Српско археолошко друштво Музеј Крајине Неготин СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО XLII СКУПШТИНА И ГОДИШЊИ СКУП Неготин, 30. мај – 1. јун 2019. године Програм, извештаји и апстракти Неготин 2019 Организациони одбор скупа Владимир Величковић, председник општине Неготин Татјана Панић, члан општинског већа за културу, информисање и туризам Ивица Трајковић, директор, Музеј Крајине Гордан Јањић, Музеј Крајине мр Војислав Ђорђевић, секретар Српског археолошког друштва др Адам Н. Црнобрња, председник Српског археолошког друштва др Војислав Филиповић, потпредседник Српског археолошког друштва Научни одбор скупа prof. dr Arthur Bankoff, Brooklyn College, New York (USA) проф. др Душан Михаиловић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду др Адам Н. Црнобрња, Народни музеј у Београду doc. dr Martina Blečić Kavur, Univerza na Primorskem, Fakulteta za humanistične študije, Koper (SLO) prof. dr Boris Kavur, Univerza na Primorskem, Fakulteta za humanistične študije, Koper (SLO) др Иван Семьян, Южно - Уральский государственный университет, Челябинск (РУС) др Војислав Филиповић, Археолошки институт, Београд доц. др Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду др Драган Милановић, Археолошки институт, Београд др Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд др Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд др Јелена Булатовић, Лабораторија за биоархеологију, Филозофски факултет, Београд др Надежда Гавриловић Витас, Археолошки институт, Београд Приредили: Адам Црнобрња и Војислав Филиповић Издавач: Српско археолошко друштво, Београд и Музеј Крајине Неготин За издавача: Адам Црнобрња и Ивица Трајковић Штампа: Studio M, Beograd Тираж: 200 Бесплатан примерак ISBN 978-86-80094-09-0 XLII скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва и штампање ове публикације финансирани су средствима Министарства културе и информисања Републике Србије XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године САДРЖАЈ Програм LXII годишњег скупа........................................ 4 Извештај о раду УО САД................................................ 18 Извештај о финансијском пословању САД................... 28 Извештаји о раду секција САД....................................... 30 Одбрањени радови на катедри за археологију............... 38 Записник са XLI скупштине САД.................................... 42 Самостални стручњаци у култури (обавештење).......... 47 Резимеи............................................................................... 52 НАПОМЕНА: Рад по секцијама и сесијама, као и редовна годишња Скупштина ће се одржавати у просторијама Уметничке школе Стеван Мокрањац у Неготину и Одељења Учитељског факултета у Врању - Неготин, трг Ђорђа Станојевића 11 (бивша Педагошка академија) 3 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ЧЕТВРТАК 30. МАЈ 2019. од 11h Пријављивање учесника, преузимање идентификационих картица и штампаног материјала, МУЗЕЈ КРАЈИНЕ НЕГОТИН, Вере Радосављевић 1, уплата обавезне котизације од 2.500 дин за учеснике који нису чланови САД, 1.500 дин за заједничку вечеру. 13h Свечано отварање скупа - УМЕТНИЧКA ШКОЛA СТЕВАН МОКРАЊАЦ, Библиотека Данијела Ванушић, помоћник Министра културе и информисања Владимир Величковић, председник општине Неготин Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине, Неготин др Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва Гордан Јањић, АРХЕОЛОГИЈА МУЗЕЈА КРАЈИНЕ У НЕГОТИНУ Ivan Semyan, THE EXPERIENCE OF THE ARCHAEOLOGICAL EXPERIMENT IN THE ACTIVITIES OF THE ARCHAEOS ASSOCIATION AND THE LABORATORY OF EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY OF SOUTH URAL UNIVERSITY 14h Коктел, двориште Музеја Крајине 15h Рад по секцијама и сесијама Секција за класичну археологију Секција за средовековну археологију Секција за биоархеологију 4 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕКЦИЈА ЗА КЛАСИЧНУ АРХЕОЛОГИЈУ (секција, Н. Гавриловић Витас) 15h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Перица Шпехар, Гордан Јањић, ЕГЕТА (БРЗА ПАЛАНКА) – РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 2017. И 2018. ГОДИНЕ Адам Н. Црнобрња, Дeaнa В. Ратковић, РИМСКИ МАЧ (SPATHA) ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ ДРУГЕ ПАНОНИЈЕ СА ЖИГОВИМА РАДИОНИЦЕ И ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ Душан Рашковић, НАЛАЗИ НОВЦА С КРАЈА IV ВЕКА И НАЛАЗИ НОВЦА V ВЕКА У ОКРУЖЈУ КРУШЕВЦА Надежда Гавриловић-Витас, ФУНЕРАРНЕ ПАЛМИРЕ ИЗ СИНГИДУНУМА СКУЛПТУРЕ Дискусија / Discussion Софија Петковић, GERULATAE – МИРОЧ, РИМСКО УТВРЂЕЊЕ НА АЛТЕРНАТИВНОМ ПУТУ TALIATA – EGETA Игор Бјелић, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И УТВРЂЕНОГ РЕЗИДЕНЦИЈАЛНОГ ЛОКАЛИТЕТУ ВРЕЛО-ШАРКАМЕНА НАЧИН ЗИДАЊА, КОМПЛЕКСА НА Љубиша Васиљевић, ЗАБЕЛЕШКЕ АНТИЧКИХ АУТОРА О КУЛТУ БОГА СИЛВАНА Ана Величковић, РОМАНИЗАЦИЈА И ЊЕНЕ АЛТЕРНАТИВЕ: ПРЕГЛЕД И КРИТИКА Дискусија / Discussion 5 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕКЦИЈА ЗА СРЕДОВЕКОВНУ АРХЕОЛОГИЈУ (секција, Д. Радичевић) 15h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Викторија Узелац, СРЕДЊОВЕКОВНИ СЛОЈЕВИ СА ЛОКАЛИТЕТА НА ТЕРИТОРИЈИ СОМБОРА, РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКЕ КАМПАЊЕ 2012. Филип Стефановић, СРЕДЊОВЕКОВНА САБЉА ИЗ ЗБИРКЕ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА „ПАРАЋИН“ Маја Живковић, Теодора Младеновић, Далиборка Матић, ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРУГА У АТАРУ СЕЛА УЉМА (ПОЛОЖАЈ СТУБА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА БР. 30) Игор Ђуровић, АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДИНА У ГРОШНИЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА Марин Бугар, АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИШТЕ КРАЈ СЕЛА РИЉАЦ Дејан Радичевић, Владан Миливојевић, СРЕДЊОВЕКОВНА ЦРКВА У БАЊИ ПОДНО ВЕНЧАЦА: ИСТРАЖИВАЊА 2016– 2018. ГОДИНЕ Дискусија / Discussion СЕКЦИЈА ЗА БИОАРХЕОЛОГИЈУ (секција, Н. Миладиновић-Радмиловић) 15h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Predrag Radović, Joshua Lindal, Dušan Mihailović, Mirjana Roksandic, MAXILLARY FIRST MOLAR FROM THE LATE PLEISTOCENE OF PEŠTURINA CAVE: THE FIRST NEANDERTHAL FROM SERBIA Јелена Марковић, Алехандро Ромеро, Софија Стефановић, АНАЛИЗА МИКРОСТРИЈА НА ГЛЕЂИ ЉУДСКИХ ЗУБА ИЗ ПЕРИ6 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ОДА МЕЗОЛИТСКО – НЕОЛИТСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ СА ТЕРИТОРИЈЕ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА И ЈУЖНОГ ДЕЛА ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ Марио Новак, Динко Тресић Павичић, Марио Царић, Ивор Јанковић, ПРИМЕРИ НАМЕРНОГ НАСИЉА ТОКОМ НЕОЛИТА НА ПОДРУЧЈУ ХРВАТСКЕ Александра Жегарац, Марија Кречковић, ДРЕВНА ДНК АНАЛИЗА ИНДИВИДУА САХРАЊЕНИХ НА РАНОБРОНЗАНОДОПСКОЈ НЕКРОПОЛИ У МОКРИНУ (2100–1800. ГОДИНА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ) Дискусија / Discussion Амалиа Сабанов, ПРАКСЕ СКЛАДИШТЕЊА УСЕВА У НАСЕЉУ ИЗ РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА НАЛАЗИШТУ АРСЛАНТЕПЕ У ТУРСКОЈ Mario Carić, Mario Novak, PREHRANA TIJEKOM BRONČANOG DOBA NA ISTOČNOJ JADRANSKOJ OBALI: BIOARHEOLOŠKI I BIOKEMIJSKI PRISTUP Нада Радак, Илија Микић, АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА МИШИЋНИХ АКТИВНОСТИ АПЕНДИКУЛАРНОГ СКЕЛЕТА ОСТЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛА СА АНТИЧКЕ НЕКРОПОЛЕ КОД КОРАБА-ВИМИНАЦИЈУМ Ксенија Ђукић, Веда Николић, Тамара Павловић, Кристина Пенезић, Марија Ђурић, СРЕДЊОВЕКОВНА НЕКРОПОЛА ВИНЧА-БЕЛО БРДО – РЕЗУЛТАТИ АНТРОПОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ Дискусија / Discussion Ана Смук, ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АРХЕОБОТАНИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ЛОКАЛИТЕТА ОПУСТАСЕР (OPUSZTASZER) Маја Миљевић, ТРАГОВИ НАСИЛНИХ ПОВРЕДА НА СКЕЛЕТИМА СА МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА ЂУРИНЕ ЋЕЛИЈЕ (XV–XVII ВЕК) 7 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Наташа Миладиновић-Радмиловић, Драгана Вуловић, Неда Димовски, МОГУЋНОСТ УТВРЂИВАЊА ПОЛНЕ ПРИПАДНОСТИ СКЕЛЕТА НА ОСНОВУ МОРФОЛОГИЈЕ АНКИЛОЗЕ САКРОИЛИЈАЧНОГ ЗГЛОБА Дискусија / Discussion ПЕТАК 31. МАЈ 2019. 9–12h Рад по секцијама и сесијама Секција за праисторијску археологију Сесија: Сточарство и лов у југоисточној Европи и суседним областима кроз време: археозоолошка перспектива Секција за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију (ААЕЕ) - Сесија: Метали у археолошком контексту: од експлоатације руда до употребе финалних производа; Општа сесија Сесија: Експериментална археологија на Балкану: summa summarum 12.30h Одржавање XLII редовне Скупштине САД (Уметничкa школa Стеван Мокрањац) 14h Пауза 16h Наставак рада по секцијама и сесијама 20h Заједничка вечера, ресторан Хајдук Вељков рај, ул. Радета Недељковића 2 8 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕКЦИЈА ЗА ПРАИСТОРИЈСКУ АРХЕОЛОГИЈУ (секција, Д. Милановић) 9h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Кристина Пенезић, Јелена Булатовић, Драгана Филиповић, Милорад Игњатовић, АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ИЗМЕЂУ ДУНАВА И ТАМИША: ПАНЧЕВАЧКИ РИТ У МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОМ СВЕТЛУ Barbara Horejš, Aleksandar Bulatović, Bogdana Milić, Ognjen Mladenović, REZULTATI PRVIH SISTEMATSKIH ISTRAŽIVANJA PRAISTORIJSKOG LOKALITETA SVINJARIČKA ČUKA KOD LEBANA Dragan Milanović, Petar Milojević, Jugoslav Pendić, GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA NA KASNONEOLITSKOM NALAZIŠTU SREDNJE POLJE U BRADARCU KOD ALEKSINCA Ружица Арсенијевић, МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОУЧАВАЊУ АРХИТЕКТУРЕ КАСНОНЕОЛИТСКИХ КУЋА Ana Tripković, Mihailo Radinović, Marko Porčić, Sofija Stefanović, IKONOGRAFIJA I TELO: PRIKAZ POLA NA ANTROPOMORFNIM FIGURINAMA SA LOKALITETA VINČA-BELO BRDO Дискусија / Discussion Момир Церовић, Милош Јевтић, РОНДЕЛА ИЗ РАНОГ ЕНЕОЛИТА НА ЛОКАЛИТЕТУ ШАНЧИНА У ДЕСИЋУ КОД ШАПЦА Александар Булатовић, Артур Банкоф, Јан Јон, Вејн Пауел, Ондреј Цвојка, Војислав Филиповић, Рада Глигорић, Огњен Младеновић, ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА НА ПРОЈЕКТУ ЈАДАР ТОКОМ 2018. ГОДИНЕ Јулка Кузмановић Цветковић, Петар Милојевић, ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ТОПОГРАФИЈЕ НАЛАЗИШТА ИЗ МЕТАЛНИХ ДОБА У ТОПЛИЦИ 9 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Jovan Koledin, Paweł Jarosz, Michał Podsiadło, Piotr Włodarczak, EXCAVATIONS OF „MEDISOVA HUMKA” AT ŽABALJ Миодраг Аралица, БРОНЗАНО ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ ДУПЉАЈА - РИВАЧЕ Маја Живковић, Теодора Младеновић, Далиборка Матић, ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРУГА У АТАРУ СЕЛА ИЗБИШТЕ (ПОЛОЖАЈ СТУБА ЗА ДАЛЕКОВОД БР. 16) Дискусија / Discussion Анђелка Путица, КОМУНИКАЦИЈА, КОД, ПИСМО ИЛИ ТАЛИСМАН? ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЈЕДНОГ ХЛЕБНОГ ИДОЛА Martina Blečić Kavur, Boris Kavur, U MREŽI GLOBALIZACIJE: PREDMETI KAO SIMBOLI VRIJEDNOSTI BRONČANODOBNE KOMUNIKACIJE Јован Коледин, Рашко Рамадански, ОСТАВЕ КАСНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА БАЧКОГ ПОТИСЈА Miloš Jevtić, OSTAVA METALNIH PREDMETA SA MIROČA U KULTURI STARIJEG GVOZDENOG DOBA SEVEROISTOČNE SRBIJE Мирко Пековић, Милош Јевтић, ТРИБАЛСКА КУЛТНА МЕСТА НА ПЛАНИНИ МИРОЧ Огњен Младеновић, Весна Вучковић, Војислав Филиповић, Бранислав Стојановић, Јасминка Богић, “ДАЧКИ ЛАТЕН” НА ТЕРИТОРИЈИ ПАРАЋИНА Дискусија / Discussion 10 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕСИЈА: СТОЧАРСТВО И ЛОВ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И СУСЕДНИМ ОБЛАСТИМА КРОЗ ВРЕМЕ: АРХЕОЗООЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА (Сесија, Н. Марковић, Ј. Булатовић) 9h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Antonela Barbir, Nikola Vukosavljević, Dario Vujević, EATING WELL ON ADRIATIC PALAEOSHORE – MARINE MOLLUSAKS AS EVIDENCE OF LATE PLEISTOCENE AND EARLY HOLOCENE CUISINE IN VLAKON CAVE, DUGI ISLAND, CROATIA Ивана Живаљевић, Весна Димитријевић, Софија Стефановић, ЛОВ, СТОЧАРСТВО И „ХИБРИДНЕ“ ЗАЈЕДНИЦЕ У НЕОЛИТУ БАЛКАНА Rosalind E. Gillis, Jelena Bulatović, Kristina Penezić, Miloš Spasić, Cheryl Makarewicz, STABLE ISOTOPE PERSPECTIVES OF DOMESTICATED ANIMAL – ENVIRONMENT INTERACTIONS AT VINČA AND STUBLINE DURING THE LATE NEOLITHIC Селена Витезовић, ТЕХНИКЕ РИБАРЕЊА У ВИНЧАНСКОЈ КУЛТУРИ: УДИЦЕ СА ЛОКАЛИТЕТА ВИНЧА-БЕЛО БРДО Ђурђа Обрадовић, ИНСЕКТИ У ПРАИСТОРИЈСКИМ СКЛАДИШТИМА С ПОДРУЧЈА БАЛКАНА Дискусија / Discussion Милош Спасић, СА ДРУГЕ СТРАНЕ СТВАРНОГ: РЕТОРИКА И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА СЛИКА ХИБРИДА И ФАНТАСТИЧНИХ БИЋА У ВИНЧАНСКОЈ КУЛТУРИ Adrian Bălăşescu, Valentin Radu, THE ARCHAEOZOOLOGY OF HAMANGIA CULTURE Јелена Булатовић, Александар Јашаревић, ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЖИВОТИЊА У СЕВЕРНОЈ БОСНИ ТОКОМ КАСНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА 11 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Valentin Dumitraşcu, ZOOARCHAEOLOGICAL INSIGHTS INTO THE LATE IRON AGE FROM SOUTH-WESTERN ROMANIA Теодора Радишић, ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА ДОСАДАШЊИХ АРХЕОЗООЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ПРОУЧАВАЊУ ЕКОНOMСКИХ СТРАТЕГИЈА У КАСНОМ ЛАТЕНУ НА ТЛУ ВОЈВОДИНЕ Дискусија / Discussion Соња Вуковић-Богдановић, СТОЧАРСТВО И ЛОВ У РИМСКИМ ПРОВИНЦИЈАМА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД РЕЗУЛТАТА АРХЕОЗООЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА Димитрије Марковић, ПОТЕНЦИЈАЛ УЗГОЈА КОЊА У ОКОЛИНИ ВИМИНАЦИЈУМА Henriette Baron, Nemanja Marković, FISH CONSUMPTION AND TRADE IN EARLY BYZANTINE CARIČIN GRAD (JUSTINIANA PRIMA) Теодора Младеновић, Младен Младеновић, ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЖИВОТИЊА ТОКОМ СРЕДЊЕГ ВЕКА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ: АРХЕОЗООЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА Угљеша Војводић, Владан Видосављевић, ОСВРТ КА ПРОБЛЕМУ АРХЕОЛОШКОГ ПРОУЧАВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНИХ КАТУНСКИХ НАСЕЉА: МОГУЋНОСТИ И ДОМЕТИ ИСТРАЖИВАЊА НА ПРОСТОРУ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗЕМЉЕ РАС Дискусија / Discussion 12 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕКЦИЈА ЗА АРХЕОМЕТРИЈУ, АРХЕОТЕХНОЛОГИЈУ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНУ АРХЕОЛОГИЈУ (ААЕЕ) СЕСИЈА: МЕТАЛИ У АРХЕОЛОШКОМ КОНТЕКСТУ: ОД ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ РУДА ДО УПОТРЕБЕ ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА (сесија, С. Витезовић, Д. Антоновић) 9h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац Селена Витезовић, Драгана Антоновић, Видан Димић, ТЕОРИЈСКИ И МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ МЕТАЛУРГИЈЕ У ПРАИСТОРИЈИ: АНАЛИЗА ВИШЕСТРУКИХ ТЕХНОЛОГИЈА Драгана Антоновић, РУДНА ГЛАВА – 50 ГОДИНА КАСНИЈЕ Miljana Radivojević, Thilo Rehren, Shahina Farid, Ernst Pernicka, REVISITING THE ÇATALHÖYÜK METALLURGY: NEW DATA FROM OLD FINDS Miljana Radivojević, Jelena Grujić, TRACING THE METAL NETWORKS IN THE 5TH MILLENNIUM BC BALKANS Dragomir Markov, ANTLER AND THE METAL: CONNECTED. A CASE STUDY OF PREHISTORIC WEAPONS FROM NORTHEAST BULGARIA Дискусија / Discussion Селена Витезовић, ИНДИРЕКТНИ ПОДАЦИ О КОРИШЋЕЊУ МЕТАЛНИХ ПРЕДМЕТА: ПРИМЕР КОШТАНЕ ИНДУСТРИЈЕ Татјана Михаиловић, OРГАНИЗАЦИЈА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ И ПРЕРАДЕ РУДЕ НА ЗАПАДНОМ КОПАОНИКУ ТОКОМ КАСНЕ АНТИКЕ Гордана Јеремић, ОБРАДА МЕТАЛА И КРАЈ РИМСКЕ ВИЛЕ НА ЦЕНТРАЛНОБАЛКАНСКОМ ПОДРУЧЈУ – НЕКА ЗАПАЖАЊА 13 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Tena Karavidović, Tomislav Brenko, Tajana Sekelj Ivančan, MOČVARNA ŽELJEZNA RUDA – SIROVINA ZA PROIZVODNJU ŽELJEZA NA PROSTORU SLIVA RIJEKE DRAVE U PODRAVINI (SZ HRVATSKA) TIJEKOM KASNE ANTIKE I RANOG SREDNJEG VIJEKA Александар Пачевски, Алена Здравковић, Сузана Ерић, Кристина Шарић, МИНЕРАЛОШКО-ГЕОХЕМИЈСКИ АСПЕКТ ПРОУЧАВАЊА РУДНИХ ПАРАГЕНЕЗА КАО ПРЕДУСЛОВ ЗА УСПЕШНА АРХЕОМЕТРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА ПРЕДМЕТА ОД МЕТАЛА Дискусија / Discussion ОПШТА СЕСИЈА Hristina Markova, ANTLER AS RAW MATERIAL AT THE NEOLITHIC SITE OF SAMOVODENE (VELIKO TARNOVO REGION) Jasna Vuković, POPRAVKE I PREPRAVKE: VINČANSKE TROBOJNE POSUDE KAO IZRAZ VREDNOSTI Vidan Dimić, GLAČANO KAMENO ORUĐE SA SEČICOM U NEOLITU SRBIJE: EKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA I TRASEOLOŠKE ANALIZE Дискусија / Discussion 14 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године СЕСИЈА: ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АРХЕОЛОГИЈА НА БАЛКАНУ: SUMMA SUMMARUM Организатори сесије: Српско археолошко друштво и EXARC (М. Тапавички Илић, В. Вучковић, R. Paardekooper и В. Филиповић) 9h - Уметничкa школa Стеван Мокрањац УСМЕНА ИЗЛАГАЊА Arthur Bankoff, BURNING DOWN THE HOUSE; A FIRST FOR EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY IN SERBIA Mihailo Radinović,Marta Arzarello, Andreu Ollé, Gabriele Berruti, CHARACTERIZING FLAKES PRODUCED BY BIPOLAR KNAPPING ON AN ANVIL: EXPERIMENTAL INSIGHTS Marko Porčić, Vojislav Filipović, EXPERIMENT IN THE PETNICA SCIENCE CENTER: TOWARDS TAPHONOMY AND MICROTECTONICS OF A TUMULUS Андреј Старовић, ИСКУСТВА КОРИШЋЕЊА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ АРХЕОЛОГИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ МОДЕЛУ ИСТРАЖИВАЧКЕ СТАНИЦЕ ПЕТНИЦА Милица Тапавички-Илић, ЕКСПЕРИМЕНТ РИМСКЕ КРЕМАЦИЈЕ НА ВИМИНАЦИЈУМУ Дискусија / Discussion Јулка Кузмановић-Цветковић, ПЛОЧНИК-ПРОШЛОСТ УЖИВО Tena Karavidović,Ivan Valent, Robert Čimin, Tajana Sekelj Ivančan, EKSPERIMENTALNO TALJENJE ŽELJEZNE RUDE – ISKUSTVA I PLANOVI Vojislav Filipović, Wayne Powell, Aleksandar Bulatović, Ognjen Mladenović Milica Popović, Arthur Bankoff, Jasminka Bogić, Andrea Mason, Mirko Vranić, EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY OF JADAR GEOARCHAEOLOGICAL PROJECT: A TIN-RELATED STUDY 15 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Драган Јанковић, РЕКОНСТРУКЦИЈА НЕОЛИТСКИХ КУЋА НА ИМАЊУ ОГЛЕДНОГ ДОБРА РАДМИЛОВАЦ У ВИНЧИ Дискусија / Discussion Medović Aleksandar, THE ARCHAEOBOTANICAL GARDEN OF THE MUSEUM OF VOJVODINA Милица Тапавички-Илић, Иван Илић, РИМСКА ПРАЋКА Весна Вучковић, Дејан Јовановић, CRAFTER: ОЖИВЉАВАЊЕ ГРНЧАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ВАТИНСКЕ КУЛТУРЕ Arturs Tomsons, HISTORY OF EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY IN LATVIA Ivan Semyan, Spyros Bakas, PROCESSING THE “SINTASHTA BOW” PROJECT. EXARC TWINNING AWARD 2019 PROGRAMME Дискусија / Discussion ПОСТЕРИ N. Mirković-Marić, S. Amicone, V. Forte, A. Memmesheimer, C. Berthold, TISZA AND VINČA POTTERY TECHNOLOGY: AN EXPERIMENTAL AND ARCHEOMETRIC APPROACH Rene Masaryk, Matic Perko, PROJEKT NAVIS – RECONSTRUCTION, PRESENTATION AND USE OF ARCHAEOLOGICAL HERITAGE THROUGH BUILDING ANCIENT VESSELS Maria Gurova, EXPERIMENTS IN PREHISTORIC DRILLING AND BEAD MANUFACTURING Весна Вучковић, КАМЕНО ОРУЂЕ: ИСПИТИВАЊЕ МЕХАНИЧКИХ СВОЈСТАВА СИРОВИНА Ивана Панџић, ХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ КЕРАМИЧКИХ ПОСУДА ТУЗЛЕ (БиХ) (ДЕТЕКЦИЈА СОЛИ НА ПРАИСТОРИЈСКИМ КЕРАМИЧКИМ УЛОМЦИМА) 16 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Zoran Rujak, RECONSTRUCTION OF THE “PREHISTORIC PALAFITTE SETTLEMENT” WITH CONSTRUCTION OF AN OPEN-AIR MUSEUM ON THE SHORELINE OF THE LAKE DOJRAN Elena Stojanova Kanzurova, THE CONTRIBUTION OF THE OPEN-AIR MUSEUM “NEOLITHIC VILLAGE” AT THE ARCHAEOLOGICAL SITE TUMBA MADZARI, SKOPJE, IN THE EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY Aleksandar Kapuran, EKSPERIMENT PEČENJA KERAMIKE Бојан Поповић, НЕКА ЗАПАЖАЊА ПРИЛИКОМ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ СПАЉИВАЊА МАЊЕ КУЋЕ ОД ЛАКОГ МАТЕРИЈАЛА ПРИЛИКОМ НЕПОВОЉНИХ ВРЕМЕНСКИХ УСЛОВА Јасмина Давидовић, ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АРХЕОЛОГИЈА У МУЗЕЈУ СРЕМА – РИМСКЕ ФРИЗУРЕ Andreja Kudelić, Filomena Sirovica, Tena Karavidović, CENTAR ZA EKSPERIMENTALNU ARHEOLOGIJU – DOPRINOS KONCEPTUALNOM RAZMATRANJU MATERIJALNE KULTURE Andreja Kudelić, Ina Miloglav, Izabela Andrašić, Dalibor Branković, Petra Lacković, Valentina Lončarić, Mia Marijan, Franka Ovčarić, Gabrijela Perhaj, TEHNOLOŠKI PROCESI U PROIZVODNOM POSTUPKU IZRADE KERAMIČKIH POSUDA U PRAPOVJESTI – EKSPERIMENTALNI PRISTUP СУБОТА 1. ЈУН 2019. 9h Екскурзија (Шаркамен и Рајачке пивнице) 17 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УПРАВНОГ ОДБОРА САД ОД ЈУНА 2018. ДО МАЈА 2019. ГОДИНЕ Управни одбор Српског археолошког друштва у саставу др Адам Црнобрња, председник, др Војислав Филиповић, потпредседник, мр Војислав Ђорђевић, секретар, чланови одбора проф. др Душан Михаиловић, др Наташа Миладиновић Радмиловић, Ивана Пашић и др Дејан Радичевић, уредник Гласника САД, започео је свој мандат пре четири године, и окончава га ове године. Обичај је био да се на крају мандата подноси извештај о раду Управног одбора током претходне четири године. Међутим, имајући у виду бројне активности које је Српско археолошко друштво предузимало, или у њима учествовало током претходне четири године, унеколико ћемо одступити од досадашње праксе. Овом приликом ћемо дати само неке основне податке који се односе на рад током претходне четири године, док ће акценат бити на извештају за период Управног одбора током последњих годину дана. За претходне три године извештаји су, уосталом, већ објављени у претходним зборницима апстраката. Прва ствар коју је Управни одбор одлучио да уради, након преузимања мандата 2015. године, било је установљавање бројног стања чланства. Након прегледа списка чланова и уплаћених чланарина, у јуну 2015. године је констатовано да Српско археолошко друштво, у складу са Статутом, има 83 пуноправна члана. Будући да је статус пуноправног чланства условљен редовним плаћањем чланарине, донета је одлука да се чланство може обновити уплатом две заостале чланарине. Живом активношћу по том питању велики број колегиница и колега обновио је чланство. Са друге стране у Друштво се учланио и велики број нопвих чланова. На дан писања овога извештаја Српско археолошко друштво има 294 активнa, пуноправнa члана. Скупштине друштва су редовно одржаване, уз велику помоћ и залагање домаћина: 2016. Градског музеја Врша, 2017. Археолошки институт у Београду, 2018. Народног музеја Панчево и 18 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 2019. Музеја Крајине у Неготину. Током претходне четири године превазиђен је и наслеђени проблем кашњења у излажењу Гласника САД, који сада излази редовно, за годину у којој се штампа. Гласник САД је враћен и на листу бодованих научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у категорији М51 (водећи часопис националног значаја). Од 2017. године Српско археолошко друштво материјалне трошкове за одржавање годишњих Скупова (штампање зборника апстраката, рекламног материјала, банера и плаката, ид картица) обезбеђује путем конкурса Министарства културе и информисања, преко пројекта Подизање свести о значају археолошког наслеђа и унапређење рада САД. Исти пројекат до сада је рализован у 22 града у Србији, чиме је активно рађено на информисању о значају и начинима очувања археолошког наслеђа, али је постугнута и знатно већа присутност Друштва у медијима, као и видљивост у јавности но у ранијим периодима. У протекле четири године Друштво је интензивирало и рад на пољу заштите и унапређења струке и културног наслеђа, како реализацијом наведеног пројекта, тако и учешћем у јавним дебатама, наступима у медијима и кроз сарадњу са другим струковним удружењима. У протеклих годину дана Управни одбор Српског археолошког друштва одржао је пет седница. Поред тога, УО је имао активну и успешну преписку и сарадњу по питању решавања текућих проблема и мимо самих седница. Крајем 2018. године из штампе је изашао Гласник САД 34, а у штампи се налази посебно издање Учењаци, старинари, археолози: археологија у светлу сопствене историје (уредник Јован Митровић). Планирано је да до краја 2019. године из штампе изађе и зборник МЕЗО, за чије текстове је 2018. године плаћена и обављена лектура и коректура (из средстава прикупљених котизацијама на том скупу 2015. године). 19 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Рад на очувању археолошког наслеђа Подизање свести о значају археолошког наслеђа Током 2018. године реализован је и пројекат Друштва Подизање свести о значају археолошког наслеђа (руководилац Адам Црнобрња), који је финансирало Министарство културе и информисања, а помогнут је и од стране локалних музеја и локалних самоуправа. Детаљан опис овога пројекта дат је у Зборнику апстраката и програму Скупа објављеном 2017. године (стр. 38-41), те ћемо овом приликом само навести градове у којима је рализован, институције које су нам биле домаћини, колеге које су учествовале са уводним излагањима и број учесника из локалних самоуправа: Панчево (Народни музеј Панчево, Војислав Ђорђевић, 18 особа), Гроцка (Центар за културу Гроцка и ГО Гроцка, 70 особа), Врање (Народни музеј Врање, Гордана Стојичић, 14 особа), Неготин (Музеј Крајине, Гордан Јањић, 20 особа), Књажевац (Завичајни музеј Књажевац, Милена Муминовић, 25 особа), Смедеревска Паланка (Народни музеј у Смедеревској Паланци, Ненад Шошић, 22 особе), Сомбор (Градски музеј Сомбор, Викторија Узелац и Анђелка Путица, 40 особа), Петница (Истраживачка станица Петница, 35 особа), Нови Пазар (Музеј Рас, Владан Видосављевић, 22 особе), Сремска Митровица (Музеј Срема, Јасмина Давидовић, 17 особа), Александровац (Музеј Жупе, Сања Црнобрња Красић, 18 особа), Јагодина (Завичајни музеј Јагодине, Соња Перић, 25 особа), Горњи Милановац (Музеј рудничко-таковског краја, Ана Цицовић, 29 особа), Београд (Висока туристичка школа, 72 особе). Реализација пројекта била је праћена и од стране штампаних и електронских медија, те смо евидентирали око 50 прилога. Поред тога, активности и реакције Друштва по питању уништавања археолошког наслеђа доспеле су у медије више пута, од чега на националном сервису РТС десетак пута. Реализацијом пројекта Подизање свести о значају археолошког наслеђа и унапређење рада САД, Друштво је узело учешће у манифестацијама Дани европске културне баштине и 2018. Година Европског културног наслеђа, те је од Министарства културе и информисања тим поводом добило и захвалницу. 20 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Закон о непокретним културним добрима Након добијања информације да је отпочета израда нацрта Закона о непокретним културним добрима, Српско археолошко друштво је предузело одређене кораке. Након састављања дописа ка Министарству културе и информисања, у коме су изнети одрешени предлози, сугестије и захтеви, исти смо најпре упутили другим институцијама, са предлогом да га сви заједно потпишемо и упутимо Министарству. Тако је, на иницијативу Друштва, допис потписан и од стране директора и управника Народног музеја у Београду, Археолошког института, Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду и Републичког завода за заштиту споменика културе, и упућен 11.02.2019. године Министарству културе. Ниједна од институција потписница, укључујући и Друштво, није добила писани одговор од Министарства, али смо од помоћнице министра добили уверавање да је допис примљен к знању, и прослеђен Радној групи за израду Закона. Закон о култури Почетком 2019. године Министарство културе и информисања отворило је Јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама закона о култури. На јавној расправи одржаној у Београду 12.04.2019. године активно је, као представник Друштва, учествовао А. Црнобрња. У предвиђеном року Друштво је послало и примедбе на шест чланова наведеног Нацрта. Случај ‘’гондоле’’ на Калемегдану Марта месеца 2019. године у јавности се појавила информација о изградњи ‘’гондоле’’ (кабинске жичаре), чија би почетна станица требала да се налази у оквиру Београдске тврђаве, споменика културе од изузетног значаја. Иницијативу за преиспитивање доношења такве одлуке, као и одлука које је доносио надлежни Републички завод за заштиту споменика културе, покренуо је српски огранак удружења Europa Nostra. Будући да су најављени радови предвиђали и угрожавање археолошког наслеђа, као и номинацију Београдске тврђаве за упис на листу 21 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године УНЕСКО-а у оквиру збирног споменика Границе римског царства, то се и Друштво прикључило покренутој иницијативи. Поред потписивања иницијалне петиције против тог пројекта, на основу одлуке УО САД председник Друштва је наставио са ангажманом у оквиру покренуте иницијативе. Тим поводом Друштво је учествовало у свим активностима на овоме случају, као и у њиховом припремању. Од јавно предузетих активности у којима је учествовао представник Друштва навели би следеће: 27.03.2019. потписани су, са осталим удружењима и институцијама, дописи упићени Минстарству културе, Министарству грађевинарства и Републичком заводу; 27.03.2019. учешће на конференцији за штампу у Медија центру; 28.03.2019. наступ у Културном дневнику РТС; 08.04.2019. састанак са Гораном Милашиновићем, председником Комисије Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО-м; 11.04.2019. састанак са Владаном Вукосављевићем, министром културе; 17.04.2018. гостовање у Београдској хроници РТС; 05.05.2019. састанци са представницима европске централе Europa Nostra. Реакције на поједине случајеве У јануару 2019. године Друштво је упутило Академији архитектуре Србије допис ради договора о заједничком наступу поводом најављене изградње подземне гараже на Студентском тргу. Допис је прочитан на њиховој Скупштини, и начелно је прихваћен наш предлог. Истим поводом А. Црнобрња је, испред Друштва, у недељнику Време новембра 2018. објавио текст Шта ће бити са Сингидунумом, и гостовао у Београдској хроници РТС октобра 2018. Неколико пута реаговали смо и на конкретне пријаве грађана, који су се Српском археолошком друштву јављали путем мејла и телефона. Тако је на иницијативу Друштва реаговано поводом пријава илегалних радова у Гроцкој и Бољевцима код Београда. У случају Бољеваца, јула 2018, због неажурности надлежног завоида у Београду, председник Друштва је обавио и иницијални обилазак терена и, у сарадњи са власницом имања г-ђом С. Алексић, извештавање више медија, што је убрзало и каснију реакцију надлежног Завода. Савети су пружени и грађанима Земуна у вези са реконструкцијом Гардоша. 22 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Конкурси У првој половини 2019. године Друштво је конкурисало и на више јавних конкурса код надлежних министарстава. Код Министарства науке конкурисали смо са пројектом XLI скупштина и скуп САД, али још увек немамо информације да ли су нам средства одобрена. Код Министарства културе и информисања конкурисали смо са четири пројекта: Издавање часописа Гласник САД 35/2018 (руководилац Дејан Радичевић, тражено 533.070,00 а одобрено 300.000,00 динара), Подизање свести о значају археолошког наслеђа и унапређење рада САД (руководилац Адам Црнобрња, тражено 386.640,00 а одобрено 300.000,00 динара), Лексикон српских археолога (област дигитализације културног наслеђа, руководилац Војислав Филиповић, нису нам одобрена средства), Обрада нумизматичке збирке Музеја у Смедереву (област музејског наслеђа, руководилац Мирјана Арсенијевић, нису нам одборена средства). Поред тога, по први пут смо добили наменска средства од Министарства културе и информисања за вршење поверних послова репрезентативног удружења (200.000,00 динара). За све пројекте реализоване током 2018. године Друштво је ажурно поднело исцрпне извештаје Министарству културе и информисања и Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Национални савет за културу У фебруару 2019. године Народна скупштина Републике Србије је на дневном реду имала и одлучивање о новом саставу националног савета за културу. Предлог представника удружења из области заштите културног наслеђа, који је раније доставило Министарство културе (1 од 19 чланова Националног савета) није био добијен спровођењем процедуре предвиђене Законом о културу од стране изабраног удружења, те је Српско археолошко друштво 23 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године упутило протестну ноту министру културе и информисања и председнику Одбора за културу и информисање Народне купштине. Будући да је слична ситуација била и по питању предложених представника уметничких удружења, то је 13.02.2019. у Српском ПЕН центру организована конференција за штампу (Удружење књижевних преводилаца Србије, Удружење композитора Србије, Српско књижевно друштво, Српски ПЕН центар и Српско археолошко друштво). Мимо наших очекивања, Народна скупштина је гласала противно предлогу Министарства културе и информисања. Након тога је Министарство културе и информисања донело одлуку да се процедуре избора представника Националног савета за културу имају поновити, а Српско археолошко друштво је одређено као удружење које треба да спроведе процедуру за избор кандидата из области заштите културног наслеђа. У одлучивању о избору кандидата учествовало је шест удружења. Четири удружења (НК ICOM Србија, НК ICOMOS Србија, Музејско друштво Србије и Српско археолошко друштво) су предложили др Адама Н. Црнобрњу као свог кандидата, док су преостала два удружења тај предлог подржала јер нису имали предлог својих кандидата (Друштво конзерватора Србије и Архивистичко друштво Србије). Министарству културе и информисања је достављен јединствен предлог А. Црнобрње као јединог кандидата свих удружења из области заштите културног наслеђа за члана Националног савета за културу. У ишчекивању гласања у Народној скупштини, и усвајања тог предлога, морамо напоменути да ће то бити први пут да удружења из области заштите културног наслеђа имају свог директног представника у Националном савету за културу. На састанку удружења из области заштите културног наслеђа, одржаном поводом избора кандидата за Национални савет за културу, у Народном музеју у Београду 27.03.2019. године, договорено је и следеће: остваривање сталне сарадње свих удружења у области заштите културног наслеђа ради ажурније размене информација и делотворнијег приступа решавању проблема заштите; формирање координационог одбора удружења из области заштите културног наслеђа. 24 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Репрезентативност Рад у Комисији за утврђивање репрезентативности удружења у култури, Министарства културе и информисања, А. Црнобрња је, као представник Друштва, наставио до краја њеног рада децембра 2018. године. Решењем министра културе бр. 022-05-1/2019-03 од 14.01.2019 (Службени гласник РС бр. 15/19), Српско археолошко друштво добило је статус репрезентативног удружења за два подручја у култури: 1) Истраживање, заштита, коришћење, прикупљање и представљање непокретног културног наслеђа; 2) Научно истраживачка и едукативна делатност у култури. Детаљно објашњење о томе које обавезе и погодности доноси статус репрезентативног удружења у култури наведене су у Програму претходног Скупа САД одржаног у Панчеву (стр. 41-44), а исто ће се наћи и у овогодишњем Програму. Разно Пословни простор Током 2018. и 2019. године УО САД је активно покушавао да дође до простора који бисмо узели под најам. На тај начин бисмо најзад на једном месту могли да објединимо сада већ веома обимну документацију Друштва, сместимо наша издања, и добијемо адресу на којој би многли да се окупимо и радимо. Први захтев смо Секретеријату за имовинско правне послове у београду, одсек за Управљање пословним простором, упутили у априлу 2018. године. Будући да простор нисмо могли да обезбедимо директном доделом, скренута нам је пажња да се јавимо на јавно расписани конкурс, што смо и учинили у септембру 2018. године. Определили смо се да конкуришемо за канцеларију од 20 квадратних метара на 21. спрату Београђанке. Цена најма за удружења износи 20% од почетне цене на јавном конкурсу, али већи износ треба издвојити за дажбине (струја, грејање, чишћење, обезбеђење...), 25 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године тако да би укупна месечна цена најма тог простора износила 1315.000 динара месечно. Због чудних административних путева којима се документи крећу кроз градску управу, додатни захтев смо морали да упутимо градском секретару за културу крајем јануара 2019. године. Одговор још увек нисмо добили, али на њему нисмо ни инсистирали, желевши да најпре видимо колико ћемо новца добити за наше редовне активности путем конкурса код надлежних министарстава. Будући да је, за Друштво, у питању знатна свота новца коју би за пословни простор издвајали на годишњем нивоу, то смо одлучили да о том питању консултујемо и Скупштину САД. Напоменули бисмо да су постојање простора у коме је седиште Друштва, као и техничка опремљеност истог, предуслови за оидржавање статуса репрезентативног удружења у култури. Евидентирање стварног власника Јануара 2019. године, због доношења нових прописа, сва правна лица морала су да обаве евидентирање стварних власника. Као ‘’стварни власник’’ Српског археолошког друштва у евиденцију Агенције за привредне регистре уписан је, као председник, Адам Црнобрња. Рогобатни назив (‘’стварни власник’’) не значи да ће неко икада заиста постати власник Друштва, али за особу која је евидентирана доноси додатне одговорности по питању одлучивања и контроле утрошка финансијских средстава. Чланство и чланарине Једини стални извор сопствених прихода Друштва јесу чланарине. У тренутку писања овога извештаја Друштво има, у складу са Статутом, 294 редовна члана. При том броју чланова, неизмирене обавезе према Друштву има следећи број чланова: Запослени Незапослени Укупно неплаћено Укупно динара 2016 23 5 28 25.000 2017 38 14 52 43.600 26 2018 111 49 160 130.600 2019 206 73 279 235.200 укупно 434.400 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Укупан износ неплаћених чланарина од 2016. године је 434.400,00 динара, што је довољно за све послове око издавања једног броја Гласника и зборника апстраката са скупа заједно, или за плаћање закупа пословног простора у трајању од скоро две и по године. Измирење чланарине је практично и једина обавеза чланова, која се у целости компензује преузимањем Гласника САД за текућу годину, а чија је појединачна производна цена сада већ знатно виша и од чланарине за запослене колеге. Све остале обавезе које Друштво током године има обављају волонтерски чланови радних тела (Управни одбор, Редакција Гласника, Надзорни одбор, Статусна комисија). Слање појединачних опомена и подсетника за плаћање чланарине поново ћемо морати да активирамо, али би вам скренули пажњу да и тај посао неко мора волонтерски да уради. Због тога апелујемо да се чланарине редовно измирују, јер само на тај начин се може обезбедити стабилно функционисање Друштва. За бољи рад Друштва било би неопходно и укључивање већег броја чланова у његов редован рад. Свака иницијатива је добродошла, и свако од чланова може предложити неку нову активност и преузети на себе њену реализацију, а на Управном одбору је одговорност да изабере и одобри те активности, као и да помогне у обезбеђивању услова за њихове реализације. Молили бисмо вас да о томе размишљате, и да и на тај начин помогнете да Друштво што боље ради у наредном периоду. На крају, Управни одбор Српског археолошког друштва се захваљује нашем овогодишњем домаћину, Музеју Крајине у Неготину, на гостопримству и суорганизацији XLII скупа и скупштине САД. Адам Н. Црнобрња председник Српског археолошког друштва 27 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА За период од 1.1.-31.12.2018.године Приходи: Донације : - Министарство културе ........................................... - Министарство културе ........................................... - Министарство просвете и науке............................. Приходи од камате..................................................... Приходи од камате..................................................... Чланарине .................................................................. Оприходоване донације ............................................ Укупно ................... 524.537,61 343.381,54 149.820,60 271,23 53,40 205.700,00 282.630,59 1.506.394,37 Расходи (буџетски рачун- Мин. просвете и науке): Штампа публикације................................................. 149.820,00 Расходи (буџетски рачун- Мин. културе Гласник): Поштарина................................................................. Штампа „Гласник САД“............................................ Ауторски хонорари ................................................... ИСБН, ЦИП ............................................................... Укупно.................... 40.000,00 280.998,30 195.039,31 8.500,00 524.537,61 Расходи (буџетски рачун- Мин. културе Подизање свести): Штампа рекламног материјала................................. 84.499,40 Ауторски хонорари ................................................... 81.972,58 Путне дневнице.......................................................... 39.100,00 Услуге смештаја.......................................................... 27.160,00 Употреба соп.возила у служ.сврхе............................ 61.149,56 Штампа публикације.................................................. 49.500,00 Укупно.................... 343.381,54 Расходи: Канцеларијски материјал.......................................... Уговори о делу........................................................... Путне дневнице.......................................................... Остали трош.путовања.............................................. Птт трошкови............................................................. 28 13.675,90 60.126,58 4.600,00 1.112,00 7.675,00 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Ауторски хонорар...................................................... ИСБН, ЦИП ............................................................... Трошкови платног промета....................................... Остали ситни трошкови ............................................ Негативне курсне разлике ........................................ Укупно.................... 33.884,53 3.000,00 6.525,40 3.375,00 5.849,23 139.823,64 Месо 2015: (сопствени рачун, са девизног на динарски): Услуге лектуре............................................................ 390.500,00 Графичко обликовање................................................ 126.000,00 Укупно.................... 516.500,00 Укупни расходи за 2018.годину износе 1.813.652,79 • • • Затечено стање на почетку 2018. године, на рачуну сопствених прихода, износи 263.390.92 рсд. Затечено стање на почетку 2018. године, на девизном рачуну (EURO), износи 1.486.179,60 рсд. Затечено стање на почетку 2018. године, на девизном рачуну (USD), износи 22.796,57 рсд. Стање на динарском рачуну Стање на девизном раруну (EURO) Стање на девизном рачуну (USD) Стање на буџетском рачуну 383.802,56 915.651,92 21.813,60 34.004,46 Подносилац извештаја Маја Јовановић 29 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА ПАЛЕОЛИТ И МЕЗОЛИТ У оквиру Секције за палеолит и мезолит су 2018. године обављене бројне консултације у вези са текућим проблемима истраживања и заштите палеолитских налазишта у Србији. Констатовано је да је приступ заштити налазишта из најранијег периода у Србији незадовољавајући и да је потребно уложити напор да се стручној и широј јавности, надлежним органима и установама заштите укаже на угроженост и неопходност заштите евидентираних и потенцијалних локација палеолитских и мезолитских налазишта. Међу потенцијалним локацијама посебно се издвајају пећине, које су веома угрожене нелегалним ископавањима. Оне би требало би да уживају претходну заштиту коју им за сада обезбеђује само Закон о заштити природе (члан 25). Настављен је рад на на припреми скупа посвећеном идентификацији носилаца културних, демографских и бихевиоралних промена у палеолиту и мезолиту Балкана. проф. др Душан Михаиловић председник Секције за палеолит и мезолит САД ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА ПРАИСТОРИЈСКУ АРХЕОЛОГИЈУ Редовни годишњи састанак Секције за праисторијску археологију САД одржан је током годишњег скупа САД у просторијама Народног музеја у Панчеву 31. маја 2018. године. Том приликом је презентовано осам од пријављених десет реферата, док је један рад приказан у виду постера. На секцији је присуствовало више од 20 колега. На предлог колегинице Л. Баљ из Музеја Војводине прихваћено је да се крајем године одржи скуп секције у Новом Саду. Нови скуп праисторијске секције САД одржан је 14. децембра 2018. године у Новом Саду у просторијама Музеја Војводине. 30 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Приказано је укупно 13 реферата, а присуствовало је око 30 колега. Након скупа колеге су једногласно изразиле захвалност колегиници Л. Баљ и Музеју Војводине на гостопримству и успешној организацији секције. др Драган Милановић председник Секције за праисторијску археологију САД ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА КЛАСИЧНУ АРХЕОЛОГИЈУ Рад секције за класичну археологију се одвијао током 2018. године у два наврата – крајем маја - почетком јуна у оквиру годишњег скупа Српског археолошког друштва и у јесен, када је после дужег времена одржан први редовни састанак секције за класичну археологију САД. Приликом оба сусрета се окупио значајан број класичних археолога, који су својим предавањима заинтересовали не само колеге, већ и ширу јавност. Годишњи састанак Секције за класичну археологију САД је одржан током редовног годишњег скупа САД од 31. маја до 2. јуна 2018. године у Панчеву. Првога дана скупа САД, одржана је секција за класичну археологију (председавала Надежда Гавриловић Витас, Археолошки институт Београд), у оквиру које је изложено осам радова стручњака са Археолошког института, Филозофског факултета у Београду, Народног музеја Панчево, Народног музеја Крушевац и Музеја Понишавља Пирот. Теме презентованих предавања су биле разноврсне – од најновијих резултата истраживања рудничке области Космаја и античког насеља „Циглана“ у Долову, преко интерпретације археолошког материјала у виду музичког инструмента из Сремске Митровице и керамике из јаме са локалитета Тимакум Мајус (Timacum Maius), до култова божанстава ијатричког карактера констатованих при термалним изворима у Србији и ритуалних радњи култа Јупитера Долихена, као и дискусије о граници између Горње Мезије и Тракије и археолошка топографија горњег тока реке Крке и предримског Бурнума и Промоне. 31 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Потом је уследила дискусија, у којој је учешће узело више студената присутних на секцији, а током које је расправљано о значају резултата нових истраживања и интерпретацији констатованог археолошког материјала на истим, као и о важности објављивања истраживаних, али до сада непубликованих локалитета. Најављен је и редовни јесењи састанак секције за класичну ареологију САД, који би био први у нису редовних састанака секције након дужег времена, са циљем окупљања што већег броја колега античара и дискутовања о различитим темама у оквиру античке и касноантичке археологије. Закључено је да би неке од важнијих тема на редовном састанку секције за класичну археологију свакако биле заштита и начини заштите археолошких локалитета од дивљих копача, као и делотворнија презентација и промоција античких локалитета. Редовни јесењи састанак секције за класичну археологију je одржан 10-11. новебра 2018. године у Књажевцу, а домаћин је био Завичајни музеј Књажевац, на челу са директорком Миленом Милошевић Мицић и кустосом Бојаном Илијић. Одржавање јесењег редовног састанка секције за класичну археологију се одвијало у два дана: првог дана су се колегинице и колеге окупили у Архео-етно парку Равна и имали радни део скупа у виду излагања реферата и дискусије о истим, након чега је уследио обилазак локалитета Тимакум Минус. За други дан редовног јесењег састанка секције за класичну археологију је био предвиђен обилазак Завичајног музеја Књажевац. Првога дана скупа је након окупљања учесника на редовном јесењем састанку, одржано свечано отварање састанка секције за класичну археологију у просторијама Архео-етно парка Равна, после чега је уследио радни део скупа са седам реферата. Самом састанку је присуствовало више колегиница и колега из свих делова Србије, као и председник САД колега Адам Црнобрња, који је истог дана одржао предавање у Књажевцу у склопу циклуса „Подизање свести о значају археолошког наслеђа“. Након поздравне речи и топле добродошлице директорке Завичајног музеја Књажевац, Милене Милошевић Мицић, уследили су реферати (председавала је Надежда Гавриловић Витас) – радни део је отворен уводним предавањем колегинице Софије Петковић (Археолошки институт Београд) о античком 32 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године археолошком наслеђу источне Србије. Потом је колегиница Милена Муминовић (Завичајни музеј Књажевац) говорила о девастацији археолошког наслеђа на локалитету Бараница код Књажевца, након чега је следило предавање колегинице Радмиле Зотовић о римским вотивним споменицима из Ниша. Следеће предавање је био заједнички реферат колегинице Софије Петковић (Археолошки институт Београд) и колеге Г. Јањића (Музеј Крајине Неготин) о локалитету Врело – Шаркамен, утврђена царска резиденција из времена тетрархије. Колегиница Марија Јовичић (Музеј рударства и металургије у Бору) нас је упознала са резултатима истраживања археолошког локалитета Марков камен из 2017. године, а колегиница Бојана Илијић (Завичајни музеј Књажевац) са резултатима рекогносцирања археолошког налазишта у Равни код Књажевца. Последње предавање је био реферат колеге Предрага Пејића (Музеј Понишавља Пирот) о Понишављу након аутопута и Лужница. Након представљања свих реферата, уследила је жива дискусија како о темама представљеним у радовима колегиница и колега, тако и о другим питањима која се тичу археолошких истраживања, заштите, презентације и промоције античких локалитета у Србији. Заједнички ручак је приређен у винарији „Јовић“, пре чега је уследио обилазак винарије, да би након ручка од стране колегиница Софије Петковић и Бојане Илијић био организован обилазак локалитета Тимакум Минус. Наредног дана је колегиница Бојана Илијић организовала обилазак Завичајног музеја Књажевац, уз подробна објашњења нове поставке збирке музеја. Тиме је завршен први редовни јесењи састанак секције за класичну археологију одржан после дуго времена, са закључком да ће се следећи редовни састанак секције одржати наредне године. др Надежда Гавриловић Витас председница Секције за класичну археологију САД 33 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ АРХЕОЛОГИЈУ Средњовековну секцију, као и Српско археолошко друштво у целини, па и читаву археолошку јавност у Србији, погодила је тужна вест која је прошле године стигла из Бечеја о страшној несрећи у којој је страдала Бранислава Микић-Антонић, наша Бранкица, изузетна особа, колегиница и пријатељ. Трагично и прерано, остављајући за собом тугу и велики губитак који сви осећамо. Као и све друге послове које је у археологији радила, Бранкица је последњих година успешно водила нашу Секцију, редовно организујући годишња окупљања која су била испуњена не само причама о новим истраживањима и резултатима у средњовековној археологији, већ и пријатном атмосфером, колегијалношћу и пријатељством, позитивном енергијим и добрим духом којим је увек зрачила. Увек ће се памтити скупови које је организовала у свом Бечеју, радујући се колегама из целе Србије. Бранкица је испланирала и прошлогодишњи јесењи састанак Секције. Нажалост, био је то и први на којем није присуствовала, мада је имала велику жељу да сви заједно отпутујемо у Херцеговину. Упркос трагичном догађају који се десио, управо у знак поштовања према Бранкици, скуп је одржан 2. и 3. новембра у Требињу. Организатор је био Музеј Херцеговине, а наш домаћин била је колегиница Ивана Грујић, директорка музеја, која се, са својим колективом, потрудила да буде успешно реализован. Учешће у раду узели су археолози из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Према раније установљеном програму, како је то већ уобичајено, предвиђено је да први дан буде посвећен стручним рефератима и радном састанку Секције. Прва група реферата била је посвећена истраживањима на простору Републике Српске. Јелена Пујић (Музеј Херцеговине) упознала је присутне са историјатом археолошких истраживања на подручју источне Херцеговине, док је Ивана Грујић говорила о новим археолошким ископавањимакоја која се изводе у организацији Музеја Херцеговине. Ђорђо Одавић (Требиње) је известио о резултатима ископавања раносредњовековне цркве у требињском насељу Засад, док је Сњежа34 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године на Антић (Музеј Семберије, Бијељина) реферисала о истраживања средњовековне цркве у Бјелосављевићима на Гласнинцу. Друга група реферата тематски је везана за простор Црне Горе. Дејан Драшковић (Бар) је пружио нови осврт на ранохришћанску базилику у Старом граду Будви, док је Предраг Лутовац (Полимски музеј, Беране) саопштио резултате истраживања Самограда код Бијелог Поља. Милош Живановић и Миле Баковић (обојица из Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, Цетиње) указали су на актуелна истраживања средњовековног Брсков, односно локалитета Ћаф Киш у Тузима код Подгорица, док је Вилма Ковачевић (Котор) подсетила на стара истраживања цекве и самостана Св. Фрања у Котору. Трећа група реферата бавила се новим истраживањима на територији Србије. Дејан Радичевић (Филозофски факултет, Београд) говорио је о истраживања средњовековног Рудника, а Маја Миљевић (Београд) о квалитету и условима живота средњовековне популације сахрањене у рудничком манастиру Ђурине ћелије, једном од манастира на Руднику. Војкан Милутиновић (Завод за заштиту споменика културе, Краљево) известио је о заштитним истраживања Цркве Св. Николе у Баљевцу, док је Дејан Булић (Историјски институт, Београд) саопштио нове резултате рекогносцирања планине Голије. Последњи реферта није био археолошки, већ се тицао заштите и презентације културног наслеђа у Херцеговини. Милица Котур (Министарство просвјете и културе РС, Бања Лука) упознала нас је са конзерваторско рестаураторским захватима на фреско сликарству манастирске цркве у Завали. Након реферата је одржан радни састанак секције, уобичајено посвећен актуелним проблемима струке. Други дан скупа био је планиран за обилазак манастира у околини Требиња. Љубазни домаћини су организовали посету Завали, Тврдошу, Дужима и Петропавловом манастиру. Након упознавања са историјом и значајем ових манастира, уследио је и обилазак требињске Црквине, столног места Травуније у преднемањићком периоду. Ово археолошко налазиште, веома важно за проучавање наше раносредњовековне прошлости, до данашњих дана неоправдано је остало запостављено. Након посете Цркви35 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године не, састанак је званично завршен. Део чланова Секције који се из Требиња кретао према Београду, у повратку је обишао средњовековно утврђење Мичевац, на десној обали реке Требишњице, пар километара узводно од Требиња. др Дејан Радичевић ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА БИОАРХЕОЛОГИЈУ Секција за биоархеологију је на XLI Годишњем скупу у Панчеву учествовала са радовима у оквиру опште Биоархеолошке секције (председавала Н. Миладиновић-Радмиловић). Учестововали су стручњаци из Археолошког института у Београду, Институтa Биосенс (Универзитет у Новом Саду), Instituta za antropologiju (Zagreb, Hrvatska), National Institute of Archeology and Museum of the Bulgarian Academy of Science, Филозофског (Одељење за археологију, Лабораторија за биоархеологију) и Медицинског факултета (Лабораторија за антропологију, Институт за анатомију) Универзитета у Београду, Медицинског факултета и Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду, Лабораторије за археоботанику и палеоекологију, Факултет науке, Универзитета јужне Бохемије у Чешким Будјејовицама (Чешка Република), University of Sofia “Sv. Kliment Ohridski,” (Sofia), CNRSMuséum national d’Histoire naturelle, UMR 7209 (Archéozoologie, archéobotanique: sociétés, pratiques et environnements) (Paris, France), Народног музеја у Београду, Музеја града Београда и Градског музеја Суботица, На скупу у Панчеву укупно je представљено 11 радова. Радови (антрополошке, археоботаничке, археозоолошке и археолошке тематике) хронолошки су обухватили период од праисторије до средњег века. др Наташа Миладиновић-Радмиловић председница Биоархеолошке секције САД 36 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА АРХЕОМЕТРИЈУ, АРХЕОТЕХНОЛОГИЈУ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНУ АРХЕОЛОГИЈУ Након што је одржано више успешних сесија које су биле усмерене на теме везане за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију (на скупу у Новом Саду 2013. године, у Пироту 2015. године, у Вршцу 2016, у Панчеву 2018. године), а које су укључивале различите праисторијске и историјске периоде, покренута је и иницијатива да се направи засебна, интердисциплинарно оријентисана Секција. Предлог је подржао већи број чланова Српског археолошког друштва (више од минималних 20 предвиђених Статутом). Тако је на Скупштини САД одржаној у Панчеву 2018. године прихваћен предлог о формирању нове секције посвећене археометрији, археотехнологији, експерименталној археологији и сродним поддисциплинама и темама. Секција је названа Секција за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију (ААЕА). На првом састанку Секције, одржаном након Скупштине у Панчеву, на предлог др Драгане Антоновић из Археолошког института, иницијатора за оснивање Секције, за председника Секције једногласно је изабрана др Селена Витезовић из Археолошког института. Током 2018. године, Секција је, у сарадњи са Рударско-геолошким факултетом Универзитета у Београду, организовала предавање по позиву колеге Томислава Бренка, асистента на Рударско-геолошко-нафтном факултету Свеучилишта у Загребу, под насловом Минералошко-геохемијска веза између мочварног типа лежишта руде гвожђа (Bog iron) и античке и средњовековне згуре у низинском сливу реке Драве. У плану Секције је одржавање посебног скупа у Београду у јесен, као и припрема тематских зборника у наредном периоду. др Селена Витезовић председница Секције за ААЕА 37 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ОДЕЉЕЊЕ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ ИЗВЕШТАЈ о студентима који су током календарске 2018. године завршили основне, мастер или докторске студије ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ • • • • Исаковић Уна - Представе на стенама и сведочанства о шаманизму у праисторији Феноскандије Марковић Немања - Економија рановизантијске некрополе Царичин град: археозоолошки приступ Митровић Милица - Индустрије окресаног камена у мезолиту Ђердапа Здравковић Петра - Реконструкција поморске трговине на југоисточној обали Јадрана током периода римске доминације МАСТЕР СТУДИЈЕ • • • • • • • Богић Јасминка - Типолошка и функционална анализа и секундарна употреба керамика из отпадне јаме са локалитета Нишевац-Калница код Сврљига Дабовић Милица - Феномен секундарног сахрањивања у археологији: теоријско-методолошки аспекти Делић Срђан - Римски лимес по освајању Дакије - TERRA DESERTA Диздаревић Мирко - Налази војне опреме из периода аварске доминације са територије Војводине Ђурић Ђурађ - Методе геофизичког истраживања и њихов утицај на стратегију археолошког рада Галфи Јован - Технологија производње сечива током раног горњег палеолита на локалитету Толбор 16 Илић Мартина - Хронологија различитих сценарија прелаза из средњег у горњи палеолит југоисточне Европе 38 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године • • • • • • • • • • • • • Марковић Димитрије - Економија насеља на локалитету Рут и потенцијал снабдевања Виминацијума: архезоолошки приступ Миливојевић Владан - Средњовековне цркве и манастири на подручју Шумадије у светлу археолошких истраживања Миљевић Маја - Антрополошка анализа људских скелетних остатака из области Рудника: локалитет Ђурине ћелије (XV-XVII век) Соколов Вања - Накит из периода аварске доминације на територији Војводине Вранић Мирко - Топографија рударских центара средњовековне Србије ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ СПИСАК СТУДЕНАТА КОЈИ СУ ОДБРАНИЛИ ДИПЛОМСКИ РАД Божић Ивана - Анализе фосфата у археологији Чавић Мирјана - Наушнице од IX до XI века на тлу Босне и Херцеговине Марјановић Иван - Киклопски мит у старогрчкој ликовној ументости Миљковић Ирис - Улога музике у јавним манифестацијама и спектаклима у амфитеатру Нешић Ивана - Рановизантијска утврђења у приобалној области провинције Далмације Нешковић Јелена - Астрагални појасеви у ношњи гвозденодопских заједница на територији Србије Петровић Гордана - Римско парадно наоружање са територије Србије Радовић Ана - Вук - Од звери до човековог најбољег пријатеља СПИСАК СТУДЕНАТА КОЈИ СУ ОДБРАНИЛИ ЗАВРШНИ РАД • Чворић Тамара - Илегална трговина културним добрима • Илић Лазар - Приказ методе оптички стимулисане луминисценције 39 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године • • • • Кнежевић Данијел - Гетска некропола на комплексу Зборјаново Стошић Јована - Археометалургија Винчанске културе Тасић Александар - Типологија, класификација и хронологија гвоздених стрела са Сврљиг града из периода антике и средњег века Тодоровић Аца - Употреба информационих технологија у заштити, презентацији и популаризацији културног наслеђа: Примери добре праксе у Србији и свету СПИСАК СТУДЕНАТА КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ ПО ПРОГРАМУ 2009. ИЛИ 2014. ГОДИНЕ (наставним програмима није предвиђена одбрана завршног рада) 1. Бијелић Јелена 2. Боровчанин Марта 3. Цветковић Ђорђе 4. Димић Ненад 5. Димитријевић Ана 6. Димитријевић Христина 7. Ђајић Јован 8. Иванковић Јелена 9. Ивелић Јована 10. Јанковић Аница 11. Кокановић Маја 12. Кораћ Вукица 13. Костић Ксенија 14. Крнајски Дајана 15. Милорадовић Јелена 16. Остојић Милорад 17. Пејчић Стефан 18. Пешић Вера 19. Петровић Александра 20. Петровић Мина 21. Пуповац Оливера 22. Путић Огњен 40 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 23. Радак Нада 24. Радовановић Настасја 25. Смук Ана 26. Сретеновић Милош 27. Стаменковић Марија 28. Станислав Стањо 29. Васиљевић Младен 30. Величковић Ана 31. Вучић Саша 32. Вуканић Марта 33. Зековић Милан Припремио СЕКРЕТАР ОДЕЉЕЊА ЗА АРХЕОЛОГИЈУ Ристо Драшковић 41 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ЗАПИСНИК СА XLI СКУПШТИНЕ СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА ОДРЖАНЕ У ПАНЧЕВУ 01. ЈУНА 2018. ГОДИНЕ Радно председништво: Мирослав Бирцлин, председавајући, Александар Алексић и мр Војислав Ђорђевић, записничар. Скупштина је започела са радом у 12,30 часова у просторијама Свечане сале Народног музеја Панчево. Присутно: 54 члана. Дневни ред: 1. Одавање почасти преминулим члановима друштва. 2. Избор радног председништва. 3. Усвајање дневног реда. 4. Пријем нових чланова у Српско археолошко друштво. 5. Усвајање записника са XL Скупштине САД одржане у Београду 2017. године. 6. Усвајање финансијског извештаја. 7. Усвајање извештаја о раду Управног одбора. 8. Усвајање извештаја о издавачкој делатности. 9. Усвајање финансијског плана рада Српског аархеолошког друштва за период јун 2018-јун 2019. године. 10. Предлог за оснивање нове секције САД. 11. Информација о самосталним стручњацима у култури. 12. Избор домаћина Скупштине САД 2019. године. 13. Разно. 1. Минутом ћутања одата је почаст преминулим члановима САД у претходном периоду између две Скупштине (Мира Ружић, Олга Брукнер, Зоран Симић, Радован Петровић) 2. Избор радног председништва. Предлог радног председништва у саставу: Мирослав Бирцлин, председавајући, Александар Алексић и мр Војислав Ђорђевић, записничар, једногласно је усвојен. 3. Усвајање дневног реда. Предложени дневни ред једногласно је усвојен. 42 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 4. Пријем нових чланова. Војислав Ђорђевић прочитао је имена 22 кандидата који су поднели молбу за пријем у чланство САД и који испуњавају све услове за пријем: Ружица Арсенијевић, Дејан Витомиров, Саша Вучић, Стефан Голе, Биљана Ђорђевић, Драгана Еремић, Оливера Игњатовић, Милица Илић, Јелена Марковић, Далиборка Матић, Марио Новак, Милан Миловановић, Маја Миљевић, Ивана Минић, Веда Николић, Стефан Новаковић, Весна Радић, Горан Стојић, Кристина Шарић, Оливера Нинчић, Милош Јуришић, Charles Le Quesne. Нова 22 члана примљена су у Српско археолошко друштво једногласно. 5. Усвајање записника са XL Скупштине САД одржане у Београду 2017. године. Записник са претходне XL Скупштине САД одржане у Београду 2017. године, који је одштампан у Информатору (стр. 33–39), усвојен је једногласно. 6. Усвајање финансијског извештаја. Др Адам Црнобрња, председник САД је прочитао Извештај о финансијском пословању Српског археолошког друштва за период од 01.01. до 31.12.2017. године, који је поднела Маја Јовановић и који је одштампан у Информатору (стр. 22–23). Финансијски извештај је усвојен једногласно. 7. Усвајање извештаја о раду Управног одбора. Адам Црнобрња, председник САД и подносилац Извештаја, напомиње да је целокупан Извештај о раду Управног одбора за период од јуна 2017. до маја 2018. године одштампан у Информатору (стр. 17–21). Извештај о раду УО је усвојен једногласно. 8. Усвајање извештаја о издавачкој делатности. Др Дејан Радичевић, уредник Гласника САД, обавестио је чланство о динамици излажења часописа, односно да је током 2017. године приређена једна свеска – 33. за 2017. годину те да имамо Гласник који излази у години за коју су потраживана финансијска средства. За штампање свеске 34 (2018) конкурисало се код Министарства културе и средства су одобрена, а рок за предају радова за ову свеску је продужен до 1. јула текуће године. Извештај је усвојен једногласно. 43 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 9. Усвајање финансијског плана рада Српског аархеолошког друштва за период јун 2018-јун 2019. године. За реч се јавио Адам Црнобрња, председник САД, који обавештава Скупштину да је, с обзиром на чињеницу да је Српско археолошко друштво постало репрезентативно удружење, слично као и на претходној Скупштини одржаној у Београду, потребно усвојити Финансијски план рада САД за 2018/2019. годину. Предлог финансијског плана рада Српског аархеолошког друштва за овај период одштампан је у Информатору (стр. 24). Финансијски план рада САД за период јун 2018-јун 2019. године је усвојен једногласно. 10. Предлог за оснивање нове секције САД. Војислав Ђорђевић, секретар САД, извештава Скупштину да је пред њено одржавање, Управном одбору САД стигао допис 20 чланова САД, у којем се предлаже оснивање нове секције САД – Секције за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију. Потом је Скупштини прочитао образложен предлог за оснивање нове Секције. Пошто је испуњен чл. 10 Статута САД, Скупштина је једногласно усвојила предлог, па је САД добило нову Секцију за археометрију, археотехнологију и експерименталну археологију. 11. Информација о самосталним стручњацима у култури. Адам Црнобрња, председник САД, детаљније објашњава Информацију о самосталним стручњацима у култури у области непокретног културног наслеђа, одштампаној у Информатору (стр. 40–44) и присутним члановима који су заинтересовани да стекну статус самосталног стручњака у култури и испуњавају услове, понавља позив да се пријаве за добијање статуса. Напомиње да постоје одређене тешкоће, нпр. да велики број локалних самоуправа не уплаћује доприносе за самосталне стручњаке у култури, за разлику од самосталних уметника. Уколико би имали неколико пријављених самосталних стручњака у култури, САД би добијало стално финансирање. Александар Алексић предлаже да САД нађе начин да утиче на локалне самоуправе и даје информацију да је Град Ниш донео прописе од плаћању доприноса и за самосталне стручњаке у култури. Богдана Опачић испред Завода за проучавање културног развитка извештава да ће њена институција покренути иницијативу за регулисање овог питања код свих локалних самоуправа. 44 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Бранислава Микић–Антонић предлаже да приликом регулисања начина плаћања, локалне самоуправе уплаћују средства за доприносе САД–у, које би даље исплаћивало пријављене чланове. 12. Избор новог домаћина. Мирослав Бирцлин је упитао да ли има евентуалних предлога за домаћина наредне XLII Скупштине и годишњег скупа Српског археолошког друштва. Ивица Трајковић, директор Народног музеја Неготин и Гордан Јањић, археолог Народног музеја Неготин, предложили су да домаћин наредне XLII Скупштине и годишњег скупа Српског археолошког друштва буде Народни музеј Неготин и град Неготин. Скупштина је једногласно прихватила овај предлог. 13. Разно. Лидија Баљ из Музеја Војводине у Новом Саду обавештава присутне чланове да ће јесењи састанак Праисторијске секције бити одржан почетком децецмбра ове године у Музеју Војводине у Новом Саду. Др Ненад Тасић поставио је питање да ли САД има став о одржавању псеудо–научних скупова, какав је нпр. скуп под називом „110 година Винче” који се тренутно одржава у Београду. Адам Црнобрња извештава да ће, поред поментуог скупа, бити одржано још неколико сличних скупова. Предлаже да по питању скупа у Винчи реагује и Филозофски факултет, да се покрену предавања у самој Винчи и да би колега Ненад Тасић могао да покрене такву иницијативу. Пошто је и прошле године забележен сличан случај (Народна библиотека Србије), понавља да Скупштина мора да донесе Одлуку, на основу које би УО САД могао да реагује поводом одржавања скупа о Винчи и пошаље дописе надлежним институцијама. Такође апелује да се поводом свих спорних питања упућују дописи УО, који ради 365 дана у години, а не само на Скупштини. Александар Алексић предлаже да САД предложи минималне стандарде за обављање археолошких ископавања. 45 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Реаговала је Оливера Игњатовић из Министарства културе и информисања да је при Министарству формирана радна група за доношење новог Правилника о обавезној документацији која се води о археолошким ископавањима у којме ће бити дефинисани стандарди археолошких ископавања. Скупштина је завршила са радом у 14,00 часова. У Панчеву, 1. јуна 2018. године Записник водио: мр Војислав Ђорђевић секретар САД Мирослав Бирцлин председавајући XLI Скупштине Српског археолошког друштва 46 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године САМОСТАЛНИ СТРУЧЊАЦИ У КУЛТУРИ У ОБЛАСТИ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА Поштоване колегинице и колеге, Решењем министра културе бр. 022-05-1/2019-03 од 14.01.2019 (Службени гласник РС бр. 15/19), Српско археолошко друштво добило је статус репрезентативног удружења за два подручја у култури: 1) Истраживање, заштита, коришћење, прикупљање и представљање непокретног културног наслеђа; 2) Научно истраживачка и едукативна делатност у култури. Услови за утврђивање статуса самосталног стручњака у области непокретног културног наслеђа одређени су Правилником о ближим условима, мерилима и критеријумима, као и поступку по захтевима лица за утврђивање статуса лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе (Сл. гласник РС бр. 9/2017). Услови за утврђивање статуса самосталног стручњака у области научно истраживачке и едукативне делатности тек треба да буду утврђени. Друштво је формирало и Комисију за статусна питања у следећем саставу: Бојана Михаиловић (Народни музеј у Београду), др Дејан Радичевић (Филозофски факултет у Београду), Тони Чершков (Завод за заштиту споменика културе Ниш), мр Војислав Ђорђевић (Народни музеј Панчево) и др Александар Булатовић (Археолошки институт у Београду). До данас нам се нико није обратио са захтевом за стицање статуса самосталног стручњака у култури, те због тога и овим путем желимо да вас детаљније обавестимо о тој могућности, као и о одређеним појединостима које би требало да знате уколикосте заинтересовани за стицање статуса самостално стручњака у култури. Српско археолошко друштво у оквиру своје репрезентативности статус самосталног стручњака у култури може додељивати свим стручњацима који самостално обављају своју делатност у тој области (архитекте, историчари, историчари уметности, етнолози...), а не само археолозима. Да би се поднео захтев за стицање самосталног стручњака у култури у области непокретног културног наслеђа није неопходно бити и члан Српског археолошког друштва. Обавеза САД је да, у оквиру вршења поверених послова, прими решење и донесе одлуку о утврђивању статуса за свакога ко је за то заинтересован. Статус самосталног стручњака у кутлури може имати само лице које није обавезно социјално осигурано по другом основи. 47 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Тренутно се самостални стручњаци још увек налазе у неповољнијем положају него самостални уметници. Поједине локалне самоуправе уплаћују доприносе за самосталне уметнике, али не прихватају да то учине и за самосталне сручњаке. Српско археолошко друштво је све време у активној комуникацији са Министарством културе и информисања, настојећи да се тај дискриминишући однос према самосталним стручњацима исправи, и да се они у правима изједначе са самосталним уметницима. Важно је истаћи да заинтересовани за стицање статуса самосталног стручњака у култури за подручје непокретног кутлурног наслеђа морају имати на уму и следеће: Стицањем статуса самосталног стручњака у култури истом почиње да тече обавеза уплате доприноса, аконтацијом која квартално износи око 25.000,00 динара. То значи да они који су заинтересовани, и у могућности да сами себи уплаћују стаж, то могу чинити и као самостални стручњаци у култури, без потребе да то чине уз додатне трошкове, отварањем радњи или агенција, или пак преко трећих лица. Уколико је неко заинтересован за ту могућност, рокови уплата аконтација су следећи: I квартал до 15. фебруара, II квартал до 15. маја, III квартал до 15. августа, IV квартал до 15. новембра. Та аконтација покрива пореску обавезу до прихода од око 400.000,00 динара годишње, док се евентуални евидентирани приход преко тог износа посебно опорезује. Статус самосталног стручњака који сам себи уплаћује доприносе, такође значи да ће се уговори које у оквиру обављања своје делатности склопи до износа од 400.000,00 динара на годишњем нивоу, опорезовати по нижој стопи но уговори незапосленог лица. У горе наведени износ не улазе дневнице које се исплаћују до неопорезивог износа. Имајући у виду да великом броју лица која испуњавају услове за стицање статуса самосталног стручњака у култури вероватно не одговара да самостално уплаћују доприносе, то до сада нисмо ни имали захтеве за стицање тог статуса. Међутим, да бисмо имали бољу и утемељенију преговарачку позицију, морали бисмо знати и колико има колегиница и колега (не само археолога, као што смо изнад навели) који би били заинтересовани да стекну статус самосталног стручњака у култури уколико би постојала могућност да им локалне самоуправе уплаћују доприносе. Због тога све заинтересоване који испуњавају услове за стицање тог статуса позивамо да нам се јаве, како бисмо знали о ком броју особа се ради. 48 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Поступак за стицање звања самосталног стручњака укултури је следећи: 1. Подношење молбе Лице које сматра да испуњава све услове, критеријуме и мерила утврђена Законом о култури и Правилником подноси молбу за стицање статуса, која треба да садржи: - име и презиме - податке о пребивалишту, јмбг, држављанство - датум са којим жели да успостави статус (максимално 3 дана пре подношења молбе) - изјаву да је упознат са правилима и прописима у вези с статусом 2. Стручна биографија Од стручне спреме до активности које су неопходне за признавање статуса 3. Докази - о активности (објављени радови, уговори, потврде, препоруке...) - копија дипломе - лична карта Потом следи: 4. Обрада предмета Надлежна комисија, рок је 15 дана од дана подношења 5. Издавање решења О успостављању статуса или одбијању 6. Пријаве на ПИО и здравствено осигурање Стручњак носи у ПИО решење о статусу, личну карту и опционо радну књижицу 7. Пореска управа на општини пребивалишта Подноси попуњени образац ППД-СУ, решење о статусу и доказ да је пријављен на ПИО и здравствено осигурање 8. У Друштво доставља доказе да је извршио пријављивање у ПИО и пореској управи. Тек тада се ставља на списак самосталних стручњака. 49 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године *** Извод из Правилника о ближим условима, мерилима и критеријумима, као и поступку по захтевима лица за утврђивање статуса лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе, о ближим критеријумима за стицање статуса самосталног стручњака у култури за област 13. ИСТРАЖИВАЊЕ, ЗАШТИТА, КОРИШЋЕЊЕ, ПРИКУПЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА 1) Самостални стручњак у култури (1) Археолог, Архитекта у области непокретног културног наслеђа, Историчар уметности у области непокретног културног наслеђа, Историчар, Етнолог, Сликар-рестауратор-конзерватор у области непокретног културног наслеђа, Конзерватор-хемичар - Положен стручни испит из делатности заштите и очувања културних добара или стечено научно звање из комплементарне области уз: најмање три рецензирана стручна или научна рада објављена у одговарајућој периодици; или: једну рецензирану студију обима најмање 120 страна; или: учешће или руковођење најмање на три теренска пројекта; или: ауторство/коауторство на најмање две изложбе из предметне области; или: учешће са излагањем на најмање три стручна/научна скупа; или - Најмање пет рецензираних стручних или научних радова објављених у одговарајућој периодици, или исти број поглавља у монографским издањима или комбинација оба, или - Једна рецензирана студија из области истраживања, заштите и коришћења културних добара обима најмање 120 страна и два рецензирана стручна/научна рада, или - Учешће или руковођење на најмање пет теренских пројеката мањег обима (укупног обима најмање 150 радних дана) или на једном вишегодишњем у истом укупном трајању, или - Да је учесник или координатор више пројеката мањег обима или једног дугорочног пројекта у области заштите и очувања културног наслеђа, или - Ауторство или коауторство на најмање три изложбе из предметне области, или - Учешће са излагањем на најмање пет стручних, односно научних скупова у земљи и, или иностранству из предметне области (организатори скупова морају бити релевантне научне, образовне или институције заштите или струковна удружења). 50 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Поред наведених критеријума потребно је доставити најмање три релевантне препоруке, од којих најмање једну институционалну, a којима се верификује стечена активност у струци. *** За крај, још једном позивамо све колегинице и колеге који су заинтересовани за стицање статуса самосталног стручњака у култури, област непокретног културног наслеђа, да нам се јаве – како они који су спремни да сами уплаћују доприносе и којима би статус одмах могао бити утврђен, тако и они који би, за сад, само били уписани у евиденцију потенцијално заинтересованих. (археолог, архитекта у области непокретног културног наслеђа, историчар уметности у области непокретног културног наслеђа, историчар, етнолог, сликаррестауратор-конзерватор у области непокретног културног наслеђа, конзерватор-хемичар) Адам Н. Црнобрња председник Српског археолошког друштва 51 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године РЕЗИМЕИ Гордан Јањић, Музеј Крајине Неготин АРХЕОЛОГИЈА МУЗЕЈА КРАЈИНЕ У НЕГОТИНУ Музеј Крајине у Неготину основан је 1934. године као израз жеље самих Неготинаца за прикупљањем и чувањем старина у овом делу Србије. Овај музеј представља једну од најстаријих и најзначајнијих установа заштите културних добара код нас, која у свом 85-огодишњем трајању баштини многобројне примерке материјалне културе, карактеристичне за ово подручје наше земље. У том светлу археолошки предмети, археолози и археологија као наука, чине саму суштину постојања Музеја Крајине, од његовог оснивања. Археолошка збирка Музеја Крајине у Неготину, са репрезентативним налазима изложеним у сталној поставци музеја представља, на јединствен начин обухваћено, богато материјално, археолошко наслеђе од 7.000 год. п.н.е, па до 15. века, на једном месту, као резултат истраживања, прикупљања и коначне презентације. Територијa општинa Неготин и Кладово, простор за који је надлежан Музеј Крајине у Неготину, оивиченa са севераиистока Дунавом и Тимоком, а са запада Мирочем и Дели Јованом, представља један од најзанимљивијих простора Европе, историјски и етнички гледано, а са аспекта архeологије и један од најбогатијих. Први подаци о археолошким локалитетима у овом делу Србије датирају из 19. века, захваљујући Аустијском путописцу Феликсу Каницу. Врло битан податак представља чињеница да је оснивач модерне српске археологије Милоје Васић, дошавши за суплента неготинске Гимназије 1892. године затекао у школи “ археолошку збирку “. Прва бележења археолошких локалитета, везују се за процес обнове рударства Кнежевине Србије у другој половини 19. века, захваљујући радовима Феликса Хофмана, Јована Жујовића и Димитрија Антула. Владимир Фјукс је још једно значајно име које се појављује у археологији на овом простору 30-их година 20. века. 52 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Након другог светског рата 50 – их година прошлог века, започела су археолошка истраживања која се могу поделити у четири фазе. Прву фазу обележавају истраживања у околини Неготина и Кладова, у другој фази око Бора, док се у трећој истражује подручје Ђердапа. У четвртој фази, крајем 20. и у прве две деценије 21. века, истражује се неколико локалитета око Неготина али се рекогносцирањем терена разматра почетак радова и на неким локалитетима у општини Кладово. Свих ових година по питању археолошких истраживања, Музеј Крајине успоставља сарадњу са Народним Музејем у Београду, Археолошким институтом у Београду и Филозофским факултетом у Београду, са музејима у окружењу, али и неким институцијама из иностранства ( Универзитет Лоренс у Канзасу - САД, Универзитет Олбани у Охају – САД...). Сва та истраживања значајно су помогла обогаћивање археолошке збирке нашег музеја али и у многоме допринеле научним тумачењима. По питању заштите непокретних културних добара Музеј Крајине остварује сарадњу и са Републичким заводом за заштиту споменика културе у Београду и Заводом за заштиту споменика културе Ниш у Нишу. Истражују се локалитети као што су “ Гламија” и “ Песак “, у околини Корбова, локалитети у Бруснику, у долини Тимока у Смедовцу, Ковилову, Вељкову, неколико локалитета у Прахову ( Идече и фабрика хемијских производа ), Рудна Глава, Мокрањске стене, велики број археолошких локалитета на читавој десној обали Дунава, приликом изградње Хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2, истражује се залеђе Дунава, Врело – Шаркамен.... У поменутим археолошким истраживањима и заштити истих, учествовала су нека од најзначајнијих имена српске археологије, али и инострани стручњаци. Било је ту академика, професора на одељењу археологије Филозофског факултета у Београду, научних сарадника Археолошког института у Београду, кустоса Народног музеја у Београду и других музеја, конзерватора... Значајан допринос археологији дали су и запослени археолози у Музеју Крајине, а за 85 година постојања ове установе било их је укупно једанаесторо. 53 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Ivan Semyan, Head of Laboratory of Experimental Archaeology of Eurasian Studies Center of the South Ural State University, Archaeos experimental archaeology association THE EXPERIENCE OF THE ARCHAEOLOGICAL EXPERIMENT IN THE ACTIVITIES OF THE ARCHAEOS ASSOCIATION AND THE LABORATORY OF EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY OF SOUTH URAL UNIVERSITY Experimental archeology in the Southern Urals has a rich history. Since the 80s, the work of the archaeological laboratory of the South Ural State Pedagogical University under the leadership of Nikolai Vinogradov made a great contribution to the reconstruction of the life of the ancient inhabitants of the region. Under the leadership of Alexander Tairov and Alexander Kislenko, the reconstruction of ancient buildings in the reserve Arkaim was erected. Stanislav Grigoriev, Igor Rusanov and Alexander Gutkov made a high achievements in the study of ancient metallurgy and pottery. Today, in the South Ural State University, the Experimental Archeology Laboratory operates under the Eurasian Studies Center under the guidance of the author of this article and conducts international experimental research projects and also studies and models technologies of the ancient population of the Southern Urals. The main topics of scientific interests of the laboratory are the processes of ancient metallurgy, metalworking and manufacture of stone tools. As part of the program to study the military affairs of the Bronze Age of the region, the processes of producing bronze and stone weapons, as well as the problems of early chariots were studied a technological chains from raw materials to finished products. Today, the main project of the laboratory is the reconstruction of the Sintashta bow of the Bronze Age, carried out under the EXARC Twinning program by I.Semyan and S. Bakas The real bridge between science and the public and a reliable partner of the laboratory is the Association of Experimental Archeology «Archaeos». «Archaeos» is an international community of archaeological experimenters and representatives of the historical reconstruction movement. The association carries out a wide range of activities: scientific experiments, popular science projects, media projects, the creation of museum exhibits and artifact replicas, educational activities, tourist activities, charity. 54 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Секција за клаСичну археологију (секција, Н. Гавриловић Витас) Перица Шпехар, Филозофски факултет Београд Гордан Јањић, Музеј Крајине Неготин ЕГЕТА (БРЗА ПАЛАНКА) – РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 2017. И 2018. ГОДИНЕ Егета представља јединствен пример античког и касноантичког војног упоришта на дунавском лимесу у Србији, које је било у функцији од доласка Римљана на простор централног Балкана до почетка 7. века, када престаје да постоји организована цивилна, војна и црквена организација у северном Илирику. О значају који је поменуто налазиште имало за одбрану северне границе Царства сведоче остаци три хронолошки различито опредељена утврђења, подигнута једно поред другог на ширем простору ушћа Црквеног потока у Дунав. У претходне две године (2017–2018), након готово пола века паузе, настављена су археолошка истраживања овог вишеслојног налазишта у близини Брзе паланке. Током најновијих истраживања проучене су промене у пејзажу настале услед подизања нивоа Дунава због изградње ХЕ Ђердап II, што је довело и до померања обала ове велике реке. То је изведено на основу визуелног поређења старих авио и савремених сателитских снимака. Осим тога, значајно су допуњени подаци који се тичу микротопографије терена, као и димензија фортификација, њиховог положаја, међусобне удаљености, али и њихове оријентације. Током две кампање по први пут су на овом локалитету примењене неинвазивне методе археолошке проспекције, тј. извршена су геомагнетна снимања. Анализа добијених резултата омогућила је јасније сагледавање елемената војне архитектуре Утврђења I и II, као и остатака архитектуре унутар њихових бедема. Осим тога, истражен је и део простора између поменуте две фортификације, на којима се, судећи по речима мештана, могу очекивати остаци некрополе. 55 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Адам Н. Црнобрња, Народни музеј у Београду Дeaнa В. Ратковић, Народни музеј у Београду РИМСКИ МАЧ (SPATHA) ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ ДРУГЕ ПАНОНИЈЕ СА ЖИГОВИМА РАДИОНИЦЕ И ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ Римски дуги мач (spatha) пронађен је случајним налазом у атару села Ратари код Обреновца. Место на коме је спата пронађена налази се на самој обали некадашње Велике баре, старе отоке Саве. На око километар северно од места налаза спате претпостављено је пружање трасе пута који је, у римско време, десном обалом Саве водио од Сирмијума преко Сподент(...)-а до Сингидунума. На спати се налазе ознаке које су утиснуте на обе стране сечива. Жиг EX B NAISS вероватно означава место израде, доносећи и потврду више од столећа старе претпоставке о постојању fabrica armorum у Naissus-у. Постојање fabrica armorum у Наису до сада није потврђено ни археолошки ни епиграфски, те је жиг на нашој спати прва права потврда о тој делатности, изузевши спомињање радионице неодређеног карактера у Notitia dignitatum. Поред тога, тај наптис на жигу наше спате доноси нам и важну информацију о организацији рада у царским радионицама. Ознака B у њему указује нам да је спата израђена у другој официни погона за израду оружја у Наису. Жиг на другој страни сечива, IOVIANA, по свој прилици означава војну јединицу за коју је она била искована. Kоришћење облика Ioviana до сада није забележено на епиграфским споменицима и литерарним изворима. Oстаје отворено питање да ли се Ioviana односило на legio V Ioviana (као алтерација назива Iovia) или на неку јединицу из корпуса numero Iovianorum. Изнета је претпоставка да би се повлачење спате из употребе могло везати за Лицинијев бег након битке код Цибала 316. године, будући да се он од Сирмиума, преко Сподента, кретао путем јужно од Саве ка Сингидунуму. Mорфолошки изглед датује спату у 3. век, а жигови на њој нас упућују у сам крај 3. или почетак 4. века. Могуће повезивање њене употребе за један одређени догађај (Лицинијев бег) делује примамљиво, али ту претпоставку ипак треба узети са великом резервом. Највећим вредностима које нам је овај случајни налаз спате донео, можемо сматрати јединствене податке које носе жигови утиснути на њеном сечиву, о војној јединици за коју је израђен, и о раду fabrica armorum у Наису. 56 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Душан Рашковић, Беч НАЛАЗИ НОВЦА С КРАЈА IV ВЕКА И НАЛАЗИ НОВЦА V ВЕКА У ОКРУЖЈУ КРУШЕВЦА Неуспели покушаји у сузбијању Гота 378. године и превласт Хуна шездесетак година касније, основни су разлози кризе Римског царства IV и V века на Балкану. Датирање новца локалитета, Конопљара и Дуга њива код Крушевца и Небеске столице на Копаонику, говоре о последицама надмоћи Гота. О томе говоре и налази ковања, Валенса, Валентинијана и Грацијана, на локалитетима утврђења, Градиште у Дубцима, Градиште у Великој Грабовници и Градиште у Пуховцу. Пажњу привлаче налази ковања са реверсном представом Reparatio Reipub (378-383. година), дакле непосредно у време сузбијања Гота, након битке код Хадријанопоља, а које проналазимо на локалитетима, Градац на Јастребцу (8 ком.), Дуга њива у атару Макрешана (2 ком.) и по један такав налаз на Градишту у Пуховцу и Небеским столицама, ковница Сисција и Никомедија. Датирање скупних налаза новца на висовима, Градац на Јастребцу (43 комада), Градиште-Јеринин Град на Јужној Морави (26 комада) и Укоса на Јужној Морави (115 комада), указују на последице продора Хуна 441. године. Занимљиви су и појединачни налази новца краја IV и V века, са локалитета утврђења, Градац у селу Дубци, Градиште у селу Пуховац у Жупи Александровачкој и локалитета Суваја-керамичарска радионица. Свеукупно на крушевачком подручју, сагледавајући све налазе, од краја IV века, до 441-443. године, проналазимо ковања, Теодосија I, Магнус Максимуса, Валентинијана II, Аркадија, Хонорија, Теодосија II, до Валентинијана III, Јоханеса и Гала Плацидије. Најчешће реверсне представе су: SALVS REI PVBLICAE, VIRTVS EXERCITI, VICTORIA AVGGG, VOT/MVLT, VOT/V, GLORIA ROMANORVM, SPES ROMANORVM и представа крст у венцу. Ковнице су: Рим-RM, Аквилеја-SMAQ, Сисција-АSIS, Солун-TES, КонстантинополисCONА,CONOB, Кизик-SMKА, Никомедија-SMNA и Антиихија-ANT. Помињемо тремисис Теодосија II и посебно налаз солидуса, ковање Зенона, са локалитета Градац у Дубцима, који указује на повратак ромејске економије, након хиjатуса у циркулацији новца од неких четрдесетак година. 57 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Надежда Гавриловић-Витас, Археолошки институт, Београд ФУНЕРАРНЕ СКУЛПТУРЕ ПАЛМИРЕ ИЗ СИНГИДУНУМА Сведочанства о становницима сиријског порекла на територији римских провинција Централног Балкана су до сада потврђена у не малом броју епиграфских и археолошких споменика. Међутим, из значајног трговачког центра Палмире, смештеног између Римског царства и Партске царевине, до сада су констатована само три споменика која спадају у фунерарну скулптуру. Иако су поменути споменици већ публиковани у стручној литератури у каталошкој форми, до сада није урађена њихова анализа, типолошко опредељење, интерпретација иконографије, стилских карактеристика и њиховог контекста унутар корпуса фунерарне скулптуре из Палмире, који је током последње деценије пројекат данских стручњака на челу са др Рубина Рајом из Копенхагена. Сва три споменика из Палмире, смештена у Народном музеју у Београду, припадају различитом типу фунерарне скулптуре – глава свештеника представља део скулптуре са саркофага, рељеф свештеника Амона представља тзв. локулус рељеф којим су затварани индивидуални гробови покојника унутар тзв. гробова-кула или подземних гробница типа хипогеума. Трећи споменик са представом девојчице која држи голуба и грозд грожђа представља тип фунерарне стеле са умањеном представом покојника у целости. Анализа фунерарних споменика из Палмире је указала да припадају изузетно значајним споменицима у контексту до сада познатих фунерарних налаза палмирске културе, нарочито се издваја глава свештеника која представља изузетно редак тип представе свештеника са модијусом овенчаним златним венцем од ловора, са централно постављеним медаљоном у облику бисте голобрадог мушкарца. Споменици се различито датују – од 150. до 250. године н. е. С обзиром на чињеницу да су два споменика са представом свештеника пронађена на простору Београдске тврђаве, може се претпоставити да су били донети од стране имиграната палмирског порекла који су прошли кроз или живели у Сингидунуму у другом и трећем веку н. е. На жалост, услови и контекст наласка фунерарне стеле са представом девојчице нису познати, али је споменик свакако такође откривен на простору Сингидунума. 58 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Софија Петковић, Археолошки институт Београд GERULATAE – МИРОЧ, РИМСКО УТВРЂЕЊЕ НА АЛТЕРНАТИВНОМ ПУТУ TALIATA – EGETA У селу Мироч, на истоименој планини, налази се римско утврђење и цивилно насеље Gerulatae, које је штитило пут који је спајао долину Поречке реке и римско утврђење и град у близини данашње Брзе Паланке (Egeta). Овај пут, који се рачвао од главне подунвске комуникације (Via militaris) на 6 km југозападно од утврђења на Великом Грацу (Taliata), код кастела на ушћу Голубињске реке (Columbina), био је пречица војне цесте дуж лимеса у области Кључа, а имао је и економски значај. Иако нису вршена археолошка ископавања, рекогносцирањем терена и геофизичком проспекцијом (геомагнетска снимања терена), утврђено је да се ради о каструму правоугаоне основе, димензија 144 х 120 m, који је дужим странама оријентисан у правцу северсевероисток – југјугозапад. Утврђење, подигнуто на узвишеном, заравњеном платоу, имало је куле на угловима и више кула и по једну капију на сва четири бедема. Моћни бедми, широки око 3 m, зидани су од тесаника везаних кречним малтером, a на појединим местима очувани су до висине од 1–1, 50 m. Каструм је био опасан и одбрамбеним ровом. У средишњем делу унутрашњости утврђења геомагнетном методом геофизичке проспекције 2010. године је откривена велика грађевина правоугаоног тлоцрта, зграда команде каструма, principia. У околини каструма Gerulatae, у данашњем селу Мироч, констатовани су трагови великог урбаног насеља (vicus, civitas). Према архитектури утврђења и археолошким налазима из цивилног насеља, може се претпоставити да је Герулата настала почетком II века, у време великих грађевинских подухвата цара Трајана у Подунављу, и да је живела све до краја VI– почетка VII века. Игор Бјелић, Археолошки институт Београд ПРОЈЕКТОВАЊЕ И НАЧИН ЗИДАЊА, УТВРЂЕНОГ РЕЗИДЕНЦИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА НА ЛОКАЛИТЕТУ ВРЕЛО-ШАРКАМЕНА Тетрархијски резиденцијални комплекс, данас познат под именом Врело - Шаркамен, заснован је на терену са изразитим нагибом 59 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године тла, у близини Врелске реке, једног бујичног потока и на подземним водама. Ради стабилизације зиданих маса на таквом тлу примењеене су различите градитељске технике. Ради подједнаког слегања маса, градитељ је прво приступио правилним спојевима зидова уз употребу оптичких инструмената, пре свега римске громе. На угроженим тачкама темеља утврђења наношени су већи малтерни набачаји, што је приметно на западној капији. Дренажа подземних вода изведена је уз темељни део западне капије. У унутрашњости кула, извршено је насипање земљом до нивоа пода. До тог нивоа унутрашња лица кула малтерисана су хидрауличним малтером. Употреба опус михтума и дрвених сантрача у маси зидова била је позната и на мање угроженим градитељским комплексима из римског времена. Контрафори који су изведени уз спољна лица кула зидани су једновремено, у превезу са тим зидовима. Сви ови поступци дело су промишљеног римског градитеља који је употребио многе познате технике касноантичког периода како би предупредио непогодности терена. Љубиша Васиљевић, Народни музеј Крушевац ЗАБЕЛЕШКЕ АНТИЧКИХ АУТОРА О КУЛТУ БОГА СИЛВАНА Велики број споменика и широка географска распрострањеност налаза одсликавају сведочанство важности култа бога Силвана у античком периоду. Налази показују да је Силван представљао једно од најпоштованијих божанстава на територији Римског Царства. Силван заузима посебно место у римском политеистичком религиозном систему, пошто се налазио изван јавног култа. Њему нису посвећивани храмови, фестивали или празници. Култ овог божанства никада није био повезан са политичким и грађанским животом (са могућим изузетком провинције Паноније), али је заузимао важно место у породичном кругу. Сматран је за божанство чије поштовање датира још од оснивања римске државе. У својим делима, антички писци често спомињу Силвана када говоре о древној прошлости Рима. По Проперцију, у Ромулово време Тарпејино светилиште налазило се у близини Силвановог гаја на Капитолу. Вергилије помиње Силвана више пута у својим стиховима. Тит Ливије и Валерије Максимус сматрали су да је Силванов глас одлучио о римској победи над краљем Тарквинијем Охолим. Помен Силвана налази се и у Плаутовој Аулуларији. Плиније Старије је веровао да је 60 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Силванов кип стајао испред Сатурновог светилишта. Катон Старији бележи годишњи обичај жртвовања Марсу-Силвану за здравље стоке. Жртве су приношене у шуми. Овај ритуал је искључивао присуство жена. Дела Плаута и Катона показују да је, на почетку другог века пре нове ере, Силван био поштован и у урбаним и у руралним областима. Пре позног I века пре нове ере имамо још само забележен фрагмента код Акциуса, сачуван у Цицероновом делу. У Хорацијевим стиховима чест је помен Силвана. Детаље из митолошких прича записали су Сервије, Овидије и Лукан. Говорећи о манама римског племства и плебса, Амијан Марцелин описује догађања у Силвановом купатилу. У својим делима Силвана спомињу и хрићански аутори, попут Светог Августина и Псеудо-Амброзија. Захваљујући и белешкама римских аутора, омогућен је делимичан поглед на настанак, развој и значај култа Силвана. Ана Величковић, Филозофски факултет Београд РОМАНИЗАЦИЈА И ЊЕНЕ АЛТЕРНАТИВЕ: ПРЕГЛЕД И КРИТИКА Романизација, као теоријски концепт, присутан је у римској археологији већ више од једног века. Тај концепт је створен ради покушаја да се објасни ширење римске културе на освојене и околне популације, али је створен у специфичном временском и просторном оквиру 19. века, који данас више не важи. Временом би концепт романизације бивао модификован, у зависности од аутора који су се бавили тим питањем и у зависности од парадигме у којој су делали, тако да се данас тај термин тешко може прецизно дефинисати. Ипак, у последњих неколико деценија, јавили су се други теоријски концепти који критикују општи концепт романизације и покушавају на свој начин, у оквиру својих парадигми, да објасне односе и динамику царског Рима и “варвара”. Сматра се да је време романизације прошло и да су ти нови начини сагледавања римске прошлости будућност римске археологије. С друге стране, уочава се и делимична хаотичност тих идеја, јер су релативно нове у односу на романизацију, па нису ретке ни критике на њихов рачун. Тим поводом, овим излагањем би се покушало приказивање основних одлика романизације као некада водеће идеје и њених 61 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године критика, као и преглед њених најпопуларнијих алтернатива са пратећим критикама. За циљ се има компарација и уочавање добрих и лоших страна ових актуелнијих теоријских оквира и покретање дискусије да ли се ова теоријска колебања, када је у питању римска археологија, осећају и код нас. Секција за Средовековну археологију (секција, Д. Радичевић) Викторија Узелац, Градски музеј Сомбор СРЕДЊОВЕКОВНИ СЛОЈЕВИ СА ЛОКАЛИТЕТА НА ТЕРИТОРИЈИ СОМБОРА, РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКЕ КАМПАЊЕ 2012. Средњовековни слојеви истражени прилком непосредне заштите локалитета током археолошке кампање 2012. дoпринели су новим сазнањима о средњовековним објектима из насеља отвореног типа, на следећих девет локалитета: Машића салаш и Економија у Станишићу, Конопљанска улица I у Светозар Милетићу, Водице у Чонопљи, Улица Милана Тепића у Кљајићеву, Чичови у Сомбору, Жарковац у Сомбору и Секеш и Улица Жарка Зрењанина у Дорослову. Откривене су и две нове некрополе на локалитету Чичови у Сомбору и на локалитету Улица Милана Тепића у Кљајићеву. На локалитетима Секеш и Улица Жарка Зрењанина у Дорослову, који су удаљени 21 км јужно од Сомбора, истражено је највише средњовековних објеката. Потес Секеш је позициониран на месту брикетаре (фабрика Агропелета), са десне стране асфалтног пута Дорослово-Српски Милетић, са укупно 201 истраженим објектом. На некадашњој тераси реке Мостонге, а на данашњој левој обали канала ДТД, дефинисано је шест хоризоната становања, од периода раног бронзаног доба до 16. века. Археолошки материјал који датује раносредњовековни хоризонт у период 6-9.века није пронађен у већем обиму, али по својим особинама припада словенској материјалној култури. Економски и стамбени део насеља налазе се на истом простору, уски ровови који су чинили окућнице могуће je да су служили за одвођење воде. Истражено је шест објеката за становање. Истражена 62 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године је полуукопана земуница приближно правоугаоног облика (димензија 3,25 х 2,95 m), а дубина 0,25 m, орјентације СЈ-ИЗ. Западно од ЈИ јаме за стуб налази се плитко овално удубљење у ком су пронађени бронзана каричица и обрађен пршљен сома. У објекту је пронађена и грнчарија из раног средњег века. Из периода касног средњег века издавајају се јаме различите намене и облика, потом и отпадне јаме, позајмишта за глину, пећи, спојене јаме неправилног овалног и квадратне основе. Археологија новог века, заступљена је на неколико локалитета. Филип Стефановић, Завичајни музеј „Параћин“ СРЕДЊОВЕКОВНА САБЉА ИЗ ЗБИРКЕ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА „ПАРАЋИН“ Међу богатом збирком средњовековног наоружања Завичајног музеја „Параћин“ специјално се издваја специфичан примерак сечног оружја. Ради се о случајно пронађеној средњовековној сабљи (инвентарни број 1942), која је у параћински музеј дошла откупом. Иако случајан налаз сабља се издваја као изузетно редак предмет јер је са простора целе данашње Србије, познат само један фрагмент оваквог оружја. У питању је накрсница сабље пронађене у остави 2 у средњовековном слоју царске палате у Гамзиграду. У остави из Гамзиграда су поред накрснице сабље пронађени и делови коњске опреме као и бројни алати, укупно 19. предмета. Цела остава је датована у X – XI век. Сабља је одлично очувана, са читавим сечивом, накрсницом и трном за дршку. Укупна дужина сабље је 83 cm, сечива 72, док је накрсница дугачка 12,6 cm. Сечиво је једнобридо и благо повијено, ширине око 2,5 cm. Сечиво и трн су исковани из једног дела, трн је повијен супротно од сечива и на њему се налазе две перфорације за причвршћивање оплате дршке. Накрсница је лучно повијена, крајеви су кугличасти и на њима се виде трагови орнамента. Овакве сабље су специфичне за номадске народе Азије и поред композитног лука представљају њихово најкаректистичније оружје. Једина позната аналогија из Србије датована је у X – XI век и приписана је номадском племену Печењега, који су се на простору централног Балкана нашли у поменутом периоду. Поред Печењега, овакве сабље би се могле приписати и номадским народима Куманима и Монголима, мада их одређени стручњаци из окружења везују и за Мађаре. На основу 63 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године аналогија из Бугарске и Мађарске, сабље овог типа датоване су у период од IX до XIII века, и спадају у развијенији тип оваковог оружја. Маја Живковић, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву Теодора Младеновић, Лебане Далиборка Матић, Јагодина ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРУГА У АТАРУ СЕЛА УЉМА (ПОЛОЖАЈ СТУБА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА БР. 30) Поводом изградње ветропарка Кошава, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву извршио је, током 2018. године, заштитна археолошка истраживања на простору стуба за ветрогенератор бр. 30, на локалитету Јаруга у атару села Уљма (општина Вршац). Истражен је простор површине око 440 m2, на коме су откривени стамбени објекти средњовековног насеља. Током истраживања насеља прикупљени су фрагменти керамичких посуда, керамичке перле и пршљенци, предмети израђени од гвожђа (ножеви, стрелица и клинови), и животињске кости. Међу керамичким посудама срећу се, углавном, фрагменти лонаца, котлића, здела и поклопаца, средње фактуре са примесама песка, лискуна и ситних каменчића. Од украса се, најчешће, јављају урезане валовнице и хоризинталне линије на горњој половини посуде. Археозоолошком анализом животињских костију утврђено је да су у материјалу присутни углавном остаци домаћих сисара (говечета, свиње, овце, козе, еквида, пса), док су остаци других животињских врста малобројни. Насеље је, на основу покретног материјала, оквирно датовано у период од 11. до средине 13. века. Игор Ђуровић, Народни музеј у Крагујевцу АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДИНА У ГРОШНИЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА Локалитет „Градина“ се налази у селу Грошница, на врху купастог брда (надморска висина 594 м) које доминира над акумулацијом „Водојажа“, долином Грошничке реке и простором којим река тече у правцу североистока пробијајући се кроз ниже побрђе према граду 64 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Крагујевцу и долини Лепенице у коју се улива. Простор фортификације, који је на врху овог стрмог брада је елипсоидан и захвата елипсоидни простор највећих димензија 78 х 37 м, приближно 2376 м², односно око 0,24 ха. На терену су били видљиви расута круна бедема и темељи две кружне куле око 9 м у пречнику постављене дијагонално. Истраживања овог локалитета до сада нису вршена. Археолошким ископавањима која је предузео Народни музеј у Крагујевцу 2019. године из сопствених средстава, истражене су 4 сонде у северној половини утврђења уместо планиране 2. Разлог је једна стерилна сонда (бр. 2) и мало налаза што је условило брже извођење радова. Културног слоја било је само уз бедем. Сонда 1, 11,3х2 м површине, којом је испитан бедем на западној страни утврђења (управно на бедем). Откривено је лице бедема са једне стране са друге је расуто. Са унутрашње стране уз бедем откривена је зона гарежи дебљине 10 цм са остацима огњишта и керамиком и жив. костима. Сонда 2, 8х2 м површине, којом је истражен највиши део платоа унутар утврђења на источној страни, била је стерилна без налаза. Сонда 3, површине 11х 2 м, којом је испитан бедем на северозападној страни (управно на бедем). Са унутрашње стране откривен је културни слој са остацима гарежи, пепелом, керамиком и жив. костима, дебљине од 10 до 30 цм. Откривено је јасно дефинисано лице бедема са спољне и унутрашње стране од слаганог камена са кречним малтером и трпанац као испуна. Бедем је дебљине 2 м, у овом делу лучно се савија. Сонда 4, површине 8х4 м којом је испитан терен уз западни бедем, на око 1,5 м од бедема. Мало налаза каерамике и жив. костију. Једна јама у СЗ углу са гвозденим ножем и слој гарежи на дну сонде у СИ- углу. Марин Бугар, Народни музеј Крушевац АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИШТЕ КРАЈ СЕЛА РИЉАЦ Локалитет Црквиште се налази у атару села Риљац, у општини Трстеник, на око 35 км северозападно од Крушевца и 20 км северно од Трстеника. Смештен у близини путева који су водили према манастирима Љубостињи и Каленићу, заузима простор више терасе уз десну обалу Риљачког потока, у површини око једног хектара. Након вишедеценијске паузе, налазиште је рекогносцирано током 2015 и 2016. године, да би септембра и октобра месеца 2017. године, на простору локалитета била 65 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године спроведена геофизичка истраживања, која су у централном делу платоа изнедрила занимљиве зоне за даљи, археолошки рад. На најистакнутијем делу локалитета откривено је више активних простора (ватришта) са одређеном количином касносредњовековне керамике, оруђа, животињских костију и јасним траговима ложења. Установљена стратиграфска слика употпуњена је проналаском средњовековног гроба, у њиховој непосредној близини, чиме је добијен јасан контекст налазишта. Сахрањена индивидуа, са намером истакнута на доминатној позицији, налазила се у средишту погребног ритуала с краја XIV или почетка XV века и готово сигурно је представљала особу вишег друштвеног ранга или значаја (локални властелин или свештеник). У директној вези с наведеним стоје поменута ватришта, концентрисана око самог гроба, над којима се спремала храна у част преминулог, тако да можемо говорити о средњовековном верском обичају локалног карактера, који се, по свему судећи, одржавао током одређених празника или светковина. Ипак, по скромном културном хоризонту, можемо закључити да овај церемонијал није имао свој континуитет. Локално становништво, притиснуто перманентним турским прогонима, вероватно је било принуђено на честе збегове. До убицирања насеља, о њиховом животу на овом простору најбоље сведочи средњовековна некропола са остацима више камених надгробника, откривена у непосредном окружењу локалитета Црквиште, на супротној обали Риљачког потока. Дејан Радичевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за археологију Владан Миливојевић, Народни музеј, Аранђеловац СРЕДЊОВЕКОВНА ЦРКВА У БАЊИ ПОДНО ВЕНЧАЦА: ИСТРАЖИВАЊА 2016–2018. ГОДИНЕ Последњих година спроводе се систематска ископавања остатака средњовековне цркве на локалитету Дворине у селу Бањи, недалеко од Аранђеловца. Већ при садашњем степену истражености може се рећи да је црква била монументална и веома квалитетно грађена. Изненађење представља чињеница да је грађена у архитектонском стилу који до сада није забележено у овим деловима средњовековне Србије, већ је карактеристичан за знатно јужније српске области. По типу основе припада скупини грађевина уписаног крста, с куполом коју носе четири зидана 66 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ступца. На западу је била припрата, подигнута истовремено са црквом. Архитектонске одлике и фрагменти живописа који сведоче о умећу мајстора и високим уметничким вредностима његовог дела, засада представљају најпоузданији ослонац за датовање цркве у средину или у трећу четвртину 14. века. Отворено је питање првобитне намене, као и ктитора ове цркве, која је по својим карактеристикама ближа владарским него властеоским задужбинама тог времена. Одговори на питања када је црква страдала, а потом и највећим делом потпуно разграђена, као и када је отпочето са сахрањивањем над њеним рушевинама, такође чекају наставак истраживања. Секција за биоархеологију (секција, Н. Миладиновић-Радмиловић) Predrag Radović, National Museum Kraljevo, Serbia Joshua Lindal, Department of Anthropology, University of Winnipeg, Canada Dušan Mihailović, Department of Archaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia Mirjana Roksandic, Department of Anthropology, University of Winnipeg, Canada MAXILLARY FIRST MOLAR FROM THE LATE PLEISTOCENE OF PEŠTURINA CAVE: THE FIRST NEANDERTHAL FROM SERBIA Pešturina Cave, located in Jelašnica Gorge, southwest of the city of Niš, has yielded several Pleistocene layers with Middle and Upper Paleolithic artifacts. A permanent maxillary first molar (Pes-3) was recovered from stratigraphic Layer 4b with an estimated age of 102.4 ± 3.2 ka, associated with Mousterian artifacts. The specimen is well preserved with minimal wear. We performed comparative non-metric and metric (2D and 3D) analyses of the crown, roots, and dental tissues in order to assess its taxonomic affiliation. The results strongly support the identification of Pes-3 as Neanderthal, thus confirming the presence of Neanderthals in the territory of Serbia. 67 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Јелена Марковић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Алехандро Ромеро, Одељење за биотехнологију, Факултет науке, Универзитет у Аликантеу, Шпанија Софија Стефановић, Институт Биосенс, Универзитет у Новом Саду; Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду АНАЛИЗА МИКРОСТРИЈА НА ГЛЕЂИ ЉУДСКИХ ЗУБА ИЗ ПЕРИОДА МЕЗОЛИТСКО – НЕОЛИТСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ СА ТЕРИТОРИЈЕ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА И ЈУЖНОГ ДЕЛА ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ Једна од најзначајнијих промена у људској прошлости десила се у периоду мезолитско – неолитске транзиције, када људи са ловачко-сакупљачког прелазе на седелачки начин живота и бављење пољопривредом. Овај процес назива се неолитска демографска транзиција и значајно је утицао на биологију људи и њихову исхрану. Велики потенцијал за разумевање ових промена представља анализа зуба која омогућује да сазнамо нпр. степен абрзивности хране, присуство протеина у исхрани на које указује зубни каменац или угљених хидрата који утичу на појаву каријеса. Поред макроскопских метода, постоје и микроскопске анализе зуба попут проучавања микрострија на глеђи зуба, које, такође, пружају значајан увид у начин исхране мезолитсконеолитских заједница. Микрострије настају као последица процеса мастикације хране. Наиме, различите врсте намирница садрже другачије абразивне честице које човек уноси у организам заједно са храном. Тако се, на пример, у биљкама налазе фитолити, на кожи рибе силикатне честице, а у млевеном брашну честице камена, које све могу оставити микроскопски видљиве трагове на зубима. У овом раду ће бити приказани прелиминарни резултати анализе микростирија код 40 индивидуа из периода од 9500. до 5500 г. п.н.е., које потичу са територије Ђердапске клисуре, јужног дела Панонске низије и Шумадије. За потребе анализе микрострија израђени су силиконски калупи, помоћу којих су направљене реплике зуба од епокси смоле. Добијене реплике анализиране су посматрањем под скенирајућим електронским микроскопом. Прелиминарни резултати показали су да постоји значајна разлика у обрасцима микрострија између мезолитских и неолитских зуба. На мезолитским зубима уочени су комплекснији обрасци са већим бројем 68 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године микрострија, што упућује на закључак да су се људи у мезолиту хранили много абразивнијом храном од људи у неолиту. Овакав резултат може бити резултат промене у врсти и начину обраде хране у неолиту. Марио Новак, Институт за антропологију, Загреб, Хрватска Динко Тресић Павичић, Кадуцеј д.о.о., Сплит, Хрватска Марио Царић, Институт за антропологију, Загреб, Хрватска Ивор Јанковић, Институт за антропологију, Загреб, Хрватска ПРИМЕРИ НАМЕРНОГ НАСИЉА ТОКОМ НЕОЛИТА НА ПОДРУЧЈУ ХРВАТСКЕ У раду ће бити представљени резултати најновијих биоархеолошких истраживања људских скелетних остатака из периода неолита сa подручја Хрватске, с посебним фокусом на локалитете у оквиру којих су пронађени директни докази о присутности намерног насиља, како у облику археолошких артефаката, тако и у облику трагова на костима. Уз преглед досадашњих истраживања појаве насиља на подручју Хрватске током неолита/енеолита биће споменути и слични примери са подручја средње Европе, најпре случајеви масовних гробница из раздобља културе линеарно-тракасте керамике (ЛБК). Посебна пажња биће посвећена анализи археолошког контекста сваког од налазишта, обзиром да су у неким случајевима жртве насиља покопане другачије од остатка популације. Уз све наведено, биће презентовани и најновији радиокарбонски датуми као и резултати анализе стабилних изотопа азота (N) и угљеника (C) који су спроведени на анализираним локалитетима. Скелетни докази о намерном насиљу током неолита у Хрватској најчешће се огледају у облику анте- и периморталних повреда на глави и дугим костима горњих и доњих екстренитета као што су ударци тупим предметом и посекотине, али и трауме настале деловањем пројектила. Резултати биоархеолошких анализа скелетних остатака из Хрватске показују да су жртве намерног насиља у највећој мери били одрасли мушкарци, што указује на могућност да је насиље, посебно оно организованог типа, било уско специјализована делатност резервисана за мушкарце. 69 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Александра Жегарац, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Марија Кречковић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду ДРЕВНА ДНК АНАЛИЗА ИНДИВИДУА САХРАЊЕНИХ НА РАНОБРОНЗАНОДОПСКОЈ НЕКРОПОЛИ У МОКРИНУ (2100– 1800. ГОДИНА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ) Анализе древне ДНК од изузетног су значаја за археолошка истраживања, јер могу пружити одговоре на широк спектар питања, а једно од њих је утврђивање породичних веза међу индивидуама које истражујемо. Секвенцирање древне ДНК 24 индивидуе сахрањене на ранобронзанодопској некрополи у Мокрину (2100–1800. година пре нове ере) омогућило је утврђивање биолошког сродства чак и до трећег колена. Тиме не само да је омогућено сагледавање родитељских и даљих родбинских веза већ и разматрање погребне праксе у светлу ових података. Двојни и тројни гробови изузетно су ретки и одскачу од уобичајеног фунерарног ритуала у моришкој култури. Како би се одговорило на питање о узроцима који су довели до заједничке сахране у једном од двојних гробова, гробу 257, урађене су анализе древне ДНК старије жене и детета сахрањених у овом гробу, као и комплетна антрополошка анализа скелета и археолошка анализа гробних прилога, положаја и оријентације у гробу. Резултати су показали да су жена и дечак у другом степену сродства, тј. да се највероватније ради о баки и унуку. Овај резултат указује на то да је сродничка веза имала значајну улогу у формирању заједничког гроба. Да је погребна пракса на Мокрину била у одређеној мери повезана са сродством показује и резултат анализе древне ДНК мушкарца сахрањеног у оближњем гробу 243 који је у најближој породичној вези са индивидуама сахрањеним у гробу 257. Оваква потврда постојања сродничких веза међу покојницима који су сахрањени у непосредној близини од изузетног је значаја за разумевање погребног ритуала на Мокрину. 70 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Амалиа Сабанов, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду ПРАКСЕ СКЛАДИШТЕЊА УСЕВА У НАСЕЉУ ИЗ РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА НАЛАЗИШТУ АРСЛАНТЕПЕ У ТУРСКОЈ Живот у насељу из раног бронзаног доба (2800–3100 п.н.е.) на налазишту Арслантепе је окончан пожаром који је за собом оставио огроман број угљенисаних ботаничких остатака in situ. Како је материјал похрањен услед једног, изненадног догађаја који је погодио цело село, омогућено је подробно разумевање контекста и интерпретација различитих пракси, нарочито пољопривредних. Откривено је неколико просторија у којима су складиштени усеви и намирнице, за шта су употребљавани силоси, велике керамичке посуде попут питоса, а највероватније и корпе или кесе од органског материјала, који се није очувао. Такође, велики број карполошких остатака потиче са спратова кућа, који су овде могли доспети услед употребе спратног простора за складиштење или пак за сушење усева након жетве. Међу карполошким остацима усевних биљака доминирају угљенисана зрна житарица, пре свега јечма (Hordeum vulgare), једнозрне (Triticum monococcum) и двозрне пшенице (T. dicoccon), а у мањој количини присутна је и обична/ тврда пшеница (T. aestivum/durum). У великој мери заступљене су и махунарке, највише грашак (Pisum sativum) и леблебија (Cicer arietinum), али су документоване и мање укусне семенке из родова грахорица (Vicia/Lathyrus). Јечам је складиштен засебно, за разлику од осталих житарица, што значи да је тако и узгајан и обрађиван. Махунарке су у већини узорака налажене измешане. Сви усеви су веома добро очишћени пре складиштења што се може закључити на основу потпуног одсуства коровских биљака и плеве. Подаци о праксама складиштења значајни су и за сагледавање друштвено-економских односа. У сагласности са претходним закључцима базираним на археолошким доказима, уочљиво је да становници овог ратарског насеља привреду спроводе на нивоу домаћинства, што је у супротности са централистичким системом и појавом владајућих елита у претходном, касно-халколитском, периоду. 71 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Mario Carić, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska Mario Novak, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska PREHRANA TIJEKOM BRONČANOG DOBA NA ISTOČNOJ JADRANSKOJ OBALI: BIOARHEOLOŠKI I BIOKEMIJSKI PRISTUP Brončano doba jedno je od najkompleksnijih razdoblja prapovijesti u smislu različitih kulturnih praksi i jednako razgranate materijalne ostavštine brojnih lokaliteta kontinentalne i priobalne Hrvatske. Njegova kompleksnost još je izraženija kada govorimo o rekonstrukciji prehrane njegovih žitelja. Cilj ovog rada jest rekonstruirati prehranu brončanodobnih stanovnika istočne jadranske obale i zaleđa kroz kombinaciju bioarheološkog (paleodontološkog) i biokemijskog pristupa. Ova prezentacija predstavlja prvu paleoodontološku analizu dentalnih ostataka na populacijskoj razini jednog od najznačajnijih brončanodobnih lokaliteta u Hrvatskoj – nekropole Bezdanjače u Lici. Također, studija uspoređuje dosad objavljene i neobjavljene rezultate analize stabilnih izotopa 15N i 13C prikupljenih s nekoliko brončanodobnih lokaliteta istočne jadranske obale i zaleđa. Sintezom bioarheološkog i biokemijskog pristupa cilj je dobiti nova saznanja, a time i potpuniji uvid u tip prehrane ljudi koji su nekoć obitavali na tom području. Нада Радак, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Илија Микић, Археолошки институт, Београд АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА МИШИЋНИХ АКТИВНОСТИ АПЕНДИКУЛАРНОГ СКЕЛЕТА ОСТЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛА СА АНТИЧКЕ НЕКРОПОЛЕ КОД КОРАБАВИМИНАЦИЈУМ Анализа ентезалних промена на остеолошком материјалу инхумираних покојника једна је од анализа која омогућава отварање питања реконструкције свакодневне физичке активности људи у прошлости, али и утврђивања могућих разлика између припадника различитих полова или старосних група, односно даје увид у могуће постојање поделе рада унутар одређене групације. Тема овог рада је утврђивање прво појединачне активности индивидуе на основу макроскопске анализе морфолошких промена припоја мишића скелета дате индивидуе, а потом и испитивање евентуалне поделе рада између 72 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године припадника одређених полних или старосних категорија, али и утврђивање могуће појаве већег коришћења специфичне групе мишића, грубо подељене на веће коришћење горњих или доњих екстремитета унутар популације и датих категорија. Реконструкција активности је вршена на основу остатака инхумираних покојника са античке некрополе Код Кораба, датоване у период I-III века, а што даје на значају реконструкцији активности популације античког периода, како је то до сада најчешће вршено на основу истраживања инхумираних покојника касноантичког периода, јер је то био најзаступљенији начин сахрањивања. Ксенија Ђукић, Лабораторија за антропологију, Медицински факултет у Београду Веда Николић, Лабораторија за антропологију, Медицински факултет у Београду Тамара Павловић, Лабораторија за антропологију, Медицински факултет у Београду Кристина Пенезић, Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Саду; Центар за дигиталну археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Марија Ђурић, Лабораторија за антропологију, Медицински факултет у Београду СРЕДЊОВЕКОВНА НЕКРОПОЛА ВИНЧА-БЕЛО БРДО – РЕЗУЛТАТИ АНТРОПОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ Археолошки локалитет Винча-Бело Брдо, који се налази надомак Београда, са прекидима се истражује више од једног века. Истраживања овог вишеслојног налазишта изнедрила су значајну количину археолошког и антрополошког материјала из различитих периода. У овом раду биће представљени резултати антрополошке анализе хуманог остеолошког материјала који је ископан у оквиру археолошких истраживања средњовековне некрополе током 2004., 2005. и 2011. године. Анализа скелетних остатака обављена је у Лабораторији за антропологију Медицинског факултета у Београду. Достављени материјал је чинио хумане скелетне остатке из 71 гроба. Антополошком анализом обухваћене су укупно 116 индивидуа од којих је 80 индивидуа припадало одраслим особама, док је 36 припадало деци. Код одраслих индивидуа, за укупно 45 особа је било могуће утврдити пол, па је тако 73 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године констатовано да је међу њима 26 особа било женског, док је 19 индивидуа било мушког пола. Када говоримо о палеопатолошкој анализи одраслих особа, уочено је да су најчешће патиле од дегенеративних промена коштано-зглобног система. Поред дегенеративних промена констатоване су и трауме како главе тако и дугих костију. Код дечјих особа, током палеопатолошке анализе, најзаступљеније су биле поротичне промене на крову орбита, горњим окрајцима рамењача и горњим окрајцима бутних костију. Ана Смук, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АРХЕОБОТАНИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ЛОКАЛИТЕТА ОПУСТАСЕР (OPUSZTASZER) Локалитет Опустасер (Opusztaszer) данас је један од највећих и најлепших археолошких налазишта као и историјских меморијалних паркова у Мађарској, уједно и музеј на отвореном. Током средњовековног периода (X–XVI века) ово налазиште се састојало од манастирског комплекса и насеља које га је окруживало. Дугогодишња ископавања изнедрила су бројне налазе међу којима се налази и археоботанички материјал. С обзиром на то да људска исхрана представља основе економије сваког друштва, а биљке чине значајан део тих намирница (али се везују и за производњу у медицинске сврхе, производњу текстила, намештаја, боја и сл.), археоботаника нам пружа увид у један од најзначајнијих аспекта људског живота у прошлости – његову свакодневницу. У вези са тим, проучавање археоботаничког материјала из средњовековног манастирског комплекса као и насеља које га је окруживало показује које су биљне врсте култивисане у колевци средњовековне мађарске државе, затим које су намирнице биле најчешће на трпези ондашњег сељака, врсте корова који су могли, али не нужно да проузрокују невоље при конзумацији култивисаних врста, биљне врсте коришћене за функционалну употребу у свакодневном животу као што је покривање станишта, затим место које заузима пољопривреда средњовековне Мађарске у општој слици производње биљне хране у истовременој Европи. С обзиром на оскудност овакве врсте истраживања везаних за средњовековне локалитете на подручју наше земље, радови који ће настати као производ проучавања биљних 74 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године остатака са локалитета Опустасер (Opusztaszer) пружиће драгоцену прилику будућим истраживачима на овом пољу науке у нашој земљи као и окружењу да стекну увид у врсте биљака које се могу очекивати у одређеном временском и географском оквиру, као и допуну постојећих знања о датим темама. Маја Миљевић, Београд ТРАГОВИ НАСИЛНИХ ПОВРЕДА НА СКЕЛЕТИМА СА МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА ЂУРИНЕ ЋЕЛИЈЕ (XV–XVII ВЕК) Трагови насилних повреда документовани су на значајном броју индивидуа из периода средњег века. Присуство трауматских промена, које је више присутно код индивидуа мушког пола, веома је значајно за сагледавање конфликата. Иако не може са сигурношћу неким траумама да се припише насилни акт, трауме које су настале у пределу главе и на самој глави, тешко и ретко се могу објаснити случајним повредама. Повреде на глави и у пределу главе, углавном указују на насиље и на директан сукоб са противником. Такве повреде забележне су код четири мушкараца са локалитета Ђурине ћелије. Поред детектованих повреда на кранијалном скелету, трагови насиља јављају се и на посткранијалном скелету. Посебно је занимљива особа из гроба 28 чије повреде указују на ратника, док све промене на посткранијалном скелету (маркери окупационог стреса, остеоартритис) могу да указују и на коњаника. Трагови повреде на левој страни фронталне кости, димензија 20,18 mm x 12,98 mm, указује да је настала оштрим предметом (ратна секира, мач, сабља). На паријеталним костима, уочене промене су исто нанете оштрим предметом као последица вишеструких удараца. Такође, издваја се истовремена сахрана двојице мушкараца у гробу бр. 20 због уочених бројних траума на њиховим скелетима. Повреде су биле присутне на кранијалном и посткранијалном скелету, и поред задобијених повреда и истовремене сахране, може се закључити да су заједно погинули у некој борби. Антрополошка анализа је показала да су трагови насилних повреда били присутни само код мушкараца, вероватно због активности којима су се бавили. Код неких мушкараца се уочавају трагови делимично успешних санација повреда, а код других задобијена повреда могла је да 75 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године представља директан узрок смрти. Поставља се питање да ли се насиље јавило унутар заједнице или се радило о неком спољашњем фактору. Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд Драгана Вуловић, Археолошки институт, Београд Неда Димовски, Градски музеј Суботица МОГУЋНОСТ УТВРЂИВАЊА ПОЛНЕ ПРИПАДНОСТИ СКЕЛЕТА НА ОСНОВУ МОРФОЛОГИЈЕ АНКИЛОЗЕ САКРОИЛИЈАЧНОГ ЗГЛОБА Године 2006. Дар и Хершковиц су посматрали могућност утврђивања полне припадности скелета на основу типа фузије сакрума и илијачних костију. Дошли су до закључка да се код женских и мушких индивидуа тип фузије сакроилијачног зглоба, односно тзв. sacroiliac joint bridging (SIB), морфолошки разликује. Наиме, код мушких индивидуа, приликом фузије сакрума и илијачних костију, долази до стварања коштаног моста изнад аурикуларне површине зглоба (extra- или para-articular bridging, EAB), а само место фузије има храпаву површину и добија куполаст изглед. Код женских индивидуа фузија настаје преко аурикуларне површине (intra-articular bridging, IAB), место фузије има глатку површину, а линија спајања између костију се готово не распознаје. Иако је уобичајена код рецентних популација, сакрализација илијачних костију се ретко среће на археолошким локалитетима. У Србији је констатована на једној античкој (Naissus (локалитет Јагодин Мала – Булевар Војводе Мишића, гроб 41: одрасла особа, мушког пола, стара 30–45 година)) и четири средњовековне некрополе (Civitas Sancti Demetri (локалитет 85, гроб 45 (I): одрасла особа, женског пола, стара 30–40 година); Рудник (локалитет Маџарско Брдо, гроб 4: одрасла особа, мушког пола, стара 27–30 година); Омољица (локалитет Преко Слатине, гроб 107: одрасла особа, мушког пола, стара 50+ година) и Мајдан (локалитет Манастириште, гроб 196: одрасла особа, мушког пола, стара 45–55 година; гроб 433: одрасла особа, мушког пола, непознате старости и гроб 438: одрасла особа, мушког пола, стара 45–55 година)). Подстакнути истраживањима која су спровели Дар и Хершковиц, прво смо испитали полну припадност ових скелета, а затим смо независно од тога посматрали тип фузије сакроилијачног зглоба који се код ових особа јавља. Полну припадност смо испитивали стандардним антрополошким методама на основу: морфолошких елемената лобање, 76 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године мандибуле, сакрума и карлице, и на основу метричких елемената осталих костију посткранијалног скелета. У презентацији ће бити представљени резултати наших истраживања. Секција за праиСторијСку археологију (секција, Д. Милановић) Кристина Пенезић, Универзитет у Новом Саду, Институт Биосенс Јелена Булатовић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Драгана Филиповић, Балканолошки инстиут САНУ Милорад Игњатовић, Музеј града Београда АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ИЗМЕЂУ ДУНАВА И ТАМИША: ПАНЧЕВАЧКИ РИТ У МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОМ СВЕТЛУ Област од око 400 квадратних километара између данашње позиције Дунава и старих и новог тока Тамиша у близини Београда је до средине прошлог века била мозаик мочвара и сувог терена који је често плављен. Пре неколико деценија, рекогносцирања овог предела су документовала постојање трагова око тридесетак локалитета разбацаних по целом подручју, из различитих праисторијских и историјских периода. Ово је указало да је упркос честом плављењу, ова област била атрактивна за људску употребу, а могуће и насељавање и то хиљадама година пре савремених дренажа терена. У протеклих неколико година је спроведена мултидисциплинарна студија са циљем евалуације потенцијала овог предела као места трајног насељавања. У првој фази истраживања је обављено рекогноцирање, испитивање сателитских и аероснимака, геомагнетна снимања и геоархеолошка бушења. Ови резултати су послужили за другу фазу теренских истраживања која су укључивала ископавање сонди, прикупљање материјала и анализу археоботаничких и зооархеолошких налаза. На овај начин, дошло се до сазнања о настањивању овог предела у прошлости, у хидролошки богатом и динамичном окружењу. 77 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Barbara Horejš, OREA, Beč Aleksandar Bulatović, Arheološki institut, Beograd Bogdana Milić, OREA, Beč Ognjen Mladenović, Arheološki institut, Beograd REZULTATI PRVIH SISTEMATSKIH ISTRAŽIVANJA PRAISTORIJSKOG LOKALITETA SVINJARIČKA ČUKA KOD LEBANA Nakon sistematskih rekognosciranja Leskovačke kotline u 2017. godini, tokom avgusta i septembra 2018. godine, Austrijsko-srpski tim realizovao je prvu istraživačku kampanju na Svinjaričkoj čuki, novootkrivenom višeslojnom praistorijskom lokalitetu u blizini Lebana, severoistočno od Caričinog grada. Prvi deo projekta bio je usmeren prema bližem upoznavanju i sagledavanju prirodnih odlika oblasti Puste reke, i određenih mikro-regiona koji poseduju potencijal za dalja interdisciplinarna istraživanja koja se fokusiraju na identifikaciju dugotrajnog naseljavanja i korišćenja rečnih dolina i terasa od strane praistorijskih zajednica. Istraživanje lokaliteta Svinjarička čuka realizovano je u okviru dve arhološke sonde, čija je pozicija bila odabrana na osnovu rezultata prethodnih površinskih rekognosciranja, mapiranja distribucije nalaza, geofizičke prospekcije i stratigrafskog bušenja. Istraživanja su pokazala da se preliminarni radiokarbonski datumi dobijeni stratigrafskim bušenjem podudaraju sa otkrivenim arheološkim materijalom, koji pripada ranom i srednjem neolitu, poznom eneolitu, bronzanom i gvozdenom dobu. U severnoj sondi (N1) otkriveni su ostaci objekta sa keramikom koja prema svojim stilsko-tipološkim karakteristikama odgovara periodu poznog bronzanog doba, odnosno brnjičkoj kulturnoj grupi. U južnoj sondi (S1), istraživanja su bila usmerena ka iskopavanju stratigrafske sonde, sa ciljem da se sagleda kontinuitet naseljavanja lokaliteta. Rezultati dobijeni radom na stratigrafskoj sondi ukazuju na to da je lokalitet sa povremenim prekidima naseljavan od neolita do starijeg gvozdenog doba. Sudeći prema distribuciji nalaza, u stratigrafskoj sondi se stiglo do neporemećenog strarčevačkog horizonta, na kome su dalja istraživanja u okviru prošlogodišnje kampanje obustavljena. U okviru prezentacije biće pikazani prvi rezultati istraživanja, horizontalna i vertikalna stratigrafija lokaliteta, kao i kulturnohronološka pozicija lokaliteta Svinjarička čuka na centralnom Balkanu. 78 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Dragan Milanović, Arheološki institut, Beograd Petar Milojević, Sokobanja Jugoslav Pendić, Biosens institut, Univerzitet u Novom Sadu GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA NA KASNONEOLITSKOM NALAZIŠTU SREDNJE POLJE U BRADARCU KOD ALEKSINCA Tokom realizacije projekata Arheološkog instituta Arheološka prospekcija Aleksinačke opštine i Arheološka prospekcija donjeg toka Južne Morave na prostoru od Niša do Ražnja evidentirano je devet lokaliteta iz kasnog neolita. Oni su raspoređeni od juga ka severu duž prve rečne terase Južne Morave na približno ujednačenim međusobnim rastojanjima. U dva slučaja konstatovana su neubičajeno mala rastojanja između naselja, a distribucija površinskih nalaza na dva lokaliteta, koja su prostorno blizu susednim, je sugerisala da je reč o naseljima koja su znatno manja od susednih. Jedan od ta dva slučaja odnosi se na lokalitet Srednje polje u Bradarcu, čija je veličina na osnovu distribucije površinskih nalaza procenjena na 7,5 ha. Stoga su u periodu 2017–2018. godine na tom nalazištu preduzeta geofizička istraživanja sa ciljem da se utvrdi precizna površina i granice naselja sa položajem i rasporedom struktura, kao i eventualne promene u kvalitetu sedimenata, koje bi se mogle dovesti u hronološku vezu sa registrovanim arheološkim ostacima. Površinski nalazi su ukazivali da bi trebalo očekivati naselje iz kasnih faza vinčanske kulture sa strukturama koje su bile izložene dejstvu visokih temperatura. Konfiguracija terena i pedološki pokrivač su sugerisali da je istočno od lokaliteta bila povoljna pozicija za kultivaciju aluvijalnih zemljišnih tipova. Metodom fluksgejt magnetometrije ukupno je snimljena površina od 5,2 hektara. Dokumentovan je plan naselja iz kasnih faza vinčanske kulture u aluvijalnom predelu između Mozgovačke i Puljanske reke. Naselje je zauzimalo površinu od 7 hektara i bilo je ograđeno sa dva sistema rovova, odnosno trostrukim i dvostrukim rovovima, koji najverovatnije potiču iz različitih faza trajanja naselja. U sredini severnog sistema rovova je evidentiran ulaz u selo, a u južnom delu naselja veći prostor nezaposednut građevinama. Ukupno je dokumentovano oko 130 gorelih struktura, različitih veličina, raspoređenih u grupama oko slobodnih prostora. Na istočnoj periferiji naselja konstatovani su aluvijalni rečni nanosi, koji se prostiru do Mozgovačke reke. Dosadašnja arheološka istraživanja na teritoriji Niško-aleksinačke kotline bila su fokusirana na analizu prostorne distribucije neolitskih naselja u vezi sa pedološkim pokrivačem u bližoj okolini, čime se došlo do značajnih 79 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године podataka o trendovima naseljavanja tokom kasnog neolita centalnog Balkana. Geofizička istraživanja na lokalitetu Srednje polje u Bradarcu su omogućila uvid u unutrašnju organizaciju jednog kasnoneolitskog naselja koje se sastojalo od gusto raspoređenih stambenih i drugih struktura, orijentisanih ka manjim i većim slobodnim prostorima i kompleksnim sistemom rovova sa ulazom. Integracija dobijenih podataka sa nizom podataka o geografskom kontekstu naselja ukazuje na pravce kretanja i na mesta ekonomskog i društvenog fokusa stanovnika naselja u neposrednom okruženju. Ovakav pristup zasnovan na kombinovanju različitih vrsta nedestruktivnih arheoloških istraživanja je pokazao da može značajno upotpuniti naša saznanja vezana za društvene i ekonomske aspekte naseljavanja u različitim periodima praistorije. Ружица Арсенијевић, Археолошки институт, Београд МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОУЧАВАЊУ АРХИТЕКТУРЕ КАСНОНЕОЛИТСКИХ КУЋА Kаснонеолитска насеља централног Балкана карактеристична су по бројним остацима надземних кућа изгорелих у пожару. Парадоксално, ватра која је уништила куће, „конзервирала“ их је на начин који археолозима омогућава испитивање техника градње, организације активности у кући, али и начина горења и краја „живота“ куће. Фокус овог рада је на испитивању архитектуре и техника градње каснонеолитских кућа. Биће дат критички осврт на приказе архитектуре у објављеним радовима: какве интерпретације су понуђене, на којим аргументима почивају, какав аналитички поступак је примењен и у којој мери је образложен. Анализом објављених радова дефинисаће се предности, кључни проблеми и недостаци досадашњих приступа. На основу тога биће размотрене основне смернице даљих истраживања: од ископавања и документовања остатака архитектуре до аналитичког поступка обраде елемената архитектуре и процеса интерпретације. 80 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Ana Tripković, Beograd Mihailo Radinović, Laboratorija za bioarheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Marko Porčić, Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; Biosens institut, Univerzitet u Novom Sadu Sofija Stefanović, Biosens institut, Univerzitet u Novom Sadu; Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu IKONOGRAFIJA I TELO: PRIKAZ POLA NA ANTROPOMORFNIM FIGURINAMA SA LOKALITETA VINČABELO BRDO Sa lokaliteta Vinča-Belo brdo potiče više od hiljadu primeraka antropomorfne plastike koje su bile predmet više različitih analiza. U ovom radu ispitujemo zastupljenost polnih karakteristika na vinčanskim figurinama i njihov odnos sa drugim telesnim odlikama. Opservacija pola na statuetama i ponekad iz njega izvedene ideje o prepoznavanju roda poslednjih godina izazvale su disonantna mišljenja o opravdanosti ovog metodološkog pristupa. Cilj našeg rada je nastavak diskusije o korisnosti istraživanja ikonografske elaboracije antropomorfnih figurina kao analitičkog puta za razumevanje prikaza pola na predmetima ove vrste. Istraživački uzorak čini 875 fragmentovanih i celih figurina sa lokaliteta Vinča-Belo Brdo, iz fonda Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prisustvo ili odsustvo polnih obeležja biće prikazani u odnosu na druge formalne karakteristike poput stepena složenosti izrade, položaja tela (dinamike pokreta), položaja gornjih i donjih ekstremiteta, kao i prikaza nakita i odeće. Na kraju, izložićemo i razmotriti zastupljenost određenih asocijativnih obrazaca u našem uzorku i njihovu potencijalnu vrednost za dalja istraživanja ikonografije vinčanskih figurina. Момир Церовић, Народни музеј Шабац Милош Јевтић, Филозофски факултет, Београд РОНДЕЛА ИЗ РАНОГ ЕНЕОЛИТА НА ЛОКАЛИТЕТУ ШАНЧИНА У ДЕСИЋУ КОД ШАПЦА - Ахеолошка истраживања 2018. године О локалитету Шанчина у селу Десићу код Шапца писали смо у извештају за 2017. годину. У току 2018. године, од 10. 09. до 21. 10. настављена су археолошка истраживања на централном, кружном уз81 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године вишењу овог утврђеног објекта, у оквиру три сонде, укупне површине од 57 м2. Сонда 4 (10 х 2 м) отворена је у југо-источном сегменту овог узвишења, и то тако да једном краћом страном засеца земљани насип бедема који га опасује. Сонда 5 (6 х 3 м) отворена је и истражена на супротној страни, на месту где се на бедему јасно уочавала блага увала, за коју смо предпостављали да би могла бити место улаза. Испоставило се да нисмо били у праву. Нисмо пронашли улаз, али смо открили део палисадног рова у дужини од око 5,5 м, а који се пружао приближно по дијагонали наше сонде 5. Мањи део тог рова (око 2 м) откривен је на источној страни, у сонди 4, као и претходне године у сонди 3 (1,5 м), на јужној страни. Показало се у све три сонде да је ров био укопан у здравицу до дубине око 1,30 м са првобитне нивелете живљења, преко које данас имамо рушевински слој дебео и до 1,70 м. На дну рова јасно су издиференциране појединачне јаме за стубове/балване, који су чинили моћну дрвену подграду земљаном насипу бедема, ако не и палисаду која се могла издизати високо изнад земљаног бедема. У појединим јамама констатовани су остаци угљенисаног дрвета, и пепела. Испуну рова, као и појединачних јама, углавном чини рушевински слој у виду запеченог и препеченог зидног лепа са отисцима различите дрвене грађе преко које је био облепљен. У сондама 4 и 5, тик уз земљани насип бедема, откривене су веће или мање „песковите структуре“ нејасног порекла, структуре и намене. Различитих су димензија, неретко и целих 40 и више центиметара у пречнику; боје од жутомрке до црвенкасте. Шта су оне тачно, за сад, није јасно. Поред делова палисадног рова, од непокретних археолошких структура имали смо и три јаме, две у сонди 4 и једну у нашој сонди 6 (19 м²), која се налази ближе центру наведеног кружног простора. Димензије јама су око 1 м у дубину и исто толиког пречника, који се смањује са дубином, да би при дну био око 0,30 м. Једна од две јаме из сонде 4 слична је двема јамама откривеним раније у сонди 2, и у линији са њим. Чак је и на истом међусобном растојању, на око 5 метара. Покретне археолошке налазе чине фрагменти керамичких посуда, међу којима преовладавају веће керамичке посуде, грубље израде, и без орнамената. Готово све су секундарно гореле, због чега су углавном црвенкасте и црвенкасто-мрке боје. Најзаступљеније су форме типа лонца са тракастим дршкама. Нарочито велика концентрација уломака керамичких посуда откривена је у сонди 6, док их у сонди 5 нема уопште. Најиндикативнији налаз представља фрагментовани двоухи пехар пронађен у сонди 4. Најближе аналогије нашој керамици налазимо у керамичким посудама из раноенеолитске куће са локалитета Ливаде у 82 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Каленићу код Уба, одакле потиче неколико двоухих пехара врло сличних нашем, као и карактеристични пехари на високој звонастој нози са перфорацијама. Неколико фрагмената овога типа пехара пронашли смо у испуни јаме-бунара током прве године истраживања на локалитету Шанчина у Десићу. Александар Булатовић, Археолошки институт, Београд Артур Банкоф, Бруклин колеџ, Њујорк (САД) Јан Јон, Унивезитет јужне Чешке, Чешке Будеовице Вејн Пауел, Бруклин колеџ, Њујорк (САД) Ондреј Цвојка, Унивезитет јужне Чешке, Чешке Будеовице Војислав Филиповић, Археолошки институт, Београд Рада Глигорић, Музеј Јадра, Лозница Огњен Младеновић, Археолошки институт, Београд ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА НА ПРОЈЕКТУ ЈАДАР ТОКОМ 2018. ГОДИНЕ Археолошка истраживања у оквиру интердисциплинарног међународног пројекта Јадар, тј. пројекта Археолошка истраживања насеобинских система, сахрањивања и рудних ресурса у бронзаном добу северозападне Србије (Археолошки институт, Бруклин колеџ и Музеј Јадра), настављена су и током 2018. године, када су непосредно пре ископавања мањег обима, реализована и геомагнетна мерења на два локалитета која су истраживана током претходних пројектних кампања (лок. Градац у Цикотама и лок. Спасовине у Милини). За теренско истраживање одабран је локалитет Спасовине, на коме су геомагнетна мерења показала постојање више аномалија правилног облика. Такође, локалитет Спасовине лежи на десној обали Милинске речице, чија су ранија истраживања потврдила постојање извесних количина калајне руде каситерита у речном седименту. Археолошким сондама истражене су укупно две геомагнетне аномалије за које се претпостављало да представљају остатке каквих објеката. Сонда 1/2018 обухватала је читаву аномалију на западном делу локалитета. Ископавањима је установљено да се ради о плићем укопу који је био испуњен импозантном количином горелог кућног лепа са отисцима плетера (преко 250 kg). Сондом 2/2018 истражена је југозападна четвртина аномалије на источном делу локалитета. У питању је био дубљи укоп испуњен комадима горелог лепа са траговима пепела и 83 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године гарежи. У обе истраживане сонде су поред поменутог горелог лепа откривени и уломци керамике, керамички пршљенци и алатке од камена. Прелиминарна анализа стилско-типолошких карактеристика керамичког инвентара указује на то да истражени објекти потичу из периода старијег енеолита. Јулка Кузмановић Цветковић, Народни музеј Топлице Петар Милојевић, Сокобања ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ТОПОГРАФИЈЕ НАЛАЗИШТА ИЗ МЕТАЛНИХ ДОБА У ТОПЛИЦИ Мапа праисторијских налазишта у Топлици, колико је познато у археолошкој литератури, обухвата тек неколико налазишта: Плочник и Мачину, оба неолитска и две некрополе гвозденог доба – Доња Топоница и Горња Стражава. Током последњих неколико месеци, у Народном музеју Топлице аутори овога текста су, прегледом материјала прикупљеног током бројних обиласка терена домаћег археолога, обележили двадесетак локалитета из времена металног доба, од енеолита до пуног гвозденог доба. Намера аутора је да мапирањем локалитета и публиковањем материјала из депоа Музеја Топлице археолошку карту Топлице допуне евидентираним локалитетима, дајући на тај начин допринос формирања јасније слике о металном добу Србије. Ово је поготово значајно због сировинске базе односно богатих налазишта руде на падинама Копаоника, Радана и Јастрепца. Jovan Koledin, Muzej Vojvodine, Novi Sad Paweł Jarosz (Kraków) Michał Podsiadło (Kraków) Piotr Włodarczak (Kraków) EXCAVATIONS OF „MEDISOVA HUMKA” AT ŽABALJ The excavations of „Medisova humka” were were carried out in the years 2017-2018 as part of the Polish-Serbian project “The Danubian route of Yamnaya culture”. The aim of this project was to examine two barrows in the Šajkaška region. It is the westernmost expansion zone of the steppe communities in Eneolithic and Early Bronze Age. 84 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године The “Medisova humka” was located within the Tisza alluvial plain, covered with vertisol soils. It was ca. 40 m in diameter and 3.2 m in height. The two stages of its construction have been documented. Each of them was associated with singular burial of Yamnaya culture. Both graves (nos. 1 and 4) were dated using the radiocarbon metod. Their age is ca. 2800-2600 BCE. In the younger grave no. 1 the classical burial of an adult man was discovered. Whereas in the grave no. 4, decomposed remains belonging also to an adult man were documented. The bones layed without anatomical order, which is rarely recorded custom in the funeral rite of Yamnaya culture. The characteristics of barrows examined in Bačka have analogies in the Banat region. The effect of excavations was to obtain comprehensive data on the construction of mounds and on the absolute chronology of Yamnaya communities. An important effect was also the obtaining human bones for various specialist analyzes. Finds from Vojvodina will be included in the research on migrations of steppe communities in the third millennium BCE. Миодраг Аралица, Градски музеј Вршац БРОНЗАНО ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ ДУПЉАЈА - РИВАЧЕ Новијим aрхеолошким истраживањима на локалитету Дупљаја ̶ град, која су обављена у периоду од 2002. до 2017. године, установило се да је то првенствено раносредњовековни град чијом се изградњом највећим делом девастирало налазиште познато из литратуре као насеље средњег бронзаног доба групе Дубовац ̶ Жуто брдо. Налази бронзаног доба приликом археолошких истраживања, налазили су се само спорадично, испод укопа средњовековних стамбених објеката. Рекогносцирањем непосредне околине града, испод њега, на делу потеса Риваче уз сам стари ток реке Караш (сада баре настале изградњом канала ДТД) констатовао се археолошки материјал периода бронзаног доба који не припада налазима Дубовац–Жуто брдо. Цео простор налази се у области, која у географском смислу представља обод Делиблатске пешчаре. Археолошким истраживањима на овом простору издвојила су се два налазишта један поред другога, али са различитим археолошким материјалом. У првом Риваче – плажа, поред танког слоја средњега века близу површине ископа, испод слоја песка од око један метар, налази се археолошки материјал периода млађег гвозденог доба, који директно належе и објектима се укопава у период раног бронзаног доба (Ватин?). 85 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године У ваздушној линији око 100 м према самом Дупљаја граду практично испод њега, истраживан је други археолошки локалитет назван „Риваче‒подграђе“. На овоме простору, такође после плитко од површине земље констатованих средњовековних налаза, а на дубини слоја песка без археолошких налаза, негде и преко 2 м, констатован је вероватно стамбени објекат из периода средњег бронзаног доба (група Панчево‒Омољица?). Маја Живковић, Завод за заштиту споменика културе у Панчеву Теодора Младеновић, Лебане Далиборка Матић, Јагодина ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРУГА У АТАРУ СЕЛА ИЗБИШТЕ (ПОЛОЖАЈ СТУБА ЗА ДАЛЕКОВОД БР. 16) Поводом изградње ветропарка Кошава, током децембра 2017. и јануара 2018. године, извршена су заштитна археолошка истраживања локалитета Јаруга у атару села Избиште (општина Вршац), од стране Завода за заштиту споменика културе у Панчеву. Том приликом истражен је простор предвиђен за градњу стуба за далековод бр. 16, на коме је откривено 5 објеката. Међу керамичким материјалом присутни су фрагменти пехара, лонаца и здела, средње фактуре са примесама песка, лискуна, каменчића и плеве. Спољашња површина посуда је често приглачана и декорисана канелурама, урезаним геометријским мотивима, пластичним ребрима и јамичастим удубљењима. Поред фрагмената керамичких посуда, откривени су и керамички пршљенак, коштана шила, предмети од камена (растирач, перкутер/ретушер, секира-чекић), животињске кости и једна људска кост. Археозоолошком анализом утврђено је да су материјалу у највећој мери заступљени остаци домаћих сисара (говечета, овце/козе, свиње, коња и пса), док се у нешто мањем броју јављају дивљи сисари (дивља свиња), шкољке и микросисари. На основу покретног археолошког материјала, пре свега керамике, локалитет јеоквирно датовану средње бронзано доба, односно, панчевачко-омољичку фазу ватинске културе. 86 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Анђелка Путица, Градски музеј Сомбор КОМУНИКАЦИЈА, КОД, ПИСМО ИЛИ ТАЛИСМАН? ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЈЕДНОГ ХЛЕБНОГ ИДОЛА Предмети израђени од глине, ређе од камена, дуги између 3 и 12 цм, најчешће елипсоидног облика, са препознатљивим обрасцима различитих отисака и линија на површини, називају се хлебни идоли. Проналажени су у насељима бронзаног доба у периоду од око 1850 г.п.е. до 1450. п.н.е. на широкој територији од Немачке, Аустрије, Чешке, Пољске, Хрватске и Румуније а најбројнији су на северу Италије. Претпоставља се да су хлебни идоли својеврсни сведоци ране европске комуникацијске мреже између веома различитих културних група, у коју је била укључена и територија Србије. Заједничка карактеристика им је управо присуство знакова на једном или на оба лица међу којима су омиљени геометријски елементи (тачке, кругови, квадрати, правоугаоници, троуглови) затим мотив крста, ромбова и спирала. Име су добили по углавном дугуљастом облику на немачком говорном подручју „Brotlaibidol“, док се на територији Италије називају енигматске плочице или предмети: „tavolette enigmatiche“ односно „oggetti enigmatici“. Уређење и комбинација линија и отисака очигледно није случајна или произвољна па стога постоје многе и различите хипотезе о њиховој функцији. Сам контекст проналаска хлебних идола објашњава их као предмете за свакодневну употребу јер се у ретким случајевима директно могу повезати са култним активностима, а само два примерка потичу из гробова. Примерци средње-дунавског и карпатског порекла пронађени су и у насељима у којима су документоване металуршке активности. Један такав „загонетни“ предмет пронађен је у објекту (јами) на локалитету Секеш код села Дорослова. По својим основним карактеристикама одсупа од уобичајене шеме: кружног је, више дискоидног, облика са три утиснута мотива (мотив цвета или сунца). За идентификацију предмета са локалитета Секеш као хлебног идола послужили су фрагметовани примерци са локалитета Монкодоња – доњи град (Ровињ, Р. Хрватска) који се такође не уклапају у типичне обрасце и форме хлебних идола које срећемо на већини локалитета. Чињеница да се ови, у суштини унифицирани, објекти налазе у удаљеним регијама указује да су плочице “путовале” покривајући велике удаљености. У том смислу, неки научници су поставили хипотезу да су таблице биле део система комуникације - као преносиоци усмених 87 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године порука или приликом робне размене. Пошто је већина предмета фрагментована може да се закључи да је након престанка функције предмет намерно разбијен. Martina Blečić Kavur, Univerza na Primorskem, Fakulteta za humanistične študije, Koper Boris Kavur, Univerza na Primorskem, Fakulteta za humanistične študije, Koper U MREŽI GLOBALIZACIJE: PREDMETI KAO SIMBOLI VRIJEDNOSTI BRONČANODOBNE KOMUNIKACIJE Kasno je brončano doba obilježeno vrtoglavim tehnološkim inovacijama, novim društvenim i ideološkim konceptima ali i komunikacijskim dostignućima. Snabdijevanje metalima na bližim ili najudaljenijim relacijama uvjetovalo je stvaranje tzv. globalne povezanosti. Sprega globalnog i regionalnog očitovala se u stvaranju prostrane kulturne koiné, povezanosti mediteranskih i kontinentalnih područja Europe. Posebno mjesto pri tomu pripadalo je prestižnim predmetima koji su bili znakovnim supstitutima za prepoznavanje i identifikaciju simbola u sustavu vrijednosti različitih kulturnih i društvenih poredaka te njihovih aspekata. Prostor sjeveroistočne Slovenije u stvaranju tog svijeta nije samo aktivno sudjelovao, već je odigrao i značajnu ulogu u smislu prostornog atraktora na čvorištu različitih kulturnih miljea. On je, u određenom i ograničenom aspektu, ostao materijaliziran kroz više znakovitih primjera arheoloških zapisa koji su obilovali brončanim predmetima osobne opreme, nakita i oružja. Njihova analiza usmjerena je k traženju konceptualnog značenja vezanog na pojedinca određenog statusa, s predmetima koji su izravni pokazatelji statusne simbolike i manipulacije njegova kulturnog znanja a time stvaranja i određenih društvenih međuodnosa poglavito unutar pripadajuće mu zajednice kulture polja sa žarama. Razmatrajući ih u njihovom užem ali i širem kulturnom kontekstu, istaknuti ćemo uočene različite koncepte identifikacije društvenog prestiža razumijevane u optoku prostrane mreže istovremenog kulturnog značenja opsežnog područja od Karpatske kotline i Panonije, do Alpa i Mediterana. 88 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Јован Коледин, Музеј Војводине Нови Сад Рашко Рамадански, Градски музеј Бечеј ОСТАВЕ КАСНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА БАЧКОГ ПОТИСЈА Поводом налаза неколико остава у околини Бечеја, презентујемо до сада познате, и сачуване оставе. Налазима остава са почетка двадесетог века - Сента-пут за чарду, (када је нађено више предмета касног бронзаног доба, наруквица, фибула...), и остави из Аде (1908), не може се ући у траг. Најстарија сачувана остава је откривена 1938. на потесу Папхалом/Поповић код Сенте. Оставу чине бодеж, фрагмент наруквице, доњи део секире-келта, усадник секире-келта, сечиво ножа, два бакарна и један оловни слитак. На истом месту је нађен и камени брус. Током археолошких истраживања средњевековног локалитета Перлек код Сенте 2001., откривена је за сада једина остава ин ситу. Остава Перлек I има секиру келт, срп, горњи део игле типа Велемсентвид, половину торквеса, спиралу од жице, лимену траку, неколико двоструких заковица. Друга остава са овог локалитета је случајно откривена ове године. Налазач је већи део оставе поклонио Музеју, а очекује се да ће и преостали део бити поклоњен. Перлек II за сада броји 13 предмета: 7 фрагмената српова, длето-келт, три тестерице, фрагмент копља, врх мача. Априла месеца је понуђена на откуп остава откривена северно од Бечеја, у околини Бачког Петровог села. Четири фрагментована мача, десетине тестерица, српови, украси, игле и друго. Све оставе су састављене највећим делом од ломљених комада, и не спадају у велике (тешке) оставе. Оквирно припадају II хоризонту остава, датираном у Ha A1 период. Miloš Jevtić, Filozofski fakultet, Beograd OSTAVA METALNIH PREDMETA SA MIROČA U KULTURI STARIJEG GVOZDENOG DOBA SEVEROISTOČNE SRBIJE Proučavanje materijalne i duhovne kulture praistorijskih zajednica iz gvozdenog doba na tlu istočne Srbije zasniva se na skromnoj arheološkog građi, pretežno sondažno istraženim, jednoslojnim naseljima, manjim nekropolama i pojedinačnim grobovima inhumiranih pokojnika. U 89 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године materijalnoj kulturi iz starijeg gvozdenog doba (900/800-400 g. pre n.e.), na prostoru Negotinske krajine, Ključa i susednih oblasti, posebno se uočava nedostatak reprezentativnih, importovnih nalaza iz arhajskog i klasičnog grčkog sveta (nalazi tipa Atenica-Novi Pazar) , kao i očekivani, veći uticaj iz Trakije, posebno sa područja Odriske i Getske kraljevine. Nešto više metalnih predmeta (pretežno delova oruđa i oružja od gvožđa i nakita od bronze) potiče iz pojedinačnih, slučajno otkrivenim grobovima ili manjih ostava. Raznovrsni bronzani i gvozdeni nalazi starijeg gvozdenog doba na ovim prostorima sistematski su prikupljeni jedino sa nekropole Vajuga Pesak u Đerdapu i kružnih kamenih konstrukcija na Mirioču. U toku zaštitnih istraživanja na ulazu u Zlotsku pećinu otkriveni su relativno brojni metalni nalazi iz starijeg gvozdenog doba, ali najčešće iz stratigrafski nesigurno izdvojenih kulturnih slojeva. Neuobičajeno za naše prilike u Srbiji, velika kolekcija metalnih, pretežno gvozdenih predmeta iz jedne privatne zbirke zabeležena je i popisana u Narodnom muzeju u Požarevcu. U pomenutoj zbirci, koju smo imali priliku da detaljlno pregledamo, najviše predmeta potiče iz tri ostave starijeg gvozdenog doba, sa nesigurnih lokacija, od kojih se jedna vezuje za planinu Miroč, druga za Timičku krajinu (navodno u blizini Negotina) i treća je, prema rečima vlasnika zbirke, “slučajno otkrivena” nedaleko od tzv. “Tatomirovog grada”, u blizini Soko Banje. Uslovi nalaza za sve tri otkupljene ostave su nesigurni. Jedino su uz najveću ostavu gvozdenih predmeta sa Miroča prikupljeni i sačuvani pojedinačni nalazi keramike, ukrašene u Basarabi stilu. U ovom radu prikazaćemo deo konzerviranih gvozdenih predmeta (preko150 inventara) iz ostave sa planine Miroč, koja je u toku registracije i popisa u Narodnom muzeju u Požarevcu sadržala preko 400 predmeta. Posebno nam se čine značajnim brojni nalazi pljosnatih, gvozdenih sekira sa krilcima, nalazi šupljih sekira od gvožđa i velike, dvopetljaste lučne fibule sa nogom u obliku peščanog sata. Najbliže analogije za gvozdene predmeta iz ostave sa Miroča nalazimo iz kultnih mesta na Miroču, iz nekropole u Vajugi, u Zlotskoj pećini, iz SZ Bugarske (Sofronievo, Dobrina), i sa nekoliko nalazišta starijeg gvozdenog doba u Olteniji (Basarabi, Balta Verde, Gegošu, Ostrovul Mare). Proizvodnja gvozdenih predmeta bila je, čini se, značajan činilac u uspostavljanju trgovačkih i kulturnih veza na prostoru Timočke krajine i susednih oblasti. 90 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Мирко Пековић, Војни музеј, Београд Милош Јевтић, Филозофски факултет, Београд ТРИБАЛСКА КУЛТНА МЕСТА НА ПЛАНИНИ МИРОЧ Локалитет Михајлов понор на Мирочу откривен је крајем 2004. године, током детаљног археолошког рекогносцирања ширег залеђа Ђердапа. Hалази се на приближно 13 km североисточно од села Мироч, у подножју брда Коњска и Високи Чукар са једне и Чока Грекулуја са друге стране, на мањем узвишењу које је окружено вртачама, и захвата површину од приближно једног хектара. На том простору регистровано је преко тридесет камених конструкција. Периферни прстени састављени су од природних стена и ломљеног камена, а унутар њега је мањи прстен формиран од ситније ломљеног камена. Простор између њих засут је ситним комадима ломљеног камена и земљом. Код појединих конструкција није констатован мањи унутрашњи прстен, већ је простор окружен великим прстеном само засут мањим комадима камена и земљом. Пречник тих камених конструкција креће се од 4 m до 12 m, док висина варира од 0,5 m до 1,3 m. У две мање кампање, током 2005–2006. године, истражене су две конструкције (7 и 9) као и сухозид који се налази приближно 400 m југоистично од Михајловог понора. У кампањи 2007. године истражене су још три конструкције (10, 10а и 12), а у потрази за њиховим градитељима, на платоу око 70 m од првих конструкција (31) на Михајловом понору, отворена је и мања пробна сонда. Oктобра 2009. године, на месту Добре воде – Мојсорске баре, које се налази 17,7 km од центра села Мироч локалним, шумским путем ка Петровом селу, тачно 5.200 m северозападно од налазишта Михајловог понора, изведено је истраживање очуване камене конструкције, потом je извршено ископавање мање пробне сонде на месту званом Копана главица – Голубиња глава, а извршена су и даља рекогносцирања планине Мироч. Током 2012–2013 године, у две мање кампање наставили смо са истраживањина конструкција у централном делу локалитета. Тада смо истражили још три конструкције (13, 14 и14a). Керамички налази са Михајловог понора, прикупљени у овим истраживањима, указују на везе са Олтенијом и групом Фериђиле, односно припадају пост-Басараби хоризонту. Овакав керамички материјал откривен је на више локалитета у североисточној Србији, а аналогије налазимо и у керамичком материјалу позног халштата у Поморављу, јужној Србији и на Косову. 91 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Велики број металних предмет откривених на Михајловом понору указују да се ово налазиште може определити у млађу фазу старијег гвозденог доба. На то упућују врхови стрела од танког гвозденог лима, поуздано датованих у VI век п.н.е, потом једнопетљасте лучне фибуле са правоугаоном ногом (тип Marvinci – Gogoşu) датованих у другу половину VI века п.н.е. Такође и псалије са завршецима у облику грифона или главе коња опредељене у тип Szentes–Vekerzug, тј. скитски хоризон западне Румуније (друга половина VI века), а то датовање потврђује и горњи део колутастог привеска од бронзе, типа Ghidici, а који је карактеристичан позној Басараби култури. Након осам истражених камених кружних конструкција на локалитету Михајлов понор и конструкције са налазишта Добре вода–Мојсорске баре као и још неколико евидентираних локација са идентичним конструкцијама на планини Мироч, уверени смо да су управо у питању посебна култна места, у оквиру отворених шумских светилишта. Као етничке носиоце овог комплекса, посматрано територијално и културно, сигурно можемо идентификовати Трибале који су у то време живели на простору од Мораве до Искера. Током ових истраживањима дошли смо и до закључка да, највероватније постоји извесна веза између ових конструкција и насеља из касног бронзаног доба, а која су евидентирана у њиховој непосредној близини. Огњен Младеновић, Архолошки институт, Београд Весна Вучковић, Завичајни музеј Параћин Војислав Филиповић, Архолошки институт, Београд Бранислав Стојановић, Завичајни музеј Параћин Јасминка Богић, Стара Пазова “ДАЧКИ ЛАТЕН” НА ТЕРИТОРИЈИ ПАРАЋИНА У презентацији ће бити речи о резултатима нових археолошких ископавања на локалитету Глождак, али и њиховом повезивању са резултатима претходних истраживања периода позног латена и раног Рима на територији Параћина. Феномен тзв. дачког латена регистрован је још 50-их година претходног века, када су локалитет Глождак истраживали М. и Д. Гарашанин, али од тада није било интензивнијих истраживања на ову тему, иако су слични материјални остаци регистровани приликом ископавања неколицине археолошких 92 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године локалитета на територији централног Поморавља. Нова истраживања Глождака, али и увид у материјал ископаван на простору локалитета Болница током 90-их година, олакшали су досадашњу интерпретацију, с обзиром на то да сада располажемо са већим бројем затворених целина него раније, а да се заједно са материјалом “дачког латена” јавља и рана римска керамика и нумизматички налази који указују на период I века н.е. Анализом овог материјала и његовим поређењем са формама и украсима на релевантним локалитетима у данашњој Румунији, у излагању се опрезно сугерише да је реч о пресељењу 100.000 “прекодунаваца” на територију Мезије за време легата Силвана Елијана током владавине цара Нерона, тј. између 61. и 64. године. СеСија: СточарСтво и лов у југоиСточној европи и СуСедним облаСтима кроз време: археозоолошка перСпектива (Сесија, Н. Марковић, Ј. Булатовић) Antonela Barbir, Institute of Archaeology, Zagreb Nikola Vukosavljević, University of Zagreb, Faculty of Humanities and Social Sciences, Department of Archaeology, Zagreb Dario Vujević, University of Zadar, Department of Archaeology, Zadar EATING WELL ON ADRIATIC PALAEOSHORE – MARINE MOLLUSAKS AS EVIDENCE OF LATE PLEISTOCENE AND EARLY HOLOCENE CUISINE IN VLAKON CAVE, DUGI ISLAND, CROATIA Environmental changes at the end of the Pleistocene and the beginning of Holocene, such as change in climate, faunal and floral communities, sea level and so onhad impact on human behavior and use of resources. These are also reflected in diet. Here we present the use of marine mollusks in diet of Upper Palaeolithic and Mesolithic inhabitants of Vlakno cave, Dugi Otok, Croatia. Differences in treatment of mollusks (e.g. traces of burning, abundance) and differences in species collected are compared between layers of inhabitation at the site. 93 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Ивана Живаљевић, Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Саду Весна Димитријевић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду; Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Сад Софија Стефановић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду; Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Сад ЛОВ, СТОЧАРСТВО И „ХИБРИДНЕ“ ЗАЈЕДНИЦЕ У НЕОЛИТУ БАЛКАНА Са становишта историје људско-животињских односа, период неолита представља својеврсну прекретницу, која је довела до нових облика суживота људи и животиња. Неолитске заједнице се отуда могу разумети као „хибридне“ заједнице тј. као скупине различитих (људских и не-људских) врста, што је подразумевало дељење животног простора и хране, заједнички рад, међусобно поверење и заснивање неке врсте партнерства. Истовремено, ова коегзистенција омогућила је људима да по први пут поред меса могу конзумирати и секундарне животињске производе попут млека. Међутим, дељење истог окружења и контакт са различитим дивљим животињама, као и познавање њихових навика, сезона и путања миграција, морало је бити од изузетне важности и у ловачко-сакупљачким заједницама. Осим тога, интензивни контакт довео је до припитомљавања одређених врста (попут пса) већ током мезолита. Комплексност људско-животињских односа, могућност уочавања (каткад суптилних) разлика између селективног лова и доместикације, као и чињеница да генерације животиња могу провести дуго времена са људима пре него што се биолошки могу окарактерисати као „домаће“, представљају читав низ изазова у проучавању заједничких људских и животињских историја, посебно током „трансформативних“ периода – касног мезолита и неолита. Археозоолошка сведочанства са територије Балкана указују да су и дивље и домаће животиње имале важну улогу током раног неолита (6200–5500 калибрираних г. пре н.е.), тј. да су људске стратегије опстанка и интеракције са животињама биле разнолике и (микро)регионално и културно специфичне. У овом раду, приказаћемо нове резултате археозоолошких и изотопских анализа релевантне за боље разумевање лова, сточарства и првобитне експлоатације животињског млека у неолиту Балкана, и размотрити еколошке, социјалне и економске аспекте суживота људи и различитих животиња. 94 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Rosalind E. Gillis, Institut für Ur- und Frühgeschichte/Graduate School, Christian-Albrechts-Universität, Kiel (Germany); ICArEHBInterdiscplinary Centre for Archaeology and the Evolution of Human Behaviour, Universidade do Algarve, Faro (Portugal) Jelena Bulatović, Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade (Serbia) Kristina Penezić, BioSense Institute, University of Novi Sad, Novi Sad (Serbia) and Center for Digital Archaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade (Serbia) Miloš Spasić, Belgrade City Museum, Belgrade (Serbia) Cheryl Makarewicz, Institut für Ur- und Frühgeschichte/Graduate School, Christian-Albrechts-Universität, Kiel (Germany) STABLE ISOTOPE PERSPECTIVES OF DOMESTICATED ANIMAL – ENVIRONMENT INTERACTIONS AT VINČA AND STUBLINE DURING THE LATE NEOLITHIC Archaeozoological studies of faunal material from the Late Neolithic sites of Vinča and Stubline have shown that their farming economy was primarily oriented towards animal husbandry, although hunting wasan important activity for meat, fur and raw materials as well. Red deer was the most abundant hunted species, followed by wild boar, roe deer, aurochs and hare. Animal husbandry was based on herding cattle, pig and caprines (sheep and goat) at both sites. However, there are some differences in terms of their significance between the sites.Cattle were the most importantspecies, dominate the both assemblages. For small stock, pig were more common than caprines at Vinča, while at Stubline caprines weremore frequent. However little is known about how the inhabitants of these sites managed and used the surrounding landscape for animal husbandry practices. Stable isotopic analysis of animal bone and dental enamel can provide an insight into how the landscape was used for animal pasture as well as the periodicity of animal births and animal–environment interactions. This poster will describe the initial δ13C, δ15N and δ18O results from the analysis of bone collagen and dental enamel from cattle, caprines and pig remains from Vinča and Stubline. In addition to these species, wild species, such as red and roe deer and wild boars were analysed, which provide a proxy for the landscape surrounding Vinča and Stubline. The initial results indicate that the landscape surrounding the two sites differed and this is reflected in foddering practices of individual species between the sites. 95 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд ТЕХНИКЕ РИБАРЕЊА У ВИНЧАНСКОЈ КУЛТУРИ: УДИЦЕ СА ЛОКАЛИТЕТА ВИНЧА-БЕЛО БРДО Риболов је активност коју су практиковале људске заједнице још у палеолиту, и током времена технике рибарења су се мењале, зависно од природног окружења, значаја рибе у исхрани, али и расположиве технологије. У неолиту централног Балкана, расположиви археолошки подаци показују да је практикован риболов мрежама, о чему сведоче налази тегова, као и риболов удицама. Етнографске паралеле допуштају могућности и коришћења корпи и других средстава од пропадљивих, органских материјала. Нарочито богату збирку разноврсних типова удица налазимо на епонимном локалитету Винча-Бело Брдо. Коришћени су различити материјали, претежно рог јелена, али и различите кости и канини свиње. Типолошки репертоар такође је доста широк; понеке удице су изузетно великих димензија, а неке имају и назубљене шиљке. Понеки примерци су изузетно пажљиво израђени, а полуфабрикати показују да су ове удице израђиване у оквиру насеља. У раду ће бити представљена збирка удица која потиче са ископавања из прве половине 20. века, и биће дискутовано и њиховој улози, могућем начину коришћења, о значају који су имале и уопште о техникама рибарења код заједница које су живеле у насељу у Винчи. Ђурђа Обрадовић, Архолошки институт, Београд ИНСЕКТИ У ПРАИСТОРИЈСКИМ СКЛАДИШТИМА С ПОДРУЧЈА БАЛКАНА У раду ће бити изложени досадашњи подаци о инсектима пронађеним у праисторијским складиштима на територији Балкана. Реч је о свега неколико примерака, пронађених углавном у угљенисаном стању, при анализи археоботаничких узорака. Најпознатији и најзаступљнији је житни жижак (Sitophilus granarius), који је изразито синатропна врста и за сада није познат његов природни хабитат. Историја ових инсеката је уско повезана с појавом и начином складиштења а најранији налази се везују за прекерамички неолит на подручју Блиског Истока. Иако се данас сматрају веома инвазивним 96 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године штеточинама, поставља се питање колико су утицали на губитак летине у праисторији и на који начин можемо да извршимо процену. О овом проблему ће се дискутовати на основу анализе садржаја и типа складиштења на налазиштима Медведњак и Селевац. Археоентомологија је млада дисциплина, највећи број стручњака потиче из и ради у Великој Британији и Скандинавским земљама, тако да су подаци о инсектима из ових регија знатно бројнији и разноврснији у односу на остатак Европе. Управо због тога је мапирање и датовање инсекта на територији Балкана значајно за разумевање порекла, услова живота и ширења инсеката у прошлости. Милош Спасић, Музеј града Београда, Београд СА ДРУГЕ СТРАНЕ СТВАРНОГ: РЕТОРИКА И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА СЛИКА ХИБРИДА И ФАНТАСТИЧНИХ БИЋА У ВИНЧАНСКОЈ КУЛТУРИ Представе људи и животиња у винчанској култури најчешће су тумачене у контексту њихове улоге у ритуалним и култним радњама. Дуга традиција некретичког и анегдотског приступа овој грађи значајно је промењена последњих година. У предавању ће бити разматран корпус винчанских представа које приказују фантастична и хибридна бића која се не могу одредити ни као људи ни као одређена животињска врста. Реторика и симболика ових представа израсла је из перцепције и концептуализације места/положаја људи и других животиња у заједничком околишу. Разматрањем реторике и инструментализације представа животиња у конкретним активностима винчанских заједница биће осветљени нови актери и карактери тих интеракција. Материјална култура са овим представама била је коришћена за игру, припрему и чување хране, у текстилној производњи и, неоспорно, у различитим врстама култних активности. Директни корисници ових предмета биле су различите старосне и родне структуре заједница винчанске културе. Инструментализација различитих слика из граничног света полуљуди/ полубикова, полуљуди/полуовнова, полуљуди/полуптица ће тако бити сагледана и у контексту њиховог капацатитета да пренесу поруке важне за одржавање и преиспитивање друштвених односа између старих, младих и деце, мушкараца и жена у винчанској култури. 97 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Adrian Bălăşescu, “Vasile Pârvan” Institute of Archaeology, Romanian Academy, Bucharest (Romania) Valentin Radu, National Museum of Romanian History, Bucharest (Romania) THE ARCHAEOZOOLOGY OF HAMANGIA CULTURE Defined by Berciu (1966), when archaeological excavations were conducted at the eponymous site, the Hamangia culture (5200–4600 BC) in Romania and Bulgaria has seen limited archaeological research over the last half century. The particularities of the Hamangia culture, including its genesis, its periodisation, the degree of mobility of these communities and the intercultural exchange dynamics all remain to be further deepened. This synthesis focuses on the paleoeconomy of these agropastoral societies. Our study includes materials retrieved from six Romanian (Cheia, Techirghiol, Cernavoda, Baia-Hamangia, Ceamurlia de Jos, Golovița) and one Bulgarian (Durankulak) settlements. Animal husbandry is dominant. Cattle and secondarily sheep and goats dominate the number of identified bone remains. A particularity of the animal economy is a reduced role for pig. The cattle mortality profile suggests a mixed exploitation for meat and milk, while caprines were exploited primarily for meat. Hunting had a secondary role, supplementing and complementing the diet. Mostly large and medium-size species were hunted, including wild boar, red deer and hemione/hydruntine. Fishing was a summer activity that contributed to diversification of food. Cyprinids and percids were the preferred species. The fished individuals were large or very large. The other animals, such as the turtles and the birds, are also consumed. They also provided raw materials for various useful objects. At Cheia, a stable isotope study revealed exploitation of different ecosystems for herding and hunting with possibly exploitation of littoral lagoons for sheep grazing. This work was supported by a grant of the Romanian National Authority for Scientific Research, PATCULT#RO (PN-III-P1-1.2-PCCDI-2017-0686, 52PCCDI/2018). 98 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Јелена Булатовић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду Александар Јашаревић, Музеј у Добоју, Добој ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЖИВОТИЊА У СЕВЕРНОЈ БОСНИ ТОКОМ КАСНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА Северна Босна је перипанонска регија, смештена између јужног дела Карпатске котлине и првих већих узвишења западнобалканског планинског ланца. Рељеф карактеришу простране низијске долине река Саве, Врбаса и Босне на северу, као и брдовито подручје на југу до река Тиње, Усоре и Спрече. Током касног бронзаног доба (12–9/8. век п.н.е.), подручје северне Босне развија се у склопу једног ширег, паневропског феномена – културе поља са урнама. Рана фаза одликује се углавном једнослојним насељима на благим узвишењима у близини водених токова и стајаћих вода, као и некрополама с јединственом погребном праксом покопавања кремираних покојника с урном окренутом према доле. Време касне фазе развоја културе поља са урнама (9. век п.н.е.) обележено је новом динамиком насељавања. Долази до интензивног оснивања нових градинских насеља у долинама река, али и до насељавања планинских простора. Ова насеља показују другачију матрицу формирања са јасним фортификационим елементима на стратешки истакнутим позицијама, док је у економији и друштвеним односима више изражена комуникација на локалном/регионалном нивоу. На некрополама ове фазе јавља се инхумација која означава почетак јасне социјалне стратификације у погребној пракси. На основу положаја насеља у брдско-планинским крајевима и релативно танких културних слојева сматра се да сточарство представља једну од основих грана економије каснобронзанодобних заједница северне Босне, и да је највероватније било трансхумантног типа. Међутим, директни докази засновани на анализи животињских остатака готово да у потпуности недостају. У овом раду, на основу претходно публикованих података (Доња Долина, Грич, Вис-Модран) и нових резултата са пет налазишта – Тополоваца брегови, Градина у Врелама, Цимироти, Црквина у Макљеновцу и Добор, покушаћемо да реконструишемо стратегије експлоатације животиња на подручју северне Босне у касном бронзаном добу. На локалном нивоу установићемо значај лова у економији насеља, стратегије узгајања домаћих животиња, као и да ли је била практикована трансхуманца, односно, да ли су насеља имала сезонски или стални карактер. Испитаћемо како су се промене у обрасцима насељавања, друштвеној организацији и стратификацији, 99 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године одразиле на економске стратегије практиковане у насељима из старије и млађе фазе касног бронзаног доба северне Босне. Valentin Dumitraşcu, “Vasile Pârvan” Institute of Archaeology, Romanian Academy, Bucharest (Romania) ZOOARCHAEOLOGICAL INSIGHTS INTO THE LATE IRON AGE FROM SOUTH-WESTERN ROMANIA The presentation is based on the faunal material excavated from several archaeological sites, dated in the Late Iron Age, approximately between the 4th Century BC and the 1st Century AD and located in Oltenia, SouthWestern Romania. The study is focusing on the sites from Bâzdâna (Dolj county) and Stoina (Gorj county), recently researched by a team coordinated by Vlad V. Zirra from the “Vasile Pârvan” Institute of Archaeology of the Romanian Academy. Connections and comparisons will be made also with contemporary sites from the neighboring areas. Two behavioral contexts will be discussed. The first is related to animal husbandry and hunting. Cattle, sheep/goat and pig are the most important domestic animals, followed by horse and dog. There are proves that the last was also consumed occasionally. Regarding wild animals, deer (red deer and roe deer) and wild boar are the main games, but we have also identified, beaver and brown bear. The second situation regards a special comportment associated with animals, where complete individuals or body parts were treated in a distinct way, interpreted by many authors as consecration rituals. This work was suported by a grant of UEFISCDI, PATCULT#RO (PNIII-P1-1.2-PCCDI-2017-0686, 52PCCDI/2018). Теодора Радишић, Лабораторија за Биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА ДОСАДАШЊИХ АРХЕОЗООЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ПРОУЧАВАЊУ ЕКОНOMСКИХ СТРАТЕГИЈА У КАСНОМ ЛАТЕНУ НА ТЛУ ВОЈВОДИНЕ На простору јужнопанонског Подунављау последњим вековима старе ере живот се одвијао у насељима утврђеног и отвореног карактера. 100 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Археолошка истраживања пружила су бројне доказе о животу становника ових насеља, међу којима су и показатељи различитих економских делатности практикованих унутар самих насеља или у њиховој непосредној околини. Упркос постојању археолошких потврда, као и важности које има за разумевање комплексних друштвено-политичких околности у касном латену, проучавању економије није приступано систематски. О занатским активностима, попут грнчарства, писано је више, док су знања о пољопривредним делатностима, попут земљорадње, сточарства и лова, веома ограничена. Као и у случају других економских делатности, свеобухватни подаци о стратегијама експлоатације животиња у касном латену на простору јужнопанонског Подунавља недостају. Међутим, постојећи археозоолошки подаци, иако кванитативно и квалитативно ограничени, пружају основу за познавање пракси сточарства и лова. У овом раду биће представљени резултати досадашњих археозоолошких истраживања каснолатенских насеља са подручја данашње Војводине, и биће дискутовани закључци о општим карактеристикама сточарства и лова. Увидом у постојећа сазнања о сточарским и ловним стратегијама биће отворена и нова питања о економским и другим аспектима живота популација које су насељавале јужнопанонско Подунавље у последња два века старе ере и у првом веку нове ере. Соња Вуковић-Богдановић, Лабораторија за биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду СТОЧАРСТВО И ЛОВ У РИМСКИМ ПРОВИНЦИЈАМА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД РЕЗУЛТАТА АРХЕОЗООЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА Будући да је римска археозоологија релативно млада дисциплина у Србији, досадашња сазнања о значају сточарства и лова у балканским провинцијама римског Царства, за разлику од западних и северних провинција, прилично су оскудна. Иако је број фаунистичких збирки из римског периода, које пружају могућност да се проучавају различити аспекти економије још увек мали, резултати археозоолошких истраживања у последњих десетак година, када долази до значајног развоја српске археозоологије, омогућавају да се уоче опште карактеристике утицаја римских освајања и различитих друштвених околности током римског периода на сточарство и лов на простору 101 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године данашње Србије. Досадашња истраживања показала су да је домаће говече водећа врста у већини фаунистичких збирки из римског периода, као и да се на римским налазиштима по правилу јављају остаци унапређених раса економски најзначајнијих животиња. Мали удео остатака дивљих животиња указује на мањи значај лова у односу на период пре римских освајања, што се доводи у везу са унапређењем сточарства, као и са променама различитих друштвених и културних образаца. Нова археозоолошка истраживања на римским налазиштима у Србији омогућила су да се отворе нова истраживачка питања, која се односе на производњу намирница животињског порекла, снабдевање римских градова и војске животињама и храном, на набавку дивљих звери за спектакле, и др. У раду ће се дискутовати о археозоолошким подацима из фаунистичких збирки у Србији, које су датоване у време од почетка 1. до краја 4. века, са акцентом на разлике у уделу економски најзначајнијих домаћих животиња (говечета, свиња, оваца и коза) и ловних врста, као и о биометријским подацима и старосним структурама ових животиња, како би се, уз основне специфичности, указало и на регионалне и дијахроне разлике, као и разлике у лову и узгоју домаћих животиња на различитим типовима налазишта из римског периода. Димитрије Марковић, Лабораторија за Биоархеологију, Одељење за археологију, Филозофски факултет, Београд ПОТЕНЦИЈАЛ УЗГОЈА КОЊА У ОКОЛИНИ ВИМИНАЦИЈУМА Присуство римске легије у Виминацијуму подразумевало је и постојање коњичке јединице у њиховом склопу, док се низводно од овог војног логора налазио и велики број утврђења у којима су, поред пешадије, били смештени и помоћни коњички одреди (alae). Нема доказа да су еквиди за потребе војске добављани из већих центара, већ се претпоставља да су они махом куповани или узимани путем пореза из локалних узгајивачница. Писани извори сугеришу да је долина Велике Мораве била погодна за узгој ових животиња, а на једном папирусу са почетка Трајанове владавине налази се запис који шаље кохорту I Hispanorum у Маргум, утврђење на ушћу Велике Мораве у Дунав, ради набавке коња. Маргум се налази у непосредној близини Виминацијума, на веома сличном терену, а управо терен представља главни предуслов 102 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године за ову врсту специјализације. Наиме, најпогоднији начин за узгој већег броја коња јесте целогодишњи систем испаше на плавним подручјима са ниском травом, што су одлике уочљиве на простору испод речне терасе на којој леже виминацијумски град и војни логор – тј. на локалитету Рит, чији назив и означава мочварно подручје. На овом простору се почетком III века, дуж обе стране претпостављених путних праваца ка Ледерати, развило стамбено-економско предграђе које се систематски истражује од 2011. године. Анализа археозоолошког материјала са овог локалитета показала је да еквиди чине укупно другу најбројнију животињску врсту, са значајно већим процентуалним уделом него што је карактеристично за веће урбане центре широм Царства. Ова чињеница, као и географске одлике и постојање потребе за коњима, како у војне, тако и у цивилне сврхе, послужиће за покретање питања о потенцијалу узгоја коња на речним терасама између Виминацијума на југу и Дунава на северу. Henriette Baron, Römisch-Germanisches Zentralmuseum, Mainz (Germany) Nemanja Marković, Institute of Archaeology, Belgrade (Serbia) FISH CONSUMPTION AND TRADE IN EARLY BYZANTINE CARIČIN GRAD (JUSTINIANA PRIMA) The remains of the city known as Caričin Grad are generally identified as Iustiniana prima. The site is located in southern Serbia, on the eastern slopes of Mountain Radan, about 30 km southwest of the town of Leskovac. The Byzantine emperor Justinian I (527-565 AD) had founded this city close to his birthplace in the years after 530 AD. He intended it to be the administrative and episcopal center of the province of Illyricum, but the city existed only for about 80 years. It declined in the early decades of the 7th century, and it was never again resettled. Hence, the excavations offer undisturbed and welldated insights into a small 6th/7th century city in an unusual setting: far off the former settlement hotspot on the Danube or other navigable streams and larger roads, on a fortified and dry plateau, in a mountainous area. Recent excavations at Caričin Grad yielded a small fish bone material consisting of about 250 bones, partially hand-collected, partially retrieved by sieve. These give evidence of fish consumption in the city and economic branches related to fish. Like other fish bone assemblages in the Balkan provinces, this assemblage consists almost exclusively of freshwater fish. But the species spectrum point to an importation of fish from the Danube: Large sturgeons were probably caught in the Danube and brought to Caričin Grad, 103 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године and a few bones may even be identified as saltwater fish. The talk presents the fish bone spectra from Caričin Grad as a component of the city’s subsistence strategies in a difficult setting and a time of turmoil. It gives an account of the streams and reservoirs of the region and puts the species spectrum into context of Byzantine fish consumption patterns as evidenced by zooarchaeological research. Теодора Младеновић, Лебане Младен Младеновић, Лебанe ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЖИВОТИЊА ТОКОМ СРЕДЊЕГ ВЕКА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ: АРХЕОЗООЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА Досадашња археозоолошка истраживања указују на то да су на простору данашње Србије, током средњег века, стратегије експлоатације животиња и стратегије исхране становника биле усмерене углавном ка узгоју домаћих врста животиња, док су лов и риболов имали споредну улогу. Поред малобројних остатака врста које су гајене као кућни љубимци, еквида који су, углавном, служили за транспорт, и домаће живине, на налазиштима се најчешће јављају економски најзначајније врсте, односно, говече, овца, коза и свиња. Биометријски подаци указују на то да је сточарство током средњег века било неразвијено, будући да га одликују ниске и „примитивне“ расе домаћих животиња. До деградације раса долази услед општег сиромаштва и учесталих ратова након римског периода, али су и број становника, величина насеља, као и њихово трајање и организација, фактори који су, такође, утицали на степен развоја сточарства, будући да су условљавали потребе за одређеном количином меса, али и за теретним животињама, у зависности од степена бављења земљорадњом. За разлику од домаћих животиња, остаци дивљачи нису чести и углавном је реч о уобичајеним ловним врстама. Иако су се становници средњовековних насеља, свакако, бавили и риболовом, остаци риба су ретки, што је (делимично) последица ручног сакупљања животињских костију без просејавања земљишта. И поред тога што је степен археозоолошке истражености средњовековних налазишта низак, досадашњи резултати омогућују увид у начин експлоатиције животиња и указују на постојање извесних регионалних разлика на територији Србије током средњег века. 104 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Угљеша Војводић, Археолошки институт, Београд Владан Видосављевић, Музеј „Рас“, Нови Пазар ОСВРТ КА ПРОБЛЕМУ АРХЕОЛОШКОГ ПРОУЧАВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНИХ КАТУНСКИХ НАСЕЉА: МОГУЋНОСТИ И ДОМЕТИ ИСТРАЖИВАЊА НА ПРОСТОРУ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗЕМЉЕ РАС Током средњег века, као и у ранијим епохама, сточарство је уз земљорадњу представљало једну од главних грана привређивања. Сточари, који се у очуваним средњовековним повељама помињу као Власи, живели су у насељима која су називана катунима и за њих су важили посебни закони и дажбине. Као што је познато, обрасци узгоја животиња често су се мењали у прошлости, међутим у области средњовековног Раса одржали су се реликти старих сточарских насеља који могу помоћи у разумевању организације средњовековних сточарских насеља – катуна. С тим у вези, посебна пажња у раду посвећена је етно-археолошком проучавању организације сточарских „станова“ који се налазе на Пештерској висоравни и Сјеничком пољу и који чувају дугу традицију узгоја стоке. Такође, неопходан је осврт на доступне историјске изворе, то јест Душанов законик и манастирске повеље, који пружају велику помоћ у разумевању улоге катунских насеља и сточарства у привреди средњовековне српске државе. Посебна пажња усмерена је и на податке које о сточарским насељима пружају детаљни и сумарни турски пописи становништва – дефтери, у циљу проучавања промена у организацији сточарских катуна до којих је највероватније дошло заједно са доласком османлија и променом управне власти на простору Раса. 105 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Секција за археометрију, археотехнологију и екСперименталну археологију (ааее) СеСија: метали у археолошком контекСту: од екСплоатације руда до употребе финалних производа (сесија, С. Витезовић, Д. Антоновић) Експлоатација руда и технологија обраде метала представљају посебно значајне промене у технологији и економији праисторијских заједница, које су имале далекосежне последице на људска друштва у целини, од промена у социјалним односима и економији, до промена у култури, ритуалним сферама, и друго. Циљ ове сесије јесте даа окупи на једном месту различите приступе једном основном проблему и да обухвати различите археометријске, археотехнолошке и експериментално-археолошке анализе разних видова метала и металургије у археолошким контекстима: експлоатација металних сировина, прерада металних руда, израда предмета од различитих легура, употреба различитих предмета од метала, као и њихово место у свакодневном и ритуалном животу прошлих заједница. Теме које сесија жели да обухвати јесу аспекти раних појава експлоатације металних руда, укључујући ту и пре-металуршке фазе, развој и промене у технологији експлоатације металних руда и њиховој преради, технологија израде предмета, њихово место у свакодневном и ритуалном животу, начин употребе, размена и трговина рудама и готовим производима, утицај металургије на остале аспекте економије и на друштвене и културне феномене, и друго. Географски, желимо да обухватимо простор југоисточне Европе и повезаних области, док хронолошко ограничење не постоји. 106 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд Драгана Антоновић, Археолошки институт, Београд Видан Димић, Археолошки институт, Београд ТЕОРИЈСКИ И МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ МЕТАЛУРГИЈЕ У ПРАИСТОРИЈИ: АНАЛИЗА ВИШЕСТРУКИХ ТЕХНОЛОГИЈА Технолошка прошлост човечанства чини битан сегмент праисторијске археологије – начин на који су се експлоатисале поједине сировине, како су се прерађивале и употребљавале сведоче не само о организацији производње и активностима датих праисторијских заједница, већ и пружају податке о односу према околини, као и ширим друштвеним и економским односима. Почеци прераде металних сировина сматрају се изуетно значајним тренутком људске прошлости, прекретницом која је даље условила специјализовано занатство, раслојавање у друштву и друге друштвено-економске промене које су заувек измениле људско друштво. За адекватну анализу почетака металургије код праисторијских заједница, међутим, потребан је и свеобухватан приступ. У овом раду аутори ће се дати преглед теоријских и методолошких приступа анализама почетака металургије. Студије технологије, како су предложили различити антрополози, посебно Пјер Лемоније и Брајан Фафенбергер, подразумевају сагледавање појаве, прихватања и ширења нове технологије у ширем друштвеном контексту. Ови аутори нарочито инсистирају на анализи вишеструких технологија (multiple technologies), односно на свеобухватној анализи различитих технологија, које чине технолошке системе, са посебним освртом на то како промене у једној технологији утичу на друге. Кад се ради о проучавању почетака експлоатације металних руда и њихове прераде, то подразумева проучавање налаза метала у пре-металичним фазама (као што су предмети од малахита из периода неолита), њиховог контекта и значаја, проучавање промена у коштаној и каменој индустрији током енеолита и раног бронзаног доба, и друго. 107 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Драгана Антоновић, Археолошки институт Београд РУДНА ГЛАВА – 50 ГОДИНА КАСНИЈЕ Рудник бакра Рудна Глава код Мајданпека је откривен пре равно пола века. Археолошка ископавања су обављана пуне две деценије, од 1968. до 1989. године. Откривено је преко 30 рудних окана, камени и коштани алат којим је вршена експлоатација руде и керамика у непоремећеном контексту која је недвосмислено показала да се ради руднику који су ископавали носиоци винчанске културе. Све до данас овај рудник, руда и археолошки налази из њега су били предмет разних интердисциплинарних истраживања. На основу њих потврђена је, апсолутним датумима, велика старост рудника (око 5000 година п.н.е.), односно да се ради о једном од најстаријих рудника ране металургије у Европи. Насупрот томе, употреба руде из Рудне Главе у најранијој металургији Европе није била одмах потврђена. Методолошки приступ у испитивању изотопа олова у бакарном и бронзаном оруђу са територије Србије, која су рађена крајем осамдесетих година 20. века, Рудна Глава је искључена из списка рудника који је снабдевао рудом праисторијске металурге на тлу Србије. Од тог времена до данас разна истраживања оповргавају те резултате. Нова испитивања показала су да су се рудом из Рудне Главе, а посебно оном из Мајданпека, снабдевали металурзи на ширем простору од Бугарске до централне Паноније. Поновно откривање значаја Рудне Главе, нажалост, не прати и адекватна презентација овог веома значајног рудника иако је пројекат његовог уређена био урађен још 1984. године. Локалитет се данас налази на простору слабо приступачном за посетиоце, без икаквих путоказа, а о његовом положају и значају мало знају чак и сами житељи варошице Рудна Глава. 108 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Miljana Radivojević, UCL Institute of Archaeology, London, UK Thilo Rehren, UCL Institute of Archaeology, London, UK & Cyprus Institute, Nicosia, Cyprus Shahina Farid, UCL Institute of Archaeology, London, UK Ernst Pernicka, Curt Engelhorn Zentrum Archaeometrie, Mannheim, Germany REVISITING THE ÇATALHÖYÜK METALLURGY: NEW DATA FROM OLD FINDS The site of Çatalhöyük is renowned for its exceptional material culture, some of which includes the earliest known examples of their kind. For half a century, copper minerals and archaeometallurgical materials from this settlement have had such standing among scholars, not least due to the analytical work conducted in the 1960s, which identified pyrotechnological features in materials dated around the mid 7th millennium BC. However, these materials have never been fully assessed within their archaeological context, and most importantly, within the context of the use of copper-based minerals at the time. Here we present a new hypothesis regarding the development of metalmaking skills at Çatalhöyük based on the reassessment of minerals, mineral artefacts and high-temperature materials from the site that were excavated in the 1960s by J. Mellaart and first analysed by Neuninger, Pittioni and Siegl in 1964. We revisit galena beads, pure copper artefacts and copperbased minerals and assess their contextual relationship with a new set of microstructural, compositional and isotopic analyses. Furthermore, we identify and re-interpret the original pyrotechnological features of selected samples identified earlier as slag in relation to associated materials and the high-temperature processes involved in their formation. Our main emphasis is on a synthesis of both the fieldwork and analytical data, and careful re-examination of the processes that produced c. 8500 years old hightemperature debris at the site. Our results provide a new outlook on the old finds and challenge the traditional narrative on the emergence of metallurgy at Çatalhöyük, and beyond. 109 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Miljana Radivojević, UCL Institute of Archaeology, London, UK Jelena Grujić, Vrije University Brussels, Artificial Intelligence Lab, Pleinlaan 2, Building G, 10th floor & MLG and D´epartement d’Informatique, Université Libre de Bruxelles, Brussels, Belgium TRACING THE METAL NETWORKS IN THE 5TH MILLENNIUM BC BALKANS Recent studies on the beginnings of metallurgy in Europe revealed an unprecedented complexity of data demonstrating extensive production and consumption of copper artefacts among prehistoric communities in the 5th millennium BC Balkans. The provenance analyses indicated exploitation of local copper sources discovered across the Balkans, of which Majdanpek and Ai Bunar proved to be particularly prolific. However, although these data stand out in quality and precision, little has been done to address the complexity of networks of early metal movements in the Balkans. Here we present a new set of provenance data targeting the earliest development of copper mineral use and metallurgy in the Balkans, which show evidence for the exploitation of local sources from as early as c. 6000 BC. Our analysis of networks utilise the provenance database thus spanning c. 2000 years (early 6th to early 4th millennium BC), and includes c. 400 artefacts from around 80 sites in the region. Using tools for network analysis, we show the complexity of early metal acquisition in the region based on both lead isotope and trace element data, subdivided by archaeological periods. The application of networks science on this particular example demonstrates the capacity of such an approach to access patterns of artefacts movements as much as patterns in human behaviour and dynamics of social change at the time. Dragomir Markov, Historical museum of Nova Zagora, Nova Zagora ANTLER AND THE METAL: CONNECTED. A CASE STUDY OF PREHISTORIC WEAPONS FROM NORTHEAST BULGARIA The interpretation of the prehistoric archaeological finds is often doubtful and uncertain. The barbed bone/antler points are no exception. Even they are thoroughly studied, there are still some doubts about their function and way of action. One of the main questions is how the barbed point is connected to the wooden shaft – movable or immovable? The Late Chalcolithic barbed 110 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године point from the settlement mound of Goljamo Delchevo is provided with an extraordinary proximal part. Its L-shaped end has no analogies among the others collections of harpoon-heads from Southeast Europe. However, this shape is typical for some copper tools from the Varna culture – especially the spearheads of Varna necropolis. This similarity between the weapons can be used as a new argument for the function of the harpoon-head as a thrusting spear. On the other hand, new questions arise about the technological and cultural choices. Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд ИНДИРЕКТНИ ПОДАЦИ О КОРИШЋЕЊУ МЕТАЛНИХ ПРЕДМЕТА: ПРИМЕР КОШТАНЕ ИНДУСТРИЈЕ Рана употреба металног алата често је слабо археолошки видљива, јер су метални предмети редак налаз у археолошким контекстима, зато што си рециклирани, дуго коришћени и чувани и ретко одбацивани, и друо. Значајан допринос проучавању појаве, израде и коришћења металних предмета у раним металуршким фазама дају индиректни подаци, као што су керамички калупи, али и трагови металног алата на костима. Трагови алата генерално су на костима често добро видљиви, и, уколико су добро очувани, могу се распознати и разликовати трагови каменог и металног алата. Трагови касапљења, сечења и слично, изведени металним алатом, препознати су на фауналним остацима са више локалитета бронзаног доба у медитеранском басену. Са територије Србије, препознати су, на пример, на бронзанодопском локалитету Љуљаци. Кад се ради о коришћењу металног алата за израду предмета од коштаних сировина, за сада најранији трагови металног откривени су на енеолитским локалитетима у Италији. У периоду касног енеолита и раног бронзаног доба, број локалитета се постепено увећава. У овом раду ће бити дат преглед досадашњих налаза трагова метално оруђа на коштаним предметима из енеолитског периода у југоисточној Европи. Поред тога, биће представљени прелиминарни резултати анализе трагова обраде са касновучедолског локалитета Зок у Барањи, где је откривен већи број сегмената рога јелена са траговима сечења металним алатом. 111 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Татјана Михаиловић, Народни музеј Краљево OРГАНИЗАЦИЈА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ И ПРЕРАДЕ РУДЕ НА ЗАПАДНОМ КОПАОНИКУ ТОКОМ КАСНЕ АНТИКЕ Истраживања археометалуршког локалитета Зајачак на Западном Копаонику (1995-98.; Народни музеј Краљево, Археолошки институт Београд) као и ревизионо чишћење објеката и сонди ради детаљног дигиталног фотодокументовања, рекогносцирања и мапирање објеката у његовој околини (2010. Народни музеј Краљево), даје велики број индиција за разумевање начина на који је током касне антике била организована експлоатација гвожђа и бакра, као и технологија њихове прераде. Са друге стране богате рудне зоне уз Ибар, биле су основа формирању огромног металуршког погона са стотинама пећи на потезу Карадака. Реч је о добро организованом систему чију окосницу чини близина рудника и металуршких погона, али и мрежа мањих и већих утврђења, која обезбеђују, сигурност како процеса производње, тако и транспорта полуфабриката. Овом приликом приказаћемо како је један добро осмишљени технолошки систем функционисао и како се прилагођавао рудним ресурсима у једном делу ибарских аргентарија, као стратешки важном рудном ревиру у Горњој Мезији. Гордана Јеремић, Археолошки институт, Београд ОБРАДА МЕТАЛА И КРАЈ РИМСКЕ ВИЛЕ НА ЦЕНТРАЛНОБАЛКАНСКОМ ПОДРУЧЈУ – НЕКА ЗАПАЖАЊА Обиље разноврсних руда у централнобалканским областима и њихова доступност на римском тржишту, омогућавали су развој различитих заната, организованих од локалних радионица до државних fabrica или царских officina. Нарочито су рудници Цетралног Балкана играли значајну улогу у економици Царства у периоду касне антике, у време када су бројни комплекси Западне Европе доживљавали колапс или гашење. Једну од основних јединица економског и друштвеног живота у римским провинцијама чинила је римска вила (pars rustica). Подигнута на имању ван градског језгра, чинила је организациону и економску јединицу која је произведила робу потребну или атрактивну локалном или удаљеном тржишту. Једна од активности становника вила била је и 112 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године обрада метала, организована претежно за сопствене потребе (поправке металних делова пољопривредног алата, металних делова превозних средстава и друго). Бројна археолошка истраживања и студије су показали да је римска вила доживљавала корените промене у периоду касне антике, када институције државне организације на простору Централног Балкана слабе или се потпуно гасе. Промене су нарочито видљиве у периоду од друге трећине 4. века. На бројним налазиштима се уочавају процеси дезинтеграције касноантичке економике. За потребе мањих металуршких активности користе се постојећи капацитети вила, најчешће стан власника имања, али и други објекти – купатила, хореуми и друго. Налази калупа за израду предмета указују на различите врсте предмета који су израђивани (функционални метални делови одеће, на пример), али могу упућивати и на ангажовање путујућих мајсторазанатлија. Обрада метала у највећем броју случајева је показала да се у њој се користи рециклирани метал различитог састава и квалитета. Tena Karavidović, Institut za arheologiju, Zagreb, Hrvatska Tomislav Brenko, Sveučilište u Zagrebu, Rudarsko – geološko – naftni fakultet, Zagreb, Hrvatska Tajana Sekelj Ivančan, Institut za arheologiju, Zagreb, Hrvatska MOČVARNA ŽELJEZNA RUDA – SIROVINA ZA PROIZVODNJU ŽELJEZA NA PROSTORU SLIVA RIJEKE DRAVE U PODRAVINI (SZ HRVATSKA) TIJEKOM KASNE ANTIKE I RANOG SREDNJEG VIJEKA Ekstenzivnim terenskim pregledom šireg područja Podravine (SZ Hrvatska) prepoznati su tragovi primarne proizvodnje željeza, potencijalnih talioničkih peći i radionica na oko 70 lokacija s kojih je površinski prikupljena talionička zgura. O vremenskoj pripadnosti pojedinih nalaza nije moguće sa sigurnošću govoriti obzirom na površinski zapis pojedinih lokacija koji ukazuje na korištenje istih položaja u različitim vremenskim razdobljima. Međutim, arheološka iskopavanja provedena su na četiri lokaliteta pri čemu su istražene talioničke radionice i/ili peći koje je moguće smjestiti u vremenski period kasne antike i ranog srednjeg vijeka. Primarna proizvodnja željeza podrazumijeva dostupnost prirodnih resursa koje u prvom redu čini željezna ruda, drvo, glina i voda te znatnu razinu znanja i vještina. U radu se razmatraju prirodne značajke nizinskog krajolika dravskog sliva kao preduvjet 113 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године za formiranje močvarne željezne rude ali i odabir položaja radionica. Pri arheološkim i geološkim terenskih istraživanjima pronađeno je više uzoraka potencijalne močvarne željezne rude. Na odabrana dva uzorka napravljene su detaljne mineraloške i geokemijske analize. Mineraloške analize potvrdile su prisutsvo goethita i kvarca, dok je geokemijskim analizama utvrđen udio željeza od 37,28 i 68,41 % Fe2O3. Na osnovi geokemijskih i mineraloških analiza napravljene su korelacije između uzoraka rude iz arheološkog konteksta i suvremenog uzorkovanja tla i rude s ciljem prepoznavanja i definiranja izvora rude za proizvodnju željeza na prostoru Podravine tijekom arheoloških razdoblja. Kompleksni kemijski sastav močvarnih ruda uvelike je utjecao na količinu i kvalitetu proizvedenog spužvastog željeza, a prepoznati postupci pirometalurške pripreme rude iz arheološkog konteksta upućuju na poznavanje karakteristika ove sirovine te obogaćivanje rude u svrhu značajnije iskoristivosti pri procesu proizvodnje željeza. Александар Пачевски, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет Алена Здравковић, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет Сузана Ерић, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет Кристина Шарић, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет МИНЕРАЛОШКО-ГЕОХЕМИЈСКИ АСПЕКТ ПРОУЧАВАЊА РУДНИХ ПАРАГЕНЕЗА КАО ПРЕДУСЛОВ ЗА УСПЕШНА АРХЕОМЕТРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА ПРЕДМЕТА ОД МЕТАЛА Проучавање сваког материјала који се не користи у свом изворном облику, већ се врши његова прерада различитим технолошким поступцима је веома сложен задатак. Када је реч о археолошким металним предметима, истраживања су још комплекснија јер изискују да се одреде најпре одлике сировине, а затим и да се утврде поступци екстракције и обраде метала за које често нема писаних података. Овде ће бити истакнут само методолошки приступ проучавању металичних минералних сировина, за који сматрамо да је основа археометријских испитивања металних предмета и да мора адекватно и систематично да се примени како би се добили релевантни подаци. Приликом разматрања могућих извора метала коришћених у изради металних предмета потребно је истраживања усмерити на: 1) одлике геолошких и металогенетских карактеристика неке области, односно, 114 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године утврђивање облика, величине и „доступности“ рудних тела на површини терена; 2) одредбу текстуре и минералног састава рудних парагенеза, са нарочитим освртом на минерале носиоце метала од интереса; 3) могућности корелације хемијских елемената и заједничког појављивања неких метала у појединим типовима руда (нпр. везивање сребра за руду олова – галенит у нашим Pb-Zn лежиштима); 4) изотопска испитивања појединих метала, одредба садржаја специфичних микроелемената, старости лежишта и друга геохемијска испитивања. Изузев првог задатка (1) који подразумева преглед геолошке литературе, уз обавезну употребу доступних геолошких карата са назначеним локалитетима рудних лежишта и појава минерализација, као и теренски рад на датом геолошком објекту, сви остали наведени задаци (2-4) базирани су на минералошким и геохемијским испитивањима руде. Микроскопска испитивања у поларисаној рефлектованој светлости (рудна микроскопија) и испитивања скенирајућим електронским микроскопом са енергетско-дисперзивним спектрометром (SEMEDS) спадају у најважније методе испитивања рудних парагенеза. У појединим случајевима, а у зависности од специфичних потреба, користе се и друге минералошке и геохемијске методе испитивања, као што су: поларизациона микроскопија у пропуштеној светлости (петрографскa анализа/микроскопија), рендгенска дифракција, инфрацрвена (IR) и/или раманска спектроскопија, диференцијално-термичка анализа (DTA), ласерска аблација са индуковано-спрегнутoм плазмом и масеним спектрометром (LA-ICP-MS) и многе друге. општа СеСија Hristina Markova, Historical museum of Nova Zagora, Nova Zagora ANTLER AS RAW MATERIAL AT THE NEOLITHIC SITE OF SAMOVODENE (VELIKO TARNOVO REGION) The Neolithic site of Samovodene (Veliko Tarnovo region) is situated in the northeast part of the village. There are five cultural layers and eleven construction horizons with no visible hiatus among them which makes the settlement one of the most important Neolithic sites in the Lower Danube basin. The archaeozoological analyses provide information about a very 115 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године large percent of red deer (Cervus elaphus) bones at Samovodene and put it in the second place in exploitation by the ancient inhabitants after Bos taurus. Over 350 artefacts made of animal bones were found during the archaeological excavations. 76 pieces of them are made of red deer antler, classified in six groups: 18 sickles, 20 punching tools, 2 bevelled tools, 3 handles, 14 indeterminated objects and 19 debris. There is a constant distribution of the findings by the layers of Samovodene excepting layer B2-C where only two finds were registered. It seems that the exploitation of the red deer antler is permanently settled in the culture of Samovodene. The fairly well-standardized technology and the simple set of tools indicate a good knowledge of antler properties and qualities and their adaptation for the needs of the Neolithic way of life. Jasna Vuković, Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu POPRAVKE I PREPRAVKE: VINČANSKE TROBOJNE POSUDE KAO IZRAZ VREDNOSTI Ranovinčanske trobojne (black-topped) posude predstavljaju zasebnu grupu kasoneolitske grnčarije koja se ističe posebnim estetskim utiskom koji je postignut kombinovanim pečenjem u kome se oksidaciono pečene posude izlažu naknadnoj redukciji kako bi se dobio polihromni efekat. Iako du poznate s niza lokaliteta, njihove tehnološke karakteristike i pre svega njihova namena nisu bile predmet detaljnih analiza. Na zaštitnim istraživanjima lokaliteta Pavlovac-Čukar kod Vranja 2011. godine pronađeno je nekoliko fragmenata takvih posuda na kojima su očuvani tragovi prepravki i popravki koji bi mogli ukazati na njihovo posebno značenje u neolitskom društvu. Reč je o posudama čije su noge ili dna zaravnjeni pošto su one polomljene, kao i o prisustvu perforacija na stopi koje su imale za cilj spajanje polomljenih delova, kako bi se obezbedila nihova produžena upotreba. S obzirom na odsustvo drugih tragova upotrebe, ove namerne intervencije ukazuju na posebnu namenu trikolornih posuda, koja nije bila strogo utilitarna, već ih pre treba posmatrati kao posuđe s posebnom simboličkom ulogom ili kao izraz prestiža. 116 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Vidan Dimić, Arheološki institut Beograd GLAČANO KAMENO ORUĐE SA SEČICOM U NEOLITU SRBIJE: EKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA I TRASEOLOŠKE ANALIZE Iako su istraživanja glačanog kamenog oruđa sa sečicom (sekira, tesli i dleta) u našoj zemlji znatno intenzivirana poslednje tri decenije, i dalje su prisutne određene nedoumice u poznavanju pojedinih segmenata ove kategorije oruđa. Jedan od takvih, i dalje ne sasvim rasvetljenih problema, predstavljaju tragovi izrade i upotrebe na ovom oruđu, njihovo nastajanje i razvoj, kao i mogućnost njihove jasne diferencijacije u zavisnosti od vrste i tipa alatke i poslova koji su njima vršeni. Pored navedenog, još uvek nisu sasvim razjašnjeni svi faktori koji direktno utiču na stvaranje ovih specifičnih tragova. Iz tog razloga, u okviru doktorske disertacije autora teksta u toku je niz arheoloških eksperimenta dizajniranih na taj način da omoguće što verodostojnije sagledavanje ove problematike. U okviru ovog izlaganja ukratko će biti predstavljen metodološki koncept istraživanja kao i prvi rezultati tekućeg eksperimenta i traseoloških analiza. СеСија: екСпериментална археологија на балкану: summa summarum Организатори сесије: Српско археолошко друштво и EXARC (М. Тапавички Илић, В. Вучковић, R. Paardekooper и В. Филиповић) На простору Балкана, експериментална археологија до скора није сматрана нечим чему би требало посветити већу пажњу, па се може рећи да је током претходних деценија на њу гледано са релативним ниподаштавањем. Ова веома корисна и плодоносна грана археологије, већ деценијама представља озбиљну научну дисциплину у великом броју земаља западне и централне Европе и Русије, где су са чувеном Лењинградском лабараторијом заправо постављене основе увођења експеримента, као незаобилазног дела проучавања остатака материјалне културе. Са друге стране, евидентно је да поједини експерименти изискују висок ниво интердисциплинарног знања, стручности и техничке опремљености, поготово када су у питању реплике појединачних објеката или читавих насеља, какви ни изблиза нису потребни за нпр. класификацију и систематизацију појединих врста налаза. 117 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Ипак, чини се да је и у нашим археолошким заједницама експеримената одувек било, али су они најчешће остали непрезентовани или непубликовани. Последњих година изгледа да екпериментална археологија добија својеврстан замајац на овим просторима, како по броју извршених експеримената, тако и по разноликости одабраних тема. Стога је у организацији Српског археолошког друштва и EXARC-а, предложено да се ове године организује сесија на тему експерименталне археологије у оквиру редовног годишњег скупа САД у Неготину. Колеге које активно врше експерименте биће у могућности да прикажу своја истраживања у професионалном окружењу које то реално интересује, на свом матерњем или енглеском језику, док би део презентација био изложен у виду постера. Крајњи резултат састанка и сесије требало би да буде зборник радова у издању САД и EXARC-а, на енглеском језику. УСМЕНА ИЗЛАГАЊА Уводно излагање/Opening presentation: Arthur Bankoff, Brooklyn College, New York (USA) BURNING DOWN THE HOUSE; A FIRST FOR EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY IN SERBIA Mihailo Radinović, Laboratory for Bioarchaeology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia Marta Arzarello, Dipartimento di Studi Umanistici, Università degli Studi di Ferrara, Italy Andreu Ollé, Institut Català de Paleoecologia Humana i Evolució Social, Tarragona, Spain; Àrea de Prehistòria Universitat Rovira i Virgili, Tarragona, Spain Gabriele Berruti, Departamento de Geologia, Universidade de Trás-os-Montes e Alto Douro, Vila Real, Portugal CHARACTERIZING FLAKES PRODUCED BY BIPOLAR KNAPPING ON AN ANVIL: EXPERIMENTAL INSIGHTS As a part of a study of lithics from Lower Paleolithic site of Isernia La Pineta (Molise, Italy), bipolar knapping on anvil experiments have been conducted. This knapping technique has been widely used across time and 118 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године space, as it is suitable for exploiting small-sized cores and low-quality raw materials, it does not require a high level of knapping skills, etc. Despite certain ubiquity of this technique in the archaeological record, features of products obtained by bipolar knapping technique have not been studied extensively. Recognition of this technique is particularly problematic, as a previous study on cobbles suggested that around 40% of flakes do not exhibit recognizable features. In order to describe the products obtained by bipolar knapping and contribute to its recognition in archaeological assemblages, we analyzed certain macroscopic and microscopic features of flakes produced using the bipolar technique. Our results show that there are two broad classes of flakes: 1) flakes produced by compression force, which removed the entire length of debitage surface of the core; 2) flakes detached by conchoidal fracture, which removed only a part of the debitage surface length, and are non-distinguishable from flakes produced by direct percussion. The first group of flakes has distinct distal end morphologies, with remnants of the opposite platform, as well as technical traces that result from compression force, sometimes only visible under a microscope. We discuss how our results complement current knowledge on this technique. Marko Porčić, Faculty of Philosophy, University of Belgrade Vojislav Filipović, Institute of Archaeology, Belgrade EXPERIMENT IN THE PETNICA SCIENCE CENTER: TOWARDS TAPHONOMY AND MICROTECTONICS OF A TUMULUS In this presentation, we present the results of an experimental tumulus construction that took place during the spring of 2004 at the Archaeology seminar in the Petnica Science Center. The tumulus was built to resemble the prehistoric burial mounds that were excavated by the authors (not in full size but in the scale of 1:3-1:4). The aim was, in addition to the educational purpose for the seminar participants, to draw attention to the importance of experiments in archaeology in general and to emphasize particular issues related to the results of this experiment such as the ergonomic aspects of tumulus construction (in terms of necessary manpower and time) and the important taphonomic properties of the tumulus sediment that decreases the visibility of later cuts into the tumulus body, as evidenced by the excavation of the Bronze Age necropolis Prorište in the Bukovac village. We also explore the effects of fire on the formation of the tumulus archaeological record. 119 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Андреј Старовић, Народни музеј у Београду ИСКУСТВА КОРИШЋЕЊА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ АРХЕОЛОГИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ МОДЕЛУ ИСТРАЖИВАЧКЕ СТАНИЦЕ ПЕТНИЦА Експериментална археологија, важно поље интересовања истраживача још од средине прошлог века, препозната је као велика шанса и изазов још од почетака формирања „школе“ научне археологије у Истраживачкој станици Петница. Рана искуства стицана су још крајем 80-их година, када је одржана Анархеологија, конференција студената и младих научника из читаве тадашње Југославије. Серија тада успешно изведених експеримената из различитих домена, од технологије израде и употребе праисторијских оруђа, архитектуре, па до античке кухиње, уверили су аутора да ова област представља и веродостојни метод за поспешивање научне радозналости и креативности код младих научника. Стога, експеримент као основа индивидуалног и групног практичног образовања, постао је током наредне три деценије својеврсни метод и „заштитни знак“ читавог образовног модела Програма археологије у Петници. Током година, осмишљаван је и реализован читав низ пажљиво изабраних и менторски вођених експеримената, у којима су млади људи, средњошколци и студенти, испитивали различита истраживачка питања. Као резултат, настајали су прави мали научни радови о неолитском разбоју за ткање, хлебној пећи, изради и печењу глинених посуда и фигурина, дизајну и употреби различитих алата, структурној организацији куће, римским колачима, итд. Један од најсложенијих подухвата, чије исходиште залази далеко иза самог експеримента, било је креирање археолошког „локалитета“, који је потом ископаван. Читав низ важних и изазовних детаља су практично разматрани током иницијалне фазе, да би сви прикупљени подаци и артефакта касније били предмет темељне анализе и провере истраживачких претпоставки и коначних закључака. Коначна амбиција овог прилога, уз представљање дугогодишњих искустава из Петнице, јесте да афирмише вредност приступа и метода експерименталне археологије у образовању будућих научникаистраживача. 120 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Милица Тапавички-Илић, Археолошки институт, Београд ЕКСПЕРИМЕНТ РИМСКЕ КРЕМАЦИЈЕ НА ВИМИНАЦИЈУМУ Експеримент римске кремације изведен је у марту 2013. године на Виминацијуму, у оквиру пројекта OpenArch. Циљ експеримента је био да се утврде поједини фактори везани за гробове са кремираним остацима покојника. Из периода 2. и 3. века, на подручју римске провинције Горње Мезије, гробови спаљених покојника најчешће су сврстани у гробове типа Мала Копашница - Сасе. За сада је ископано неколико хиљада гробова који се могу определити у овај тип. Њихове главне карактеристике су релативно велике гробне раке, просечних димензија 1 Х 2 метра у основи, као и присуство неколико етажа, заправо нивоа, од којих је виши био намењен за полагање гробних прилога , а нижи за полагање самих посмртних остатака. Међу археолозима је дуго владало мишљење да се приликом сахрањивања у једном оваквом гробу, кремација најпре спроводила на заједничком спалишту (устрини), а да су кремирани остаци покојника одатле преношени до гробне раке, у коју су затим полагани. Након извршеног експеримента, овај став је донекле пољуљан, јер се испоставило да би велики број гробова са спаљеним остацима покојника могао представљати бустуме, односно гробове код којих се кремација вршила директно изнад гробне раке. Јулка Кузмановић-Цветковић, Народни музеј Топлице ПЛОЧНИК-ПРОШЛОСТ УЖИВО Археолошко налазиште Плочник је у науци познато као епонимно насеље млађе фазе винчанске културе назване Винча-Плочник. Налази се у Топлици, у јужној Србији, на магистралном путу који од Ниша води на Косово, откривено приликом градње пруге Прокупље-Куршумлија, далеке 1927. Године. Педесетак бакарних артефаката нађених овде указивали су на траг металуршких активности локалног становништва. Истраживања у Плочнику, током три сезоне (1928; 1960-1979 и 19972013) дала су значајне резултате и обиље налаза карактеристичних за неолитска налазиште: посуђе од печене глине сјајне израде и различитих облика, фигурине, алатке од камена и кости, бакарне артефакте. Током истраживања је било уобичајено интересовање локалног становништва 121 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године за резултете, људи су очекивали да оно што се открије могу да виде. У Народном музеју Топлице који се активно укључио у последњу сезону истраживања, родила се идеја формирања музеја на самом локалитету. Од Железнице Србије је изнајмљена зграда, АД „Планинка“ из Куршумлије се понудила да гради, обезбедили смо пројекат према условима и уз сагласност Завода за заштиту споменика културе из Ниша и 2009. започели реконструкцију малог насеља од 5 кућа. У згради Железнице је формиран простор за рад археолога и музејска поставка о току истраживања, са копијама најзначајнијих предмета. Први корак у оживљавању насеља био је експеримент топљења бакарне руде изведен септембра 2013.у оквиру пројекта „Почеци металургије у Евроазији“ у сарадњи са УКЛ универзитетом из Лондона. Топљење руде у коме су учествовали и радници Музеја Топлице и локално становништво, могли смо да поновимо за заинтересоване групе посетилаца. Чинило се да смо на добром пут у да Плочник учинимо доступним. Но, у стварности, за такву врсту експеримента није довољан само културни садржај. После 10 година, још увек смо далеко од онога што смо хтели, покушавамо и даље... Tena Karavidović, Institut za arheologiju, Zagreb Ivan Valent, Muzej grada Koprivnice, Koprivnica Robert Čimin, Muzej grada Koprivnice, Koprivnica Tajana Sekelj Ivančan, Institut za arheologiju, Zagreb EKSPERIMENTALNO TALJENJE ŽELJEZNE RUDE – ISKUSTVA I PLANOVI U sklopu projekta TransFER - “Proizvodnja željeza uz rijeku Dravu u antici i srednjem vijeku: stvaranje i transfer znanja, tehnologija i roba” (IP06-2016-5047) promatra se tehnologija predindustrijske proizvodnje željeza. Tehnološki aspekti proizvodnje željeza promatraju se na temelju rezultata arheometrijskih analiza te provedenih eksperimenata. Dosadašnja arheološka istraživanja na prostoru Podravine (SZ Hrvatska) ukazala su na postojanje talioničkih peći iz razdoblja kasne antike i ranog srednjeg vijeka. Istražene talioničke peći pripadaju dvama tipovima: jamskim, dublje ukopanim pećima i plitko ukopanim pećima na istek. U oba tipa odvijao se direktni proces redukcije rude i stvaralo spužvasto željezo. Provedeni eksperimenti izvedeni su: a) u svrhu općeg razumijevanja procesa taljenja koji se odvijao u pećima b) boljeg razumijevanja i interpretacije arheoloških 122 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године struktura istraženih na području Podravine. Na temelju dosadašnjih rezultata istraživanja uspostavljeni su kriteriji i smjernice za daljnju sustavnu provedbu eksperimenata. Vojislav Filipović, Institute of Archaeology, Belgrade Wayne Powell, Brooklyn College, New York (USA) Aleksandar Bulatović, Institute of Archaeology, Belgrade Ognjen Mladenović Institute of Archaeology, Belgrade Milica Popović, RTS, Belgrade Arthur Bankoff, Brooklyn College, New York (USA) Jasminka Bogić, Belgrade Andrea Mason, Brooklyn College, New York (USA) Mirko Vranić, Čačak EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY OF JADAR GEOARCHAEOLOGICAL PROJECT: A TIN-RELATED STUDY The research of the interdisciplinary international Jadar project (Археолошка истраживања насеобинских система, сахрањивања и рудних ресурса у бронзаном добу северозападне Србије), save for the archaeological excavations and survey had one experimental excursus. During the 2017 campaign, inspired by archaeological problems which have been in focus of the project for more than a decade, the project team has decided to conduct several experiments related to the early bronze metallurgy and the processes connected with the procurement and treatment of tin and tin ores. A total of three experiments have been conducted: first one which included the panning for cassiterite, the alluvial ore of tin, from the riverbed, second one which included the construction of more than a 200 crucibles of different composition and forms, which were subsequently utilised for melting of metals, and third which included the reconstruction of simple melting ‘’furnace’’. Is should be highlighted that the experiments did not comply with strict authenticity, since the goal was not the exact reconstruction of processes, yet the clarification of certain research problems. The first experiment included the panning of cassiterite from a riverbed which was testified as most prosperous in terms of quantity of tin ore, compared to all of the surrounding streams and streamlets. The first day of experiment emphasized that the number of people involved in the process of panning plays a certain role, but not as significant as the amount of water and 123 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године the speed of watercourse, which was significantly improved during 2017, compared to previous 6 years. Likewise, the experiment was complimented with finds of more than 10 Late Antique crucibles in 2018, which were subsequently measured with portable XRF and yielded more than 10% of zinc. Those finds to a certain extent confirm the presumption of seasonal procurement of tin, in times of high water level, and negate the idea of the existence of permanent settlements of ‘’miners-panners’’ on the cassiterite rich watercourses. The second experiment included the production of more than 200 crucibles modelled on the basis on similar examples recorded at the neighbouring sites from Metal Ages. The crucibles were made in more than 10 different forms, of which all included a mixture of different adulterants. Some of the crucibles were made of pure clay, while others were tempered with various percentages of quartz, sand, ash, and wattle. The crucibles were dried for days and baked before the use, while cracked crucibles were not utilized in the melting process. Due to potential complexity, the results of this particular experiment have not been completely considered, although the crucibles were indispensable for the following experiment. The third experiment reconstructed the simple ‘’smelting furnaces’’, which are in fact comprised of a shallow hole in the ground, with the dimension of 60 х 60 х 30 cm in which the ore was melted, and the air was pumped with a metal pipe and a fan. Charcoal was used as a fuel, and the temperatures were measured by an IR laser thermometer. The ‘’furnace’’ was either covered and closed with soil and had a small vent, or left open. The highest recorded temperature was around 1500о С, which was sufficient for smelting, although the temperatures within the incandescent charcoal were certainly higher since a portion of crucibles were completely vitrified. After more than 70 hours of constant use of ‘’furnace’’, it was archaeologically excavated and documented. The results of these experiments could point out the reason behind the practically undetectable nature of prehistoric metallurgical activities in archaeology. Драган Јанковић, Музеј града Београда РЕКОНСТРУКЦИЈА НЕОЛИТСКИХ КУЋА НА ИМАЊУ ОГЛЕДНОГ ДОБРА РАДМИЛОВАЦ У ВИНЧИ У оквиру Центра за рибарство и примењену хидробиологију „Мали Дунав“ Огледног добра Пољопривредног факултета у Београду у 124 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године завршној фази је изградња Праисторијског рибарског насеља. Циљ Пројекта је приказ живота рибара, који су настањивали приобаље Дунава од краја последњег глацијала па све до почетка металног доба. Прича почиње са холоценским отопљавањем и прати живот праисторијских рибара кроз мезолитске и неолитске културе у Подунављу. У оквиру овог Пројекта реконструисане су по три куће трију најзначајнијих праисторијских култура српског Подунавља(културе Лепенског Вира, Старчева и Винче). Куће су реконструисане на основу археолошких и етно-археолошких података а у градњи су коришћени традиционални грађевински материјали. Пројектни тим чинили су: проф. Зоран Марковић, Пољопривредни факултету Универзитета у Београду; архитекта Христивоје Павловић; Радољуб Николић, мајстор градње традиционалним материјалима и Драган Јанковић кустос Музеја града Београда. Medović Aleksandar, Museum of Vojvodina, Novi Sad THE ARCHAEOBOTANICAL GARDEN OF THE MUSEUM OF VOJVODINA The Archaeobotanical Garden of the Museum of Vojvodina was founded in 2011. It is dedicated to people who are eager to learn about the plant species which were used in everyday life by prehistoric people within the boundaries of today’s Serbia. Its role is to present the crops heritage of the last eight millennia in the region and to keep the colourful weed flora which is almost extinct in the wild. Only the species whose fossilized (primarily charred) remains were archaeobotanically documented at archaeological sites can be grown there. Currently, there are more than sixty herbaceous plant species and trees. The unique plant collection is based on so-called Neolithic founder crops – cereals, pulses and oil, and fibre plants. But, one can also find medicinal plants, dyeing plants and aromatic plants. Since it is located in front of the museum, the Archaeobotanical Garden has access to a large audience. The passers-by can watch plants grow, develop flowers and fruit. But, they are also welcome to taste the ripe fruits and berries. It’s harder when it comes to the taste of plants such as einkorn wheat, wild pea, or dragon’s head. Therefore, the Museum of Vojvodina occasionally organise ancient culinary events where the meals are prepared with the ingredients from the garden. This offers a unique glimpse into the culinary tastes of the prehistory. 125 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Besides, the plants from the garden were used in many archaeological experiments so far, e.g. einkorn weaving straw experiment, different “maslin” crop experiments, dying textile experiments, sawing and harvesting experiments, etc. But, most of all, the garden helps archaeologists to understand the differences and similarities in how plants, that they only know from the literature, like to grow. Милица Тапавички-Илић, Археолошки институт, Београд Иван Илић, Београд РИМСКА ПРАЋКА Праћка су најдуже и најчешће коришћене током свих историјских периода. Ипак, највећа сазнања о облику и коришћењу праћке везују се за римски период. Употребљавале су се за лов или ратовање, али и за сигнализацију или застрашивање непријатеља. Основни делови праћке су омча, трака, торбица у коју се смешта пројектил и трака за избацивање пројектила. Материјали од којих се праћке израђују обухватају конопац биљног порекла и кожу. Постоји и комбинација материјала, када су омча и траке од конопца, а торбица од коже. Што се пројектила тиче, најчешће су у употреби облуци, али се користе и они израђени од глине или олова. Пројектили од глине или олова су масовно израђивани за потребе војних похода. Најзад, техника гађања праћком подразумева вртење целом руком, од рамена до шаке. Брзина ротације зависи од тежине пројектила. Ротација обухвата неколико различитих начина: вертикално, хоризонтално и под углом. Док се вертикална ротација примењује када је мета у равни са стрелцем, хоризонтална се користи нпр. приликом гађања са бедема. Техника гађања подразумева и неколико различитих начина држања праћке у руци. Подаци које ће бити презентовани делимично потичу из истраживања и демонстрација групе “Popolo di Brig” из Италије, а делимично из личног занимања и интересовања за овај вид оружја, као и личне израде и коришћења праћке. 126 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Весна Вучковић, Завичајни музеј ,,Параћин” Дејан Јовановић, Параћин CRAFTER: ОЖИВЉАВАЊЕ ГРНЧАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ВАТИНСКЕ КУЛТУРЕ Овим радом желимо да представимо део резултата тима Завичајног музеја ,,Параћин”, који заједно са још неколико институција из Шпаније, Мађарске, Немачке и Холандије спроводи пројекат CRAFTER (акроним: Crafting Europe in the Bronze Age and Today). Циљ пројекта је помоћ у оживљавању модерног грнчарства на основу технолошких достигнућа четири европска бронзанодпска друштва: El Argar (Шпанија), Únětice (централна Eвропа), Füzesabony (источна Мађарска) и Vatin (Србија). Стога су у пројекат сем археолога укључени локални керамичари са својим искуством и филмска екипа, чији је задатак снимање процеса реконструкције старих знања и његово преношење публици на финалном скупу. Овај догађај ће се одржати истовремено у четири европска музеја, на коме ће бити приказани сви постигнути резултати пројекта CRAFTER. Реконструкција технолошког процеса израде праисторијских керамичких посуда се одвијала у неколико корака. Овом приликом ћемо приказати резултате испитивања својстава глина из различитих извора и експерименталној изради посуда. Arturs Tomsons, Latvian National History museum HISTORY OF EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY IN LATVIA The report will be dedicated to the development of experimental method in archaeology in Latvia from the first initial impulse which can be linked to the contributions of one person, Dr Jānis Apals (1930-2011), and the discovery, scrupulous investigation and reconstruction of one archaeological site. The archaeological excavations conducted by Apals at Āraiši Lake in 60ties and 70ties and the reconstruction of the Iron Age lake dwelling site in 1980ties and creation of the archaeological open air museum 1990ties which later become one of the EXARC founders,would influence the development of the relationship between experimental archaeology and interpretation, as well as experimental archaeology’s place as part of academic education in universities and understanding of it`s role of investigation of the past in the wider society. 127 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ПОСТЕРИ N. Mirković-Marić, Borderlands ARISE Project, Intermunicipal Institute for the Heritage Protection Subotica S. Amicone, Competence Center Archaeometry-Baden Württemberg, University of Tübingen (CCA-BW), Institute of Archaeology, University College London V. Forte, McDonald Institute for Archaeological Research, University of Cambridge A. Memmesheimer, Competence Center Archaeometry-Baden Württemberg, University of Tübingen (CCA-BW) C. Berthold, Competence Center Archaeometry-Baden Württemberg, University of Tübingen (CCA-BW) TISZA AND VINČA POTTERY TECHNOLOGY: AN EXPERIMENTAL AND ARCHEOMETRIC APPROACH The archaeological site of Gradište Iđoš, located approximately 6 km northwest of Kikinda, was occupied over a period of 5000 years, from Europe’s first Neolithic to the Late Bronze/Early Iron Age period. Due to its scale and character, it is declared as a site of great cultural importance in the Serbian heritage legislation. An ongoing pottery technology project with experts from different fields including ceramic studies, experimental archaeology and archaeometry aims to understand pottery production at the site during the Late Neolithic/ Chalcolithic period (5200-4600 BC). This phase is marked by two different material cultures, Vinča and Tisza, often present in the same contexts. In this presentation we show preliminary results of a pottery workshop held in National Museum Kikinda and pit firing experiment carried out in 2018, but also lab experiments both based on archaeometric studies of pottery from Gradište Iđoš site. The main aim of this study is to have a better understanding of the firing techniques employed in the pottery production of the Late Neolithic/ Chalcolithic period at this site. The ceramic samples produced in the pit firing and in the laboratory of the CCA-BW with local raw materials from the same type used in the prehistoric period are compared to the archaeological ceramic using ceramic petrography, XRD and SEM analyses. 128 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Rene Masaryk, Skupina STIK, Ljubljana Matic Perko, Skupina STIK, Ljubljana PROJEKT NAVIS – RECONSTRUCTION, PRESENTATION AND USE OF ARCHAEOLOGICAL HERITAGE THROUGH BUILDING ANCIENT VESSELS Boats represent an important tool for survival and exploring from as early as prehistoric times. Artifacts like the Hotiza logboat, one of the oldest and, the Vrhnika logboat which is one of the largest, both found in Slovenia served as inspiration for the birth of Projekt Navis. In 2016, the institutes Skupina STIK through Arheofakt, alongside with the Institute for Underwater Archaeology and Škrateljc, initiated the project. We used logboats as models for the building and for the promotion of cultural and archaeological heritage. Each year, the team attempts to construct a vessel from a certain historical period using replicated tools and techniques available at that time. One of the most important aspects of the project is first-hand building experience and public involvement. This project offers an efficient way of introducing aspects of historical living to the public in the urban environment. Visitors are encouraged to get involved in the building process or they can attend various workshops and events that are held during the time of construction. Finally, when the vessels are ready we send them for their maiden voyage on the river and, the past becomes part of contemporary life. Maria Gurova, National Institute of Archaeology with Museum, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia EXPERIMENTS IN PREHISTORIC DRILLING AND BEAD MANUFACTURING From the very Early Neolithic in the Balkans, two categories of objects are recognized as having been involved in prehistoric drilling activities. The first are beads and other decorative and prestigious items made of bone, shell, pottery and various minerals. The second comprises toolkits of microperforators/borers found among the flint assemblages of several sites. The poster presents experiments in drilling different materials with the aim of testing several practical issues. A series of micro-borers were produced and used for manual and mechanical drilling (with a pump drill). Various 129 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године samples (mainly prepared thin plates) of minerals and rocks were used, ranging in hardness (on Mohs scale) from 3 (marble, limestone, calcite) to 6.5 (amazonite, nephrite). Biominerals were also used: aragonite (shells) and apatite (bones). Actual bead production was approached by manufacturing 16 delicate beads of 5 different materials using fine sand and water abrasion. Though not conclusive, the experimental work was instructive in many of the parameters, procedures and technical details of prehistoric drilling. Весна Вучковић, Завичајни музеј ,,Параћин” КАМЕНО ОРУЂЕ: ИСПИТИВАЊЕ МЕХАНИЧКИХ СВОЈСТАВА СИРОВИНА За камено оруђе позног неолита централног Балкана употребљене су различите стене различитих механичких својства. Ова разноврсност је посебно наглашена у средњем Поморављу, где су за израду оруђа са абразивним својствима (жрвњеви, ручни камен, абрадери и абразивне плоче) употребљени андезит, габро, амфиболит и пешчар. На основу геолошког и географског порекла, сировине су подељене у три групе: универзалне стене, локалне и стене посебне намене, чиме је дефинисан теоријски оквир нашег истраживања. Да бисмо схватили овакав избор сировина обављена је серија експеримената, којима је испитан отпор стене на трење и капацитет развоја храпавости. У овом раду желимо да представимо добијене резултате који истовремено могу да појасне друштвену организацију и карактер познонеолитских заједница са подручија средњег Поморавља. Ивана Панџић, Музеј Републике Српске, Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци ХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ КЕРАМИЧКИХ ПОСУДА ТУЗЛЕ (БиХ) (ДЕТЕКЦИЈА СОЛИ НА ПРАИСТОРИЈСКИМ КЕРАМИЧКИМ УЛОМЦИМА) Натриум хлорид (NaCl), познатијa као со, најважнији je додатка хране. Њено одсуство у исхрани узрокује поремећај у функционисању организма како код људи тако и код животиња, а због своје физиолошке важности то је једна од првих роба за коју се сматра да је кориштена 130 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године за трговање и размјену током праисторије. Претходна истраживања на локалитетима Горња Тузла и Града Тузле у источној Босни већ су указала на постојање економије сољу још од ране праисторије (Баум 1957, Човић 1961, Бенац, 1978), која је и даље активан и у данашње вријеме. Експеримент утврђивања удјела натријума и удјела хлорида представља практични дио (study case) докторске дисертације „Експлоатација соли током неолита на територији Босне и Херцеговине“ која треба да буде одбрањена на Универзитету у Љубљани (Словенија), а која је за циљ имала истраживање могућности задржавања јона натријума и хлорида (соли) у матрици керамичких посуда. Диркетним прикупљањем података, испитивањем експерименталних и праисторијских уломака у складу са анализам спроведеним у Јапану (Horiuchi, et al., 2011 и Raad et al., 2014) покушали смо детектовати могућност детекције соли те у случају позитивних резултата, одредити који тип посуда је кориште у процесу евапорације/искухавања сланице или сушења и транспората соли. Zoran Rujak, NI Institute for protection of the monuments and Museum, Strumica, Macedonia RECONSTRUCTION OF THE “PREHISTORIC PALAFITTE SETTLEMENT” WITH CONSTRUCTION OF AN OPEN-AIR MUSEUM ON THE SHORELINE OF THE LAKE DOJRAN The intensive archeological excavations in Macedonia in the past two decades unearthed several palafitte-settlements from the prehistoric times, most of them in the waters of Lake Ohrid. Although historical data records some of them, such as a report of Herodotus about Paionian tribe that lives in the palafitte-settlement in the waters of the Lake Prasiada, we assume that along the Lake Dojran shoreline during the prehistoric times some piledwellings were built, which were later covered with lake sediments caused by the rise of the lake water level. With the protective archeological excavations of the prehistoric palafittesettlement in the locality “Mrdaja” in the Lake Dojran from 2012 to 2014, an area of 260 m² was explored. Judging by the overall characteristics of the movable material and the remains of the architecture, the settlement was developed from the end of the Late Bronze Age to the beginning of the Early Iron Age. In the prehistoric cultural layer, a total of 61 wooden piles of varying size were found. The role of these wooden piles was to carry the platform and the dwellings of the settlement. 131 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године The group of wooden piles, which show a certain order and direction, points to the fact that there were four dwellings set up on the independent platforms. That was the starting point in our attempt for building a small open-air museum in the waters of Lake Dojran. The aim of the project was to construct the four idealized reconstructions of dwellings arranged in the same position as they were found during the excavations of the prehistoric palafittesettlement at the archeological locality of Mrdaja. Elena Stojanova Kanzurova, Archaeological museum, Skopje, Macedonia THE CONTRIBUTION OF THE OPEN-AIR MUSEUM “NEOLITHIC VILLAGE” AT THE ARCHAEOLOGICAL SITE TUMBA MADZARI, SKOPJE, IN THE EXPERIMENTAL ARCHAEOLOGY In the past 40 years, with smaller or bigger time gap, the archaeological site Tumba Madzari in Skopje is one of the longest explored Neolithic sites in Macedonia. In order to draw the public’s attention towards this slightly forgotten site, the idea for the reconstruction of the life in Tumba Madzari through the construction of the dwellings in the spirit of Neolithic construction tradition was initiated back in 2008. The project of the “Neolithic village”, as part of the archaeological site Tumba Madzari, so far is the only open-air museum in Macedonia, which promotes the cultural values of the New Stone Age from the VI millennium BC. During the construction of the “Neolithic village”, i.e. the construction of the houses and additional museum facilities were used relevant sources, such as the archaeological findings found in the sites. The form of the altars – house models from the Neolithic period of the two well-known cultural groups Anzabegovo-Vršnik and Velušina Porodin and vernacular architecture of the late 19 and early 20 century was used as an example as well. An important segment was the experience of the colleagues from other European countries that had already worked on similar projects. Experimental archaeology is as old as the archaeology itself. Among the other priorities of open-air museums is also the experimental archaeology. Actually, the construction and preservation of the houses itself, both with their immovable inventory in the “Neolithic village”, are confirmation for the experimental archaeology. 132 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године According to this role, several mini projects in the “Neolithic village” were organized so far: making and firing of ceramic vessels in a manner inherent to the Neolithic pottery, planting crops and their use in the preparation of bread, etc. In this way, more or less information about everyday life in the settlement was gained which were further used for better understanding of the Neolithic culture. Aleksandar Kapuran, Arheološki institut, Beograd EKSPERIMENT PEČENJA KERAMIKE U jesen 2001. godine održana je prva od tri eksperimentalne radionice na lokalitetu Vinča Belo Brdo. Pored arheologa, učestvovali su i primenjeni umetnici sa bogatim iskustvom u tradicionalnom načinu izrade keramičkih predmeta. Pokušaj da simuliramo drevne metode izrade grnčarije odvijao se u dva pravca. Na prvom mestu je bilo pečenje keramike na otvorenom prostoru, dok se u drugom slučaju ono odvijalo u improvizovanoj peći. Pozitivni i negativni rezultati ovog eksperimenta ukazuju da su se u slučaju izrade neolitske keramike najverovatnije koristile metode pečenja na otvorenom prostoru, ili u namenski izrađenim rupama u zemlji. Бојан Поповић, Археолошки институт, Београд НЕКА ЗАПАЖАЊА ПРИЛИКОМ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ СПАЉИВАЊА МАЊЕ КУЋЕ ОД ЛАКОГ МАТЕРИЈАЛА ПРИЛИКОМ НЕПОВОЉНИХ ВРЕМЕНСКИХ УСЛОВА На налазишту „Бунавејско“ у атарима села Сушевље/Репиште, након завршених заштитних археолошких истраживања, било је организован архео-етнолошки екперимент, захваљујући постојању остатака напуштеног објекта из периода око средине XX века, грађеног од лаког материјала (дрво, набој), који је био предвиђен за рушење. Експеримент паљења објекта је извршен како би се добили подаци о начинима и принципима паљења и урушавања овакве врсте објеката, чији се трагови срећу на бројним локалитетима из праисторијских и историјских епоха. 133 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Јасмина Давидовић, Музеј Срема, Сремска Митровица ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АРХЕОЛОГИЈА У МУЗЕЈУ СРЕМА – РИМСКЕ ФРИЗУРЕ У Музеју Срема, Сремска Митровица се од 2002. године негују археолошке радионице експерименталног карактера. Тема радионица и мог интересовања је био римски археолошки материјал пронађен у чувеном империјалном граду - Сирмијуму који лежи испод савременог града. Почели смо са радионицом за римско ручно ковање новца са којом смо били гости на Фестивалу експерименталне археологије у Вилазоди Италија 2002. године. Рад је настављен у различитим пољима, од израде римских уљаних светиљки, преко израде римске војне опреме – направили смо једну реплику оклопа - lorica segmentata, дувања стакла, израде мозаика, римске кухиње и ковања мачева. Већ од 2005. године у оквиру манифестације Ноћ музеја покушали смо представити и римску женску одећу, те је рађена стола по мојим инструкцијама од стране једне кројачице која је шила ручно. Те године смо одлучили да наши манекени који буду носили столе имају и римске фризуре. Инспирација за прву фризуру је дошла из књиге Ненада Камбија – Антички портет у Хрватској – где смо копирали фризуру непознате жене уз помоћ фризерки из фризерског салона Плави чуперак, Марије Торме и Маје Делије веома успешно урадиле овај део пројекта. На жалост након тога је уследила дуга пауза и поред велике жеље да дубље кренемо у проучавање римских женских фризура, мада на споменицима Сирмијума нисмо имали баш велику инспирацију. Када сам у јесен 2016. године покренула циклус предавања поводом Дана Музеја Срема једна од учесница је изразила жељу да предаје у римској одори и има римску фризуру. То је био знак да је време да се позабавило овом изузетно занимљивом тематиком. Извори за проучавање су биле пре свега књига Alexandra Croom, Roman clothing and fashion из 2010 године, где је такође представљен рад Џ. Стивенс (Janet Stephens) која себе назива археолог за фризуре и ради експерименталне радионице на којима прави различите фризуре које су биле у моди у различитим периодима. То је чак снимила у облику кратких филмова и поставила на youtube, тако да су приступачни свима који желе да се баве овом проблематиком. Мада је Стивенс већ открила методе како су се веома компликоване фризуре пуне плетеница, високих пунђи радиле, било је потребно то испробати, проверити тачност теорије да су се фризуре ушивале, било да се ради о природно богатој, коврџавој 134 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године коси или о вештачки додатим богатим плетеницама или пунђама. У процесу испробавања различитих фризура чије смо изгледе имали не само са филмова Стивенс већ и са разних скулптура и представа на новцу и након првих покушаја ушивања са савремених иглама што се показало изузетно непрактично, одлучила сам да укључим у радионицу Миленка Међеводића, пасионираног заљубљеника у археологију и коштане предмете, са његовим рукотворинама. После прве пробе схватили смо да смо уз помоћ његових коштаних копија римских игала, укосница и чешљева заиста можемо потврдили ову технику. Фризерке са којима сам започела овај пројекат су постале праве ornatrices. Andreja Kudelić, Centar za eksperimentalnu arheologiju Filomena Sirovica, Centar za eksperimentalnu arheologiju Tena Karavidović, Centar za eksperimentalnu arheologiju CENTAR ZA EKSPERIMENTALNU ARHEOLOGIJU – DOPRINOS KONCEPTUALNOM RAZMATRANJU MATERIJALNE KULTURE Centar za eksperimentalnu arheologiju neprofitna je udruga sa sjedištem u Zagrebu. Osnovana je 2012. godine s ciljem promicanja i razvijanja eksperimentalne arheologije kao istraživačke metode, odnosno unapređivanja eksperimentalnog pristupa proučavanju arheološke baštine. Udruga djeluje na području testiranja arheoloških i antropoloških pretpostavki proizašlih iz rezultata znanstvenih istraživanja tih disciplina i stoga je primarno usmjerena na istraživačku djelatnost utemeljenu na arheološkim izvorima. Uz kontinuiranu obradu i objavu, aktivnosti Udruge uključuju i sustavnu diseminaciju rezultata istraživanja kroz edukativnu, savjetodavnu te prezentacijsku djelatnost. Prikazom pojedinih segmenata navedenih djelatnosti te mehanizama uspostave, financiranja i provedbe projekata, autorice će dati pregled mogućnosti koje aktivnosti unutar specifično usmjerene neprofitne organizacije pružaju razvoju arheologije kao znanosti, ali i njenoj široj vidljivosti u javnosti. 135 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године Andreja Kudelić, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Institut za arheologiju, Zagreb Ina Miloglav, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Izabela Andrašić, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Dalibor Branković, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Petra Lacković, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Valentina Lončarić, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Mia Marijan, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Franka Ovčarić, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Gabrijela Perhaj, Centar za eksperimentalnu arheologiju i Odsjek za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu TEHNOLOŠKI PROCESI U PROIZVODNOM POSTUPKU IZRADE KERAMIČKIH POSUDA U PRAPOVJESTI – EKSPERIMENTALNI PRISTUP Projekt “Prapovijesno lončarstvo-interdisciplinarnost i eksperiment”, proveden je tijekom 2017/2018. godine u sklopu programa popularizacije znanosti Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske u organizaciji Centra za eksperimentalnu arheologiju te u suradnji s Institutom za arheologiju u Zagrebu i Odsjekom za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Glavni cilj projekta bio je razumjeti proizvodni postupak izrade prapovijesne keramike s ciljem kvalitetnijeg pristupa u obradi i analizi keramičke građe te poboljšanja arheološke interpretacije. Interdisciplinarnim pristupom te unaprijed određenim hipotezama projektom je obuhvaćen cjelokupan lanac operacija izrade prapovijesne keramike bakrenog i brončanog doba. Program projekta sastojao se od četiri dijela: od niza predavanja; praktičnog rada s keramikom i repliciranim uzorcima; testiranja složenih hipoteza putem serije arheoloških eksperimenata u kontroliranim i stvarnim uvjetima; te popularizacije arheologije kroz popularno-znanstvena predavanja. Eksperimentalni pristup u provođenju projekta dao je odgovore na postavljene hipoteze koje produbljuju razumijevanje prapovijesne keramičke 136 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године građe no otvorio je i mnogobrojna pitanja te nove hipoteze kojima tek treba naći odgovore. Važnost projekta očituje se i u mogućnostima da studenti koji su sudjelovali na njemu steknu raznovrsna znanja i vještine vezane uz organizaciju znanstvenog eksperimenta, ali i popularizaciju arheologije. Завршно излагање/Closing presentation: Ivan Semyan, Head of Laboratory of Experimental Archaeology of Eurasian Studies Center of the South Ural State University, Archaeos experimental archaeology association (RUS) Spyros Bakas, University of Warsaw, EXARC Member, Director of “Koryvantes” Association of Historical Studies (POL/GRE) PROCESSING THE “SINTASHTA BOW” PROJECT EXARC TWINNING AWARD 2019 PROGRAMME 137 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 138 XLII Скупштина и годишњи Скуп Сад, Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године 139 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 902/904(497.11)(048) 902/904:005.745(497.11) (083.97) 902/904:061.2(497.11) СРПСКО археолошко друштво (Београд). Скупштина (42 ; 2019 ; Неготин) Програм, извештаји и апстракти / Српско археолошко друштво, XLII Скупштина и Годишњи скуп Неготин, 30. мај - 1. јун 2019. године ; [приредили Адам Црнобрња и Војислав Филиповић]. - Београд : Српско археолошко друштво ; Неготин : Музеј Крајине, 2019 (Beograd : Studio M). - 139 стр. ; 21 cm Текстови на срп. (ћир. и лат.) и енгл. језику. - Тираж 200. ISBN 978-86-80094-09-0 (САД) 1. Српско археолошко друштво (Београд). Годишњи скуп (42 ; 2019 ; Неготин) а) Српско археолошко друштво (Београд). Годишњи скуп (42 ; 2019 ; Неготин) -Програми б) Археолошка истраживања -- Србија -- Апстракти COBISS.SR-ID 276461324