- Јелена Ђ. Марићевић Балаћ – рођена је 1988. године у Кладову. Радила је као лектор српског језика на Јагелонском уни... moreЈелена Ђ. Марићевић Балаћ – рођена је 1988. године у Кладову. Радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову. Тренутно је доцент на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Докторирала је 2016. године са радом на тему „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића“. Добитник је награда: Боривоје Маринковић за 2014. годину и Доситејево златно перо 2018. године. У уредништву је Летописа Матице српске. Објавила је књиге Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Нови Сад 2018). Области интересовања су: српска књижевност 20. века, српска књижевност у компаративном кључу, интердисциплинарно контекстуализовање српске књижевности (сликарство, музика, филм).edit
Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагедије у Селенићевој драми. Анализирана је функција поетичких одлика трагедије и епилога драме, који представља цитат из Софоклове трагедије... more
Рад „Трагедија као подтекст драме Кнез Павле Слободана Селенића” истражује подтекст жанра трагедије у Селенићевој драми. Анализирана је функција поетичких одлика трагедије и епилога драме, који представља цитат из Софоклове трагедије Трахињанке. Уз то, Селенићева драма је контекстуализована са Софокловом, а личност кнеза Павла доведена у корелацију са Хамлетом, Креонтом и Хилом. Основна теза комада је да народ и држава немају будућност, уколико нису изграђени на темељима сопствених вредности и уколико су принуђени да живе у заједници са непријатељима.
Research Interests:
Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију митолошких аспеката. Они се, на име, примарно групишу око митова о Танталу и Прометеју, али је пажња посвећена и музама, Орфеју и Одисеју.... more
Рад "Митолошки аспекти у поезији Лазе Костића" на основу грађе сабраних песама даје типологију митолошких аспеката. Они се, на име, примарно групишу око митова о Танталу и Прометеју, али је пажња посвећена и музама, Орфеју и Одисеју. Продубљени су досадашњи резултати истраживања (Мирона Флашара и Миодрага Радовића). Лази Костићу су укрштаји митова служили у покушају досезања истине. Отуда је код њега сваки детаљ важан и има своје специфично значење. Не комбинује произвољно грчки и римски пантеон богова, а митолошки елементи неретко долазе колико из античке трагедије и Еурипида, толико и Гетеових обрада.
Research Interests:
Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је истакнут значај Орфичког завештања, затим је дефинисано шта би се подразумевало под Деметриним завештањем. Издвојени су примери из српске... more
Рад "Деметрино завештање у савременом српском песништву" четвороделно је замишљен. Најпре је истакнут значај Орфичког завештања, затим је дефинисано шта би се подразумевало под Деметриним завештањем. Издвојени су примери из српске књижевности средњег века (Јефимија), барока и просветитељства (Доситеј, српско грађанско песништво) и романтизма (Кодер) и анализирани примери из српске, хрватске и пољске савремене поезије (Весна Крмпотић, Даринка Јеврић, Бојана Стојановић Пантовић, Роман Хонет, Милуника Митровић и Драган Јовановић Данилов). Претежно женски песнички гласови указују на другачију и деликатнију песничку осећајност, али издвојени примери песника показатељ су сублимације (херметичког) орфичког и деметринског модела певања. Деметрино завештање у синронијском и дијахронијском смислу потврђује се као кључна поетичка линија певања, коју би требало значајније истражити.
Research Interests:
Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанском миту. Грађа обухвата његових осам књига поезије: Узалуд снови, Камерна музика, Америка и друге песме, Елегије, ноктурна, етиде, Четири... more
Рад "Митолошки аспекти у поезији Саше Радојчића" мапира песников однос према античком и хришћанском миту. Грађа обухвата његових осам књига поезије: Узалуд снови, Камерна музика, Америка и друге песме, Елегије, ноктурна, етиде, Четири годишња доба, Cyber zen, Дуге и кратке песме и То мора да сам такође ја. Аспекти су препознати на експлицитном и имплицитном нивоу. Присутни су кроз имена или алузије на богове и хероје, космогонијске елементе и метаморфозе. Титаномахија је лајтмотивски функционализована у свим књигама. Повлашћено место имају Дионис и Орфеј, али се рачуна са симболичким потенцијалом Ареса, Афродите, Ероса, Актеона, Прометеја, Дафнида, Пана, Херкула, Ахила, Одисеја, Зевса, Деукалиона и Пире, Лаокоона, муза, Медузе, Каироса и Тиресије, као и асоцијацијама на Христа, Мојсија и Ноја и зазивањем анђела. Чини се да Радојчићев однос према миту има основну сврху да одбрани не само поезију и обнови свет, већ укаже на важност божанског у њему.
Research Interests:
Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, идејног и језичко-стилског концепта драме указано је на аспекте барокности. У фокусу рада су противречја и сукоби који одређују главног... more
Рад представља истраживање барокних одлика у Селенићевој драми Кнез Павле. Анализом лика кнеза, идејног и језичко-стилског концепта драме указано је на аспекте барокности. У фокусу рада су противречја и сукоби који одређују главног јунака. Декор и предметна стварност Селенићеве драме су тумачени и кроз осврт на њену позоришну адаптацију. Циљ је да се тумачењем у барокном кључу допринесе подробнијем читању ове Селенићеве драме.
Research Interests:
Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орнитолошки свет кроз своју поезију, песник је посредством мотива птица и њихове универзалне и иманентне симболике естетизовао своје аутопоетичке... more
Мотив птице и птичји свет чине важан део песничког имагинаријума Слободана Ракитића. Градећи орнитолошки свет кроз своју поезију, песник је посредством мотива птица и њихове универзалне и иманентне симболике естетизовао своје аутопоетичке мисли и лично поимање поезије. Такође, анализирањем птица и птичјих врста у његовим песмама, можемо констатовати да се птице неретко изједначавају са словима песме, песником, лирским субјектом, земљом / Србијом, али су доведене у везу и са могућношћу спасења и присутношћу духовности у свету. Пажња је посвећена и атрибуту крилатости, који карактерише тридесет мотива Ракитићевог песништва, што се објашњава потребом да се на овај начин, кроз поезију, очувају духовне вредности. Коначно, може се истаћи мотив лабуда као најупечатљивије птице не само збирке поезије Рашки напеви (1968), већ и целокупне Ракитићеве поетике, будући да сублимише најважније слојеве значења, задате истраживањем птичјег света. Лабуд је и лепота стварања и „певање и умирање“, отелотворење небеске и плотске Љубави, поистовећен је са Србијом, али и храмом, па тако и спасењем.
Research Interests:
In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which further adds to the defense of hu manities in an era when mainly exact sciences are promulgated. Although the youngest poets’ poetry is mostly... more
In Polish literary studies, ecopoetry represents a stimulative interpretative theory which further adds to the defense of hu manities in an era when mainly exact sciences are promulgated. Although the youngest poets’ poetry is mostly interpreted in this key, serious research carried out by institutions encompasses a wider context of Polish literature. In this sense, the poetry of Wisława Szymborska is an indicative example, with which we compare in this paper the poetry of the Serbian poet Miroljub Todorović. It would
appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
appear that his scientific and signalist work is useful for the application of an ecopoetic model of interpretation. The analytical segment of this paper is divided into four parts that reflect the common poetic points of both Szymborska and Todorović: 1) Darwin; 2) Newton; 3) Microbiology; 4) Paleontology and herpetology. The ecopoetic approachshifts the conventional perspective, enables a new view point, reveals the world, createsmiracles, critical optics, and it fuels imagination.
Research Interests:
U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan prepiskom između srpskog poloniste i prevodioca Petra Vujičića i klasika poljskog pesništva, ali i poetički i polemički dijalog između srpskog... more
U radu je prezentovan kako prijateljski odnos između Vaska Pope i Tadeuša Ruževiča, posredovan prepiskom između srpskog poloniste i prevodioca Petra Vujičića i klasika poljskog pesništva, ali i poetički i polemički dijalog između srpskog i poljskog pesnika. U središtu interpretativne pažnje bile su Popina "Svinja" i Ruževičeva "Zabijačka", ali je obraćena pažnja i na RUževičevu pesmu "Vršačka elegija" koju je posvetio Popi.
Research Interests:
Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а под Уредништвом чији су чланови Ђорђо Сладоје, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Кроз двогодишњи пресек... more
Циљ рада је да представи Летопис Матице српске у панорамској двогодишњој перспективи 2021-2022, а под Уредништвом чији су чланови Ђорђо Сладоје, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња и Јелена Марићевић Балаћ. Кроз двогодишњи пресек рубрика и видљиву организацију прилога, примећује се уређивачка концепција, смисаоно повезивање текстова и брига око припремања бројева. Летопис је најстарији живи књижевни часопис у Европи и свету који у континуитету излази од 1824. године, што подразумева изразиту одговорност свих који учествују у његовој припреми. Отуда је ова периодична публикација пример часописа који се не склапа стихијски, већ мозаично, промишљено и са неопходном ширином визије, свешћу о целини и самим циљевима како Уредништва, тако и Матице српске.
Research Interests:
У раду „Митолошки аспекти у по- езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито- лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним песмама приступљено је компаратистички. Грађа обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све друге песме, које је... more
У раду „Митолошки аспекти у по-
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним
песмама приступљено је компаратистички. Грађа
обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све
друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не-
нин. Милош Црњански сублимише авангардни
и модернистички однос према миту са циљем да
обнови колектив. Суматраизам извире из диони-
зијског начела мира, радости, среће и боље судби-
не у оностраном. Дионис се декларише као најви-
ши тип уметника. Осветљен је његов однос према
Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону,
Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ-
лази из његове мистерије и репрезентује спој апо-
лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за
улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова
Косовског мита могућа је једино интегрисањем
Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на-
чин долази се до мира, благостања и слободе, које
доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило
историјских збивања преображавају се у природу,
што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
езији Милоша Црњанског“ дата је анализа мито-
лошких елемената кроз Дионисов култ. Сабраним
песмама приступљено је компаратистички. Грађа
обухвата 79 песама у издању Лирика Итаке и све
друге песме, које је 2002. приредио Миливој Не-
нин. Милош Црњански сублимише авангардни
и модернистички однос према миту са циљем да
обнови колектив. Суматраизам извире из диони-
зијског начела мира, радости, среће и боље судби-
не у оностраном. Дионис се декларише као најви-
ши тип уметника. Осветљен је његов однос према
Пентеју, Орфеју, Тристану и Дон Хуану, Аполону,
Ахилу, Богородици и Христу. „Нова“ песма произ-
лази из његове мистерије и репрезентује спој апо-
лонијског и дионизијског. Неопходан предуслов за
улазак у Дионисов култ је катарзична туга. Обнова
Косовског мита могућа је једино интегрисањем
Принципа у „Видовдански храм“, и тек на тај на-
чин долази се до мира, благостања и слободе, које
доносе Дионисове мистерије. Безнађе и лудило
историјских збивања преображавају се у природу,
што је, поред осталог, у темељу митског мишљења.
Research Interests:
Research Interests:
Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija ili u rukopisima, sačuvan je obiman korpus pesama koje su beležene i objavljene adespotno. Većina pesama spada u korpus takozvanog... more
Pored autora koji su svoju poeziju objavljivali pod svojim imenom, u okviru štampanih publikacija ili u rukopisima, sačuvan je obiman korpus pesama koje su beležene i objavljene adespotno. Većina pesama spada u korpus takozvanog građanskog pesništva, koji čine posebnu tipološku celinu. Postoje pesnički zapisi za koje se pouzdano ne može tvrditi ko im je autor, već se navode pretpostavke (stihovi u Stematografiji (1741) Hristifora Žefarovića) i, najposle, emblematski zbornik Itika Jeropolitika (1774) u kome embleme prate anonimni stihovi. Temi zaborava pristupljeno je kroz problem nepoznatog autorstva u srpskoj književnosti 18. veka. Cilj je da se kroz predlog tipologije anonimne poezije definiše problem i odrede njene moguće poetičke karakteristike.
Research Interests:
У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дубровачких ренесансних и барокних песника и аутора који су стварали српску грађанску поезију током 18. и с почетка 19. века. Указано... more
У овом раду представљени су резултати упоредне анализе изабраних песничких остварења дубровачких ренесансних и барокних песника и аутора који су стварали српску грађанску поезију током 18. и с почетка 19. века. Указано је на одређене поетичке кореспонденције које су уочљиве између српског грађанског песништва и дубровачке књижевности. У иницијалној фази овог истраживачког задатка, посебна пажња била је посвећена тумачењу интертекстуалних веза између популарне ренесансне и барокнепоезије различитих врста:карневалског иљубавног песништва, петраркистичке лирике и сатиричних стихова, те поезије записиване у различитим српским грађанским песмарицама,које до сада нису биле предмет компаративног ишчитавања. Овакав приступ књижевноисторијској грађи, омогућио је прецизније идентификовање недовољно проучених жанровских, поетичких и тематских линија додира између репрезентативних сегмената стваралачког опуса песника од 16. до почетка 19. столећа.
Research Interests:
The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi Kitano in a comparative context. First, it is important pointing it out as the most artistic regarding the previous 26 film and television... more
The aim of this paper is a semiotic illumination of the Japanese film Zatoichi (2003) by Takeshi Kitano in a comparative context. First, it is important pointing it out as the most artistic regarding the previous 26 film and television achievements. Representative Japanese symbols and customs also stand out, whose function is important for the film’s understanding. We have found and interpreted common features with Serbian ritual and customary practice. In that context, the most important are the songs of Jeremiah and the rite of expelling the serpents which correspond to Zatoichi’s fight against the Ginzo clan whose members have snake tattooed bodies. Hence, we compare the Japanese hero (or God) to Saint Jeremiah. The motif of blinding the snake is also important, since it corresponds to Zatoichi’s punishment of the head of the criminal clan. For the film’s understanding, this paper does not emphasize the intercultural dialogue between Japanese and Serbian culture as much as the need for universal archaic awareness.
Research Interests:
The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segment presents the reception of the Polish poet in the Serbian language. Petar Vujičić and Biserka Rajčić have translated and edited ten books in... more
The concept of the paper “Zbigniew Herbert and Serbian Poetry” has two segments. The first segment presents the reception of the Polish poet in the Serbian language. Petar Vujičić and Biserka Rajčić have translated and edited ten books in total (one in prose, three books of essays, and six poetry collections). Serbian poets and translations wrote most extensively on the Polish poet (Magarašević, Radović, Đerić, Vujičić, Rajčić), while there were two papers in periodical literature, one in Polish (Bobryk) and one in Slovak (Juhásová). The second segment of the paper is interpretative in character. We have approached Zbigniew Herbert’s poetry and essays in a comparative manner. His work was contextualized with the work of contemporary Serbian writers (Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, and Branko Miljković).
Research Interests:
Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песникиње Мажане Богумиле Кјелар (рођ. 1963). Рецепција једним делом зависи од тога како се преведена поезија уклапа у токове, у овом случају српске... more
Настанак есеја инициран је читањем српског издања књиге изабраних песама савремене пољске песникиње Мажане Богумиле Кјелар (рођ. 1963). Рецепција једним делом зависи од тога како се преведена поезија уклапа у токове, у овом случају српске књижевности, и са чим може да се самери. Поезија пољске песникиње умногоме кореспондира са поезијом Анице Савић Ребац (1892–1953). Линија поређења успостављена је примерима из Сапфине лирике.
Research Interests:
У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији српског песника приступа се компаратистички. Циљ је да се осветли његов песнички дијалог са поезијом Јана Скацела, Адама Загајевског и... more
У раду „Поезија Томислава Маринковића у контексту савременог чешког и пољског песништва“ поезији српског песника приступа се компаратистички. Циљ је да се осветли његов песнички дијалог са поезијом Јана Скацела, Адама Загајевског и Виславе Шимборске. То би, дакако, требало да допринесе осветљавању његове поетике и значењском потенцијалу који има његова поезија. Фокус интерпретације био је на песмама „Сањао сам Јана Скацела“ из збирке Свет на кожи, „Обичан живот“ из Обичног живота и „Писмо Вислави Шимборској“ из песничке књиге Вечито сада. Преко анализе песама дошло се до проширивања фокуса на поетичке кореспонденције. Утврђено је да је читање чешког и пољских песника мисаоно и песнички обликовало Томислава Маринковића. Скацел, Загајевски и Шимборска представљају интертекстуалну целину и њихова поетика се преплиће у Маринковићевим стиховима, те ју је неретко тешко јасно издиференцирати. Трагови читања њихове поезије препознају се у готово истим песмама. Песме српског песника које су такође биле предмет анализе су: „Песма повратка“, „Узми или остави“, „После сна“, „Тренутак среће“, „Срндаћ на појилу“, „Повест гледања у једну тачку“, „Тамо крај стазе“.
Research Interests:
У српском грађанском песништву и Малом буквару за велику децу (1792) Михаила Максимовића запажа се истоветна сатирична оштрица, критички усмерена на друштвене пороке, проблем непросвећености, помодарство код жена и клер. Док српски... more
У српском грађанском песништву и Малом буквару за велику децу (1792) Михаила Максимовића запажа се истоветна сатирична оштрица, критички усмерена на друштвене пороке, проблем непросвећености, помодарство код жена и клер. Док српски грађански песник подругљиво пева највише о Цинцарима, Михаило Максимовић превасходно је оријентисан на критику свештенства. Највише заједничких додирних тачака остварује се у погледу критике жена. Уз потцртавање сличности и разлика у сатиричним песмама и Максимовићевим афоризмима, рад има за циљ да одговори на питање на који начин и због чега долази до тих укрштања и размимоилажења.
The paper is interdisciplinary in character and we approach the analysis in a comparative manner. The goal of the interpretation is to argumentatively shed light on the link between Wenders’ and Handke’s movie Wings of Desire and Pavić’s... more
The paper is interdisciplinary in character and we approach the analysis in a comparative manner. The goal of the interpretation is to argumentatively shed light on the link between Wenders’ and Handke’s movie Wings of Desire and Pavić’s novel Dictionary of the Khazars as much as possible. The most important common points are connected with the artistic representation of the angel motif, the love aspect of the movie and the novel, the problem of humankind’s rebirth, and the status of storytelling in the world of today.
Рад „Париз у Београду (Париз и француска култура у животу и делу Милорада Павића)” представља слику преплета пишчеве биографије и библиографије. Како би се осветлио овај аспект, грађи је приступљено аналитички и компаратистички. Узети су... more
Рад „Париз у Београду (Париз и француска култура у животу и делу Милорада Павића)” представља слику преплета пишчеве биографије и библиографије. Како би се осветлио овај аспект, грађи је приступљено аналитички и компаратистички. Узети су у обзир Павићеви интервјуи, аутопоетички записи, писма, преводи, увид у библиографију и званичну биографију, а затим и његово књижевно дело. Париз и француска култура јесу својеврсна призма за сагледавање животног пута Милорада Павића, што је пронашло и своје преводилачко, научно и књижевно уобличење. Писац је француски језик осећао блиским од детињства, што се одразило на обликовање његовог стваралачког сензибилитета – писање првих књижевних радова и превођење. Касније је лепо познавање француског језика и културе означило почетак његове академске каријере.
** Delovi rada izloženi su na okruglom stolu Pavićeva istorija sveta, koji je održan 30. 11. 2019. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Rad je nastao pri projektu Aspekti identiteta i njihovo oblikovanje u srpskoj književnosti (178005),... more
** Delovi rada izloženi su na okruglom stolu Pavićeva istorija sveta, koji je održan 30. 11. 2019. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Rad je nastao pri projektu Aspekti identiteta i njihovo oblikovanje u srpskoj književnosti (178005), koji se realizuje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Research Interests:
Sažetak: Rad obuhvata prevashodno analizu eseja " Jedan pogled na ličnost Dositejevu " , s uvodnim osvrtom na poredbene veze između Dositeja Obradovića, te domaćih i stranih kulturnih i književnih delatnika. Fokus rada je na mogućnosti... more
Sažetak: Rad obuhvata prevashodno analizu eseja " Jedan pogled na ličnost Dositejevu " , s uvodnim osvrtom na poredbene veze između Dositeja Obradovića, te domaćih i stranih kulturnih i književnih delatnika. Fokus rada je na mogućnosti sagledavanja lika ličnosti srpskog prosvetitelja, tj. slikarskim jezikom govoreći – sujeta, onoga što je slikar, a u ovom slučaju – pisac i esejista, predstavio. Dositejev sujet bio bi, stoga, nalik predstavi mladića sa Đorđonove slike Oluja (1508.), na osnovu načina na koji ga Desnica portretiše, prevashodno potcrtavajući njegov pesnički potencijal. U prilog tezi da je Vladan Desnica mogao imati u vidu slikarski predložak za Dositejevu ličnost jeste njegov prevod knjige Lionela Venturija Od Đota do Šagala iz 1952. godine, jer Venturi ne samo da de niše sujet, već o Đorđoneu ima još dve knjige od kojih je Desnica barem jednu mogao imati u čitalačkom iskustvu ka-da piše esej o srpskom prosvetitelju, iako nemamo eksplicitan dokaz da ih je čitao ranije: Đorđone i đorđonizam (1913.), te Đorđone (1954.). Sam Venturi vidi upravo umetnikovu ličnost kao zakonodavca umetnosti, što je moglo da utiče na Desnicu. U konačnici, važnost ovog zapažanja sugeriše nam da Dositejeva ličnost za Desnicu znači jedan od simbola za pro-leće poezije, njen nagoveštaj, pa i renesansu, tj. preporod koji će nastupiti sa romantizmom. Ključne reči: esej, poezija/poetsko, slikarstvo, prosvetiteljstvo, renesansa, estetika, imaginacija " J edan pogled na ličnost Dositejevu " svakako je jedan od najvažnih esejističkih teksto-va Vladana Desnice, koji je neretko do sada zavređivao pažnju kritičara, književnih teoretičara i istoričara. Slavko Gordić, primera radi, razmatrao je teme i interesovanja Vladana Desnice, te ono što spaja književne i kulturne srodnike Dositeja Obradovića, one sa kojim ga Desnica poredi, ali i ukazao da " nismo načisto da li je Dositej paradigmatičan predstavnik svoje epohe, ili je samo 'fazoniran' po njenom modelu " 2. Povrh svega, skrenuo
Research Interests:
Research Interests:
Зборник радова Тумачења сигнализма представља својеврсну „мапу сигнализма“, кроз коју се читалац креће по областима, а притом између тих области постоје линије кореспонденције. Прилози су груписани у шест целина: 1) Сигнализам: теорија,... more
Зборник радова Тумачења сигнализма представља својеврсну „мапу сигнализма“, кроз коју се читалац креће по областима, а притом између тих области постоје линије кореспонденције. Прилози су груписани у шест целина: 1) Сигнализам: теорија, поетика, историја; 2) Сигнализам у свету. Сигнализам као призма српско-пољских веза; 3) Токови рецепције сигнализма; 4) О сигналистичкој прози; 5) О сигналистичкој поезији; 6) Интердисциплинарни и интермедијални хоризонти сигнализма.
Прву групу текстова отварају три прилога теоријске природе. Теоријски увод у зборник уједно је пролегомена докторске дисертације у настајању, Естетике сигнализма Ивана Штерлемана. Након уводног триптиха, целина се наставља Штерлемановим чланком о поетици сигналистичких манифеста, који је првобитно публикован у Летопису Матице српске (април 2020), а завршава опсежном књижевноисторијском студијом о прожимањима и размимоилажењима историјске авангарде (надреализам) и неоавангарде (сигнализам) Душана Стојковића.
Други одељак наставља се прегледним текстом Душана Стојковића, који транспарентно указује на гледишта страних авангардиста о сигнализму и креативном учешћу странаца у сигналистичким „гласилима“. Након општег уводног резимирања, дакле, следе прилози Јелене Марићевић Балаћ, Јоане Орске и Јакуба Корнхаузера, који репрезентују сведочанство српско-пољских веза на примеру значајне песничке књиге Мирољуба Тодоровића Свиња је одличан пливач (1971), публиковане у београдској Просвети. Књига представља својеврсну прекретницу, како у стваралаштву Мирољуба Тодоровића, тако и у погледу конституисања сигналистичке поетике. Значај збирке, њен иновативни, креативни, естетски и критички потенцијал препознао је и један од рецензената, Миодраг Павловић, без обзира на то што је његово „певање и мишљење“ било другачије од сигналистичког. Нешто измењену књигу под овим насловом Мирољуб Тодоровић је објавио 2009. године у београдском Тардису. Репрезентативан ауторски избор допринео je новом таласу рецепције ове врсте поезије код нас. Међутим, прави догађај за српску културу представља својеврсно признање Мирољубу Тодоровићу, исказано штампањем књиге Świnia jest najlepszym pływakiem (2020) у угледној пољској издавачкој кући из Кракова, Biuro Literackie / Књижевни биро. Песме су превели и приредили Кинга Сјевјор и Јакуб Корнхаузер, син Јулијана Корнхаузера, који је године 1981. хабилитирао на теми о сигнализму као српској неоавангарди. Стога је поговор Јакуба Корнхаузера „У духу дадаистичке дрскости“ дат заједно са критичким освртом на издање из 2020. Јоане Орске „Шта сигнализује змија?“, које је превела Бисерка Рајчић са пољског језика. Текстови пољских слависта, уз Штерлеманов Увод и студију Душана Стојковића о надреализму и сигнализму објављени су у виду тематског блока у часопису Траг (мај 2021). Чланак Јелене Марићевић Балаћ о издањима књиге Свиња је одличан пливач, мотиву свиње и поређењу поезије пољске песникиње Еве Липске са поезијом Мирољуба Тодоровића објављен је у Зборнику радова Филозофског факултета у Приштини (2/2021).
Копча са трећом целином остварена је тако што се на поговор Јакуба Корнхаузера којим се завршава друга целина наставља текст Душана Стојковића о хабилитацији његовог оца, Јулијана Корнхаузера. Токови рецепције прате надаље осветљавање значајног доприноса и дисертације Миливоја Павловића, затим претходног зборника Токови сигнализма (2018) и Дневника сигнализма (1984–1989). За прегледност рецепцијских токова сигнализма у најширем смислу заслужан је Душан Стојковић.
„Рубрике“ о сигналистичкој прози и поезији доносе нова тумачења сигнализма. На Стојковићев приказ Дневника наставља се одломак из опсежније студије Николе Цветковића о сигналистичким дневницима као роману. У наредна три прилога – Мирјане Бојанић Ћирковић (објављен у: Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, зборник радова, Филозофски факултет, Ниш, 2019), Милоша Михаиловића и Владимира Папића – интерпретирана је шатро проза Мирољуба Тодоровића, чиме се допринело њеној актуелизацији међу млађим читаоцима и проучаваоцима књижевности. У сегменту о поезији могу се прочитати разноврсни есејистички и критички текстови: појмовник о Киборгу Мирољуба Тодоровића Мирјане Бојанић Ћирковић, поговор Милене Кулић из Антологијске едиције Десет векова српске књижевности који је посвећен Љубиши Јоцићу, критике песничке књиге Без длаке на срцу о којој су писали Владимир Перић и Стефан Пајовић, те приказ Тодоровићевих изабраних песама Из ока сновидећег, који је саставила Љиљана Лукић.
Најпосле, зборник поентирају научни текстови Зорана Стефановића о стриповима Дејана Богојевића и „перформативним чиновима Мирољуба Тодоровића, Богданке Познановић, Марине Абрамовић, Славка Матковића, Андреја Тишме, Вујице Решиног Туцића“, уз указивање „на теоријско–истраживачки допринос о сигналистичком перформансу М. Тодоровића, Јоцића, Јулијана Корнхаузера, Миливоја Павловића и Живана Живковића.“ Епилошки текст, који даје печат зборнику, јесте есеј Слободана Шкеровића о томе шта је мисао машина.
Структура зборника и идејно уланчавање прилога требало би да допринесу не само кохерентности публикације, већ и као практични путокази за сваког потенцијалног изучаваоца сигнализма.
Прву групу текстова отварају три прилога теоријске природе. Теоријски увод у зборник уједно је пролегомена докторске дисертације у настајању, Естетике сигнализма Ивана Штерлемана. Након уводног триптиха, целина се наставља Штерлемановим чланком о поетици сигналистичких манифеста, који је првобитно публикован у Летопису Матице српске (април 2020), а завршава опсежном књижевноисторијском студијом о прожимањима и размимоилажењима историјске авангарде (надреализам) и неоавангарде (сигнализам) Душана Стојковића.
Други одељак наставља се прегледним текстом Душана Стојковића, који транспарентно указује на гледишта страних авангардиста о сигнализму и креативном учешћу странаца у сигналистичким „гласилима“. Након општег уводног резимирања, дакле, следе прилози Јелене Марићевић Балаћ, Јоане Орске и Јакуба Корнхаузера, који репрезентују сведочанство српско-пољских веза на примеру значајне песничке књиге Мирољуба Тодоровића Свиња је одличан пливач (1971), публиковане у београдској Просвети. Књига представља својеврсну прекретницу, како у стваралаштву Мирољуба Тодоровића, тако и у погледу конституисања сигналистичке поетике. Значај збирке, њен иновативни, креативни, естетски и критички потенцијал препознао је и један од рецензената, Миодраг Павловић, без обзира на то што је његово „певање и мишљење“ било другачије од сигналистичког. Нешто измењену књигу под овим насловом Мирољуб Тодоровић је објавио 2009. године у београдском Тардису. Репрезентативан ауторски избор допринео je новом таласу рецепције ове врсте поезије код нас. Међутим, прави догађај за српску културу представља својеврсно признање Мирољубу Тодоровићу, исказано штампањем књиге Świnia jest najlepszym pływakiem (2020) у угледној пољској издавачкој кући из Кракова, Biuro Literackie / Књижевни биро. Песме су превели и приредили Кинга Сјевјор и Јакуб Корнхаузер, син Јулијана Корнхаузера, који је године 1981. хабилитирао на теми о сигнализму као српској неоавангарди. Стога је поговор Јакуба Корнхаузера „У духу дадаистичке дрскости“ дат заједно са критичким освртом на издање из 2020. Јоане Орске „Шта сигнализује змија?“, које је превела Бисерка Рајчић са пољског језика. Текстови пољских слависта, уз Штерлеманов Увод и студију Душана Стојковића о надреализму и сигнализму објављени су у виду тематског блока у часопису Траг (мај 2021). Чланак Јелене Марићевић Балаћ о издањима књиге Свиња је одличан пливач, мотиву свиње и поређењу поезије пољске песникиње Еве Липске са поезијом Мирољуба Тодоровића објављен је у Зборнику радова Филозофског факултета у Приштини (2/2021).
Копча са трећом целином остварена је тако што се на поговор Јакуба Корнхаузера којим се завршава друга целина наставља текст Душана Стојковића о хабилитацији његовог оца, Јулијана Корнхаузера. Токови рецепције прате надаље осветљавање значајног доприноса и дисертације Миливоја Павловића, затим претходног зборника Токови сигнализма (2018) и Дневника сигнализма (1984–1989). За прегледност рецепцијских токова сигнализма у најширем смислу заслужан је Душан Стојковић.
„Рубрике“ о сигналистичкој прози и поезији доносе нова тумачења сигнализма. На Стојковићев приказ Дневника наставља се одломак из опсежније студије Николе Цветковића о сигналистичким дневницима као роману. У наредна три прилога – Мирјане Бојанић Ћирковић (објављен у: Опсцена и друга колоквијална лексика у српском и македонском језику, зборник радова, Филозофски факултет, Ниш, 2019), Милоша Михаиловића и Владимира Папића – интерпретирана је шатро проза Мирољуба Тодоровића, чиме се допринело њеној актуелизацији међу млађим читаоцима и проучаваоцима књижевности. У сегменту о поезији могу се прочитати разноврсни есејистички и критички текстови: појмовник о Киборгу Мирољуба Тодоровића Мирјане Бојанић Ћирковић, поговор Милене Кулић из Антологијске едиције Десет векова српске књижевности који је посвећен Љубиши Јоцићу, критике песничке књиге Без длаке на срцу о којој су писали Владимир Перић и Стефан Пајовић, те приказ Тодоровићевих изабраних песама Из ока сновидећег, који је саставила Љиљана Лукић.
Најпосле, зборник поентирају научни текстови Зорана Стефановића о стриповима Дејана Богојевића и „перформативним чиновима Мирољуба Тодоровића, Богданке Познановић, Марине Абрамовић, Славка Матковића, Андреја Тишме, Вујице Решиног Туцића“, уз указивање „на теоријско–истраживачки допринос о сигналистичком перформансу М. Тодоровића, Јоцића, Јулијана Корнхаузера, Миливоја Павловића и Живана Живковића.“ Епилошки текст, који даје печат зборнику, јесте есеј Слободана Шкеровића о томе шта је мисао машина.
Структура зборника и идејно уланчавање прилога требало би да допринесу не само кохерентности публикације, већ и као практични путокази за сваког потенцијалног изучаваоца сигнализма.