Location via proxy:   [ UP ]  
[Report a bug]   [Manage cookies]                

TumacenjaSignalizma

2021, Tumačenja signalizma: zbornik radova

Зборник радова Тумачења сигнализма представља својеврсну „мапу сигнализма“, кроз коју се читалац креће по областима, а притом између тих области постоје линије кореспонденције. Прилози су груписани у шест целина: 1) Сигнализам: теорија, поетика, историја; 2) Сигнализам у свету. Сигнализам као призма српско-пољских веза; 3) Токови рецепције сигнализма; 4) О сигналистичкој прози; 5) О сигналистичкој поезији; 6) Интердисциплинарни и интермедијални хоризонти сигнализма. Прву групу текстова отварају три прилога теоријске природе. Теоријски увод у зборник уједно је пролегомена докторске дисертације у настајању, Естетике сигнализма Ивана Штерлемана. Након уводног триптиха, целина се наставља Штерлемановим чланком о поетици сигналистичких манифеста, који је првобитно публикован у Летопису Матице српске (април 2020), а завршава опсежном књижевноисторијском студијом о прожимањима и размимоилажењима историјске авангарде (надреализам) и неоавангарде (сигнализам) Душана Стојковића. Други одељак наставља се прегледним текстом Душана Стојковића, који транспарентно указује на гледишта страних авангардиста о сигнализму и креативном учешћу странаца у сигналистичким „гласилима“. Након општег уводног резимирања, дакле, следе прилози Јелене Марићевић Балаћ, Јоане Орске и Јакуба Корнхаузера, који репрезентују сведочанство српско-пољских веза на примеру значајне песничке књиге Мирољуба Тодоровића Свиња је одличан пливач (1971), публиковане у београдској Просвети. Књига представља својеврсну прекретницу, како у стваралаштву Мирољуба Тодоровића, тако и у погледу конституисања сигналистичке поетике. Значај збирке, њен иновативни, креативни, естетски и критички потенцијал препознао је и један од рецензената, Миодраг Павловић, без обзира на то што је његово „певање и мишљење“ било другачије од сигналистичког. Нешто измењену књигу под овим насловом Мирољуб Тодоровић је објавио 2009. године у београдском Тардису. Репрезентативан ауторски избор допринео je новом таласу рецепције ове врсте поезије код нас. Међутим, прави догађај за српску културу представља својеврсно признање Мирољубу Тодоровићу, исказано штампањем књиге Świnia jest najlepszym pływakiem (2020) у угледној пољској издавачкој кући из Кракова, Biuro Literackie / Књижевни биро. Песме су превели и приредили Кинга Сјевјор и Јакуб Корнхаузер, син Јулијана Корнхаузера, који је године 1981. хабилитирао на теми о сигнализму као српској неоавангарди. Стога је поговор Јакуба Корнхаузера „У духу дадаистичке дрскости“ дат заједно са критичким освртом на издање из 2020. Јоане Орске „Шта сигнализује змија?“, које је превела Бисерка Рајчић са пољског језика. Текстови пољских слависта, уз Штерлеманов Увод и студију Душана Стојковића о надреализму и сигнализму објављени су у виду тематског блока у часопису Траг (мај 2021). Чланак Јелене Марићевић Балаћ о издањима књиге Свиња је одличан пливач, мотиву свиње и поређењу поезије пољске песникиње Еве Липске са поезијом Мирољуба Тодоровића објављен је у Зборнику радова Филозофског факултета у Приштини (2/2021). Копча са трећом целином остварена је тако што се на поговор Јакуба Корнхаузера којим се завршава друга целина наставља текст Душана Стојковића о хабилитацији његовог оца, Јулијана Корнхаузера. Токови рецепције прате надаље осветљавање значајног доприноса и дисертације Миливоја Павловића, затим претходног зборника Токови сигнализма (2018) и Дневника сигнализма (1984–1989). За прегледност рецепцијских токова сигнализма у најширем смислу заслужан је Душан Стојковић. „Рубрике“ о сигналистичкој прози и поезији доносе нова тумачења сигнализма. На Стојковићев приказ Дневника наставља се одломак из опсежније студије Николе Цветковића о сигналистичким дневницима као роману. У наредна три прилога – Мирјане Бојанић Ћирковић (објављен у: Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, зборник радова, Филозофски факултет, Ниш, 2019), Милоша Михаиловића и Владимира Папића – интерпретирана је шатро проза Мирољуба Тодоровића, чиме се допринело њеној актуелизацији међу млађим читаоцима и проучаваоцима књижевности. У сегменту о поезији могу се прочитати разноврсни есејистички и критички текстови: појмовник о Киборгу Мирољуба Тодоровића Мирјане Бојанић Ћирковић, поговор Милене Кулић из Антологијске едиције Десет векова српске књижевности који је посвећен Љубиши Јоцићу, критике песничке књиге Без длаке на срцу о којој су писали Владимир Перић и Стефан Пајовић, те приказ Тодоровићевих изабраних песама Из ока сновидећег, који је саставила Љиљана Лукић. Најпосле, зборник поентирају научни текстови Зорана Стефановића о стриповима Дејана Богојевића и „перформативним чиновима Мирољуба Тодоровића, Богданке Познановић, Марине Абрамовић, Славка Матковића, Андреја Тишме, Вујице Решиног Туцића“, уз указивање „на теоријско–истраживачки допринос о сигналистичком перформансу М. Тодоровића, Јоцића, Јулијана Корнхаузера, Миливоја Павловића и Живана Живковића.“ Епилошки текст, који даје печат зборнику, јесте есеј Слободана Шкеровића о томе шта је мисао машина. Структура зборника и идејно уланчавање прилога требало би да допринесу не само кохерентности публикације, већ и као практични путокази за сваког потенцијалног изучаваоца сигнализма.

Loading...

Loading Preview

Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.