата за просветне раднике”.[85] ССП је критиковала радничке услове у Србији и позвала на усвајање новог закона о раду који би према ССП „омогућио плате од којих може да се достојанствено живи”.[86] Ђилас је навео и да се противи неолиберализму, рекавши да је „неолиберална идеологија не само погрешна, већ и опасна по живот”.[87]

Критикујући слободну трговину са Кином, ССП наводи да то „доноси дугорочне последице по српску привреду, радна места и радне стандарде”.[88]

Спољна политика

[уреди | уреди извор]

Као проевропска странка,[89] ССП подржава приступање Србије Европској унији, наводећи да је „будућност Србије у Европској унији”.[90][91] ССП такође жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и апелује на владу да настави интеграцију Србије у Европску унију.[92][93] У марту 2023. усвојила је декларацију „Србија у ЕУ до 2030.”, а месец дана касније представила је свој програм „Правац Европа“, чији је циљ приближавање Србије Европској унији.[94][95]

Након почетка инвазије Русије на Украјину, ССП је позвала на окончање рата у Украјини, изразила подршку територијалном интегритету Украјине и позвала на слање хуманитарне помоћи угроженом становништву.[96][97] ССП се у почетку противила увођењу санкција Русији, али је ову позицију променила након општих избора 2022.[98][99] Ђилас је касније критиковао политичку неутралност по том питању, наводећи да се „политичка неутралност у овом тренутку се третира као сврставање уз [Русију])”.[100] Рекао је и да Србија треба да остане војно неутрална, али са јасним ставом по питању рата у Украјини.[101] ССП је у новембру 2022. предложила Резолуцију којом би се спољна политика Србије ускладила са Европском унијом и увела санкције Русији.[102][103]

Домаћа и регионална питања

[уреди | уреди извор]

ССП је критиковала улагања Кине у инфраструктуру Србије, тврдећи да је „Србија постала прва кинеска колонија у Европи”.[104][105][106] По питању Београда, ССП је у априлу 2021. изразила подршку раскиду уговора са инвеститором Београда на води.[107] У мају 2019. позвала је на окончање „еколошког масакра” у Алексинцу, тврдећи да је дрвеће у центру Алексинца бесправно посечено.[108] У јуну 2019. критиковала је Министарство заштите животне средине због квалитета ваздуха у Бору, тврдећи да је Влада игнорисала прекомерно загађење ваздуха сумпор-диоксидом и честицама тешких метала.[109] По питању регионалне сарадње, ССП је усвојила платформу у којој се залаже за помирење, сарадњу и прихватање различитости међу државама на Балкану.[110] ССП је осудила масакр у Сребреници, наводећи да „11. јул треба да буде посвећен сребреничким жртвама”, а да „Балкан функционише на принципима толеранције и сарадње”.[111]

Демографске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Према истраживању Фондације Хајнрих Бел из новембра 2020, присталице ССП су себе виделе као друштвено прогресивне и економски левичаре.[112] Истраживачи су такође приметили да су бирачи са либералнијим становиштима и стремљењима такође били оријентисани ка ССП.[112] Спасојевић је 2022. приметио да присталице СПП ближе заступају ставове Тепићеве него Ђиласа, наводећи да су њени гласачи проевропски оријентисани.[78]

Организација

[уреди | уреди извор]

ССП предводи Драган Ђилас, који је 2022. поново изабран за председника странке.[49] Стефановић је заменик председника, док су Тепић, Никезић и Петровић потпредседници ССП.[49][113] Поред њих, Велибор Павловић је председник Извршног одбора, Пеђа Митровић је генерални секретар, а Ана Стевановић је међународни секретар странке.[114][115] Седиште ССП се налази у улици Војводе Степе 199 у Београду.[116] ССП има омладинско крило под називом Млади ССП, као и женско крило под називом Женска мрежа.[117][118]

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2019. Ђилас се састао са Зораном Заевим, председником Социјалдемократског савеза Македоније, са којим је разговарао о сарадњи између две странке.[119] Ђилас је као представник ССП учествовао на скупу који је у мају 2020. организовала Партија европских социјалиста (ПЕС), где је изнео став своје странке у вези са парламентарним изборима 2020. и Европском унијом.[87] У новембру 2022. ССП је успоставила везе са Социјалдемократском партијом Аустрије која је изразила подршку да ССП буде примљена у ПЕС.[101] Као представник ССП, Тепић је учествовала на Глобалном прогресивном форуму који је ПЕС организовао у децембру 2022.[120] ССП је добила статус посматрача унутар ПЕС у новембру 2023.[121]

У Парламентарној скупштини Савета Европе ССП представља Татјана Пашић, која је део Групе социјалиста, демократа и зелених, док у Конгресу локалних и регионалних власти ССП представља Марко Димић, који је заменик и „нерегистровани” члан.[122][123]

Списак председника

[уреди | уреди извор]
Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Драган Ђилас 1967— 19. април 2019. данас

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2020. Драган Ђилас бојкот избора
0 / 250
 Пад 2 СЗС ванпарламентарна
2022. 520.469 14,09% Раст 2.
10 / 250
 Раст 10 УЗПС опозиција
2023. 902.450 24,32% Стагнација 2.
15 / 250
 Раст 5 СПН опозиција

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Председник Републике Србије
Година Кандидат 1. круг — гласови % од важећих 2. круг — гласови % од важећих Напомене
2022. Здравко Понош 2. 698.538 18,84% — — — Подршка Поношу

Покрајински избори

[уреди | уреди извор]
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2020. Драган Ђилас бојкот избора
0 / 120
 Стагнација 0 СЗС ванпарламентарна
2023. 215.197 22,55% Раст 2.
10 / 120
 Раст 10 СПН опозиција

Избори за одборнике Скупштине града Београда

[уреди | уреди извор]
Скупштина града Београда
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2022. Драган Ђилас 195.335 21,78% Раст 2.
6 / 110
 Пад 7 УЗПС опозиција
2023. 325.429 35,39% Стагнација 2.
8 / 110
 Раст 2 СПН Н/Д
2024. бојкот избора
0 / 110
 Пад 8 — ванпарламентарна

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Valtner, Lidija (19. 4. 2019). „Formirana Stranka slobode i pravde” [The Party of Freedom and Justice has been formed]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  2. ^ а б Stevanović, Nemanja (31. 8. 2021). „'Zelene' stranke u Srbiji: Ujedinjavanje i umrežavanje pred izbore” ['Green' parties in Serbia: Uniting and chaining before the elections]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2023. 
  3. ^ Miljković, Miloš (14. 8. 2020). „Dejan Bulatović: Disident” [Dejan Bulatović: Dissident]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  4. ^ Miljković, Miloš (31. 8. 2018). „Dejan Bulatović: Uskoro pravim lutku za proteste sa drugim likom” [Dejan Bulatović: I will be soon making a doll with a different character for protests]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  5. ^ „Formiran Građanski blok 381” [Civic Block 381 has been formed]. Danas (на језику: српски). 21. 8. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  6. ^ „Zelena ekološka partija napustila Građanski blok 381” [The Green Ecological Party left Civic Block 381]. N1 (на језику: српски). 5. 11. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  7. ^ „Zeleni pristupili Savezu za Srbiju” [The Greens joined the Alliance for Serbia]. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2018. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  8. ^ „Osnovan opozicioni blok Savez sa Srbiju” [The opposition bloc Alliance for Serbia has been founded]. Voice of America (на језику: српски). 2. 9. 2018. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  9. ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician”. Reuters (на језику: енглески). 8. 12. 2018. Архивирано из оригинала 29. 1. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  10. ^ Miljković, Miloš (11. 3. 2019). „Zelena ekološka partija menja ime u Stranka slobode i pravde, Đilas predsednik” [The Green Ecological Party to change its name to the Party of Freedom and Justice, Đilas will be the president]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  11. ^ „Dragan Đilas o Savezu za Srbiju i Zelenima” [Dragan Đilas about the Alliance for Serbia and the Greens]. N1 (на језику: српски). 4. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  12. ^ а б „Osnovana Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa” [The Party of Freedom and Justice of Dragan Đilas has been founded]. Radio Free Europe (на језику: српски). 19. 4. 2019. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  13. ^ Valtner, Lidija (19. 4. 2019). „Formirana Stranka slobode i pravde” [The Party of Freedom and Justice was formed]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  14. ^ „Spisak odbornika Skupštine grada Beograda” [List of councillors of the City Assembly of Belgrade] (PDF). City of Belgrade (на језику: српски). Архивирано (PDF) из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  15. ^ „Stranka slobode i pravde bojkotuje naredne izbore” [The Party of Freedom and Justice will boycott the next elections]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 1. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  16. ^ „Vučić rejects proposals for a technical government, more parties announce election boycott”. European Western Balkans. 2. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  17. ^ „Savez za Srbiju bojkotuje izbore” [The Alliance for Serbia will boycott the elections]. Politika (на језику: српски). 16. 9. 2019. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  18. ^ Stojanović, Boban; Casal Bértoa, Fernando (30. 6. 2020). „Serbia's ruling party just scored a landslide victory. Here's why the opposition boycotted the election.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  19. ^ „Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija” [The Protests on Sunday are suspended until the epidemiological situation improves]. N1 (на језику: српски). 10. 3. 2020. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  20. ^ Valtner, Lidija (29. 6. 2020). „Savez za Srbiju više ne postoji” [The Alliance for Serbia no longer exists]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  21. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije” [The United Opposition of Serbia has been formed]. Radio Free Europe (на језику: српски). 10. 8. 2020. Архивирано из оригинала 6. 10. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  22. ^ „SSP, DS i PSG pripremaju zajedničku Platformu za dijalog o izbornim uslovima” [SSP, DS, and PSG are preparing a joint platform for dialogue on election conditions]. Danas (на језику: српски). 16. 12. 2020. Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  23. ^ „UOPS više ne postoji?” [UOPS no longer exists?]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 16. 12. 2020. Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  24. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše” [Aleksić: The United Opposition of Serbia no longer functions]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 21. 1. 2021. Архивирано из оригинала 2. 6. 2021. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  25. ^ „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima” [The opposition around SSP and DS presented their platform for dialogue on election conditions]. Insajder (на језику: српски). 13. 2. 2021. Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  26. ^ Novaković, Ana (8. 7. 2021). „Nastavak međustranačkog dijaloga - vlast spremna, opozicija ne očekuje previše” [Continuation of the inter-party dialogues - the government is ready, the opposition is not expecting much]. N1 (на језику: српски). Приступљено 10. 2. 2023. 
  27. ^ „Dačić: Međustranački dijalog je završen” [Dačić: The inter-party dialogues are over]. NOVA portal (на језику: српски). 20. 9. 2021. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  28. ^ „Deo opozicije ne nastavlja učešće u međupartijskom dijalogu” [Part of the opposition will not continue to participate in the inter-party dialogues]. N1 (на језику: српски). 17. 9. 2021. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  29. ^ „Nova.rs: Sporazum o saradnji opozicije - nenapadanje, jedna lista u Beogradu...” [Nova.rs: Agreement on opposition cooperation - non-aggression, one list in Belgrade...]. N1 (на језику: српски). 30. 9. 2021. Приступљено 10. 2. 2023. 
  30. ^ „Mediji: SSP, DS i Narodna stranka postigli dogovor o zajedničkoj listi” [Media: SSP, DS, and the People's Party reached an agreement on a joint list]. N1 (на језику: српски). 14. 10. 2021. Приступљено 10. 2. 2023. 
  31. ^ „Nova: Marinika Tepić predvodi opozicionu listu, dogovoren i raspored kvota” [Nova: Marinika Tepić to head the opposition list, the schedule of quotas has also been agreed]. N1 (на језику: српски). 24. 11. 2021. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  32. ^ „Deo opozicije se dogovorio o zajedničkom izlasku na izbore” [Part of the opposition agreed on a joint participation in the elections]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 26. 11. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  33. ^ „Dragan Đilas: Na referendumu ne treba učestvovati” [Dragan Đilas: No one should participate in the referendum]. Vreme (на језику: српски). 6. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  34. ^ Dragojlo, Saša (17. 1. 2022). „Serbia Opposition Voices Doubts About Referendum, Praised by EU”. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 10. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  35. ^ Gajić, Petar (22. 1. 2022). „SSP predložio da Zdravko Ponoš bude predsednički kandidat opozicije” [SSP proposes Zdravko Ponoš to be the opposition's presidential candidate]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  36. ^ „Ujedinjena Srbija predstavila kandidate za predsednika i premijerku Srbije, gradonačelnika Beograda” [United Serbia presents its candidates for president, prime minister of Serbia, and mayor of Belgrade]. Voice of America (на језику: српски). 2. 2. 2022. Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  37. ^ „Rezultati predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora 2022” [Results of the 2022 presidential, parliamentary, and Belgrade elections]. CRTA (на језику: српски). 4. 4. 2022. Архивирано из оригинала 4. 4. 2022. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  38. ^ „RIK usvojio konačne rezultate predsedničkih izbora” [RIK adopted the final results of the presidential elections]. Danas (на језику: српски). 9. 5. 2022. Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  39. ^ „Objavljeni konačni rezultati izbora u Beogradu, SNS-u najviše mandata” [The final results of the elections in Belgrade have been published, SNS has the most mandates]. Radio Free Europe (на језику: српски). 9. 5. 2022. Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  40. ^ „Ko su kandidati liste Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda za gradske odbornike” [Who are the candidates of Vladeta Janković - United for the Victory of Belgrade list for city councillors]. Danas (на језику: српски). 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 9. 4. 2022. г. 
  41. ^ „Đilas: Vučić me pozvao, sastanak u ponedeljak” [Đilas: Vučić invited me, the meeting will be on Monday]. N1 (на језику: српски). 10. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  42. ^ Komarčević, Dušan (11. 4. 2022). „Pet stvari koje bi trebalo znati o sastanku Vučića i Đilasa” [Five things you should know about the meeting between Vučić and Đilas]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  43. ^ „Jeremić: Đilas se Vučiću stavio na raspolaganje” [Jeremić: Đilas made himself available to Vučić]. Danas (на језику: српски). 20. 4. 2022. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  44. ^ „Lutovac: Đilas nas ništa nije pitao, bili smo protiv njegovog susreta sa Vučićem” [Lutovac: Đilas did not ask us anything, we were against his meeting with Vučić]. N1 (на језику: српски). 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  45. ^ „Grbović (PSG): Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" praktično ne postoji” [Grbović (PSG): The United for the Victory of Serbia coalition practically does not exist]. Danas (на језику: српски). 28. 4. 2022. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  46. ^ „SSP, PSG, Pokret za preokret i Sloga biće u istom poslaničkom klubu” [SSP, PSG, Movement for Reversal, and Sloga will be in the same parliamentary group]. N1 (на језику: српски). 24. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  47. ^ „Ujedinjeni i Narodna stranka neće glasati za gradonačelnika Beograda” [The United and People's Party will not vote for the mayor of Belgrade]. N1 (на језику: српски). 20. 6. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  48. ^ „Poslanički klub "Ujedinjeni" za tri potpredsednička mesta opoziciji u Skupštini” [Parliamentary group "United" in favour of having three vice-presidential seats for the opposition in the Assembly]. N1 (на језику: српски). 29. 7. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  49. ^ а б в „Đilas ponovo izabran za predsednika SSP-a” [Đilas has been re-elected president of the SSP]. Politika (на језику: српски). 18. 6. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  50. ^ „Đilas ponovo izabran za predsednika Stranke slobode i pravde” [Đilas has been re-elected as the president of the Party of Freedom and Justice]. Euronews (на језику: српски). 18. 6. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  51. ^ „Dejan Bulatović podneo ostavku na sve funkcije u SSP i napustio stranku” [Dejan Bulatović resigned from all positions in the SSP and left the party]. N1 (на језику: српски). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  52. ^ „Dejan Bulatović objavio zbog koga je napustio Stranku slobode i pravde” [Dejan Bulatović announced why he left the Party of Freedom and Justice]. N1 (на језику: српски). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  53. ^ Spalović, Dejan (16. 1. 2023). „Poslanik Dejan Bulatović razgovara sa ministrima” [MP Dejan Bulatović talks with ministers]. Politika (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  54. ^ Radovanović, Vojin (30. 1. 2023). „Dejan Bulatović osnovao udruženje građana "Savez socijaldemokrata" u Moroviću” [Dejan Bulatović forms the "Alliance of Social Democrats" citizens' association in Morović]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  55. ^ „Opozicija pozvala građane u šetnju protiv nasilja u ponedeljak” [The opposition invites citizens to march against violence on Monday]. N1 (на језику: српски). 5. 5. 2023. Приступљено 17. 5. 2023. 
  56. ^ „Protest protiv nasilja: Građani tražili ostavke, organizatori - na ulici 50.000” [Protest Against Violence: Citizens demanded resignations, organisers - 50,000 on the streets]. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2023. Приступљено 17. 5. 2023. 
  57. ^ Đurić, Vanja (19. 7. 2023). „Poslanička grupa "Ujedinjeni" menja naziv”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 7. 2023. 
  58. ^ Dragojlo, Saša (27. 10. 2023). „Serbia's Pro-European Opposition Makes Unity Pact for Elections”. Balkan Insight. Приступљено 27. 10. 2023. 
  59. ^ а б Milovančević, Vojislav (27. 10. 2023). „Opozicija postigla dogovor o nastupu na izborima: Saopšteno ko su kandidati i nosioci lista” [The opposition reached an agreement on participation in the elections: It was announced who the candidates and representatives of the list are]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 27. 10. 2023. 
  60. ^ „RIK proglasio izbornu listu "Srbija protiv nasilja"” [RIK proclaimed the "Serbia Against Violence" electoral list]. N1 (на језику: српски). 9. 11. 2023. Приступљено 9. 11. 2023. 
  61. ^ „CeSID i IPSOS obradili 99,8 odsto uzorka: SNS-u 128 mandata, SPN-u 65” [CeSID and IPSOS processed 99.8 percent of the sample: SNS 128 mandates, SPN 65]. N1 (на језику: српски). 2023-12-18. Приступљено 2023-12-19. 
  62. ^ „Stranka Dragana Đilasa predstavila Deklaraciju o pomirenju s Albancima” [The party of Dragan Đilas presented the Declaration on Reconciliation with the Albanians]. N1 (на језику: српски). 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  63. ^ Živanović, Maja; Cvetković, Ljudmila (31. 1. 2022). „Hiljade evra za plaćeni klik pred izbore u Srbiji” [Thousands of euros for a paid click before the elections in Serbia]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  64. ^ „Ujedinjeni neće podržati vladu, degutantno pitanje o saradnji s Mihajlović” [The United will not support the government, the question of cooperation with Mihajlović is aggravating]. N1 (на језику: српски). 24. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  65. ^ „Stranka slobode i pravde predlaže antikorupcijski zakon” [The Party of Freedom and Justice proposes an anti-corruption law]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 3. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  66. ^ Petković, Gordana (15. 12. 2021). „SSP u B. Palanci: Želimo Srbiju u kojoj neće biti važno da li ste član stranke” [SSP in B. Palanka: We want a Serbia where it will not matter if you are a member of the party]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  67. ^ „SSP: Najoštrije osuđujemo napade na istraživačke novinare” [SSP: We strongly condemn attacks on investigative journalists]. N1 (на језику: српски). 27. 7. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  68. ^ Nadjivan, Silvia; Maximilian Schubert, Lucas (25. 6. 2020). Parliamentary elections in Serbia (PDF). Politische Akademie. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2021. г. 
  69. ^ Witzel, Martin Herrera (17. 10. 2022). „Serbien: Opposition drängt auf Angleichung an EU-Außenpolitik” [Serbia: Opposition pushes for harmonisation with EU foreign policy]. Euractiv (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 25. 12. 2022. г. Приступљено 25. 12. 2022. 
  70. ^ Vuković, Marta (8. 4. 2022). „Serbian elections: Win for the autocracy on the back of post-truth politics, vote rigging, and media monopolization”. Who Governs. University of Nottingham. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  71. ^ Mirosavljević, Igor (2023-12-02). „Evolution of the party scene since 2012: Who are the members of the "Serbia Against Violence" coalition?”. European Western Balkans. Приступљено 2023-12-04. 
  72. ^ Nordsieck, Wolfram (2023). Parties and Elections in Europe. Books on Demand. стр. 557. ISBN 9783734706691. Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  73. ^ „EP-facilitated Dialogue in Serbia: First meetings concluded, possible arrival of MEPs in June”. European Western Balkans. 10. 5. 2021. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  74. ^ „Serbs mark 1,000 days from killing of moderate Kosovo Serb politician”. Reuters. 12. 10. 2020. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  75. ^ Beckmann-Dierkes, Norbert; Rankić, Slađan (13. 5. 2022). „Parlamentswahlen in Serbien 2022” [2022 parliamentary elections in Serbia] (PDF). Konrad Adenauer Foundation (на језику: немачки). стр. 2. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  76. ^ Heil, Andy (10. 7. 2020). „How Did Serbia Become Europe's Flash Point For Anti-Lockdown Anger?”. Radio Free Europe (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  77. ^ Delauney, Guy (13. 12. 2023). „Aleksandar Vucic dominates Serbian election as vote nears”. BBC News. Приступљено 13. 12. 2023. 
  78. ^ а б в Kojić, Nikola (6. 12. 2022). „Zašto raste podrška desnici, gde šansu vidi levica i kako je SNS zauzeo centar” [Why is the support for the right growing, where does the left see a chance, and how did SNS occupy the centre?]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  79. ^ „Koje stranke u Srbiji podržavaju Evroprajd, a koje su protiv” [Which parties in Serbia support Europride, and which are against it]. N1 (на језику: српски). 26. 8. 2022. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  80. ^ „Stranka slobode i pravde i Dveri: Povećanje putarine neopravdano” [The Party of Freedom and Justice and Dveri: Unjustified toll increase]. N1 (на језику: српски). 5. 6. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  81. ^ Gajić, Petar (7. 12. 2019). „SSP predstavila Predlog zakona o poreklu imovine” [SSP presented the proposed law on the origin of property]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  82. ^ Avakumović, Lana (27. 2. 2020). „Šta partije u Srbiji misle o tržišnoj privredi?” [What do the parties in Serbia think about the market economy?]. Talas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  83. ^ „SSP: Novac za tablete preusmeriti za besplatne udžbenike i obroke za đake” [SSP: Redirect money for tablet computers to free textbooks and meals for students]. Danas (на језику: српски). 8. 8. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  84. ^ „Da li će i Vlada prepoznati važnost inicijative SSP za besplatne udžbenike đacima u celoj Srbiji?” [Will the Government also recognise the importance of the SSP initiative for free textbooks for students throughout Serbia?]. Jugpress (на језику: српски). 30. 1. 2023. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  85. ^ „SSP: Smanjenjem korupcije do boljeg stanja u prosveti” [SSP: By reducing corruption, education will be in better state]. Danas (на језику: српски). 1. 9. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  86. ^ „Opozicija: Položaj radnika u Srbiji sve teži” [Opposition: The position of workers in Serbia is getting worse]. N1 (на језику: српски). 1. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  87. ^ а б „Đilas liderima EU i Zapadnog Balkana: Ne postoje uslovi za fer izbore u Srbiji” [Đilas to the leaders of the EU and the Western Balkans: There are no conditions for fair elections in Serbia]. N1 (на језику: српски). 6. 5. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  88. ^ „Nikezić (SSP): Trgovina bez carina sa Kinom donosi dugoročne posledice srpskoj privredi” [Nikezić (SSP): Duty-free trade with China is bringing long-term consequences to the Serbian economy]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 18. 10. 2023. Архивирано из оригинала 18. 10. 2023. г. Приступљено 18. 10. 2023. 
  89. ^ Glavonjić, Zoran (7. 6. 2023). „Srpska opozicija ne veruje Vučićevim izborima” [The Serbian opposition does not trust Vučić's elections]. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 7. 6. 2023. 
  90. ^ „Šta kažu programi partija: Od entuzijazma do skepse” [What the party programs say: From enthusiasm to skepticism]. Progovori o pregovorima (на језику: српски). 30. 3. 2022. Архивирано из оригинала 30. 11. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  91. ^ „Đilas: Srbija je deo Evrope, zaslužuje predstavnika u Evropskom parlamentu” [Đilas: Serbia is part of Europe, it deserves a representative in the European Parliament]. N1 (на језику: српски). 14. 6. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  92. ^ „Stranka slobode i pravde i LSV: Što pre uskladiti spoljnu politiku Srbije sa EU” [Party of Freedom and Justice and LSV: Harmonise Serbia's foreign policy with the EU as soon as possible]. Tanjug (на језику: српски). 19. 1. 2023. Архивирано из оригинала 24. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  93. ^ „Djilas: Vlast da sprovede u delo politiku prema EU za koju se deklarativno zalaže” [Đilas: The government should put the policy towards the EU that its declaratively advocating in practice]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  94. ^ „Glavni Odbor SSP: Usvojeni Deklaracija i Akcioni plan "Srbija u EU do 2030."” [Main Board of the SSP: Adopted declaration and action plan "Serbia in the EU by 2030"]. Euronews (на језику: српски). 25. 3. 2023. Приступљено 22. 4. 2023. 
  95. ^ „Stranka slobode i pravde predstavila program Pravac Evropa” [The Party of Freedom and Justice presented the Forward to Europe programme]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 22. 4. 2023. Приступљено 22. 4. 2023. 
  96. ^ „Šta stranke i koalicije misle o invaziji Rusije i tome šta Srbija treba da uradi” [What parties and coalitions think about the invasion of Russia and what Serbia should do]. N1 (на језику: српски). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  97. ^ Komarčević, Dušan (2. 3. 2022). „Opozicija u Srbiji testira rusku bliskost i ukrajinski integritet” [The opposition in Serbia is testing Russian closeness and Ukrainian integrity]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  98. ^ „Đilas: Principijelno smo protiv sankcija Rusiji, ali Srbija ne može da bira” [Đilas: In principle, we are against sanctions on Russia, but Serbia cannot choose that]. Danas (на језику: српски). 14. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  99. ^ „Djilas: Da Srbija Rusiji uvede sankcije koje neće pogoditi narod već pojedince” [Đilas: For Serbia to impose sanctions on Russia that will not affect the people but individuals]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 16. 10. 2022. Архивирано из оригинала 22. 10. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  100. ^ „Djilas (SSP): Politička neutralnost po pitanju ruske agresije na Ukrajinu više ne postoji” [Đilas (SSP): Political neutrality regarding Russian aggression against Ukraine no longer exists]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 4. 10. 2022. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  101. ^ а б „Đilas: Srbija treba da ima poziciju kao Austrija, koja je vojno neutralna i ima jasan stav prema ratu u Ukrajini” [Đilas: Serbia should have a position like Austria, which is militarily neutral and has a clear attitude towards the war in Ukraine]. NOVA portal (на језику: српски). 18. 11. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  102. ^ Milovančević, Vojislav (23. 11. 2022). „Ovo je dokument kojim SSP traži uvođenje sankcija Rusiji: U Skupštinu Srbije stigla rezolucija” [This is the document by which the SSP requests the introduction of sanctions against Russia: A resolution has arrived in the Serbian Parliament]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  103. ^ „Opoziciona SSP traži da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU” [The opposition SSP demands that Serbia harmonise its foreign policy with the EU]. Radio Free Europe (на језику: српски). 23. 11. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  104. ^ Cvetković, Ljudmila (10. 5. 2021). „Deo opozicije po prvi put kritikuje vlast u Srbiji zbog Kine” [Part of the opposition for the first time criticises the government in Serbia because of China]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  105. ^ „Opoziciona SSP: Srbija prva kineska kolonija u Evropi” [Opposition SSP: Serbia is the first Chinese colony in Europe]. Radio Free Europe (на језику: српски). 11. 2. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  106. ^ „Nikezić (SSP) traži od Vesića podatke o ugovorima sa Kinom o izgradnji autoputeva” [Nikezić (SSP) asks Vesić for information on contracts with China on the construction of highways]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 10. 2023. Архивирано из оригинала 22. 10. 2023. г. Приступљено 18. 10. 2023. 
  107. ^ „SSP traži raskid ugovora sa arapskim investitorom projekta Beograd na vodi” [The SSP requests the termination of the contract with the Arab investor of the Belgrade Waterfront project]. N1 (на језику: српски). 25. 4. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  108. ^ Adamović, J. (9. 5. 2019). „Seča stabala u Aleksincu nastavljena, ministar kaže da možda ne treba sve seći” [The tree cutting in Aleksinac continued, the minister says that perhaps not everything should be cut down]. Južne vesti (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  109. ^ „SSP: Vlada Srbije ignoriše prekomerno zagađenje vazduha u Boru” [SSP: The Government of Serbia ignores excessive air pollution in Bor]. N1 (на језику: српски). 5. 7. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  110. ^ „SSP usvojila platformu o regionalnoj saradnji” [The SSP adopted a platform on regional cooperation]. N1 (на језику: српски). 23. 8. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  111. ^ „SSP: Svaki 11. jul treba da bude posvećen srebreničkim žrtvama” [SSP: Every 11 July should be dedicated to the victims of Srebrenica]. N1 (на језику: српски). 11. 7. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  112. ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020: Analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). Heinrich Böll Foundation. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 11. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  113. ^ „Stefanović (SSP) u Skupštini Srbije: Novi pravosudni zakoni zadržavaju kontrolu nad izborom sudija” [Stefanović (SSP) in the Serbian Parliament: New judicial laws retain control over the election of judges]. Danas (на језику: српски). 5. 2. 2023. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  114. ^ „U Jagodini i Velikoj Plani SSP osnovala svoje odbore” [In Jagodina and Velika Plana, the SSP established its boards]. Danas (на језику: српски). 10. 10. 2022. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  115. ^ „Srbi najskeptičniji prema EU” [Serbians are the most skeptical towards the EU]. Direktno (на језику: српски). 17. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  116. ^ „Izvod iz registra političkih stranaka” [Extract from the registry of political parties] (PDF). Ministry of Public Administration and Local Self-Government (на језику: српски). 11. 10. 2023. стр. 9. Приступљено 13. 10. 2023. 
  117. ^ „Mladi SSP: Program Moja prva plata vetar u leđa da mladi napuste Srbiju” [Youth of SSP: My First Salary Programme is a wind to the back for young people to leave Serbia]. Danas (на језику: српски). 2. 9. 2021. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  118. ^ „Ženska mreža SSP traži obrazloženje kako je nagradu 'Jaka žena' dobila i Jovana Jeremić” [SSP Women's Network is seeking an explanation as to why Jovana Jeremić also received the 'Strong Woman' award]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  119. ^ „Đilas sa Zaevom u Skoplju” [Đilas with Zaev in Skopje]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 18. 2. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  120. ^ „Marinika Tepić poručila na skupu evropskih socijaldemokrata u Beču da je međupartijski dijalog bio neuspešan, a izbori nefer” [Marinika Tepić said at the meeting of European Social Democrats in Vienna that the inter-party dialogue was unsuccessful and the elections were unfair]. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  121. ^ „Stefan Löfven re-elected President of the Party of European Socialists”. Party of European Socialists. 2023-11-10. Приступљено 2023-11-18. 
  122. ^ „Marko Dimić”. Congress of Local and Regional Authorities (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 12. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  123. ^ „Ms Tatjana Pašić”. Parliamentary Assembly of the Council of Europe. Архивирано из оригинала 24. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странка_слободе_и_правде&oldid=28845578”