Le present article propose de scruter sous une doubleperspective un tout petit element dans l'... more Le present article propose de scruter sous une doubleperspective un tout petit element dans l'immense mosaique des sujets de reflexion que nous offre le roman Les fleurs bleues de Raymond Queneau : les ethnonymes defigees. Apr`es en avoir propose, dans un premier temps, une description linguistique, nous nous attacherons, dans un deuxi`eme temp, a analyser les interventions survenues au niveau de cet element particulier du discours `a la faveur du processus traductif.
U tzv. "pasmanska prezimena" koja su predmet ove analize, uvrstili smo ona koja su potv... more U tzv. "pasmanska prezimena" koja su predmet ove analize, uvrstili smo ona koja su potvrđena u Leksiku prezimena RH i u birackim popisima iz 1995. i 2004. analiza je nacinjena prema poznatom tvorbeno-motivacijskom modelu koji prezimensku raznovrsnost svodi na cetiri osnovne motivacijske skupine: osobna imena, nadimke, nazive zanimanja i etnike/etnonime te na dva osnovna tvorbena oblika, neizvedenost (nepostojanje patronimskog sufiksa) i izvedenost (postojanje patronimskog sufiksa).
u ovome radu rijec je o nacinu na koji jezik unutar jedne jezicne zajednice organizira izbjegavan... more u ovome radu rijec je o nacinu na koji jezik unutar jedne jezicne zajednice organizira izbjegavanje dvosmislenosti na relaciji vlastito ime - apelativ. Za primjer jezicne zajednice uzet je otok Ilovik, tj. toponimi prikupljeni anketom na tom otoku.
Bilo da se osoba, bez obzira na teritorij ili epohu u kojoj je živjela, identificirala unutar obi... more Bilo da se osoba, bez obzira na teritorij ili epohu u kojoj je živjela, identificirala unutar obiteljskog ili sireg drustvenog kruga, identifikacija je morala sadravati neka formalna obilježja koja su je cinila razumljivom. Brunot (1953: 42) tvrdi da se u biti prezimena nalazi ideja iskazivanja sadržaja 'neciji sin'. Zato jezici i nastoje formirati prezime izražavajuci upravo taj sadržaj. Kako je, i zasto bas tako, to napravio francuski jezik.
Le present article se propose de scruter sous une double perspective un tout petit element dans l... more Le present article se propose de scruter sous une double perspective un tout petit element dans l’immense mosaique des sujets de reflexion que nous offre le roman Les fleurs bleues de Raymond Queneau : les ethnonymes defiges. Apres en avoir propose, dans un premier temps, une description linguistique, nous nous attacherons, dans un deuxieme temps, a analyser les interventions survenues au niveau de cet element particulier du discours a la faveur du processus traductif. Suivant deux idees sur le signe linguistique qui sont que, 1° le signe nous est impose par le code social qu’est la langue et est donc fige et que, 2° le signe utilise consciemment pour communiquer quelque chose est un signe intentionnel, nous proposons de nous interroger sur la maniere dont Queneau a procede a la decomposition des ethnonymes dans son roman ou jeux avec les mots et non-sens participent d'un detournement ludique. Nous posons que le nom propre d’ethnie est une locution dans le cadre de la theorie Se...
U ovom se radu nastoji prikazati veza između načina tvorbe prezimena u hrvatskom i francuskom jez... more U ovom se radu nastoji prikazati veza između načina tvorbe prezimena u hrvatskom i francuskom jeziku i izvanjezičnog konteksta u kojem ona nastaju. O prezimenu će se govoriti kroz prizmu triju uloga koje prezime preuzima, društvenu, diskurzivnu i jezičnu. Stoga ćemo se u radu osobito baviti imenskom formulom u počecima njezina nastajanja na primjerima uzetima iz povijesnih izvora kojima će se ilustrirati kako određeni diskurzivni kontekst u kojem je potrebno identificirati osobu, npr. uloga osobe u pravnom dokumentu ili orfanotrofijska knjiga, utječe na način imenovanja. Dat će se povijesni okvir razloga za proširenje imenske formule pridjevcima koji se tijekom razvoja formule pretvaraju u prezimena kao i uloga jezičnih elemenata u sustavu identifikacije. Isto tako pokazat će se da jezik, francuski ili hrvatski, izabire tvorbeni model sukladno svojim inherentnim jezičnim svojstvima, ali i u skladu s diskurzivnim osobitostima i potrebama teksta. Vidjet će se da morfološke i sintakti...
Fluminensia: Journal for Philological Research, 2014
The aim of this paper is to attempt to show what lies behind the term name on the basis of Mediev... more The aim of this paper is to attempt to show what lies behind the term name on the basis of Medieval French legal documents. We will try to show which notions and concepts this term covers and try to see whether the claim that name is purely an indicative, that is, demonstrative, mechanism is true. The basic corpus for the diachronic study of the origin and the development of the ways of identifying persons in the European cultural circle consists of archival medieval documents. In the names recorded in archival documents the extension and intension of the naming formula are mixed, and most analyses of such corpora do not take into account whether the systems of identification by name from the Medieval period, prior to the stabilization of the formulae used for naming, are (and if yes, to what extent) compatible with the present day system. In this paper, we try to show to what extent a medieval record identifying a person matches contemporary understanding of such records and which ...
Ovaj se rad bavi pitanjem definicije pojmova opća imenica i vlastito ime i to na osnovu normativn... more Ovaj se rad bavi pitanjem definicije pojmova opća imenica i vlastito ime i to na osnovu normativno-gramatičkih, opće lingvističkih i filozofsko-logičkih postavki. Pregledom činjenica iz te tri discipline nastoji se prikazati dosadašnji put razvoja ideja i pretpostaviti eventualni budući smjer razmišljanja o problemu odnosa između opće imenice i vlastitog imena, i to unutar koncepta o preobraženome vlastitom imenu.
Le present article propose de scruter sous une doubleperspective un tout petit element dans l'... more Le present article propose de scruter sous une doubleperspective un tout petit element dans l'immense mosaique des sujets de reflexion que nous offre le roman Les fleurs bleues de Raymond Queneau : les ethnonymes defigees. Apr`es en avoir propose, dans un premier temps, une description linguistique, nous nous attacherons, dans un deuxi`eme temp, a analyser les interventions survenues au niveau de cet element particulier du discours `a la faveur du processus traductif.
U tzv. "pasmanska prezimena" koja su predmet ove analize, uvrstili smo ona koja su potv... more U tzv. "pasmanska prezimena" koja su predmet ove analize, uvrstili smo ona koja su potvrđena u Leksiku prezimena RH i u birackim popisima iz 1995. i 2004. analiza je nacinjena prema poznatom tvorbeno-motivacijskom modelu koji prezimensku raznovrsnost svodi na cetiri osnovne motivacijske skupine: osobna imena, nadimke, nazive zanimanja i etnike/etnonime te na dva osnovna tvorbena oblika, neizvedenost (nepostojanje patronimskog sufiksa) i izvedenost (postojanje patronimskog sufiksa).
u ovome radu rijec je o nacinu na koji jezik unutar jedne jezicne zajednice organizira izbjegavan... more u ovome radu rijec je o nacinu na koji jezik unutar jedne jezicne zajednice organizira izbjegavanje dvosmislenosti na relaciji vlastito ime - apelativ. Za primjer jezicne zajednice uzet je otok Ilovik, tj. toponimi prikupljeni anketom na tom otoku.
Bilo da se osoba, bez obzira na teritorij ili epohu u kojoj je živjela, identificirala unutar obi... more Bilo da se osoba, bez obzira na teritorij ili epohu u kojoj je živjela, identificirala unutar obiteljskog ili sireg drustvenog kruga, identifikacija je morala sadravati neka formalna obilježja koja su je cinila razumljivom. Brunot (1953: 42) tvrdi da se u biti prezimena nalazi ideja iskazivanja sadržaja 'neciji sin'. Zato jezici i nastoje formirati prezime izražavajuci upravo taj sadržaj. Kako je, i zasto bas tako, to napravio francuski jezik.
Le present article se propose de scruter sous une double perspective un tout petit element dans l... more Le present article se propose de scruter sous une double perspective un tout petit element dans l’immense mosaique des sujets de reflexion que nous offre le roman Les fleurs bleues de Raymond Queneau : les ethnonymes defiges. Apres en avoir propose, dans un premier temps, une description linguistique, nous nous attacherons, dans un deuxieme temps, a analyser les interventions survenues au niveau de cet element particulier du discours a la faveur du processus traductif. Suivant deux idees sur le signe linguistique qui sont que, 1° le signe nous est impose par le code social qu’est la langue et est donc fige et que, 2° le signe utilise consciemment pour communiquer quelque chose est un signe intentionnel, nous proposons de nous interroger sur la maniere dont Queneau a procede a la decomposition des ethnonymes dans son roman ou jeux avec les mots et non-sens participent d'un detournement ludique. Nous posons que le nom propre d’ethnie est une locution dans le cadre de la theorie Se...
U ovom se radu nastoji prikazati veza između načina tvorbe prezimena u hrvatskom i francuskom jez... more U ovom se radu nastoji prikazati veza između načina tvorbe prezimena u hrvatskom i francuskom jeziku i izvanjezičnog konteksta u kojem ona nastaju. O prezimenu će se govoriti kroz prizmu triju uloga koje prezime preuzima, društvenu, diskurzivnu i jezičnu. Stoga ćemo se u radu osobito baviti imenskom formulom u počecima njezina nastajanja na primjerima uzetima iz povijesnih izvora kojima će se ilustrirati kako određeni diskurzivni kontekst u kojem je potrebno identificirati osobu, npr. uloga osobe u pravnom dokumentu ili orfanotrofijska knjiga, utječe na način imenovanja. Dat će se povijesni okvir razloga za proširenje imenske formule pridjevcima koji se tijekom razvoja formule pretvaraju u prezimena kao i uloga jezičnih elemenata u sustavu identifikacije. Isto tako pokazat će se da jezik, francuski ili hrvatski, izabire tvorbeni model sukladno svojim inherentnim jezičnim svojstvima, ali i u skladu s diskurzivnim osobitostima i potrebama teksta. Vidjet će se da morfološke i sintakti...
Fluminensia: Journal for Philological Research, 2014
The aim of this paper is to attempt to show what lies behind the term name on the basis of Mediev... more The aim of this paper is to attempt to show what lies behind the term name on the basis of Medieval French legal documents. We will try to show which notions and concepts this term covers and try to see whether the claim that name is purely an indicative, that is, demonstrative, mechanism is true. The basic corpus for the diachronic study of the origin and the development of the ways of identifying persons in the European cultural circle consists of archival medieval documents. In the names recorded in archival documents the extension and intension of the naming formula are mixed, and most analyses of such corpora do not take into account whether the systems of identification by name from the Medieval period, prior to the stabilization of the formulae used for naming, are (and if yes, to what extent) compatible with the present day system. In this paper, we try to show to what extent a medieval record identifying a person matches contemporary understanding of such records and which ...
Ovaj se rad bavi pitanjem definicije pojmova opća imenica i vlastito ime i to na osnovu normativn... more Ovaj se rad bavi pitanjem definicije pojmova opća imenica i vlastito ime i to na osnovu normativno-gramatičkih, opće lingvističkih i filozofsko-logičkih postavki. Pregledom činjenica iz te tri discipline nastoji se prikazati dosadašnji put razvoja ideja i pretpostaviti eventualni budući smjer razmišljanja o problemu odnosa između opće imenice i vlastitog imena, i to unutar koncepta o preobraženome vlastitom imenu.
Uploads
Papers by Barbara Vodanovic