sin
sin
Језици (1)
Српски
Српски| Падеж | Једнина | Множина |
|---|---|---|
| Номинатив | sin | sinovi |
| Генитив | sina | sinova |
| Датив | sinu | sinovima |
| Акузатив | sina | sinove |
| Вокатив | sine | sinovi |
| Инструментал | sinom | sinovima |
| Локатив | sinu | sinovima |
Именица
sin, м
Облици:
Слогови: sin, мн. si-no-vi
Значења:
- [1.] Osoba muškog pola u odnosu na svoje roditelje. [1]
- [1.1] U sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda सूनु [2] (čita se) sunu , jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku.
- [2.] Sin koji liči na majku. Вршац[1]
- [3.] Osoba muškog ili ženskog roda kojoj se prijateljski i intimno obraća starija osoba. [1]
- [4.] Sin božji. [1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.]
Примери:
- [1.1.] Ȅ, kad mi nàrāsto sȋn i kad je bȉo već mòmak, prodámo svȕ lȍšu [zemlju] i kȗpimo dòbru. Дероње [1]
- [1.2.] Òstala je sa trȍje sinóva. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац, Бачинци, Шимановци, Сремска Митровица, Мартонош, Госпођинци, Бегеч, Нови Сад, Ново Милошево, Башаид, Кумане, Меленци, Арадац, Зрењанин, Велики Гај, Сефкерин, Вршац, Избиште, Врачев Гај, Батања, Деска [1]
- [1.3.] Ȍnda mi [j]e ȕmrla žèna pa je dòšo sȋn kod mène i snȃ, pa sȁd žívim kòd njī. Нови Бечеј [1]
- [1.4.] Pȍsle gȍdin dána sȋnovog venčánja, ròdio se sȋn mu. Нови Сад [1]
- [3.1.] Nȉkad jȁ njoj nísam kázla: štȍ se, sȋne, ne ùdaš? Štȁ jȁ mȃrim. Бачко Петрово Село, Вршац [1]
- [4.1.] Ȍndak bȃca óraje i prèkrsti òca, sȋna, dùha — ámin. Томашевац [1]
Изрази:
- [1.5.] kàki òtac tàki ˜, kàkva mȁti tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Вршац [1]
- [1.6.] Kákav ótac, tákav ˜ Вршац [1]
- [1.7.] Dok se otac rodi sin po kući hodi ("kada se u peći pre hleba peku pogačice"). Ново Милошево [1]
- [1.8.] od óca na sȋna ("s generacije na generaciju"). Вршац [1]
- [2.1.] ˜ ga mȁterin ("blaga psovka"). Ново Милошево [1]
Асоцијације:
- [1.1.]
Изведене речи:
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Sanskrt: [[1]]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 31, 165.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 59.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 126, 131, 133, 150.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142, 146.